pleSachica

Ljudi van ovog našeg internet sveta često poznanstva i prijateljstva stečena u njemu uzimaju olako, jer "to nije pravo". Ne znam... ja se mnogo vezujem za ljude u svojoj blizini. A blizina mi je koliko u metrima toliko i u ovim našim kablovima  - ista - ili nekoga "skapiraš" ili ne. Ništa tu ne znači što smo se videli jednom ili nijednom, popili kafu ili pivo i otišli svojim putevima. Ako si čovek - meni si prijatelj. Jedan takav mi je otišao pre dva dana. I ostala praznina. I pogodila kao onomad odlazak jedne velike žene. Borio se sa opakom bolešću i borio se viteški, kidisao na vetrenjaču. Verovatno svestan da pobede nema, ali mač specifičnog smisla za humor koji je oko njega okupio armiju virtuelnih, ali itekako odanih prijatelja nije ispuštao iz ruke. Nije mogao, takav se rađaš. Poslednji pozdrav Zoranu Šestiću - Hogaru s Medaka.

Postoje žene koje su fajteri, borci u pravom smislu te reči...
i ja im se divim
i srećna sam što ih poznajem
ulivaju toliko pozitive, toliko dobrih vibracija i energije
da se pred njima postidiš i nema šanse da misliš o lošim stvarima...
Kraj njih se osećaš jako i sigurno u svoje misli i dela...
Moje kume, moja dva borca   

Definitivno hejtujem povšne ljude, a i žene. 
No, oni ne znaju bolje. No.. sebi će dati za pravo da baljezgaju, ne zapitavši se šta je uzrok. 
Čuvena priča o tome, čije govno ''lepše diSmr''. 
 
PozdravČek od seljanke - građanke sveta  

I namerno promaših temu, jer bio ovo trebalo da bude zaključak, uz obrazloženje. 
Tako da.. ipak može da bude tu - gde je. 

ova pesma... 
ovaj tekst...
boji moje noći...  
 
 

Sto godina samoće - Markes

Sto godina samoće - Markes

Večeras:
 
''- Jesi primetila?
- Šta?
- Napisao sam MI  ''
 
Šta drugo, nego osmeh je tu...  

Procedila sam danas moje omiljeno piće, posle 6 nedelja "sunčanja".
Jaooooooooooooooo sad opet mogu da uživam u orahovači.
Nije što je moja, ali je sjajna!!
Problemi sa štitnom žlezdom-neeeeeeeeeeee!!!
Taman sam ostala na pola litre od prošle godine. 
Sad mogu da nastavim terapiju  
 
PS: 12 litara....hoće mi biti dovoljno?     
 
Jaooooooo a tek višnjevača što mi je uspela!!! QQ....svi se otimaju da se ogrebu za bar jednu litru.  

Nedefinisano. Ne volim taj osećaj. 
Nema on nikakve veze sa vrućinama, one su mi najmanji problem. 
Navikne se čovek na sve, a kamoli žena  
Čekam pola 8 da se čujem sa sinom i tatom. 
E da, malo sam i praud  uspela sam da oporavim snajkino cveće. 
Jes, ja sam od onih koji ne vole cveće, jer smatram, da mu je potrebna posebna nega, nešto kao ''poseban tretman''. Trenutno - nisam iz te priče. Biti ću jednog dana, kada se vratim u moju divljinu - zauVek  

Ne volim klima uređaje, nekako su mi kao nužno zlo. 
Volim da sam u pokretu, kada su vrućinčine. Jednostavno ne razmišljam o tome koliko mi je, i da li mi je vrućina. 
Vrućine nisam podnosila do pre otprilike pet godina. Shvatila sam da je opet sve u glavi. 
Dobro de, može da se desi da me opali sunčanica - pa šta? (može, a i ne mora) 
Mnogo tečnosti, pokret - to je moje rešenje. 
Ae sada kažite da nisam samoj sebi car  

Komsinica,starija baka kod mojih,brali smo krastavce,i ona isto vadila neko povrce,a iznad joj dve tri sljive..i odjednom se ona razdere na sina-Darko,da poseces sve ove sljive  i da zasadis onu africku,jesi video da kazu da ona ne pada,ne ovako sve gazim po njima-..prvo smo se zgledale snajka i ja ,a posle se pokidale od smeha..

​Zato što su skontali da ferceramo kao porodica u kojoj ima.. kao i u svakoj porodici svega i svačega  
Ti si nam se lepo uklopila, i nije ti bilo lako, po mom skromnom mišljenju. 
Mogu samo da ti čestitam, jeeer uklopiti se ovde je lako, a teško. 
Ili obratno. 

Eh... tek ću da uradim  

Teže od neba - biografija Kurta Kobejna -Čarls Kros  
 

Napisano pre 26 minuta - @Smucalica
 
To je to  
Ovo je naša Smuca  
   
​

Meni ste svi dragi i čitam vas sve po redu  
čak i temu poput ~ šta ste poslednje skinuli sa neta, mada nemam pojma o čemu pišete   
većinu vas i poznajem i sve što sam i zamislila, obistinilo se...
prema tome, moje mišljenje je sledeće:
mi smo svi stanovnici ove divne oaze i uvek joj se vraćamo,
jer ovde delimo naše radosti, brige, tuge, ljubavi... malko se igramo, malko se raspravljamo,
aliii... nema ružnih reči niti neprijatnih komentara,
ova naša oaza ima  
 

​  

Paprike punjene krompirom

Paprike punjene krompirom

Ledeni breg
(onako kako moji dečaci vole)
 
Potrebno:
2 pakovanja plazma keksa
1l mleka
3 pudinga od čokolade
8 kašika šećera
100gr čokolade
200gr margarina
malo kokosa za posipanje
 
U mleko (odvaditi 1dl za potapanje keksa) dodati šećer, 
kad provri staviti  3 pudinga i 5ogr čokolade i to skuvati.
Kad se ohladi, dodati prethodno penasto umućen margarin.
Ređati plazmu, prethodno umočenu u mleko, 
prvo četiri u širinu, preko toga fil, 
pa tri keksa, pa fil, pa dva i na kraju jedan keks,
tako da izgleda poput brega.
Odgore premazati filom, preliti glazurom i posuti kokosom.
treba da odstoji pola dana, da keks omekša.
Pojela deca iz ulice - isti dan
Uspela uslikati jedno parče, da vidite kako to izgleda Ledeni breg na njihov način  
 

 
Inače, moj Naučnik je sam smislio kako treba da izgleda taj kolač,
pošto on voli sve ove sastojke, pa je odlučio da napravimo kolač od toga i voila! 

Kako sam?
Danas?
smireno... srećno...
danas sam gledala u dve trinaestice na torti
i bila sasvim ponosna majka    

Smireno
ni kiša ni vetar ne mogu to promeniti...
kad od jutra ugledam osmeh, 
sve mi je lepo  

​  

..tja,moja  baba bi  rekla'ceka  da  zaspis' ...al,dobro,ona  bila  stara  zena,mozda  gresila..

Opeglala 'aljinče za sutra, 
pijuckam crno, hladno,
čitam šta ste pisali dok me nije bilo
i čekam epizodu Sex & City   
(po 19-ti put gledam i ne dosadi mi - ič!)