Smucalica

Pijem čaj od đumbira sa limunom (izgleda da se ostarilo kafa mi sve manje prija...) i razmišljam kako se rashladiti Kad će stići novembar i da lepo padne temperatura i padne sneg

Dok čekam termin za odbranu rada, čitam... čitam... i čitam.... Po drugi put Dejana Tiaga Stankovića - Zamalek Ante Tomić - Pogledaj što je mačka donijela i biografiju Šostakoviča Ako ne odrede sutra datum, krećem sa Velikićem - Islednik

Prvo sam je pročitala u pdf-u, a onda sam poželela da je imam, da mogu kad želim da joj se vratim: Pedeset cigareta za Elenu - Marina Vujčić Knjiga me je minirala...

Krenula najava za 21. avgust mislim da će biti ludilo, izbor glumaca je ok, knjigu je nesretni Martin već napisao, tako da ne mogu da lupetaju i izmišljaju i jedvaaaa čekaaam!!! I da! Knjigu imam, tako da čitanjac kreće: tri, četir', sad!

Završila Dostojevskog - Poniženi i uvređeni,pa Bele noći, onda sam okrenula sve naopako i pročitala Marka Vidojkovića - Đubre, sad čitam kolumne iz Jutarnjeg od Ante Tomića - Klasa optimist Definitivno ume da popravi raspoloženje i lepo su ih posložili sve na jednom mestu za čitanje

Moja kula od knjiga za čitanje, koju dopunjujem redovno, jer Bože moj- ne sme da manjka ovih dana se povećala Prvo su mi deca kupila dve knjige, najbolje me poznaju Sergej Trifunović - Stovarište Ante Tomić - Pogledaj što je mačka donijela, a i ja sam se počastila Dejan Tiago Stanković - Odakle sam bila, više nisam I jedva čekam da završim ovu moju nauku i više ništa neću upisivati- obećavam! (jedino ako smisle i doktorat ) želim samo da čitam, utonem i otplovim u neke svetove....

Završila se prva sezona novog Seks i grada i od mene dosta. Ne gledam dalje, budu li se apdejtovali još jedared Ali zato, treća sezona ''Moje genijalne prijateljice'' je počela na HBO-GO i izbacuju po dve epizode svakog ponedeljka Mala su odstupanja u odnosu na knjigu, ali priča o ove dve, sad već mlade žene, i dalje me fascinira Knjige imaju svoju draž, to je potpuno istina, ali samim tim što je italijanska produkcija seriju čini originalnijom i ide uz roman

Dovoljan je samo jedan stih... i kraj... I nije za me tvoje zlatno ordenje Jer na tvom putu ja sam samo kamenje...

Proteklih meseci sam više kupovala knjige i dobijala na poklon, nego što sam ih čitala, zacrtala sam sebi da nema čitanja, dok ne privedem kraju ovu moju školu... E, a onda sam u pauzi pisanja rada, uzela Dostojevskog (on se ne računa, jer je moja knjiga od pre) i prvo sam pročitala Bele noći, a sad čitam Poniženi i uvređeni Naravno, radim i rad, ali moram malo i za svoju dušu...

Svakog četvrtka odgledam nastavak famoznog ''Seks i grada'' pod nazivom ''And Just Like That'' I od ove zapadnjačke ''ispravnosti'' mi je muka! Upropastili su sve likove, svaka epizoda propagira ravnopravnost, jednaka prava, slobodnu deklaraciju osoba bez pola i gej brakove tj veze... pa, ljudi moji, nakon svake epizode sve je gore, a ja čekam da se vrate na staro... Uglavnom, ko je voleo originalnu seriju sa onom postavom glumaca, ove ''plastične'' i veštačke tvorevine, teško će podneti P.S. Da ne zaboravim- Pravda za Stiva!

Od juče sam pod stresom Sinoć sam komšiju, tinejdžera, vodila u hitnu na ušivanje, posekao je dlan, sam u kući, roditelji mu nisu tu... sinoć mi je pola života otišlo... čovek iz hitne kaže, moram ići sa njim, maloletan je ulazak u kola hitne, dobro poznat enterijer i frka: sirena, brzina i motanje u krivini... a ja dečaka mazim po glavi i smirujem, a želudac se diže... slike su mi se ređale pred očima, jbt, nema još ni godinu dana... na prilazu ulaza u bolnicu sam ispraznila želudac kad sam izašla iz kola, a ona sam zbrinula dete Onda nesanica i briga do pola noći, a san ne dolazi.

Malo kasnim, ušli smo četiri dana u ovu godinu, a ja i dalje razmišljam o prošloj... ne ponovila se Počela je sa bolešću moje majke, i velikom tromesečnom borbom za nju... mislim da sam prevladala sve strahove i stid, vozila je dok leži bez svesti, kucala na sva vrata, molila i tražila pomoć... definitivno je strah za dragi život ono što mi je dalo snage da guram dalje... Posle svega, izgubila sam bitku, a onda me je dočekao dvostruki front, dečaci maturanti, pa prijemni, pa razdvajanje... I kad se osvrnem, izgubila sam majku, a dobila dva zrela, dobra momka, koji hodaju kro

Uhh... i dalje sam vezana, gomilom stvari za moj grad... mnogi mi kažu da sam sentimentalna luda, što i dalje držim stan u netaknutom stanju, ali ja ne mogu protiv toga... Na ulazu stoji i dalje jakna moje majke i njene cipele, tako da kad uđem u stan, imam osećaj da će za koji minut i ona zadihana otvoriti vrata... I onaj karakterističan miris, koji svaki dom ima. Ovaj, sada moj stan, ima i dalje miris mog detinjstva... Ne mogu protiv sebe i svojih osećanja. Pa, nazovite to kako hoćete, ali te sitnice čuvaju mi uspomenu na one kojih više nema

Potpuno si u pravu, draga @Mia Nedostaje i meni ono društvo, ali... vreme prolazi, menjaju se ljudi, pronalaze druga utočišta, ali ja i dalje volim ovu našu oazu, I da, još da napomenem, od naše četvorke, jedino tebe još nisam upoznala, onako

Moja reakcija je vrlo realna ali i iskrena. Potpuno te šefe, razumem. Nisu deca kriva što su mrzovoljna i bezvoljna. Oni su takvi zbog svog okruženja. Prvenstveno porodice. Jer... Sveprisutan je instant, kako @Miakaže. Pogledajte samo, koliko oni nemaju potrebe da samostalno razmišljaju, traže, istražuju, ispituju... sve im je na dohvat ruke, tj prsta - na jedan klik. Pođite od nas, da bismo došli do neke bitne informacije ili teksta, mi smo trošili sate da tražimo informacije u knjigama, bibliotekama, razgovarali i raspitivali se... to su bili misaoni procesi koji su zahteva