All Activity

Evo kačim fotogragije, udaram sebi marketing. Oprobavam se u nečemu, što je meni ne baš blisko. Zato i jeste izazov.. Razmišljam o tetkinoj radosti, koja za dva dana puni 16.. koliko to dete meni nahrani dušu.. kada sam je pitala, šta želi za rođendan.. rekla je ''ništa.. samo zagrljaj''.. O baticinom 18-om.. kako se to ovde, na selu slavi, da bi se pokazao prestiž.. a mi imamo dogovor... ne smem da pišem kakav... da nešto pu pu ne ureknem.

Trenutno i dalje Manifest, upravo izašla četvrta sezona na Netfliksu. Novi pronalazak je serija pod imenom Eureka, jako zanimljiva. O gradu specijalno formiranom da bi u njemu najsposobniji naučnici neometano razvijali svoj potencijal... i o US Maršalu koji u njega slučajno zaluta i dobije posao šerifa, koji ume ozbiljno da testira njegov zdrav razum, inteligenciju i sposobnost preživljavanja u ponekad natprirodnim okolnostima. Baš mi se dopala serija!

Kraj jedne epizode u životu. Za par dana imaću razrešena sva imovinska pitanja u vezi Bosne, i presečene nepotrebne kontakte sa nepotrebnim ljudima tamo... koliko god možda grubo zvučalo. Vreme je bilo da to ostavim potpuno iza sebe.

I dalje sam jedini član porodice koji nije tetoviran. Ustvari unuka i ja....mada moja ćera kaže-neće mala još dugo kevo, ne zanosi se. A ćera i sin? Ma k'o Politikin zabavnik!! Ne vredi više ni slike da stavljam....pitam je "Pa dokle više dete?" -"Kad mogu tata i Srđan, mogu i ja " Eto....ne vredi govoriti-ko voli-voli i gotovo.

Sjajno Sve po taman. Da je bolje ne bi valjalo

Kako vreme letiiii....gledam kako dugo nisam bila ovde...a kao da sam juče napisala koji post... Sram me bilo da me bude baš

Šunjala se danas malo na "onu" stranu grada.....vozila pored raznik ludaka.....pCovala sve oko sebe..... ( sreća pa sam bila sama u autu) i na kraju odlučim-e nećeš više istim putem kući-pa pravac skela!! Ojhaaaaaaaaaaaaa...kakva avantura. Sad sedim pored vatrice koja lepo pucketa, pijuckam kaficu i kuliram. Eeeeeeeee baš uživam!

Da citiram sam sebe deset i po godina kasnije. Gledam večeras film... mladi par je odabran da provede 50 dana u sobi, potpuno beloj, sterilnoj, bez ikakve zanimacije, samo krevet i toalet - za nagradu od 5 miliona dolara. Pa razmišljam... ja bih tih pet miliona uzeo kao od šale. Ono, da mi uopšte ne bude naporno ni malo. A oni u filmu poludeše, ne znaju šta će od sebe. Dosadno im. Na ivici samouništenja psihe. Nikad nisam razumeo taj fenomen dosade. Koristio sam tu reč, možda kao dete, simbolisala je trenutno odsustvo ideje o tome šta bih radio, o čemu bih mislio. Ali to nije bilo ni dugo

Ostarilo se i meni fali sneg i zima, ne prija vrucina

Učim da govorim i da se smejem.... Most na gornjoj vilici gotov. Nije još cementirano do kraja, ali brzo će i to. Drugi čovek sam, samopouzdanje na maksimumu.

Pijem čaj od đumbira sa limunom (izgleda da se ostarilo kafa mi sve manje prija...) i razmišljam kako se rashladiti Kad će stići novembar i da lepo padne temperatura i padne sneg