Faramir

Proveo sam prošli vikend u Budimpešti i mogu samo da kažem da je na mene ostavila sjajan utisak i da se nadam vrlo brzom ponovnom odlasku. Najjači utisak na mene ostavio je spomenik streljanim jevrejima u II svetskom (ostavljena obuća žrtava na obali). Evo nekoliko fotografija koje sam lično napravio. Naravno, nisu kao one koje su na netu ali dočaraće moj izbor. Bar se nadam u to...
 
 

​Serija se prikazuje nedeljom od 20 časova na RTS 1, a repriza je subotom u popodnevnom terminu što treba proveriti. Gledao sam prvu epizodu, a drugu sam propustio jer sam bio na putu.
Serija nije loše zamišljena ali mi se ne svidja podatak da je u seriju ubačen deo istinitog dogadjaja. Samo da napomenem da je daleke 1996. godine početkom jula meseca devojka silovana, a zatim polivena benzinom i zapaljena u kukuruzištu u ataru Čuprije i Paraćina. Nekoliko dana nakon toga dogadjaja devojka je preminula u bolnici od zadobijenih povreda i opekotina. Na osnovu skinutog traga automobilske gume sa lista kukuruza, a i izjave svedoka problematične i ne baš uzorne prošlosti (kasnije ubijen u gradskom obračunu) osudjen je čovek na smrtnu kaznu koja je kasnije zamenjena sa 40 godina robije. Do dana današnjeg ovaj slučaj obavijen je velom tajni i propusta, a odbijanje Vrhovnog Suda Srbije za DNK veštačenje tragova (telesnih tečnosti silovatelja i osudjenog) prestavljaju vrh ledenog brega. Još uvek se čeka odgovor od Suda za ljudska prava u Strazburu jer osudjenik tvrdi da je nevin.
Taj podatak mi se ne svidja i mislim da nije trebalo da se obradi u seriji bez obzira na sam završetak serije. Eto to je moje mišljenje....

Proveo sam prošli vikend u Budimpešti i mogu samo da kažem da je na mene ostavila sjajan utisak i da se nadam vrlo brzom ponovnom odlasku. Najjači utisak na mene ostavio je spomenik streljanim jevrejima u II svetskom (ostavljena obuća žrtava na obali). Evo nekoliko fotografija koje sam lično napravio. Naravno, nisu kao one koje su na netu ali dočaraće moj izbor. Bar se nadam u to...
 
 

​Serija se prikazuje nedeljom od 20 časova na RTS 1, a repriza je subotom u popodnevnom terminu što treba proveriti. Gledao sam prvu epizodu, a drugu sam propustio jer sam bio na putu.
Serija nije loše zamišljena ali mi se ne svidja podatak da je u seriju ubačen deo istinitog dogadjaja. Samo da napomenem da je daleke 1996. godine početkom jula meseca devojka silovana, a zatim polivena benzinom i zapaljena u kukuruzištu u ataru Čuprije i Paraćina. Nekoliko dana nakon toga dogadjaja devojka je preminula u bolnici od zadobijenih povreda i opekotina. Na osnovu skinutog traga automobilske gume sa lista kukuruza, a i izjave svedoka problematične i ne baš uzorne prošlosti (kasnije ubijen u gradskom obračunu) osudjen je čovek na smrtnu kaznu koja je kasnije zamenjena sa 40 godina robije. Do dana današnjeg ovaj slučaj obavijen je velom tajni i propusta, a odbijanje Vrhovnog Suda Srbije za DNK veštačenje tragova (telesnih tečnosti silovatelja i osudjenog) prestavljaju vrh ledenog brega. Još uvek se čeka odgovor od Suda za ljudska prava u Strazburu jer osudjenik tvrdi da je nevin.
Taj podatak mi se ne svidja i mislim da nije trebalo da se obradi u seriji bez obzira na sam završetak serije. Eto to je moje mišljenje....

Proveo sam prošli vikend u Budimpešti i mogu samo da kažem da je na mene ostavila sjajan utisak i da se nadam vrlo brzom ponovnom odlasku. Najjači utisak na mene ostavio je spomenik streljanim jevrejima u II svetskom (ostavljena obuća žrtava na obali). Evo nekoliko fotografija koje sam lično napravio. Naravno, nisu kao one koje su na netu ali dočaraće moj izbor. Bar se nadam u to...
 
 

​Serija se prikazuje nedeljom od 20 časova na RTS 1, a repriza je subotom u popodnevnom terminu što treba proveriti. Gledao sam prvu epizodu, a drugu sam propustio jer sam bio na putu.
Serija nije loše zamišljena ali mi se ne svidja podatak da je u seriju ubačen deo istinitog dogadjaja. Samo da napomenem da je daleke 1996. godine početkom jula meseca devojka silovana, a zatim polivena benzinom i zapaljena u kukuruzištu u ataru Čuprije i Paraćina. Nekoliko dana nakon toga dogadjaja devojka je preminula u bolnici od zadobijenih povreda i opekotina. Na osnovu skinutog traga automobilske gume sa lista kukuruza, a i izjave svedoka problematične i ne baš uzorne prošlosti (kasnije ubijen u gradskom obračunu) osudjen je čovek na smrtnu kaznu koja je kasnije zamenjena sa 40 godina robije. Do dana današnjeg ovaj slučaj obavijen je velom tajni i propusta, a odbijanje Vrhovnog Suda Srbije za DNK veštačenje tragova (telesnih tečnosti silovatelja i osudjenog) prestavljaju vrh ledenog brega. Još uvek se čeka odgovor od Suda za ljudska prava u Strazburu jer osudjenik tvrdi da je nevin.
Taj podatak mi se ne svidja i mislim da nije trebalo da se obradi u seriji bez obzira na sam završetak serije. Eto to je moje mišljenje....

​Da, uslikane su mobilnim telefonom, hvala na komplimentu. Kod mene je sve vrhunski 

Proveo sam prošli vikend u Budimpešti i mogu samo da kažem da je na mene ostavila sjajan utisak i da se nadam vrlo brzom ponovnom odlasku. Najjači utisak na mene ostavio je spomenik streljanim jevrejima u II svetskom (ostavljena obuća žrtava na obali). Evo nekoliko fotografija koje sam lično napravio. Naravno, nisu kao one koje su na netu ali dočaraće moj izbor. Bar se nadam u to...
 
 

Samo da vas podsetim na Charlie James Tackera 
 
 

Samo da vas podsetim na Charlie James Tackera 
 
 

Mali Perica pita svoju učiteljicu da li može da razgovara sa njom posle časa. Ona prihvati.
Učiteljica: Onda, šta želiš da mi kažeš, Perice?
Perica: Mislim da sam previše pametan da ostanem u ovom razredu, dosađujem se. Želeo bih da pređem direktno u Gimnaziju.
Pošto je o tome obavešten i direktor, on upita Pericu da li želi da polaže test. Perica prihvati bez oklevanja i direktor poče sa testom.
 
Direktor: Hajde, Perice, da vidimo, 3 x 4?
Perica: 12!
Direktor: A 6 x 6?
Perica: 36, gospodine direktore.
Direktor: Glavni grad Japana?
Perica: Tokio.
Test se nastavlja narednih pola sata, Perica ne pravi nijednu grešku!
Na kraju testa, direktor je zadovoljan, ali učiteljica pita da li ona sada može da postavi nekoliko pitanja. Obojica pristaju i ona počinje.
 
Učiteljica: Dobro, Perice. Krava ih ima 4, a ja ih imam 2, šta je to? Perica: Noge, gospođo.
Učiteljica: Tačno. Šta može da se nađe u tvojim pantalonama, a u mojim ih nema?
Direktora iznenadi pitanje...
Perica: Džepovi, gospođo.
 
Učiteljica: Dobro, Perice. Gde žene imaju najkovrdžavije dlake?
Direktor se sprema da interveniše kada Perica odgovori.
Perica: U Africi, gospođo.
 
Učiteljica: Šta je meko, ali, na rukama žene, postane tvrdo?
Direktor razrogači oči, ali Perica odgovora.
Perica: Lak za nokte, gospođo.
 
Učiteljica: Šta muškarci i mi žene imamo na sred nogu? Perica: Kolena!
Učiteljica: Dobro. A šta udata žena ima šire od neudate?
Direktor ne može da veruje svojim ušima!
Perica: Krevet, gospođo.
 
Učiteljica: Koji deo mog tela je često najvlažniji?
Perica: Vaš jezik, gospođo.
Učteljica: Koja reč počinje slovom "p" a označava nešto što može da bude vlažno ili suvo i što muškarci vole da gledaju?
Perica: Put!
 
Direktor, bez daha, sav mokar od znoja, odluči da prekine test i uzviknu: Neću te poslati u gimnaziju, već direktno na fakultet! Čak bih i ja odgovorio pogrešno na sva pitanja iz testa...

Mali Perica pita svoju učiteljicu da li može da razgovara sa njom posle časa. Ona prihvati.
Učiteljica: Onda, šta želiš da mi kažeš, Perice?
Perica: Mislim da sam previše pametan da ostanem u ovom razredu, dosađujem se. Želeo bih da pređem direktno u Gimnaziju.
Pošto je o tome obavešten i direktor, on upita Pericu da li želi da polaže test. Perica prihvati bez oklevanja i direktor poče sa testom.
 
Direktor: Hajde, Perice, da vidimo, 3 x 4?
Perica: 12!
Direktor: A 6 x 6?
Perica: 36, gospodine direktore.
Direktor: Glavni grad Japana?
Perica: Tokio.
Test se nastavlja narednih pola sata, Perica ne pravi nijednu grešku!
Na kraju testa, direktor je zadovoljan, ali učiteljica pita da li ona sada može da postavi nekoliko pitanja. Obojica pristaju i ona počinje.
 
Učiteljica: Dobro, Perice. Krava ih ima 4, a ja ih imam 2, šta je to? Perica: Noge, gospođo.
Učiteljica: Tačno. Šta može da se nađe u tvojim pantalonama, a u mojim ih nema?
Direktora iznenadi pitanje...
Perica: Džepovi, gospođo.
 
Učiteljica: Dobro, Perice. Gde žene imaju najkovrdžavije dlake?
Direktor se sprema da interveniše kada Perica odgovori.
Perica: U Africi, gospođo.
 
Učiteljica: Šta je meko, ali, na rukama žene, postane tvrdo?
Direktor razrogači oči, ali Perica odgovora.
Perica: Lak za nokte, gospođo.
 
Učiteljica: Šta muškarci i mi žene imamo na sred nogu? Perica: Kolena!
Učiteljica: Dobro. A šta udata žena ima šire od neudate?
Direktor ne može da veruje svojim ušima!
Perica: Krevet, gospođo.
 
Učiteljica: Koji deo mog tela je često najvlažniji?
Perica: Vaš jezik, gospođo.
Učteljica: Koja reč počinje slovom "p" a označava nešto što može da bude vlažno ili suvo i što muškarci vole da gledaju?
Perica: Put!
 
Direktor, bez daha, sav mokar od znoja, odluči da prekine test i uzviknu: Neću te poslati u gimnaziju, već direktno na fakultet! Čak bih i ja odgovorio pogrešno na sva pitanja iz testa...

Samo da vas podsetim na Charlie James Tackera 
 
 

Muž kaže ženi pre odlaska na posao: 
- Kad se obrijem, osećam se 10 godina mlađi. 
- E, nećeš se ti više brijati pre odlaska na posao. 
- Nego kad? 
- Uvečer pre spavanja.  

Tata: Koga voliš više? Mamu ili tatu?
Sin: Oboje.
Tata: Dobro, recimo ovako. Da ja odem u Pariz, a mama u Norvešku gde bi ti otišao?
Sin: U Norvešku.
Tata: Zašto?
Sin: Jer je to super zemlja.
Tata: A da sam ja u Norveškoj, a mama u Parizu gde bi otišao?
Sin: U Pariz.
Tata (već iznerviran): Zašto?
Sin: Jer sam već bio u Norveškoj.

Moram reći da ko ide sa mnom na koncert
potpisuje ugovor o doživotnom ćutanju vezano za moje ponašanje
da se ne kompromitujem
Priznajem- bilo je svega...
red stiskavca red op op... cupkanja...  

​Opaaaa...znači tako!!! Jel bio klasični ples ili tzv stiskavac ? 

Prošle nedelje...
onako... od  dobih poklončić...
oduševih se  
do ovog naslova, sve sam čitala u pdf-u...
ovo je prva Musoova, koju imam... sa diiivnom posvetom  

Na Grožđebalu, onomad, u Karlovcima...
svirao Bane i Garavi sokak  
iz drugog reda smo slušali... plesali... malko op op... cupkali  

Ne volim jesen, ne volim vlagu...ne volem kišu 

Ne volim jesen, ne volim vlagu...ne volem kišu 

Zalazak sunca na obali Dunava u Apatinu zna biti božanstven...

Posvetimo temu onim ljudima koji su nas kroz istoriju svojim viteštvom zadužili, a od istorije i pokolenja ostali skoro zaboravljani. Molim vas da prilikom dodavanja imate na umu standarde istorijskog kutka našeg foruma i da postavljate samo ono što je zaista relevantno.
 
****
Ahmed Ademović
Ahmed Ademović je služio kao trubač u srpskoj vojsci. Tokom Balkanskih ratova, trubači bi specifičnim trubnim znacima slali signale vojsci koji bi označavali juriš ili povlačenje. Tokom Kumanovske bitke 24. oktobra 1912 godine, u trenutku kada se ona, kako će se ispotaviti, lomila. Ahmed se ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao po sluhu njihov trubne znake za povlačenje. Zbunjena turska vojska koja je u tom trenutku bila u silovitom naletu, počela je da se povlači a Ahmed je onda zasvirao znak za juriš srpskoj vojsci koja je poletela na zbunjenu tursku vojsku i potukla je.

Srpska vojska je nanela Turcima poraz i otvorila put za nadiranje dolinom Vardara.

Upravo za ovaj podvig, Ahmed je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. A njegov podvig koji je bio toliko prost i jednostavan završio je u udžbenicima na francuskim i ruskim vojnim akademijama kao pozitivan primer lukavstva običnog vojnika.

Zalazak sunca na obali Dunava u Apatinu zna biti božanstven...

Zalazak sunca na obali Dunava u Apatinu zna biti božanstven...