Mia

@Smucalica @Morpheus ne znam šta se desilo na igrici +/-
Ne mogu da zamislim Smucu sa onim: ''.. ,bre!'' Ili uopšte sa nekim znakom uzvika.
 

520 

Pre par dana me zove komšinica. Na neki način smo svi u nekoj vrsti izolacije. 
Kaže: ''Seka mi je diplomirala, Mile moj!'' (Mile sam ja  ) 
Pre godinu dana, seka, a njena ćerka je dobila posao u Londonu.. i to je komšinici javljeno u toku snimanja. Kada je saznala, rekla mi je.. a glas joj je podrhtavao od emocija (raznoraznih) - vraćamo se nas dve i plačemo kao kiša.. od sreće
(kao da je juče bilo) 

Hoću da kažem.. kontakti su svedeni na minimum, da bismo koliko toliko ustali zdravi u pamet .. uglavnom se postavljaju pitanja da li smo zdravi.. bez gomilanja informacija. 
Njena razdraganost - napokon.. i šta je seka prošla da bi došla do pozicije na kojoj je sada.. brrr.. evo sva se ježim. Uhvatila je poslednji ''voz'' da se vrati iz Italije, kada je krenulo sve ovo sa pandemijom.. posao on line.. viza.. možda - da.. možda - ne.. 
Prelep je taj osećaj.. kada se deli sreća.. a sa ponosnom majkom ću da se napijem, čim nam to vreme dozvoli. Bože zdravlja samo. 

@Smucalica @Morpheus ne znam šta se desilo na igrici +/-
Ne mogu da zamislim Smucu sa onim: ''.. ,bre!'' Ili uopšte sa nekim znakom uzvika.
 

@Smucalica @Morpheus ne znam šta se desilo na igrici +/-
Ne mogu da zamislim Smucu sa onim: ''.. ,bre!'' Ili uopšte sa nekim znakom uzvika.
 

Pre par dana me zove komšinica. Na neki način smo svi u nekoj vrsti izolacije. 
Kaže: ''Seka mi je diplomirala, Mile moj!'' (Mile sam ja  ) 
Pre godinu dana, seka, a njena ćerka je dobila posao u Londonu.. i to je komšinici javljeno u toku snimanja. Kada je saznala, rekla mi je.. a glas joj je podrhtavao od emocija (raznoraznih) - vraćamo se nas dve i plačemo kao kiša.. od sreće
(kao da je juče bilo) 

Hoću da kažem.. kontakti su svedeni na minimum, da bismo koliko toliko ustali zdravi u pamet .. uglavnom se postavljaju pitanja da li smo zdravi.. bez gomilanja informacija. 
Njena razdraganost - napokon.. i šta je seka prošla da bi došla do pozicije na kojoj je sada.. brrr.. evo sva se ježim. Uhvatila je poslednji ''voz'' da se vrati iz Italije, kada je krenulo sve ovo sa pandemijom.. posao on line.. viza.. možda - da.. možda - ne.. 
Prelep je taj osećaj.. kada se deli sreća.. a sa ponosnom majkom ću da se napijem, čim nam to vreme dozvoli. Bože zdravlja samo. 

To je valjda u genetskom kodu mačaka- vrebanje ptica  
Moj General pošizi kad čuje svrake u komšijskom dvorištu. One krešte i lupaju krilima u onim krošnjama, a on se zaglavi u ogradi na terasi, sav se ukoči i samo ušima mrda, a zadnje šapice šlajfuje u mestu...  Da može da skoči i preskoči bedem, mislim da bi to i uradio... ali, ima jedan golem problem- težak je 5,2kg... preteže guza  

Ima još desetak dana, pa da ne ureknem pre vremena...
Preživesmo, ooooo, daaaa...
U ovoj godini su se iskristalisale mnoge stvari i otvorile mi oči: ko je tu bio i ostao, a ko je bio samo prolaznik kroz moj život.
I dobro je da je tako.
Neka prijateljstva su se produbila. Neka su skrajnuta, sa razlogom. Neka površna, postala su mnogo više od toga...
Dečaci dobri i zdravi... sad već mladići   
Prebolela i odbolela razne bolesti koje su me pratile u poslednjih pet godina... i napokon sam stavila tačku na sve.
A onda, kad sam već i od jedne velike stvari digla ruke, stigla je i ta vest! Dobila sam ključeve od stana...
Posle pet godina čekanja, nerviranja, zvanja, pretnji i sve kako to u zemlji Srbiji već ide, kad sam digla ruke od toga,
sami su me zvali i dali ključeve  
Sam taj događaj je pokrenuo gomilu pitanja i problema, biće burno i u narednoj godini (a što da ne?)
ali, na kraju, ne treba biti nezadovoljan i nezahvalan... jedna briga je prebrinuta... 
za sve treba vremena da se namesti kako treba a uz to i treba biti strpljiv... pa, naučiću i to  
Uglavnom, preživesmo... i u to ime: živeli!!!

Znam da neki od vas imaju i horor priče iz 2020. Mene je odlučila da poštedi. 
Višak vremena od aprila sam iskoristio da se posvetim vežbanju i regulišem ishranu pa sam doveo kilažu u relativnu normalu nakon dugo vremena. Jedno novo poznanstvo me pokrenulo, vratilo mi volju za životom i osmeh na lice. Novi mali šareni ljubimac mi upravo gura šapu u nos da me podseti koliko mogu bezuslovno da volim. Dok drugom šapom insistira na tome da mi ovaj rajsferšlus u stvari i nije preko potreban. S obzirom na okolnosti ni na finansije ne mogu da se požalim. A pored punog lokala i korona je uspela da me omaši. Tako da sam ovaj metak od 2020. uspešno eskivirao. 
Pišite, ako ima volje, šta je vas zadesilo u dve'iljadedvadesetoj?

Eto, druga osoba koja je preporučuje u roku od 20 minuta... pa pogledaćemo.  

Večeras se završila serija ''Kosti'' rađena u produkciji ''Bosonoga produkcija'' i RTS.
Ne pamtim da sam skoro gledala bolju domaću seriju (sem Senki nad Balkanom) ovo je jedna, za mene, apokaliptična serija, teška i mučna, sa krajem koji bi svako očekivao (da svako zlo kad-tad dođe na naplatu), a opet... uliva i malo nade, taj dašak da ipak ima neki srećan kraj... makar se nazire  
Sad sam tek pronašla da je ova serija u stvari deo triologije Meso- Kosti- Koža... a ja neobaveštena  
U svakom slučaju, ko voli ovakve teme, i ima stomak za sve to- od mene ima preporuku  

Radnja je smeštena u Banja Luku, spominje se i Gradiška... sve mi je nekako poznato (hmm...)
vreme sadašnje, posle Oluje i progona... ljudi sa teškim teretom, problemima, nedaće, bezakonje... 
stalno sam imala gorak ukus u ustima i kamen u stomaku... grč... 
A samo jedna drugarica je ispratila seriju sa mnom i jedino smo nas dve razmenjivale utiske i misli šta će se dogoditi do kraja. Ona je do kraja bila ubeđena u hepi end, dok sam ja predvidela apokalipsu...  
Sve je za pohvalu i preporuku. Glumci posebno, i zvučna i manje poznata imena....
Nikola Pejaković i cela postava- zaista su za  

Kupila sve neke sitnice za kosu, lice i noktiće i na kraju cifra ohohoooo... (malko sam se zanela!)  
Plaćam kasirki, a ona meni daje kupon, imam pravo da učestvujem u nekoj nagradnoj igri gde je glavna nagrada neki automobil. Mislim se, draga moja, pola rate kredita za auto sam vam trenutno ostavila, sad mi samo treba kupon za drugi auto...  
Došla kući; vadim iz kesa lak, šampone, kremice, aceton, maske i još svašta nešto, pričam sinu kako sam popunila kupon za nagradnu igru i auto i moj komentar, a on kaže: ''Majko, onda meni daš taj auto, kad stigne, zar ne?''
Ajd' dobro... dobićeš taj hibrid  

510 bre!

Ja mislio... 500?  

Najnovija zabava ovog mog krznenog ljubimca je posmatranje ptica. Popne se na sto pored računara, stavi šapice na prozorsko staklo i gleda ptice na borovima ispred kuće. U nekom momentu počne da "priča", gleda u ptice, trese brkovima i proizvodi milion nekih neartikulisanih glasova... svega mi, ova mačka ima da progovori. Onda ja odvalim da se smejem pošto mi je cela situacija neverovatno komična, a ona se okrene pa gleda "čemu se ova budala smeje?".

Pileća krilca i krompirići  ništa specijalno, rerna odradila svoje, ali sam se slatko najeo... dugo nisam ništa spremao, razmazile me dostave.

Roditelji daju život detetu, dete daje nadu roditeljima. To je transakcija. 
Da li zvuči kao teret?
Nije tako. Nada je bezuslovna.
A ja sam sentimentalan. Ali kako da pišem o ovome, tako malom i tako velikom, tako prostom i tako složenom, tako trivijalnom i tako... pa, svetom?
Sentimentalno je druga reč za osećajno. Ali šta su osećanja? Šta to osećamo kad osećamo? Sentimentalnim nazivamo nešto što preteruje sa osećanjima, što ih rasipa. Da li je onda trezvenost nešto najviše?
 
Karl Ove Knausgor

Zulfikar Zuko Džumhur, bosanskohercegovački i jugoslovenski putopisac, slikar i karikaturista.

Rođen je u Konjicu 24. septembra 1920. godine, a potiče iz stare ugledne ulemanske porodice. Otac mu je Abduselam Džumhur i majka Vasvija rođena Rufo. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, gdje mu je otac radio kao imam, a višu gimnaziju u Sarajevu 1939. godine. Počeo je studirati pravo, ali je prešao na likovnu akademiju i završio je u klasi Petra Dobrovića. Prve crteže je objavio u "Narodnoj armiji" 1947, a od tada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u "Ježu", "Borbi", "Vetrenjaci", "Politici", "Oslobođenju", reviji "Danas", NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je više od 10.000 karikatura.
Napisao je scenarije za više kratkih i tri za igrane filmove. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a posljednjih deset godina radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije Hodoljublje. Zajedno sa Momom Kaporom autor knjige "Zelena čoja Montenegra". Umro je u Herceg Novom, a ukopan u rodnom Konjicu 29. novembra 1989. godine. Zuko Džumhur je bio izuzetan čovjek. Sâm predsjednik SFRJ Josip Broz Tito vrlo rado se družio s njim. Zuko je jedan od najvećih boema svoga vremena. WIkipedia
Zulfikar Zuko Džumhur, bosanskohercegovački i jugoslovenski putopisac, slikar i karikaturista.
Ove godine navršilo se 100 godina od rođenja Zuka Džumhura, toliko je bio cenjen da mu je Andrić napisao predgovor.
- Za vas svi kažu da ste dobar čovjek.
- Nije tačno. Apsolutno nije tačno. U meni ima zla makar koliko i u drugim ljudima. Ono gdje bih sam sebi odao izvjesno priznanje, to je rigorozna odluka, odnosno sposobnost da kontrolišem sebe i sopstveno zlo. U meni kuljaju ljubomora, zavist, podlost, poriv za osvetom, proplamsaji ljute mržnje. Da ih ne kontrolišem, imali biste posla s jednim od najlošijih ljudi koje ste ikada upoznali. Kontrola, to je ključna riječ.
- Pa zar to nije glavna odlika dobrog čovjeka, da nadzire i kontroliše svoje zlo?
– Možda i jeste, ali ako već pričamo o meni, to ne mogu reći ja, samo neko drugi. Ja u sebi nosim neke druge ideje. Dobar čovjek ne postoji, to je zabluda loših ljudi. Dobar čovjek je vještačka tvorevina, rezultat teške unutrašnje borbe sa samim sobom. Kada bi ta sumnjiva pojava, koju nazivate dobrim čovjekom, bar odškrinula pendžere svog unutrašnjeg svijeta, vidjeli biste da je unutar svih nas manje ili više isti kal, sazdan od sličnih nekvaliteta. Zato bih radije, umjesto o dobrom, govorio o pametnom čovjeku. Budi pametan da ne bi bio loš. Pametan čovjek povazdan bišće po sebi, odstranjuje svoje lošosti, i u jednom trenutku shvati da nikada nije dosta tog biskanja, da je loš karakter naš duševni korov, ti ga pljeviš a on se otima, raste li raste. Ne date se ni ti ni on u toj pljevidbi bez kraja. Nikada ne možeš odstraniti svoje mane, ali nikada ne smiješ ni prestati da ih tamaniš. A ako si uporan, ako se ne predaješ, onda ti se poslije decenija savjesnog rada može desiti i to da u ogledalu ugledaš nekog nasmijanog i smirenog sebe. I tu ti je možda ključ. Ako potamaniš dovoljno svojih zala, ako ih nekako turiš pod kontrolu, onda ispod njih izbije vedrina. Pojavi se osmijeh.
Najljepši prizor na nekom čovjeku je njegov osmijeh. Razvučeš ove svoje žvalje od uha do uha i kažeš sebi: “Pa, jebem mu miša, možda baš i nisam ispao tako loše...” 
Tako je govorio Zuko Džumhur

Par godina unazad sam otkrila radio stanicu ~ Karolina  
Lagana i fina... Karolina...
i zaista je tako sa njom, muzika u laganom ritmu, iz nekog sretnijeg doba, malo reklama, a priča se sastoji od 3-minutnih vesti na svaki sat.
Pa, kud ćeš lepše...
Ovaj radio se sluša srcem...  

Boje jeseni... složene u jednu travku... 
 

50  

Jako sam, neobično sam ...divno. I ne znam zašto. Odlično raspoložen non-stop. Ne smeta mi ni novogodišnja kapica, naprotiv. 

Maher sam... da uživam u samoći... 
I ne, nisam sama, usamljena, nikako... 
Samo sam sebi dopustila da priuštim time-out
I da znate da prija, tako s vremena na vreme, biti sam sa sobom... i ne osećati usamljenost, nego disati punim plućima

E, za ovo dobrovoljno, jedan I od mene!
Dočekasmo i tebe u prazničnom izdanju
Izbor piva takođe pohvaljujem
A ja ispijam drugu kafu i spremam se za posao, a nešto mi se ne mrda, napolju neko sivilo i sve bljak. Srećom, petak je, pa mi je odmah lakše...