Mia

K1 TV - kada imam vremena -  ''leži''. 
Mnoštvo emisija, ali nisu tralala.. iako tako deluju. Ipak imaju težinu. 
Možda me voditelji emisija vraćaju u neko bezbrižnije vreme, mada nije samo to. Boško Jakovljević nije školovan novinar, ali je u medijima 30-ak godina. U toku prepodneva on i Aleksandra Jeftanović imaju jednu raznovrsnu emisiju, prepunu kolorita. Dovode u goste neke ljude, koji su medijski zapostavljeni, a koje ja izuzteno cenim. 
I da.. Milan Kalinić  - emisija ''Preživeli'' - nisam imala neka očekivanja, ali sam naletela na nekoj drugoj TV na istu. Ljudi.. životne priče.. bolne.. uz suze i smeh.. paleta emocija. Odavno nešto na mene nije ostavilo takav utisak. Tako da mi je TV na K1.. dok se ne utopi, nadam se da neće.. u osrednost, da ne odem u krajnost i postanem nepristojna. Znate da sam ja jedan cvetić  
 

Sve što si napisao, meni direktno udara na intuiciju. Ono, kada razum funkcioniše, ali se ipak oslanjaš na onaj osećaj u stomaku. Možda nisam u pravu, možda sam omašila temu, ali jedan... veliki deo svega meni deluje kao intuicija. 
U tom slučaju, ako poistovetim autopilot i intuiciju, ja sam 90% na autopilotu.. prepuštena.. opuštena.. da.. nekada i opterećena, jer mi sve to donosi naravno i neke manje lepe stvari, ali opet svesna da je to život.. i da je bilo pitanje vremena, da li će da se desi pre ili kasnije. 
Ne odustajem, kada mi je frka, otvoreno to kažem. Pustim sve od sebe... i vozim dalje. 
Nikada nisam verovala u slučajnost. Svaki događaj, svaka osoba ima neku ulogu.. pozitivnu ili negativnu, ali svakako pruža lekciju, koju ću da savladam ili ne. Platim skupo, ili manje skupo. Bitno je verovati u dobro.. koliko god naizgled delovalo mračno, crno.. jer se sve defintivno dešava sa određenim razlogom. 
Jasno je da u tom unutrašnjem glasu, autopilotu treba biti i realan. Reći sebi:''To jeste moj izbor, i ja sama snosim posledice''. Što se pre savlada ova lekcija, život postaje mnogo jednostavniji.(u svom ovom kovid haosu)
I taj kovid haos će jednog dana biti ''juče'', uspomena.. nešto što je prošlo. Ostavilo trag. Znam, mogla sam da pronađem i lepši primer, ali trenutno mi je to prvo palo na pamet. 
Znate koliko volim sve, što ima veze sa Rusijom. Prevedeno sa ruskog život znači doslovno - stomak. Samo sa drugačijim naglaskom. Tako da.. autopilot.. intuicija.. apsolutno - da! 
Tema - predobra  

​Može, naravno..  
Biće u inboxu Instagrama. 

Ispijam poslepodnevnu kafu. Kurkuma joj daje dodatni šmek. Gorko, kao najbolji lek. 
Odavno me vreme nije ovako zakucalo. Danas preskačem šetnju i vožnju biciklom. Ima dana  

...

 
 
Brat Peca 

 
 
Music: Saša Vasić
lyrics: Saša Vasić
 
 

@Morpheus-e nije ponoć, ali je 01.. i evo me pišem    a taman sam unormalila spavanje.

Kikotanje sa mojom S.. drugaricom, sa kojom sam odrasla. Jedno vreme nismo bile u kontaktu. Slušam, šta mi priča.. (i ona je vaspitačica  )
Ona njena iskonska iskrenost je ostala ista. Neverovatno. 
Razgovori o deci.. šta smo nas dve radile, a šta radi naš podmladak. Uvek zaključak, da su nam deca dobra, uzevši u obzir šta smo mi sve radile  
Ne čujemo se intenzivno, svaka ima svoje obaveze, ali taj vatromet smeha i vedrine u interakciji  je neopisiv. 

Mnogo toga, na šta ne mogu da utičem. Ćutim - ne govorim  

Ne 'ladim se, samo sam naučila kako da organizam postepeno prilagođavam visokim temperaturama. Kako? 
Prošle godine u ovo vreme smo radili seriju. Kostimirani od glave do pete, još poželjne potpetice (joooj  )
Suknja, podsuknja, košulja, sako i sve je moralo da bude ''pod konac'' jer nismo znali kada ćemo da uletimo na set. 
Drugari su bili u delu, koji je klimatizovan, samim tim i zagušljiv. Izabrala sam varijantu da budem sve vreme napolju. Od jutra.. pa polako.. obučena kao dama, a na leđima Najkov ranac   - voda u njemu. Zaboravila sam da sam bila i top našminkana. 
Lm.. mnogo sam bolje prolazila od ovih, koji su izletali na set.. rashlađeni. Njihovi organizmi su doživljavali šok.. , moj -  ne. 
Granice su u glavi.. leto je.. vrućine su.. vreme im je. Jednostavno je. 

Lepo. 
Ne pratim vesti, malo po netu prevrtim... čisto da potvrdim sebi da gubim vreme, koje je tako dragoceno. 
Ispila svoju drugu kafu za danas.. nastavljam tamo gde sam stala. Ima mnogo toga za pospremiti, dok su momci sa seniorom.    
Što bi se reklo - za budalu uvek ima posla  

​
Nemoj  ima ovde nekih, koji su levlje  
Toliko levo, da me je blam da okačim rezult  

Lazanje (mazanje  ) su gotove, a i ja sa njima. Vreme je za san. 

Kada smo kod planova, moj jedini plan je da nemam plan, ali imam viziju. Nije ovo opstrukcija teme. 
Lm.. moja vizija je sledeća: hoću da izvedem dete na put - to mi je cilj, kao i svakom iole normalnom roditelju. Realizujem recimo plan rada na sebi. Naučila sam da dišem - pravilno. Izbacujem stres. Bila sam pre Covida svesna da sam pod velikim pritiskom, ali kada je sve to stalo.. lepo sam se snašla, ali sam se izbistrila (dobro  nisam bila bistra  zbog nespavanja, termina, telefona, organizacije, izdrkavanja ''zvezda'', disbalansa.. dolazila sam kući iscrpljena, bleda.. željna detetovog zagrljaja, tuš kabine, hrane i kreveta) 
Naravno da sve to nije došlo preko noći.. tako da sam kroz razgovor sa prijateljem čula za čoveka, koji je njemu pomogao. Uzevši u obzir da znam kako moj sistem funkcioniše i da će stres da me pukne na kraju, rekla sam mu samo: ''Meni će taj čovek biti potreban, kada prođe sve ovo.'' (karantin.. )posle par dana.. na  društvenim mrežama se pojavljuje isti čovek.. radi za dž.. bila sam malo podozriva, ali kao da sam ga prizvala.. i ništa nije slučajno. Dišem.. pratim šta čovek priča.. ispočetka mi je bilo neobično.. ali je prijalo i prija. Forma radionice je takva da naučimo da pravilno dišemo. Jeste, ima malo i neke vrste meditacije, ali nije ona klasična, već nekako meni prihvatljiva. Potencira se na sjedinjavanju sa prirodom, načinu ishrane.. ne samo stomaka.. već i uma. To je suština. Pronalaženje tog balansa, koji mi je oduvek falio.. na dobrom sam putu - svesna da me čeka još mnogo posla. 
Dakle.. ulažem vreme.. lepe misli... lepe reči.. lepa dela.. ulažem napokon vreme, koje mi je večito falilo pod raznoraznim izgovorima, u sebe.. za sebe i one koje najviše volim. 
Prvo zdravlje.. pa onda sve ostalo. (Koliko se toga pojednostavilo, za oko 2 meseca rada).  

​Barem niste đaba krečili  
Novi talas je kod mene u komšiluku    samo što sam ja neverni Toma.  
 

 
 
 
Kada sam čula tekst.. aranžman.. nežni glas.. postao mi je kristalno jasan hešteg, koji uvek ostavljam na Instagramu. 
Eho.. ''Hvala..'' 
Na današnji dan, rođena je moja mama 
 

Obrađuju me   - tako piše - ili ja tako čitam

​A zamisli tek sada.. Okreni nulu, da te bolje čujem  
Imam svoje kilometarske razgovore, ali uključim spikerfon, jer bez dva sata razgovora ne znamo. Tako već tri decenije. 

Školska godina za čedo je završena, ne samo za njega naravno. 
Pisala sam da sam mu radila lektire - usput zavolela i epsku književnost. Na red nam je došao Molijerov "Tvrdica". Štivo mi je leglo, par dana sam ga obrađivala. Malac je na kraju prepisao i predao. Da.. način pisanja nisam apsolutno prilagodila njegovom uzrastu. Pita ga profesor: "Ovde ima mnogo pojmova, koji su tebi nepoznati. Da li ti je neko pomogao?"  Malac: "Jeste, malo mi je pomogla mama''.  
"MALO?" 
Kada mi je dete prepričalo, šta se izdešavalo, rekla sam mu da se to ne priznaje.. jeste bilo providno.. ali ćuti brate  
Sa druge strane, drago mi je, što još uvek ima onu iskonsku, dečju iskrenost. Tako da.. mi je srce veliko kao kuća. 

Mobilni za malca   i Kolagen C+ za koleno (moje). 

Čedo moje.. danas, tj. juče se borio do 19h sa ocenama. Bio je toliko srećan, kada je završio. Jak vrlodobraš. ''Odigrao je utakmicu do kraja'' - to je shvatio  
Drago mi je, što se ne daje toliko, kao da se štedi.. što i nije tako loše, jer ima predispozicije, kao neko ko sada kucka sve ovo, da ide do perfekcije i sagori. Onda smo skupili novac, da se počastimo.. nije mi bila bitna ni dijeta.. samo njegova sreća. Posle je došao i ponosni otac, koji je težak na emocijama, daleko od toga da ih nema. I njega smo nagovorili da se osladi sa nama. Svesni smo mi, da je ''igranka'' tek počela, ali dok je zdravlja.. sve je rešivo. Koje olakšanje  
I da.. gombam po radnom rancu, kad ono pakla cigareta   uspela sam da je sakrijem od sebe

Raspust  sada neće toliko da zvrnda

Popila kafu sa malo kurkurme, odigrala Ludo World sa šefom  , još par sati, pa šetnja. Neverovatno je, koliko me muzika pokreće. Mob u rukama, broji korake, sluške na uškama i osmeh na licu. 

​Bravo za vas, nisam ni sumnjala  
Što se odmora tiče, znamo se. Stižeš ti sve   ali prvo odmor