Starsica

Moj čo'ek je direktor jednog fudbalskog kluba u ligi u kojoj igra i moj lokalni fudbalski klub. Missim, odma' da razjasnimo, to "direktor" je samo titula, ništa on od toga nema, osim nervoze i nekoliko santima u visinu kad mu se obrate po tituli. 
Ne znam koliko vi ovde znate, ali ja za fudbal hajem kao za lanjski sneg, odn. boli me dupe baš A u poslednje vreme samo o fudbalu slušam, a ako ne slušam, onda ga gledam. Sanjam lopte. 
Elem, mene su u tom njegovom klubu kolektivno prozvali gazdaricom, pošo sam, je l', direktorova ženka, a kad sam sa njim u njegovom selu, odem i na trening i na utakmicu i generalno provodim dosta vremena sa tim fudbalerima, pa su me momci i zavoleli. 
 
Već dve nedelje ja samo slušam o predstojećoj utakmici između naša dva mesta, njegovog i mog. Kako me ko sretne, pita me za koga ću navijati. Missim, bole me uši da navijam za njegov klub, ja volim moje selo Ali postalo je malo naporno. Toliko, da mi je došlo da napravim majcu na kojoj piše "Za mamu ti navijam". Danas je bila utakmica, moj klub pobedio (jupi), ali sam ja navijala da bude nerešeno, pošto, bez obzira na lokalpatriotizam, dragi su mi momci i iz njegovog kluba. To, a i neće biti seksa danas
 
Uglavnom, moj momak je napravio transparent za utakmicu. Budala od 33 godine, direktor kluba, neko ko treba tamo da služi za primer, napravi transparent na kome piše: "Mi smo već dali gol u gostima."
 
:ggg:

Moj čo'ek je direktor jednog fudbalskog kluba u ligi u kojoj igra i moj lokalni fudbalski klub. Missim, odma' da razjasnimo, to "direktor" je samo titula, ništa on od toga nema, osim nervoze i nekoliko santima u visinu kad mu se obrate po tituli. 
Ne znam koliko vi ovde znate, ali ja za fudbal hajem kao za lanjski sneg, odn. boli me dupe baš A u poslednje vreme samo o fudbalu slušam, a ako ne slušam, onda ga gledam. Sanjam lopte. 
Elem, mene su u tom njegovom klubu kolektivno prozvali gazdaricom, pošo sam, je l', direktorova ženka, a kad sam sa njim u njegovom selu, odem i na trening i na utakmicu i generalno provodim dosta vremena sa tim fudbalerima, pa su me momci i zavoleli. 
 
Već dve nedelje ja samo slušam o predstojećoj utakmici između naša dva mesta, njegovog i mog. Kako me ko sretne, pita me za koga ću navijati. Missim, bole me uši da navijam za njegov klub, ja volim moje selo Ali postalo je malo naporno. Toliko, da mi je došlo da napravim majcu na kojoj piše "Za mamu ti navijam". Danas je bila utakmica, moj klub pobedio (jupi), ali sam ja navijala da bude nerešeno, pošto, bez obzira na lokalpatriotizam, dragi su mi momci i iz njegovog kluba. To, a i neće biti seksa danas
 
Uglavnom, moj momak je napravio transparent za utakmicu. Budala od 33 godine, direktor kluba, neko ko treba tamo da služi za primer, napravi transparent na kome piše: "Mi smo već dali gol u gostima."
 
:ggg:

Moj čo'ek je direktor jednog fudbalskog kluba u ligi u kojoj igra i moj lokalni fudbalski klub. Missim, odma' da razjasnimo, to "direktor" je samo titula, ništa on od toga nema, osim nervoze i nekoliko santima u visinu kad mu se obrate po tituli. 
Ne znam koliko vi ovde znate, ali ja za fudbal hajem kao za lanjski sneg, odn. boli me dupe baš A u poslednje vreme samo o fudbalu slušam, a ako ne slušam, onda ga gledam. Sanjam lopte. 
Elem, mene su u tom njegovom klubu kolektivno prozvali gazdaricom, pošo sam, je l', direktorova ženka, a kad sam sa njim u njegovom selu, odem i na trening i na utakmicu i generalno provodim dosta vremena sa tim fudbalerima, pa su me momci i zavoleli. 
 
Već dve nedelje ja samo slušam o predstojećoj utakmici između naša dva mesta, njegovog i mog. Kako me ko sretne, pita me za koga ću navijati. Missim, bole me uši da navijam za njegov klub, ja volim moje selo Ali postalo je malo naporno. Toliko, da mi je došlo da napravim majcu na kojoj piše "Za mamu ti navijam". Danas je bila utakmica, moj klub pobedio (jupi), ali sam ja navijala da bude nerešeno, pošto, bez obzira na lokalpatriotizam, dragi su mi momci i iz njegovog kluba. To, a i neće biti seksa danas
 
Uglavnom, moj momak je napravio transparent za utakmicu. Budala od 33 godine, direktor kluba, neko ko treba tamo da služi za primer, napravi transparent na kome piše: "Mi smo već dali gol u gostima."
 
:ggg:

Moj čo'ek je direktor jednog fudbalskog kluba u ligi u kojoj igra i moj lokalni fudbalski klub. Missim, odma' da razjasnimo, to "direktor" je samo titula, ništa on od toga nema, osim nervoze i nekoliko santima u visinu kad mu se obrate po tituli. 
Ne znam koliko vi ovde znate, ali ja za fudbal hajem kao za lanjski sneg, odn. boli me dupe baš A u poslednje vreme samo o fudbalu slušam, a ako ne slušam, onda ga gledam. Sanjam lopte. 
Elem, mene su u tom njegovom klubu kolektivno prozvali gazdaricom, pošo sam, je l', direktorova ženka, a kad sam sa njim u njegovom selu, odem i na trening i na utakmicu i generalno provodim dosta vremena sa tim fudbalerima, pa su me momci i zavoleli. 
 
Već dve nedelje ja samo slušam o predstojećoj utakmici između naša dva mesta, njegovog i mog. Kako me ko sretne, pita me za koga ću navijati. Missim, bole me uši da navijam za njegov klub, ja volim moje selo Ali postalo je malo naporno. Toliko, da mi je došlo da napravim majcu na kojoj piše "Za mamu ti navijam". Danas je bila utakmica, moj klub pobedio (jupi), ali sam ja navijala da bude nerešeno, pošto, bez obzira na lokalpatriotizam, dragi su mi momci i iz njegovog kluba. To, a i neće biti seksa danas
 
Uglavnom, moj momak je napravio transparent za utakmicu. Budala od 33 godine, direktor kluba, neko ko treba tamo da služi za primer, napravi transparent na kome piše: "Mi smo već dali gol u gostima."
 
:ggg:

"Dosta dobro jebeš za nekoga ko nema qrac."

:ggg:

kada bršljan cveta poziva na sećanje na SQUAW - urbane stonoge gastronomska zbrka (ne mogu da postavim link. guglajte.)

Kako kaže izdavač....uskoro! 
 

Kada bih se raspisao o ovoj temi bojim se da bi post bio toliko dug da niko ne bi imao zelju da ga cita.

Kada je pre 8 godina pokrenuta reforma obrazovanja, napravljene su ekipe strucnjaka za reformu svakog pojedinacnog predmeta. U ekipe su izmedju ostalih ukljuceni i prosvetni radnici kao ljudi iz prakse. Prakticari su lepo dali svoja vidjenja, primedbe, resenja...a onda su uleteli profesori Univerziteta i razni "dr, mr i ostali" i insistirali da se npr u prvom razredu OS nadje tema agregatna stanja vode, jer zaboga to je sustinska nauka. Ljudi koji nikada nisu predavali u ucionici, ili su to radili pre 30 i vise godina, imali su glavnu rec...jer ko sme da sumnja u njihov autoritet i znanje?

Obavezno strucno usavrsavanje prosvetara je zatrpano kojekakvim suvoparnim i bezveznim seminarima koje drze kojekakvi laktarosi i pretendenti na mesta u Ministarstvu ili kojekakvim Zavodima za unapredjenje nastave i sl. (na ona meste koje EU zasipa parama za projekte, a onda se oni tamo sakupe i prave seminare u stilu "cek da vidimo sta bi umeli da odradimo da operemo i zaradimo neku kintu).

Ima uspelih resenja u inovacijama (Gradjansko je sasvim pristojan predmet, racunari ulaze u skole, postoji i izborni predmet sa tom temom...), ali se i ona uguse u obimnosti obaveznog gradiva, gde je i dalje preovladava tona cinjenica koje treba memorisati, a veza sa stvarnim zivotom je stvarno nikakva.

I tipican primer...pre par meseci dobijem dopis o medjunarodnom seminaru Gradjanskog vaspitanja u Portugaliji. Rekoh, ajd da pokusam...sta fali...da konkurisem. Ali "malo sutra"...TO dobijaju samo clanovi Udruzenja ucitelja Srbije koje preporuci njihova predsednica.

Inspekcija najcesce kontrolise u skolama samo administraciju ( da li su svi casovi upisani u dnevnik i svi planovi na broju), a casove ne gleda...sto i nije neka steta jer taj inspektor, da je valjao jos bi bio u nastavi....

Ne vredi....stajem...jer ako nastavim bice kao sto sam rekao u uvodnom postu.....

Fino. Baš fino. 
Šta ako sam našla drugu polovinu?

Sećam se kada je ta vest prvi put krenula da se širi internetom. Da jbga 3d štampači mogu bukvalno sve i svašta da proizvedu i mislim da će njihova primena u budućnosti tek da postane revolucionarna.
 
Taj lik kada je štampao pištolj na net je ostavio i uputstvo koje je vrlo brzo sklonjeno. Jbga čovek razmišlja kao ogroman broj Amerikanaca, da svako treba da ima pravo da poseduje oružje. Famozni drugi amandman njihovog ustava lepo kaže:
 
"A well regulated Militia, being necessary to the security of a free State, the right of the people to keep and bear Arms, shall not be infringed."
 
Ukratko, narod ima pravo da drži i nosi oružje - što se u nekim državama SAD doslovce i primenjuje. Međutim čak i u državama gde je zakon o oružju u toj meri liberalan, štampanje ovakvog oružja će da otvori niz debata. Realno, oružje se može napraviti na milion načina, vrlo ubojito oružje. Neko manje stručan će ga napraviti od štapa i kanapa (ali bukvalno, kucajte na YT homemade .22lr guns), neko će ga napraviti bolje, ali sve to se uglavnom svede na priču da je takva rabota nezakonita.
 
Veca napisa kako će doći do municije, u nekim državama - vrlo lako. Kod nas je i dalje zabranjeno homemade spravljanje municije za kratke cevi. U velikom broju država je to uobičajeno kao što  je kod nas pečenje rakije.
 
Iskreno, nisam za to da uputstvo za štampanje bude dostupno širokim masama, mada mislim da će pored ovog lika i mnogi drugi provaliti kako da štampaju oružje. Isto kao i štampanje lažnih novčanica. Protivzakonito a skoro svako može da ih štampa... s' time da su novčanice lažne, a ovo je veoma, veoma prava puca.

Dobila sam posao za stalno  
 
 

(moj bold)
 
Ovaj bi verovatno mogao da završi u Mitrovici. Ko zna kakav je zatvor u SM, zna šta ga čeka. Kažu da običan svet koji je video te uslove je bacao peglu.I ova druga dva zatvora nisu ništa manje odvratna. Tako da će Tijanin zlostavljač i ubica prvi zažaliti što više nema smrtne kazne.
 
Što se mene tiče, žao mi je još samo što ih ne šalju negde da rade kako smeštaj i hranu ne bi dobijali o tuđem trošku. Rudnici, kopanje kanala,... 

Kopiraću komentar moje drugarice koji je ostavila na mom statusu baš vezano za priču o Tijani Jurić koji sam ostavila na Fb-u pre dva dana. Devojka je pravnica.
 
Koga ne mrzi da čita, videće da nije reč samo o Tijani. Reč je o svim onim stvarima o kojima se ne govori toliko (nasilje u porodici, silovanje) jer nisu senzacija, što me odvodi na medijsku manipulaciju, ali o tome sada imamo temu, pa neću ovde.
Nisam za smrnu kaznu, iz nekoliko razloga.
 
Odakle bilo kome pravo da oduzme nekome život? To pitanje se isto odnosi na državu. Odakle joj pravo da svojim građanima oduzima život? Oko za oko, zub za zub? To ne postoji odavno u civilizovanim društvima. 
Ko može da garantuje da se ta smrtna kazna neće zloupotrebiti kao što se zloupotrebi sve ostalo? Smrtna kazna nije rešenje. Jedna pogrešna smrtna kazna može da donese ogromnu štetu. Šta bi sa onim nevin dok se ne dokaže suprotno? Ne branim ja ovog lika, naprotiv, branim ljudsko pravo na život (sad samo čekam ko će za ovu rečenicu da se uhvati ).
 
Nisam htela da se uključujm u ovu raspravu, zato što je vođena emocijama. Ali, kud svi Turci..

Teško onom koga nema.        Čitala sam, pratila šta se sve dešavalo.    Kada sam jutros koleginici rekla da mislim da smo poprilično medijski izmanipulisani,  jer više nisam želela da ćutim, pogledala me je kao najvećeg zločinca.    Daleko od toga da mi je svejedno, daleko od toga da me ne boli, daleko od toga da ne razmišljam...    I.. najgore od svega je to što nam je urađena takva lobotomija, unapred se izvinjavam svima koji će da se nađu u ovoj priči, jer.. će.. ili ćemo za tri dana sve da zaboravimo..    Čitava priča o pokojnoj Tijani Jurić je krenula pre nedeljak dana.  Tražena je putem društvenih mreža (a da pri tome ne mislim samo na fb)   I onda.. nam se desilio juče..    I upravo momenat, kada većina emotivno reaguje..  Što je i normalno.  Kao što je i bilo za očekivati da će tema o smrtnoj kazni na forumu automatski da vaskrsne.    Znam da mnogi od nas ne prate vesti, dnevnike sa  nacionalnih frekvencija..  Plasira nam se prvo najgore, najnegativnije.  I onda se odjednom pojavljuje neko iz vrhuške..  I mi onda glupi i naivni - šatro, shvatimo da mi ustvari divno živimo,  jer  smo živimo u državi u kojoj se sve dešava i rešava munjevitom brzinom..  (pitam se samo gde ja to živim)    Žuta štampa je podigla tiraže, njima odavno ništa nije sveto...  Dajte samo tragedije, koje će da podižu tiraže... Dajte udarne vesti jer...  Uvek je zgodno skrenuti pažnju javnosti sa "gorućih društvenih" pitanja. Juče mi se zgadilo što na svakih tri minuta izlaze naslovi: Ovako izgleda kuća monsturma, Potresna ispovest monstrumove majke, Soba kasapina u haosu   Opišite u detalje, klošari, kako je devojčica umrla. Neka pljušte klikovi, biće para. Idite nisko, niže, neka još zaboli roditelje, sestru, prijatelje. Samo udri, što jezivije. to bolje.  Sram vas bilo!!!      Na kraju čovek kaže, kakvih ljudi ima, nek smo živi i zdravi,  je*eš 10 il15 % manje plate, 50% skuplju struju, 300% veći porez...  
 

Ne mogu, niti želim. Treba razmišljati racionalno. Jednostavno mi ljudi reagujemo impulsivno i prvi instinkt je da bi monstrumu glavu otfikario... ali država ne može i ne sme da funkcioniše na taj način. Zašto se pitanje smrtne kazne uvek poteže u ovakvim momentima? Čemu sad ta kampanja? Ne služi ničemu, treba se baviti prevencijom. Uzrokom a ne posledicom.
 
Evo opet ću morati da parafraziram Horovica. Skup u Bajmoku da li je bio prijavljen? Da li je policija kako zakon nalaže obezbeđivala skup i prilazne puteve tom skupu? Jeste đoku. Upravo o tome se radi. Da je ta ulica bila osvetljena (očigledno da nije jer nam je struja skuplja od nečijeg života), da je bilo policije kao što nije da li bi ovaj mogao to dete da pregazi, svuče i ubaci u auto?!
 
I taj ko je u stanju da uradi ovako nešto se ne boji Boga pa ni smrtne kazne, ubeđen sam. Ni meni se ne dopada činjenica da taj skot živi narednih 40 godina od mojih novaca. Da postoji mogućnost uveo bih im da svaki obrok i taj ležaj dobro zarade u nekom rudniku.

Ja sam u skladu sa kupaćim. Ciklama nokti sa ciklama bikinijem

1.
 
- "Je l' ok da mi nedostaješ kad odeš preko?"
- "Kontam da jeste.. Je l' ja sad treba da kažem kako ćeš i ti meni.." (njegova šala u pokušaju)
- "Nemoj da usereš momenat. Samo ćuti i zagrli me."
 
2.
 
Tišina, mrkli mrak u sobi, lica su nam na nekoliko santimetara udaljena jedno od drugog, samo mu beonjače vidim. Nasmeje mi se i kaže: "'Ladno nisam raspoložen za seks." na šta dobija odgovor: "Ne brini, nisam ni ja."
Mrsi u bradu, govori neodređeno: "Godinu dana.. Ne bi bilo isto preko Skajpa.." 
I dalje tišina. Najduža tišina koja je odjeknula svim onim rečima koje sam htela da izgovorim, i koje sam htela da čujem od njega a nije bilo potrebe. Razumela sam ga, razumeo me je. Prebacujem njegovu ruku preko sebe, ispreplela sam prste sa njegovim prstima, i izgovara, opet neodređeno: "Za tri dana letim." ... Tišina. Pita me o čemu razmišljam. Kažem, kroz osmeh: "Razmišljam kako za tri dana letiš. Razmišljam kako volim da te držim za ruku i da ti čačkam prste." Osmeh u mraku. Ne treba više ništa.
 
3. 
 
Jutro, sedimo i jedemo, on diže pogled značajno, vidim da se razmišlja kako da počne rečenicu.
- "Moram odmah da ti kažem da ne volim rastanke."
- "Pod jedan, ne volim ih ni ja. Pod dva, što se mene tiče, mi smo se sinoć oprostili."
 
4.
 
Rastajemo se, on odlazi kod drugova, ja ga ne puštam i u'vatio me vrag da ga ljubim i da me bole uši.
- "Šta sam ti rekao za duga opraštanja?"
- "Ništa nisi rekao za opraštanja, rekao si mi za rastanke."
Puštam ga i kroz glavu mi prolazi da je to-to. Okrećem se od njega, on odlazi i ja počinjem da plačem. Šetam ulicama do svog stana i grcam. Kad sam stigla, prespavala sam pola dana, jer me je glava ubijala. Uveče u'vatim bus i dođem kući da mi Snupi pruži ljubavi, možda mi od toga bude lakše.
 
5.
 
- "Pošto od sutra nismo zajedno, a rekla si da ne želiš da ti budem samo prijatelj.. Hoćeš li da se čujemo kad odem preko?"
- "Javi mi se kad sletiš, da znam da si živ. Ne bih da te oplakujem pre vremena."
Prekinula sam vezu na Skajpu i ostala da zurim u njegovu sliku. Jebi ga, ne mogu da zadržim suze. 
 
Avion mu poleće za 12 sati. Ja nemam sna.
 
Pre čitave ove priče, ja sam ubeđena bila da sam ja ta koja gura vezu, i da mi je više stalo. Možda zato što sam navikla na reči i da određene stvari čujem, umesto da ih tražim između redova ili da ih jednostavno čitam kakvim jesu, na osnovu postupaka. Izgleda da sam pogrešila u ovom slučaju.
 
Navikla sam da me zove svaki dan od 23:30 do 00:00. Oboje smo se odlučili da budemo u vezi na daljinu, iako ni on ni ja ne verujemo da takve veze mogu da traju.
Poziva neće biti u to vreme. Daljina koja će nas sad razdvajati će biti ogromna, plus što se ne vraća godinu dana.
 
Postala sam plačipička, da idem baš u kurac.

Postoje periodi kad ne mogu da se natjeram da pročitam ni stranicu knjige.
A postoje i oni periodi kad gutam knjige.
Blesavo stvorenje

1.
 
- "Je l' ok da mi nedostaješ kad odeš preko?"
- "Kontam da jeste.. Je l' ja sad treba da kažem kako ćeš i ti meni.." (njegova šala u pokušaju)
- "Nemoj da usereš momenat. Samo ćuti i zagrli me."
 
2.
 
Tišina, mrkli mrak u sobi, lica su nam na nekoliko santimetara udaljena jedno od drugog, samo mu beonjače vidim. Nasmeje mi se i kaže: "'Ladno nisam raspoložen za seks." na šta dobija odgovor: "Ne brini, nisam ni ja."
Mrsi u bradu, govori neodređeno: "Godinu dana.. Ne bi bilo isto preko Skajpa.." 
I dalje tišina. Najduža tišina koja je odjeknula svim onim rečima koje sam htela da izgovorim, i koje sam htela da čujem od njega a nije bilo potrebe. Razumela sam ga, razumeo me je. Prebacujem njegovu ruku preko sebe, ispreplela sam prste sa njegovim prstima, i izgovara, opet neodređeno: "Za tri dana letim." ... Tišina. Pita me o čemu razmišljam. Kažem, kroz osmeh: "Razmišljam kako za tri dana letiš. Razmišljam kako volim da te držim za ruku i da ti čačkam prste." Osmeh u mraku. Ne treba više ništa.
 
3. 
 
Jutro, sedimo i jedemo, on diže pogled značajno, vidim da se razmišlja kako da počne rečenicu.
- "Moram odmah da ti kažem da ne volim rastanke."
- "Pod jedan, ne volim ih ni ja. Pod dva, što se mene tiče, mi smo se sinoć oprostili."
 
4.
 
Rastajemo se, on odlazi kod drugova, ja ga ne puštam i u'vatio me vrag da ga ljubim i da me bole uši.
- "Šta sam ti rekao za duga opraštanja?"
- "Ništa nisi rekao za opraštanja, rekao si mi za rastanke."
Puštam ga i kroz glavu mi prolazi da je to-to. Okrećem se od njega, on odlazi i ja počinjem da plačem. Šetam ulicama do svog stana i grcam. Kad sam stigla, prespavala sam pola dana, jer me je glava ubijala. Uveče u'vatim bus i dođem kući da mi Snupi pruži ljubavi, možda mi od toga bude lakše.
 
5.
 
- "Pošto od sutra nismo zajedno, a rekla si da ne želiš da ti budem samo prijatelj.. Hoćeš li da se čujemo kad odem preko?"
- "Javi mi se kad sletiš, da znam da si živ. Ne bih da te oplakujem pre vremena."
Prekinula sam vezu na Skajpu i ostala da zurim u njegovu sliku. Jebi ga, ne mogu da zadržim suze. 
 
Avion mu poleće za 12 sati. Ja nemam sna.
 
Pre čitave ove priče, ja sam ubeđena bila da sam ja ta koja gura vezu, i da mi je više stalo. Možda zato što sam navikla na reči i da određene stvari čujem, umesto da ih tražim između redova ili da ih jednostavno čitam kakvim jesu, na osnovu postupaka. Izgleda da sam pogrešila u ovom slučaju.
 
Navikla sam da me zove svaki dan od 23:30 do 00:00. Oboje smo se odlučili da budemo u vezi na daljinu, iako ni on ni ja ne verujemo da takve veze mogu da traju.
Poziva neće biti u to vreme. Daljina koja će nas sad razdvajati će biti ogromna, plus što se ne vraća godinu dana.
 
Postala sam plačipička, da idem baš u kurac.

Posle duuugo vremena sam jopet krenuo da vežbam i evo već mesec dana, koliko stižem od obaveza. Iznenadio sam samog sebe, posle samo mesec dana opet dižem preko stotke 

Ne bih smarala sa opisima boja, biću koncizna skroUz.

Crvena boja mi je boja za strast. Tu vidim Gogu i Glishu
Crna boja mi je boja za prikrivenost, nije sve u samoj boji nego u onome što ne vidiš na prvi pogled. Nešto za šta moraš da se potrudiš da bi video. Tu vidim Plesačicu i Voju.
Bela boja mi je boja za iskrenost i čistoću (srca). Tu vidim Smucu.
Žuta boja mi je boja za blesavost. Tu su Lenja, Pufta i Paparacica.
Plava boja mi je boja takođe za iskrenost, ali i za pravi put. Tu vidm Turka.
Zelena.. Eh zelena. Boja za ljude koje ne drži mesto. Tu vidim Vecu i Evilku.
Braon boja za mene simbolizuje kožu, hrabrost i srce na mestu. Tu su, za mene, Adrijan i Morf.
Narandžasta slično kao i žuta, samo sam joj dodala kreativnost. Tu je Neo. Skroz narandžast.
Tirkizna boja je prelaz između dve boje. Baš kao i Grešni.
Roza mi je vesela boja. Tu vidim Inkvizitora (iako, moram reći, nick ti uopšte ne ide uz pisanije).
Oker vidim kao neutralnu boju i tu je Faramir.

Ljubičasta boja je moja boja. U nju mogu sve da vas metnem.

Мене скроѕ неинтересује šто је министарство одлу чило да дегради ра Српски јеѕик. пашта ако proмашиш писмо? или се пише паш та? ни је ни битно, бажно је да ја знам да говорим. пашта ако направиш право писну грешку, jel je нај важније да смо ми живи и здрави. видићемо дали ће се та одлука исплатити и дали ће мо бити поноснии на нашу децама кад погоде све падежи и сва правила ко је је министарство про писало. незнам за вас, али сумљам да ће ико обратити пажнју na ono što pišemo јел нам све толеришу и од нас праве будалама. кад дође приемни испит, ја ћу бити поносна на себе јел сам успела да савладам све оно што се од мене тражило и јел знам да министарство брине да ми будемо образована децама. срамота је незнати пи сати. уз цело дужно поштованје свим оним кои мисле ко ја. образованје на најпрвљем месту.

I neka bude tako.

Ja sam u skladu sa kupaćim. Ciklama nokti sa ciklama bikinijem

E, te fore "zna ona" da zaboravite na javnom forumu  
 
Od kako sam se doselila kući, spakovala sam grudnjake u fijoku i nisam ih vadila. Dve i po nedelje slobode.

E, te fore "zna ona" da zaboravite na javnom forumu  
 
Od kako sam se doselila kući, spakovala sam grudnjake u fijoku i nisam ih vadila. Dve i po nedelje slobode.