Evilka

Kako razgovaraju bracni parovi u Engleskoj, a kako u Bosni.

Dragi jesi li se umorio?
Jadan ne bio, opet si se usafunjo!

Dragi hoceš li i danas s prijateljima poslije posla na pice?
Ho'š se opet naroljat' k'o i juce?

Možda da razmisliš jos o tome?
Jel to u tvom selu krave pasu pamet djeci?

Draga jesi li se odmorila?
Zmija više provede na nogama od tebe.

Draga dolaze li tvoji roditelji na veceru?
Hoce li opet oni tvoji starci na sijelo - sve mi popiše i pojedoše!

Draga, da li ti zaista tako misliš?
Jesi li ti normalna pi**a ti materina ma'nita?

Imamo dvoje predivne dece.
Imamo dva hajvana, jedu ko krmci, a isto tako i uce.

Draga hoceš li da ti napravim kaficu?
Ako ti je ja skuham bice ti posljednja!

Draga divna ti je ova nova frizura!
Opet si se frizirala!!! Ti imaš kosu samo da bi ti frizerka imala platu!

Draga posudila si moj aparat za brijanje da obriješ noge?
Jos mi jednom to uradi, frezom cu ti obrijat noge!

Draga hoces li mi to bolje objasniti?
Gukni gusko, zoru ti jebem!

Draga ja se ne slažem s tobom oko toga.
Jebo sve ako si ti normalna!

Baš bi mi prijala romanticna vecera uz muziku.
Haj' ti rasuci jufku, ali prvo meni naspi jednu rakiju i trkni kupi dvije-tri teretne pive.

Draga na koga je naše djete?
Koga si ovo okotila?

Bas si slatka veceras.
Slatka si ko ona Zekulja sa Milka cokolade.

Kupila si divne cipele.
Pa pi**a ti materina, ti svake godine moraš po jedne cipele kupiti.

Malo bi se odmorio poslije rucka.
Ko me probudi nogu cu mu slomiti.

"Odbrojavam ti dane..."

Unknown Sender :wtf:

Gresni: njemu ne zameram nista mogu samo da ga hvalim na sva usta ( a on mene kritikovao )
Boginja: samo o seksu zbori a na politici je nema nikako
Turkmenbash: samo o politici zbori a na seksi temama ga nema nikako

Orion Lady
neobarocco
Dana

Za ovo pitanje sam morala da trazim pomoc prijatelja

Veca mi ga spakovala i ususkala... bez problema je prosao sve carinske kontrole. Doduse ja ne znadoh sta mi upakova te je radost i sreca bila jos veca kada sam "kuci" raspakovala darove Ukucani su me cudno gledali a meni osmeh sa lica silazio nije :lol:

Lakse bi mi bilo da kazem sta mi se svidja ovde, a to je priroda. Zaista je lepa Kanada mada nisam ni delic toga obisla i videla.
Jednostavno, ja kao ja ne uklapam se u ovaj sistem zivota. Jeste da ti drzava na fin nacin pruza sve, mozes sve i cini ti se da si ostvario srecu (onu materijalnu) a ustvari si non-stop u dugovima do guse, radis od jutra do sutra, jer ako ne izmiris dugovanja, tu "lagodnost zivota koju su ti pruzili", sutradan mozes da ostanes bez iceg. A sve to povlaci otudjivanje od nekih prijatelja koje si uspeo da steknes... Svesna sam ja da je u Srbiji isto tako ili mozda jos gore, ali sto je jednom neko rekao: Sta ti je vaznije: da ti bude puna dusa ili frizider? Meni ovo drugo.. jbg.
Ljudi - ta njihova vestacka ljubaznost me sada vise do ludila dovodi. U pocetku je prijalo ali kasnije shvatis da je sve to deo njihove politike samo da te navuku na nesto
Ma jednostavno nisam za ovde pa to ti je.
Svako ko zeli da dodju ovde, treba da dodje ako imaju sansu, mogucnost... i da se sam uveri kako je. Moje iskustvo je takvo kakvo je sto ne znaci da ce i njihovo biti. Treba zaista zeleti (sto ja nisam) pa ce oni mozda imati drugaciji pogled na sve.

--- Update ---



Zimi retko negde izadjemo za vikend. Ako i odemo negde uglavnom je bioskop ili kod prijatelja (to ako su kuci i ne rade overtime ). Kafane ne, jer oboje nismo taj tip. Odemo ponekad u te njihove nazovi restorane da isprobamo "kuhinje" razne. I da, za sve ove godine koliko smo ovde otisli smo na koncert Garavog Sokaka i proveli se carski. A ono sto nije hteo da me vodi na Il Divo, Jos mu nisam oprostila
Cim grane sunce i lepo vreme uvek negde iscunjamo.. uglavnom u neki zabavni park, na jezero...

Rastapam od neznoce?! To je davno proslo vreme Umela sam bez najave, iznenada da ga ljubim, mazim, pazim, tepam (inace tepanje mrzim) dok se "ne upiski" od miline.. da mu upucujem poglede i signale razne. al' on corav pa ne primeti i tako.. sitnice koje su zivot cinile lepim.
Volim da ga stamanim Salim se. Kada dodjem u tu fazu (koje su inace jaaaako retke), poznavajuci sebe, sklanjam se jer onda ne biram reci i umem da budem uzasna... kazem i sta mislim i sta ne mislim.
Rekla bih, previse je sujetan i svaka moja primedba bude prejako protumacena te stoga batalim sve i teram po svome, on po svome pa dok trajemo

--- Update ---



Ups, htedoh reci ovo prvo.. greska u koraku :kez:

Verujem da je moguce. Trebalo bi, po nekoj logici stvari da je bracni drug taj sa kojim ces deliti sve radosti i tuge. U mom slucaju se pokazalo da su vise prijatelji bili ti (i sada su naravno) koji su sa mnom u dobru i zlu. Moja kuma, prijatelj, bivsa koleginica vesticara, iskreno nisam verovala da ce imati toliko zivaca i snage za mene. Pruzala mi je i pruza mi ogromnu podrsku, cini toliko toga za mene... Evo kumo javno ti se zahvaljujem do neba za sve!
I opet, kada razmislim malo bolje niz primera iz mog zivota govore da su u 99% slucajeva moji prijatelji ti koji dele dobro i zlo.
Rodbina, brat, bracni drug... oni ulaze u tih 1%.

Lakse bi mi bilo da kazem sta mi se svidja ovde, a to je priroda. Zaista je lepa Kanada mada nisam ni delic toga obisla i videla.
Jednostavno, ja kao ja ne uklapam se u ovaj sistem zivota. Jeste da ti drzava na fin nacin pruza sve, mozes sve i cini ti se da si ostvario srecu (onu materijalnu) a ustvari si non-stop u dugovima do guse, radis od jutra do sutra, jer ako ne izmiris dugovanja, tu "lagodnost zivota koju su ti pruzili", sutradan mozes da ostanes bez iceg. A sve to povlaci otudjivanje od nekih prijatelja koje si uspeo da steknes... Svesna sam ja da je u Srbiji isto tako ili mozda jos gore, ali sto je jednom neko rekao: Sta ti je vaznije: da ti bude puna dusa ili frizider? Meni ovo drugo.. jbg.
Ljudi - ta njihova vestacka ljubaznost me sada vise do ludila dovodi. U pocetku je prijalo ali kasnije shvatis da je sve to deo njihove politike samo da te navuku na nesto
Ma jednostavno nisam za ovde pa to ti je.
Svako ko zeli da dodju ovde, treba da dodje ako imaju sansu, mogucnost... i da se sam uveri kako je. Moje iskustvo je takvo kakvo je sto ne znaci da ce i njihovo biti. Treba zaista zeleti (sto ja nisam) pa ce oni mozda imati drugaciji pogled na sve.

--- Update ---



Zimi retko negde izadjemo za vikend. Ako i odemo negde uglavnom je bioskop ili kod prijatelja (to ako su kuci i ne rade overtime ). Kafane ne, jer oboje nismo taj tip. Odemo ponekad u te njihove nazovi restorane da isprobamo "kuhinje" razne. I da, za sve ove godine koliko smo ovde otisli smo na koncert Garavog Sokaka i proveli se carski. A ono sto nije hteo da me vodi na Il Divo, Jos mu nisam oprostila
Cim grane sunce i lepo vreme uvek negde iscunjamo.. uglavnom u neki zabavni park, na jezero...

Rastapam od neznoce?! To je davno proslo vreme Umela sam bez najave, iznenada da ga ljubim, mazim, pazim, tepam (inace tepanje mrzim) dok se "ne upiski" od miline.. da mu upucujem poglede i signale razne. al' on corav pa ne primeti i tako.. sitnice koje su zivot cinile lepim.
Volim da ga stamanim Salim se. Kada dodjem u tu fazu (koje su inace jaaaako retke), poznavajuci sebe, sklanjam se jer onda ne biram reci i umem da budem uzasna... kazem i sta mislim i sta ne mislim.
Rekla bih, previse je sujetan i svaka moja primedba bude prejako protumacena te stoga batalim sve i teram po svome, on po svome pa dok trajemo

--- Update ---



Ups, htedoh reci ovo prvo.. greska u koraku :kez:

:ok:

Ako osetim da jos uvek ima ljubavi izmedju nas dala bih mu drugu sansu. Neko ce mozda reci kakva je to ljubav kod njega ako te je prevario? Pa zavisi koji je razlog i sa kakvim obrazlozenjem staje pred mene, a jos je vaznije nacin na koji ce se potruditi da povrati moje poverenje. Da, sigurno bih se u takvoj situaciji zapitala gde sam pogresila, trazila od njega da mi kaze i ukaze na moje greske i propuste koji su ga naveli na prevaru. Niko nije savrsen, jel? Ako zaista nema opravdanog razloga (namiren je na svim poljima kako valja i dolikuje ), sansa mu je data. Sve ostalo je na njemu, kako ce i sta uraditi...

Poznavajuci sebe, trebao bi zaista dobrano da se potrudi jer kad jednom izgubim poverenje ( pa i u prijatelja) potrebno je puno vode da protekne kako bi se ono vratilo. A dokaz moje ljubavi i zelje da nastavimo dalje je sansa koju sam mu pruzila.

Naravno, ima i tih i takvih hopa-cupa muskaraca (pa i zena u krajnjem) kojima je vernost izvadjena po rodjenju ali oni se daju lako namirisati. Ona/on koji “udje u kolo” ili ti se zatreska u takvog/takvu nek’ radi ono sto misli da je najbolje za nju/njega. Good luck! :cvike:

Nije klip ali je serija slika. Priprema za skok, naskok, držanje u naručju i doskok.

Ja "navatala"...:stid2:

1. Evilka.....lepo izgleda i pravi sjajne kolače i torte
2. Veca...širokih shvatanja...nikad ne kaže "meni to nikada ne može da se desi" a ako me Evilka šutne uvek može da postane br. 1
3. Goga....tačna, vredna, kreativna...a ako me Veca otkači uvek može da bude br. 2
4. Mara....ambiciozna, vredna kao mrav, puna ideja...a ako me otkače Veca i Goga uvek može da bude i br. 2
5. Aiko....ples do smrti a ako me otkače Veca, Goga i Mara, uvek može da postane br. 2

Zaboravih pitanje...molim objašnjenje Ela....ne razumem ga....

Sledeća proziva Veca....

http://www.youtube.com/watch?v=KEKcnS5b1DI&feature=player_embedded

Dva štapiće vanilije zarežite po cijeloj dužini i stavite u posudu, zatim ih zalijte alkoholom tako da budu potpuno potopljeni i ostavite da tako odstoji tri dana.

Štapiće izvadite, tečnost prespijte u bočicu s raspršivačem i dodajte dva decilitra destilirane vode. Mirisnu tečnost raspršite po stanu i uživajte u slatkom mirisu vanilije.

Stopirala jesam ali ne primam stopere jer nisam vozac. Ovde je inace stopiranje zakonom zabranjeno kao i "kupljenje" istih.

Imala sam super frizerku u Novom Sadu i godinama sam isla kod nje. Medjutim, resi ona da otvori svoj salon ali kod nje u kuci, u Čereviću. Sta cu jadna, mnogo mi je odgovarala i posto se na frizuru nije islo svaki dan uzmem telefon i adresu od nje pa kada dodje vreme eto mene kod nje.
Bese subota, secam se kao juce. Unapred smo se dogovorile oko termina i svega ostalog ali navraga te subote sam morala i na posao. Doduse skraceno al' opet, morala sam do 13h da stignem na posao.
Uhvatim neki jutarnji bus za Čerević, brzo je nadjem, odradi ona sto joj posao i sad.. dodje vreme da se krene nazad. Subota, autobusi idu kao antibiotici na 8h posebno na toj relaciji. Sta cu, kako cu...? Pa stopiracu. Dodjem do glavne dzade, izbacim palac, cekam i nadam se. Prokleto nijedno vozilo da prodje. Kad, eto meni radosti. Kamion mi prilazi u susret, razmisljam brzinom svetlosti da li da se "bacim" na put i zaustavim ga ili da ga propustim? Ipak, kamiondzija je u pitanju... Pogledam na sat za nekih 20-ak min treba da sam na poslu. Ma ko ga sisa. Izbacim palac i na moju srecu i radost stade. "Do Novog Sada?", pitam ja. "Do Novog Sada", rece on. Popnem se nekako i ukrcam, popravim frizuru i kazem gde treba da se "nacrtam". Bilo je nemoguce da me tu ostavi te je iskrcavanje u centru, na semaforu kod Izvrsnog veca bilo idealno resenje. Molila sam Boga da me niko ne vidi i prepozna .
Posle se razmisljam, dok sam isla prema poslu sta je sve moglo da mi se desi i koja sam ja lujka.. al' izgleda da me neko ipak cuva i pazi. A najvaznije od svega na vreme sam stigla na posao.

Bacite pogled na stranicu proizvoda HEMA korisnika - samo sačekajte par sekundi i gledajte šta se dešava.

Nemojte da kliknete na bilo koju od stavku ili sliku, samo sačekajte par sekundi.

Ova kompanija ima dobar smisao za humor i kompjuterskog programera, koji ima previše slobodnog vremena.



Hema

1.U cemu najvise uzivate?
U jutarnjem razbudjivanju uz home made juice, cigarete, vrsljanje po net-u ...

2.Koja vam je omiljena boja ?
Crvena

3.Zivotni moto
Zivi i pusti druge da zive

4.Kada bi ste merili predrasute sa kantama,koliko biste kanta imali ?
Nijednu

5.Zdravko Colic je....
Nekada bio bas popularan a sada ne znam da li je i koliko

6.U komsiluku ko vas najvise nervira?
Ova nadrndana kanadjanka koja malo malo svoje frustracije istresa na neduznom detetu.. dodje mi da je prijavim nadleznoj sluzbi

7.Komunizam je...
Bio i pros'o

8.Greshan je...
Svi.. neko manje neko vise

9.Vas omiljeni lik na forumu?
Svi sa gresnim mislima

9.Likusha na forumu?
Ne razumem pitanje, hocete biti dobri da ponovite.

10.Kisobran ili kabanica?
Kisobran

11. Bicikli ili ....
Bicikli i ove moje dve leve

12.Kad porastem bicu...
Pevac'ca

13.Omiljena knjiga?
Osluskivanje srca

14.Najbolji drug?
Moje cedo

15.Drugarica?
Ovde Dijana a tamo, preko bare kume (komada dva)

16.Filozofija ili nauka?
Nauka, dosta mi filozofiranja

17.Najveci strah?
Bolest, samoca, nemoc. U jbt pa ima se tu strahova

18.Zene su...
... tu da ih volite i razumete

19. Najgore pijanstvo?
Auu, bese davno, bambus, lobi u hotelu Park, krenula i pena na usta.. od tada smo alkohol i ja dva sveta

20.Da li utice na vas ekonomska kriza?
Naravno.

Sve je pocelo u jednoj manjoj klub-diskoteci.. davno, davno..
Stao je pred mene.. prvi put u zivotu videh tog mladica. Prostrelio me pogledom, nabacio mangupski osmeh i direktno, bez puno price i smaranja rece da mu se dopadam i da cu uskoro biti njegova devojka. Iako u soku od svega, nasmejem se i dobacim: Da, da kako da ne ... Jos par recenica razmenismo i razlaz... a u pozadini se cula pesma...
Mislim da nije proslo ni mesec dana poceli smo da se zabavljamo. Prvi put kada sam otisla kod njega kuci pustio je plocu i pesmu.. istu onu koja se cula u pozadini...




... nasa pesma... pesma moje prve ljubavi.
Kad god je cujem setim se svega, obuzme me neka toplina... :srce:

http://www.youtube.com/watch?v=1NumofKJ9VQ


http://www.youtube.com/watch?v=gjOo8_Yhfh4&playnext=1&list=PL7A4BCE60C3497DEB

Samo jos nije identifikovan gosn u mashini dva :astasad:

@ <---


a komotno bi mogla i ova



kao pr.Oliv u najavi :hahaha::hahaha::hahaha:

Od prvog dana škole najviše vremena sam provodio sa Milanom , Mišom i Dekijem. Brzo smo postali nerazdvojni drugovi tako da je to i učiteljica primetila, a kako smo joj bili dragi prozvala nas je « moja četiri musketara ». Bili smo njeni musketari...u početku nismo znali “šta smo to zapravo mi" dok nam učiteljica jednog dana nije svima kao domaći zadatak zadala da u nedelju posle podne pogledamo film “Tri musketara”. Kada smo u ponedeljak došli u školu nas četvorica smo se pravili važni, zbog grupnog nadimka koji nam je ušiteljica nadenula, mada nam nije bilo jasno zašto u naslovu filma nema četvrtog musketara I naravno sledeća tri dana smo se prepirali oko toga ko će biti D’Artanjan…jer smo shvatili da je ipak on onaj najbolji I najveštiji… I najlepši… I jednom rečju najbolji. Četvrtog dana smo položili prvi veliki ispit drugarstva jer smo shvatili da je ipak najvažnije da zapamtimo I koristimo pozdrav koji su musketari koristili…”Svi za jednog jedan za sve….”
Takvi… hrabri, složni I nošeni idejom zajedništva učiteljici smo pomagali oko svega što je trebalo….ispremeštati klupe u učionici za neku posebnu priliku, pregurati klavir iz kabineta muzičkog u salu za priredbe, preneti kofere pune nošnji za njenu folklornu sekciju ( u kojoj su igrale samo devojčice jer je nas dečake bilo sramota, pa samim tim nije imao ko da im prenosi kofere)…sve u svemu bili smo joj deca od poverenja za sve bitno što se dešavalo u odeljenju I školi a što je bilo u “opisu njenog posla”.

Deki je bio prostodušan I iskren dečak sa neverovatno razvijenim osećajem za pravdu. I zbog toga je zasluživao više od svih nas da bude “musketar”. Puno puta je upao u nevolju samo zato što nije mogao da prećuti kada uoči nepravdu I zbog toga često “izvlačio deblji kraj” ali nikada u toj borbi nije posustajao.

U pomenutoj folklornoj sekciji koju je vodila naša učiteljica postojala je jedna devojčica koja je posebno interesovala Dekija. Ja sam kao mnogo “iskusniji” u ljubavnim pitanjima shvatio da se Deki po prvi put u životu zaljubio. Takođe sam znao da sve prve ljubavi imaju tužan kraj….ali već je bilo kasno da sa tim upoznajem mog druga….zaljubljenog musketara…

Dekiju se Svetlana dopala na prvi pogled…Ustvari, malo je reći dopala.Zaljubio se kada je prvi put ugledao. Bili smo treći razred, u istoj školi, ali različita odeljenja. U tim godinama nije moguće upoznati odmah svu decu iz iste generacije. U prvom razredu upoznaješ drugove iz odeljenja i Dekiju su se dopadale devojčice sa kojima je delio istu učionicu. Tek kada je malo porastao počeo je da se druži sa drugarima iz susednih odeljenja i da primećuje njihove drugarice.
Svetlana je bila devojčurak crne kose i očiju, vrcavog pogleda, uvek lepo obučena i doterana. Po ponašanju je bila GLAVNA u društvu i nije čudo što je Dekiju zapala za oko.

Prvih nedelja ju je samo posmatrao za vreme odmora, i pokušavao da joj skrene pažnju na sebe. Prolazeći pored nje glasnije bi govorio, ponekad pogledao u oči ili bi se višeo “muvao” oko drugara iz njenog razreda. Činilo mu se da ni ona nije ravnodušna.
Stanovala je u našem naselju, u osmospratnoj zgradi i to baš na osmom spratu. Nije mu bilo teško da sazna koja je terasa njena. Kako je baš počelo proleće primetio je da ona vrlo često boravi na toj istoj terasi i provodi vreme posmatrajući školsko dvorište koje je bilo vrlo blizu. Od njenih najboljih drugarica je saznao da joj roditelji brane da bude napolju dok su na poslu i da zbog toga voli da posmatra decu sa terase.
Počeo je da se igra samo u onim delovima dvorišta za koje je znao da se mogu videti sa njene terase. U momentu kada bi je ugledao, kako radoznalo gleda u pravcu dvorišta, postajao bi najpožrtvovaniji igrač na terenu, iako i nije bio baš talentovan za fudbal. Sve je činio kako bi skrenuo pažnju na sebe. I činilo mu se da mu to uspeva, jer kako su prolazili dani primetio je da ga Svetlana svakodnevno posmatra sa terase.
Kada bi njegova simpatija posle podne izašla napolje, nije imao hrabrosti da priđe društvu u kome se ona igrala jer je za to bio isuviše stidljiv.
Rešio je da proba obilaznim putem. Od nekih odraslih je čuo da se do srca simpatije najbolje stiže preko njene najbolje drugarice. Kako u najbolju drugaricu nije bio zaljubljen i kako je ona srećom stanovala u njegovom soliteru, rešio je da pokuša. Ljilju je znao od predškolskog uzrasta i često su se igrali zajedno u dvorištu. Jednom prilikom joj reče:

“Znaš Ljiljo, meni se sviđa Svetlana”. Nije znao šta bi još rekao pa je zaćutao. Ljilja je bila vrlo radoznala devojčica I odmah ga je zasula pitanjima:” Stvarno…? Od kada…? Koliko ti se sviđa…..?” Jedva je izustio samo jednu reč:” Mnogo….”
Ljilja mu je obećala da će preneti Svetlani to što joj je rekao…
Prolazili su dani, a Ljilja nije donosila odgovor. Kada ju je pitao da li je prenela poruku odgovorila mu je da jeste, ali da Svetlana nije ništa rekla. Osim što je Ljilja bila veoma radoznala devojčica, bila je i veoma brbljiva tako da su tu Dekijevu tajnu veoma brzo saznali i treće jedan i treće četiri.
Za njega su nastupili teški dani. Odgovor od Svetlane nije imao, a zavitlavali su ga mnogi. Sve bi to lako podneo da je znao da joj se sviđa makar malo. Ali odgovora i dalje nije bilo. Ljilju nije smeo da pita, a neizvesnost ga je mučila, mada je naslućivao odgovor.
Tada smo u akciju stupili mi...njegovi najbolji drugovi, jer tu je sada trebalo postupiti po onome « Svi za jednog jedan za sve i pomoći drugu... Bilo nam je žao Dekija koji je stvarno bio po prvi put u životu zaljubjen.
Jedne večeri Milan, Miša i ja smo prišli društvu u kome se igrala Svetlana i pitali je kako može da bude tako okrutna i da makar malo ne voli našeg druga, koji je tako dobar, pošten i sjajan drug. Svetlana se pravila važna i nije htela ništa da nam odgovori okružena najboljim drugaricama. Onda smo napravili najveću grešku. U želji da joj objasnimo koliko se Dekiju dopada, rekli smo joj kako je sve svoje sveske ispisao njenim imenom, što jeste bila istina, ali nikako to nije smela znati. Namere su nam bile najbolje, ali …

Svetlana je ponosno podigla glavu i rekla nam:” Kažite mu da ću mu odgovor dati sutra.” Otrčali smo do Dekija i saopštili mu ovu novost naivno verujući da ta Svetlanina poruka obećava nešto « dobro » po njega. Životna škola za prave musketare je bila mnogo teža nego što smo i mogli da pretpostavimo...

Dekija je obasjala nada da je možda njegovim patnjama kraj i te večeri je vrlo teško zaspao.
Sutradan je iščekivao odgovor i ponadao se da će ga dobiti od svuda prisutna Ljilje, kada je u školskom dvorištu za vreme odmora primetio kako mu se približava. Umesto odgovora, ona mu ćušnu ceduljicu u ruku i reče:” Svetlana je rekla da će te voleti ako uspeš da otkriješ šta ovde piše”. Deki je zbunjeno uzeo papirić i otvorio ga. Na papiru su bile nacrtane šifre potpuno nerazumljivog oblika….Šifru nismo mogli da rešimo ni sva šetvorica zajedno…pa čak ni Milan koji je bio najbolji matematičar u razredu sa diplomom prvoplasiranog na školskom takmičenju….

U tom momentu Deki je bio spreman da sve što je imao od svog dečačkog blaga u džepovima da za tumačenje tog pisma…I najdraži kliker troperac I sličicu jedinog fudbalera koji mu je falio da popuni album svetskog prvenstva….ali uzalud… Zaljubljen i zbunjen nije shvatao zašto se Svetlana tako surovo igra njegovim zaljubljenim srcem. Bila je to najveća nepravda koju je on do tada osetio u svom životu….

Razočaran, odustao je od daljih pokušaja i rekao Ljilji da ne zna šta piše na papirićima….
Prošlo je nekoliko nedelja dok nije uspeo da umiri svoja osećanja. Prestao je da obraća pažnju na Svetlanu…

…Na samom kraju školske godine, jednog toplog popodneva stvori se ispred njega Ljilja.” Imam nešto da ti kažem”, reče,” danas mi je Svetlana rekla kako si sladak i da joj se čini da joj se sviđaš…”
U prvi mah mu toplina razneži srce skoro zaboravljenim osećanjem zaljubljenosti, ali iz dubine njegovog bića krenu plima bolnih uspomena. Obrazi mu se zarumeneše i ne reče ništa. Ostavio je Ljilju začuđenu,otvorenih usta jer je bila sigurna da će dobiti odgovor vredan njenog radoznalog srca.
I šta je bilo na kraju priče? Svetlana je pokušavala da preko drugarica skrene Dekijevu pažnju, ali je bilo prekasno. Ljubav je ljubav...ali pravda je pravda...pa makar zakasnela....