GlorijaTreca

Pushim duvan,sviram gitaru...al mi neshto ne ide danas,kao anti sluhista sam...gledam ovu temu i pitam se dal to nekog zanima shta ja sad radim ili bilo ko drugi...cudim se njooj i divota :)

Danas, jedan malac me doziva:

-S. dođiiii i reci muuu...

-Šta se desilo?

-On me labavi!!!!

***

Značiii... plakanje... :hhh:

Definitivno je ovo moja tema

***

Danas, nastala zbrka sa posuđem i ja ulazim kod koleginice:

- Draga, imam viška tanjirka, a manjka šoljki.
Imaš jednu na zajam?

A ova moja me gleda pa

- Jbt, stvarrrno si pukla danas!!! :hhh:

Danas sastanak sa stručnom službom
i počinje koleginica:

- Hajde, molim te, pročitaj još jednom redni dnev da ga zapišemo!

:hahaha: :hahaha:

Deca crtaju za stolom...
Posuda sa bojicama stoji na samom kraju stola
i moja koleginica im se obraća:

- Sojice vam boje na kraj stola, neko će ih srušiti!
Pomerite ih na sredinu stola...

:hhh:

Kako je ona to u jednom dahu rekla...
otplakala sam...
a tek je ponedeljak :roll:

Danas, po povratku sa seminara,
izadjemo napolje i
i ja kazem koleginici dok sam preturala po torbi:

-Ne mogu da ih nadjem,
a znam da sam spakovala runene vukavice!!!


znaciii... nije sedenje vikendom za mene...
pocnem da lupetam...

Imao sam takvih kol'ko 'oćeš... vi ste još i dobri, ja sam tetku i tetki zamenio polove, pa su umesto tetka Mladena i tetke Ljilje u brzom i konfuznom izlaganju postali tetak Ljilja i tetka Mladen. Ta brljotina me pratila nekoliko meseci. :hhh:

Volim.
Ali još više volim onu koja se ne vidi.
Onu sa druge strane ogledala, a koja je isto ja.
Možda je to onaj drugi blizanac od nas dvojice, onaj koji je tako različit, a tako se dobro dopunjuje sa ovim prvim.
E taj sa druge strane ogledala je onaj koji mi daje životnu energiju, onaj koji uvek ima ludu ideju, ponekad i u sred sna kao noćas, onaj koji ne živi običnim svakodnevnim životom...
Nekada ga ne vidim, ne osetim...pa je potrebno da ga tražim...a nekada ne mogu da se odbranim od njega koliko je dosadan i koliko me progoni iako ogledala nema nigde u blizini...

ma volim samog sebe...nekad se iznerviram jer kazem: isuvise si ti lep i pametan(mozda malo ambiciozno) da bi bio toliki, ali onda se setim koliko volim da jedem i jbga...imam ja svoje dobre periode sto se toga tice...skinem, al onda popizdim i onda se opet nagojim ko prase pred Bozic i tako sve u krug...ebem ga...ali sve u svemu, volim tu osobu koju vidim, sa svim svojim manama koje imam...jer mislim da iako nekad znam da budem i kreten i idiot i velika zena, da nisam losa i rdjava osoba...

Poslednjih par godina se zaista pitam mnogo toga,
imala sam velike promene koje su me savile i pogodile,
a ja sam i dalje na nogama...
Ponekad se rasklimaju, pa im treba oslonac,
ali snalazim se...

Bilo je dana kada zaista nisam volela osobu koju vidim u ogledalu,
jer su me neki drugi ljudi i njihovi postupci doveli do toga
da sama sebe iznenadim nekim postupkom ili rečima...
a znam da to nisam ja

Tada sam napravila veliko feng-šui spremanje u mom životu i sklonila se od takvih ljudi
i sada sam opet srećna i mirna, imam svoj spokoj, mali svet koji sam
napravila od ljudi do kojih mi je stalo i kojima je isto tako stalo do mene

Kada se pogledam u ogledalo i raširim moj osmeh, znam da sam to ja
Čuvam sebe, naravno da čuvam - pokazalo se da ne vredi i ne smem da to prepustim drugima,
a veliki deo života sam upravo to radila

Lepa pitanja Gogo
da se zamisliš, dobro sagledaš iz svih uglova sebe i ljude koji te okružuju
Lepa razmišljanja naGlas u ovaj noćni čas :kiss:

Volim ja tog lika iz ogledala, ali nisam siguran koliko je ta ljubav dobra za njega.

Volim njegove osobine, volim što su drugima toliko čudne i neverovatne. Nekako je poseban sa tim svojim neobičnim životnim filozofijama. Volim što voli sve oko sebe, što ume da se dečački raduje malim stvarima, da se smeje do iznemoglosti i do suza, što ne ume da mrzi i što nikad ne želi da povredi. Malo mi ga je žao, glumiće Engleza u Njujorku do kraja života i ostaće razočaran u svet oko sebe. Nije neko oličenje lepote, ali hej, ko je savršen?

Ta ljubav ostaje nekako uvek na rečima. Iskrena je i velika, ali nedorečena. Ne pitam ga kako mu je. Ne negujem ga naročito, puštam ga da jede i pije koješta i da neredovno vežba, da se opusti u svojoj mladolikosti i da ne vodi dovoljno računa o sebi. Nisam ga ni upoznao sa jednom od onih retkih koje bi ga mogle podneti onakvog kakav je. Loš sam mu prijatelj.

Uvek vidim najbolju i najbolje.
Takav mi je i odraz u ogledalu,
i izraz na licu.
Odnos prema meni maloj, ali odabranoj grupi ljudi,
kojima sam okružena.

Da. Volim.
Da. Uvek može bolje (i od najboljeg).
Da. Samo napred, razloga za oSmeh uvek ima.

Krompir iseći na osrednje kocke.
Poređati u tepsiju da se formiraju dva reda.
Poprašiti sa malo gustina ili mekog brašna.
Poprašiti alevom paprikom.
Posuti biberom i seckanim peršunom.
Posoliti ili dodati (otrovni) začin "bionačin" (moja preporuka)
Naliti vodom da ogrezne.
Malo prodrmati tepsiju i staviti da se peče na umrenu temperaturu.
Krompir je gotov kada porumeni kao sunce na zalasku.
Toplo preporučujem.

Pečene pole (polutke)
 
Beli krompir bez ljuštenja dobro oprati četkom, malo prosušiti, raseći na polutke.
Staviti u tepsiju a zatim u rernu. Temperatura otprilike.
Kada je krompir na pola pečen na brzinu izvaditi pleh i preko svake polutke staviti kriškicu tvrdog sira a preko nje listić slanine. (ne mora baš listić, može i list ako je mesnata).
Pustiti da se peče. (Za to vreme popijte aperitiv u odabranom društvu jer ovo jednostavno a tako divno jelo se ne sprema za makar koga).
Kada su krompir i slanina porumeneli, polutke su gotove.
Poslužiti ali ne u ovo doba noći iako bih rado smazala minimum pet komada.

Tuga nije bolest da bi se lečila. Ona mora da se savlada voljom da bismo se s njom saživeli i trajali.
Bila sam tužna u nekim trenucima, sada s pietetom doživljavam sve što je prošlo i što se više ne zove tugom.

Kad navali noć

Ne rešava se njezin
osmijeh.

Živi od pletenica
i malih bokova
i vetra.

Susreće se niz cestu
zapućena.

Kad noć padne, kuda će
s pletenicama?

Srce boli, kuda će
s bokovima?

Kad navali noć.
 
 
Petar Gudelj
 

Kad navali noć

Ne rešava se njezin
osmijeh.

Živi od pletenica
i malih bokova
i vetra.

Susreće se niz cestu
zapućena.

Kad noć padne, kuda će
s pletenicama?

Srce boli, kuda će
s bokovima?

Kad navali noć.
 
 
Petar Gudelj
 

Kako se izleciti od tuge?
Ima li leka?
Kako vi podnosite tugu?
Podelite je sa nekim da vam bude lakse ili je potiskujete i smejete,bas u inat ili je kao tovar nosite sa sobom cuteci?

STREPNJA

O zveri, ja neću večeras u tami
Da ti svladam telo, večno greha žudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj čami
Da ti mrsim tužno masne kose bludno.

Teški san bez snova moje srce traži,
San koji će svako kajanje da zbriše,
San drag tebi posle tvojih crnih laži,
Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.

Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje,
Jalavošću svojom žigosa nas dvoje;
Al’ dok ti u grudma surovim ko kam

Srce je kog zločin ne vredja ni jedan,
Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan:
Bojim se umreću ako legnem sam.


Stefan Malarme

večeras, nekako... baš ova mi se mota po mislima...
 
Usne
 
Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
 
Usne su vulkan tvoga tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.
 
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
 
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.
 
M. A.

Mi se čudno razumemo   Mi se čudno razumemo k'o dva bola, k'o dva vala, k'o dva mosta u otkrića: ja te volim čudno, nemo, ti si ona čudna mala, mašta drevna moga bića.   O tebi su pitalice, od vekova moje bile, odgovor o kom se sanja. Odgovor je tvoje lice ti si slika one vile; iz dečačkih nagađanja.   I stvarni snovi, evo polagano nadolaze k'o da ide vreme tavno. Svaki gest tvoj ja sam snev'o, znam napamet tvoje fraze svaku reč sam čuo davno.   S. Vinaver

Ronim     Ne tonem, ne brini, ronim.
Mnogo je neistraženih dubina u meni,
moram tragati, makar ništa ne našao.
Sâm sam u ovim dubinama i dobro mi je.
Lažem, nije. Pusto je bez tebe,
al’ rođen sam za dubine, a ti za visine.
Ni kod tebe verovatno nije gužva,
al’ ovde kod mene nema ni mene.
 
Ne tonem, ne brini, ronim.
Nekada je ovde bilo bisera na pretek,
sve sam ih prosuo i razdelio,
nije to ono za čim sam tragao.
Meni je mesto ovde, gde ničeg nema,
meni je ovde suđeno
i ovde će mi biti presuđeno.
Ronim, tako nećeš primetiti 
kad budem potonuo.
  G. Tadić

...jak utisak je ostavila na mene....
 
 
СРЕТЕЊЕ

Аутор: Пуковник Стеван Ђуровић

На Космету где нам свићу дани
Ведро небо изнад Божјег храма,
Сабор држе на пустој пољани,
Преци наши вјећају о нама.

Газиместан стражари, не спава,
Уз Немању Сава десно стоји,
Са Душаном Лазар васкрсава
Крај њих Милош никог се не боји

Деспот Стефан стигао међ њима,
Карађорђе, с Марићке јаруге
Синђелић се заклиње пред свима
Сви за једног, један за све друге

На Сабору преко океана
Тесла вечни родној груди броди,
Ту је Његош са ловћенских страна
Арсеније још сеобе води.

А Краљ Петар преко Албаније,
Са Мишићем на тај Сабор стиже,
Славни преци, понос историје
Збор зборују и о нама бриже

И остали бројни великаши
Дучић, Андрић и Патријарх Павле,
Див јунаци, бесмртници наши
Свих векова Светосавске лавре

Док збор сунце са небеса грије
Траже начин Србе да обоже,
Моли Свеце Свети Василије,
Спасавајте што се спасти може

Бог Свевишњи поручује с Неба
Не чешите тамо ђе не сврби,
Пропаст тешка прети вам и вреба,
У памет се дозовите Срби.

На Сретењу вишњем свако мио
Кад је Исус приступио Богу,
Сретните се, јад вас не убио,
И крените у свесрпску слогу.

Нико од вас наћи места неће,
У камену скривени и дрвљу,
Нема српству напретка ни среће
Не крчмите што платисмо крвљу.

Нек у главе свим Србима уђе,
Вековна се не продаје жетва,
Ко да српско као да је туђе,
Стићи ће га Лазарева клетва.

Продајете свога рода главе,
Зар вам срце не дрхти и зебе
Издаје се ко победе славе,
Кад све дате, продали сте себе.

Без Призрена неме су нам речи,
У Пећи смо остали без вида,
Душа нам се Дечанима лечи,
Грачаница српске ране вида.

Danas htedoh da izgovorim "Ništa me ne košta da...", pa je ispalo "Ništa me ne škoda da..." Naplatiću Škodi troškove reklamiranja... :ggg: