Saška

Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti. (Tolstoj)

"Imao sam ženu, uzeo sam je kao devojku, otvorio put u njeno telo i ona mi je rodila dete. Godinu za godinom disali smo istim dahom, u istoj postelji... A sada? Ne prepoznajem joj više lice, ne prepoznajem joj više glas. Razgovara sa mnom kao da sam stranac i nikada ni ne pomisli na moj život, na sve ono što osećam, patim i mislim... već godinama mi je posve strana. Tu je bilo dete, odraslo mi je na rukama, i ja sam držao da sa njim još jednom počinje život, svetliji, sretniji nego što ga je sudbina dosudila meni samom... ali eto, ona odlazi noću od mene i prepušta se drugim muškarcima... Niko

STREPNJA O zveri, ja neću večeras u tami Da ti svladam telo, večno greha žudno, Niti poljupcima u beskrajnoj čami Da ti mrsim tužno masne kose bludno. Teški san bez snova moje srce traži, San koji će svako kajanje da zbriše, San drag tebi posle tvojih crnih laži, Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više. Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje, Jalavošću svojom žigosa nas dvoje; Al’ dok ti u grudma surovim ko kam Srce je kog zločin ne vredja ni jedan, Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan: Bojim se umreću ako legnem sam. Stefan Malarme

Albatros Dokoni mornari od zabave love često albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice lađa što nad ljutim vrtlozima plove. Na daske od krova spuste ih sputane. Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, belim i ogromnim krilima skunjeni mašu k'o veslima na obadve strane. Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, krilati se putnik bori s okovima; s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kljun, drugi mu se ruga skokovima. Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; on se s burom druži, munjom poji oči, ali na tlu sputan i zemlji nevičan, divovska mu krila smetaju da

“Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmo

Iznad svega, ne lažite sebe. Čovek koji laže sebe i sluša svoju laž, dolazi do tačke kada ne može da razlikuje istinu ni u sebi ni okolo sebe i na taj način gubi samopoštovanje i poštovanje prema drugima. A bez poštovanja on prestaje i da voli. "Braća Karamazovi"

Pijem Ne marim da pijem, al' sam pijan često. U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše. Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoren, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o, Ja se svemu smejem pa me sve i boli. I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće." I ja žalim sebe. Meni nije dano, Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez m