Da li zaista voliš osobu koju vidiš u ogledalu?

[Mia 6075]

Da li zaista voliš osobu koju vidiš u ogledalu?

Znate one osobe koje vam pričaju kako vas vole i kako su vam prijatelji, koliko im značite...

To lepo zvuči ali im nekako ne verujete. Nisu tu kada su vam potrebni,

imate osećaj da ne obraćaju pažnju na vas, pojave se kad im nešto treba i onda opet nestanu....

Posle njih ostajete sa nekim osećajem praznine, iskorišćenosti, nedorečenosti.

Nije prijatno imati takve ljude u svom životu i očekivati nešto od njih, nije prijatno zavisiti od njih.

Ima i onih drugih, koji ne govore mnogo o svojoj ljubavi prema vama, ne objavljuju je na sva zvona,

ali njihovu ljubav jednostavno osetite.

Vidite je u njihovom pogledu, čujete je u njihovom glasu, osetite u njihovom dodiru.

Pažljivo vas slušaju.

Pitaju vas kako ste, šta vam treba, šta želite.

Pitaju vas šta ste jeli, kako ste spavali, da li ste nešto sanjali...

Njih je lepo imati u životu, svakodnevno ili povremeno.

Nekada žive daleko od vas i ne srećete se često, ali vas i ti retki susreti i razmene ispune i obogate.

Ali, drugi ljudi nisu tema ovog teksta.

Tema ovog tema ovog teksta si ti.

Ako te neko pita „Da li voliš sebe?'' ti ćeš reći „Da, naravno.“

„Da li ceniš i poštuješ sebe?“

„Da!Naravno!“

„Da li vodiš računa o sebi?“

„Da! Čemu sva ta pitanja???“

Dobro, ako je tako... evo još malo pitanja...

Koliko često se pogledaš u ogledalu i zaista obratiš pažnju na osobu koju vidiš?

Koliko često se zapitaš „Kako sam?“, „Šta osećam?“, „Šta mi treba?, „Šta mi smeta?“, „Šta želim?“, „Šta me plaši?“....

I koliko često izdvojiš vreme da čuješ odgovore?

I ako ih čuješ, koliko vremena i energije si spreman da uložiš da zadovoljiš svoje potrebe, da ispuniš svoje želje, da neguješ sebe, da tešiš sebe, da hrabriš sebe?

Da li sebe srećeš svakodnevno, povremeno, jako retko ili nikada?

Da li zaista voliš osobu koju vidiš u ogledalu?

Da li obraćaš pažnju na nju?

Da li je čuvaš i neguješ?

izvor:clikCkNaLink

Lep tekst, lepa pitanja

Ne očekujem odgovore na ova pitanja,

samo razmišljam naGlas.

[Smucalica 5972]

Poslednjih par godina se zaista pitam mnogo toga,

imala sam velike promene koje su me savile i pogodile,

a ja sam i dalje na nogama...

Ponekad se rasklimaju, pa im treba oslonac,

ali snalazim se...

Bilo je dana kada zaista nisam volela osobu koju vidim u ogledalu,

jer su me neki drugi ljudi i njihovi postupci doveli do toga

da sama sebe iznenadim nekim postupkom ili rečima...

a znam da to nisam ja

Tada sam napravila veliko feng-šui spremanje u mom životu i sklonila se od takvih ljudi

i sada sam opet srećna i mirna, imam svoj spokoj, mali svet koji sam

napravila od ljudi do kojih mi je stalo i kojima je isto tako stalo do mene

Kada se pogledam u ogledalo i raširim moj osmeh, znam da sam to ja

Čuvam sebe, naravno da čuvam - pokazalo se da ne vredi i ne smem da to prepustim drugima,

a veliki deo života sam upravo to radila

Lepa pitanja Gogo

da se zamisliš, dobro sagledaš iz svih uglova sebe i ljude koji te okružuju

Lepa razmišljanja naGlas u ovaj noćni čas :kiss:

[vesticara 6022]

Zaista lepa pitanja.

Da, volim osobu koju vidim u ogledalu.

Često razgovaram sa njom...i slušam je šta mi govori.

Nije lepotica, ali sviđa mi se.

Prijatno mi je u ovoj koži.

Čuvam je i negujem je.

Trebaće mi (im) još dosta vremena, pa neka potraje još malko...

Izmenjeno April 29, 2013 od strane člana vesticara

[Aiko 1794]

Nekako je greota ne odgovoriti na ovakva pitanja..greota prema sebi..

Da budem iskrena, kod mene je bilo svega..onako bas sareno..

Dana kada sam mrzela osobu u ogledalu, dana kada sam je cak i proklinjala i zelela da nestane..jednoom davno, podigla sam i ruku na to lice iz ogledala, na njegove bespomocne oci..

Nekad me spopadne tuga kad pogledam tu osobu sa druge strane, nekad nemir..izmami mi i po koju suzicu, onako potajnu, brzinsku..

Kazu ljudi da je lepa..paaaa, i meni se dopada..bas je onako po mom ukusu, markantna, dugokosa, zgodjusna..ima i dobro dupe, to posebno cenim..

A sto je jaka..za medalju!

Nekad sam je izrabljivala do iznemoglosti, sada je sve vise stedim..stizu je godine, mada ih jos uvek ne oseti..negujem je i spolja i iznutra, da mi sto duze potraje..

Ma koliko teska bila, ipak je volim..

I to najvise na svetu..

[Morpheus 5112]

Volim ja tog lika iz ogledala, ali nisam siguran koliko je ta ljubav dobra za njega.

Volim njegove osobine, volim što su drugima toliko čudne i neverovatne. Nekako je poseban sa tim svojim neobičnim životnim filozofijama. Volim što voli sve oko sebe, što ume da se dečački raduje malim stvarima, da se smeje do iznemoglosti i do suza, što ne ume da mrzi i što nikad ne želi da povredi. Malo mi ga je žao, glumiće Engleza u Njujorku do kraja života i ostaće razočaran u svet oko sebe. Nije neko oličenje lepote, ali hej, ko je savršen?

Ta ljubav ostaje nekako uvek na rečima. Iskrena je i velika, ali nedorečena. Ne pitam ga kako mu je. Ne negujem ga naročito, puštam ga da jede i pije koješta i da neredovno vežba, da se opusti u svojoj mladolikosti i da ne vodi dovoljno računa o sebi. Nisam ga ni upoznao sa jednom od onih retkih koje bi ga mogle podneti onakvog kakav je. Loš sam mu prijatelj.

[Jeca 454]

Sve više,kako prolaze godine,volem tu osobu sa druge strane ogledala..ali baš,onako,odistinski...nauči se to..lagano...:roll:

[lenjivica 704]

Ne bas, nisam sigurna sta to znaci. Tako da ne znam ni da li se volim :smeh: ,ali drzim do sebe. Trudim se da sebe ne dovodim u neke nezogdne,lose situacije. Vadim se od losih ljudi, loseg posla i tako to. Valjda je to ljubav prema sebi, trudim se takodje da sebi priustim znanja koja su mi potrebna, zdravlje koliko mogu. Malo se kolebam oko poverenja, ne verujem bas uvek sebi, ali u kriticnim momentima uvek isplovim, tako da se moze reci i da verujem. Dosadno je pricati o sebi, ne znam sta znaci voleti, al znam sta znaci kada o sebi brinesh. Valjda je to isto.

[Glisha 3487]

Da. Zaista.

[Evilka 933]

Koliko često se pogledaš u ogledalu i zaista obratiš pažnju na osobu koju vidiš?

Koliko često se zapitaš „Kako sam?“, „Šta osećam?“, „Šta mi treba?, „Šta mi smeta?“, „Šta želim?“, „Šta me plaši?“....

I koliko često izdvojiš vreme da čuješ odgovore?

U fazi sam da imam vremena na pretek... Al' ne bas nesto da se gledam u ogledalu i pitam sve to. Dovoljno je da samo sedim ispred TV-a, gledam kroz njega i propitujem sebe...

I ako ih čuješ, koliko vremena i energije si spreman da uložiš da zadovoljiš svoje potrebe, da ispuniš svoje želje, da neguješ sebe, da tešiš sebe, da hrabriš sebe?

Kad si sam onda ti je (ponekad) potrebno podosta snage pa i vremena da dovedem sebe u stanje nirvane/zadovoljstva. Desi se da snaga nestane al' uspem iz ne znam odakle, da izvucem jos koji atom, pa mic po mic vratim sebi onaj osmeh na lice, mir, zadovoljstvo.. sta vec.

Da... vidi se to sve na licu, i kada sijam i kada mracim ali sve je to ljudski i pored svega toga ne mogu reci da sam nezadovoljna onim sto vidim u ogledalu. Na kraju, volim se takva kakva jesam...

I ne mogu da preskocim a da ne spomenem drage ljude oko mene koji se svesrdno trude da istrajem u svemu.

[Mia 6075]

Uvek vidim najbolju i najbolje.

Takav mi je i odraz u ogledalu,

i izraz na licu.

Odnos prema meni maloj, ali odabranoj grupi ljudi,

kojima sam okružena.

Da. Volim.

Da. Uvek može bolje (i od najboljeg).

Da. Samo napred, razloga za oSmeh uvek ima.

[GlorijaTreca 602]

Da li sebe srećeš svakodnevno, povremeno, jako retko ili nikada?

Nikada se od sebe nisam rastajala čak i kada mi je misao bila potpuno usmerena ka nekome/nečemu.

[Apolodor 709]

Osoba u uogledalu ume da me nervira. Da nije brijanja, štucovanja obrva i dlaka u nosu meni ogledalo ne bi ni trebalo. Naravno da ga volim, na neki poseban način. Želim mu kada ga god vidim dosta sreće i pameti, pre svega zbog njegove dece, ali i zbog njega samog. Naučio sam se nekako na njega, mada jedino njega ne mogu nikada da prevarim i obmanem. Posebno u smislu kada mu akžem da ne brine i da sam dobro... :dry:

[gOOzatEE 435]

ma volim samog sebe...nekad se iznerviram jer kazem: isuvise si ti lep i pametan(mozda malo ambiciozno) da bi bio toliki, ali onda se setim koliko volim da jedem i jbga...imam ja svoje dobre periode sto se toga tice...skinem, al onda popizdim i onda se opet nagojim ko prase pred Bozic i tako sve u krug...ebem ga...ali sve u svemu, volim tu osobu koju vidim, sa svim svojim manama koje imam...jer mislim da iako nekad znam da budem i kreten i idiot i velika zena, da nisam losa i rdjava osoba...

[GlorijaTreca 602]

Ako sam zadovoljna svime što ostavljam iza sebe, zadovoljna sam i sobom iako tako ne biva uvek jer nismo savršeni. Ne mogu govoriti o ljubavi prema sebi, to se podrazumeva, ali mogu govori o ljubavi prema životu.

[elektricna ovca 69]

Naravno. Koga bi volela ako ne sebe za početak? Uvek razgovaram sa svojom kosom jer je stalno na juriš. I tako, lepo se slažemo dve te i četiri one:kez:

[GlorijaTreca 602]

Danas se naročito obožavam jer se ogledam u oknima. :lol:

[Duga 12 1083]

O da...mada je najveći uslov za to da moja bliska okolina bude srećna.

Tada je i osoba u ogledalu srećna,a i ona što je gleda

Ne znam,verovatno je to moja misija,na ovom putu ovde,kako god bilo osećam se baš dobro u svojoj koži.

I baš sam danas mislila o tome...ugledavši jednu prelepu devojku,koja je prolazila ulicom,koračajući tako,kao da ne dodiruje tlo...zastade,čeka nekog.

Prilazi joj tip,ćelav,ko od stena odvaljen,vodi je do svog auta,namrgođen i vidno neprijatan...

Pomislih,kako je baš gotivno što sam ja-ja ,dok je gradski bus kretao,otvorih svoju crvenu,malu slatku tašnicu,udobno zavaljena u sedište gradskog busa,izvadim ogledalce,da popravim ruž...i vidim smešak,koji je izazvala misao,kako vovim sve ono što me čini baš ovakvom...i lepo i ono manje lepo

Ako se nekom na tren učini da sam skrenula sa teme...ne zameri,baš mi nešto došlo. :rainbow:

[gresan 1851]

Volim.

Ali još više volim onu koja se ne vidi.

Onu sa druge strane ogledala, a koja je isto ja.

Možda je to onaj drugi blizanac od nas dvojice, onaj koji je tako različit, a tako se dobro dopunjuje sa ovim prvim.

E taj sa druge strane ogledala je onaj koji mi daje životnu energiju, onaj koji uvek ima ludu ideju, ponekad i u sred sna kao noćas, onaj koji ne živi običnim svakodnevnim životom...

Nekada ga ne vidim, ne osetim...pa je potrebno da ga tražim...a nekada ne mogu da se odbranim od njega koliko je dosadan i koliko me progoni iako ogledala nema nigde u blizini...

Izmenjeno July 5, 2013 od strane člana gresan

[GlorijaTreca 602]

Moje ogledalo mogu biti nečije oči. Ako sjaje, sjajim i ja, ovakva ili onakva, svejedno je, samo neka se mogu u njima ogledati. :roll: