vojo

Uzimam nesto protiv opadanja kose...kupio sam dvije tijesne majice koje nisam prijavio u kuci...po ulici zagledam sve sto prije nisam...sto ce reci kriza brate kriza teska...:lol:

Jedino me malko drzi u zivotu sto se radja radi istim zarom i zortom kao pre...:kez:

Sama sebi. Umesto da sam lepo isključila telefon - nema me. Mirujem. Ne postojim. U periodu od 11-12h sam imala 5 poziva. Nisam mogla da verujem šta me ljudi, sa kojima radim pitaju: došlo je dotle: ''A gde ćemo mi da sednemo?"   
Brojala po običaju do 10 stigla do 3.. shvatila da sam ih poprilično razmazila, a to nije njihova greška, već moja. 
Hajde što su me cimali za slavu.. a sada.. kada bi trebalo da se oporavim.. detetu proslavim rođendan.. najgora sam kada tiho pričam. 
Bilo juče, 'ajmo danas kod doktora. 

Mjesečeva jahač...Saša Terzić knjiga za djecu... (ja bio redaktor zato sam je dobio...:) )

Mjesečeva jahač...Saša Terzić knjiga za djecu... (ja bio redaktor zato sam je dobio...:) )

Mjesečeva jahač...Saša Terzić knjiga za djecu... (ja bio redaktor zato sam je dobio...:) )

Za doručak hleb sa margarinom i medom. Objašnjavam kako je zdrav i ukusan med,
da su ga napravile pčele i da treba da pojedu sve...
- A jel' jedu pčele med koji naprave? - pita Đ.
- Paaa... ne! 
- Sve daju deci?
- Nešto pojede i medved...
- Pa, zašto ga daje medi, a ona ne pojede? Nije valjda pčela medina kuvarica?!?  
***
obožavam ovu decu  

Danima dečaci pričaju o lektiri ''Proces'' a od samog pomena knjige, meni već nije dobro...
- Nemojte me mučiti, čitajte i proučite analize sa interneta i dosta vam je. Ne mogu to čitati...jedva sam u svoje đačko doba savladala tu knjigu...
Prošlo par dana i dolaze dečaci i kažu da im je profesorica rekla da mogu i da odgledaju film na youtube, ima ruska varijanta...
Pa me lepo zamole da odgledamo film zajedno i porazgovaramo posle.
Ok, tražimo mi po netu i nađemo to crno- belo rusko izdanje nezavisne kinematografije, 
ali naiđemo na mali (!!!) - sitnica - problem... 
Film je na ruskom, a titl je na engleskom  
Traje 1.52 minuta... joooooooooj  
Znači - jedva sam izdržala i još posle razgovarala sa njima o filmu i analizirala...
I danas informacija - ne ide se u školu, pa u sredu nema lektire  
Kad su došli iz škole, dogovor je pao - duguju mi dva sata kvalitetno provedenog vremena u troje
tokom ovih slobodnih dana  
Jedva čekam  

... Da nam je ovo mestašce, samo naše     malo živnulo  

Sada ću da popijem čaj, pa na inhalaciju. 
Nije ovo virus, ovo je uobičajeno pucanje organizma, za ovo doba godine. 
 

​To, sa odlaskom na planinu i nije tako loša ideja 

U ponedeljak počinje AO i  jedva ćekam   
Radi uroka, mislim da neću komentarisati, za svaki slučaj  
Gledam termine mečeva i razmišljam kako ću uzeti slobodan dan ukoliko mi ne bude odgovarala satnica  
a moj sinak dobacuje: I meni majko da opravdaš časove!   (blesavo dete na majku)

Uobičajena nedelja popodne...
muzikica i knjiga  
 nedostaju dečaci, ali ok, brzo će se vratiti  
Primećujem da sam s godinama sve više njanjava i raspekmezim se na svaku sitnicu (ili možda krupnicu  )

Eh, kad bi svaki mesec bio kao januar...  
i kupila i dobila mnogo lepih knjiga...
i sve čekaju da uhvatim slobodan trenutak da krenem sa čitanjem,
svaka knjiga ima svoje mesto i strpljivo čeka  
Puškinove novele u jednom prelepom izdanju, Dostojevski - Krotka,
Bakman još dva naslova (u martu izlazi još jedan prevod  ) - Moja baka vam se izvinjava i Čovek po imenu Uve  
Sad imam komplet njegovih naslova, ako stignem do Hrvatske, nabaviću ono što mi nedostaje  
Januar je za mene bio mesec knjiga... i to lepih knjiga  

Malo sam fiju- fiju... ali, dobro - prihvatam!  
Ušla sam u knjižaru samo da vidim šta ima... 
i naravno, nisam izdržala, nego sam kupila novu knjigu od Fredrik Bakmana - Poslednja prilika...
Tu nisam stala, nego sam uveče, veče pred ispit, legla i omlatila knjigu umesto nauke  
I sad mi samo preostaje da čekam rezultate u ponedeljak  

Ovo je nas kutak...sto volimo zimu i snijeg...ja na poslu i nesmijem reci koliko ga volim...reci ce da sam lud jer svi nesto kukaju i prenemazu se...
 
Samo sto ja volim i proljece i ljeto...pa i jesen ima svojih ljepota...

cisto uzivanje je bilo gledati...koliko su nam ovi ljudi priredili zadovoljstva...:)

Nije me dugo bilo,a mislila sam na vas.Nije foliranje,dok sam gledala Djokovica,rukometasice,mislila komentarise li smuca meceve,da li je Morf jos na starom poslu,kako nam je Veca,Voja,Adrijan...Alli me je internet umorio,plus zdravstveni i ostali zivotni problemi.Malo i osamljenost na ovom mestu.Iskreno,na net pobegnem zbog stvarne usamljenosti,da ne pricam sama sa sobom,ako i na forumu pisem monologe,izgubim volju da svracam. Eto,ja to iskreno. Ipak,nisam zaboravila ovu malu zajednicu.Iako opet nema nikog,svima da pozelim sve najbolje u sledecoj godini,da sve ruzne stvari i uspomene koje ih vezuju za ovu godinu  prekrije optimizam ,a da se u dolazecoj desavaju samo lepe stvari. 
Sve vas grli luminica

Mislim da u Engleskoj ili mozda Nemackoj zatvorenicima koji se lose ponasaju pustaju kao vid kazne utakmice srpskog fudbala.Ono,e sad ces da vidis,i on sat ipo mora da presedi i odgleda Zvezda -Vozdovac..Verujem da posle toga dobro pazi sta radi i moli za milost i apeluje na humanost kad mu se sledeci put pripreti..

Pokislo
Napokon sam ulovila slobodan termin i otišla na frizuru,
naravno, u tom se stuštilo nevreme i sad sam pokisla i od frizure nije ostalo ni f  
Ne znam da li da se smejem ili plačem...

Joooj... isto tako svi oko mene startovali sa grejnom sezonom,
uveliko pale grejanje, klime i ostale uređaje, 
a ja se još uvek borim za dah i čekam da pošteno zahladi...
 

Oprala sam jutros kosu, samo sam je malo peškirom obrisala i krenuli nas troje u šetnju... 
Seli na klupu na suncu, da malo predahnemo, skinula sam šnalu i rastresla kosu,
a moj sinak reče 
- Majkooo... pa vidi se kakva si! Kao četka! Baš si mi lepaaa...
- Četka? 
- Da. Lepa četka  
Tako moj sinak pokazuje koliko me voli
 
 

Nista vec dugo...piskarao sam nesto...i nekih hrpu obaveza...mada nije raylog ali tako je...
 
Smucks  sto se tice Revizora koliko se sjecam da me je u ono doba kad je bio lektira  iznenadio kako je aktuelan i dobar...pomalo humoristican roman...cini mi se...i da sam ga lako i brzo pročitao...

Snašlo me je moje čedo - kao i uVek. 
Uzevši u obzir da sam imala tempo za neizdrž..( a živ ćovek ipak sve izdrži) Gledam raspored rada.. a razmišljam i o onome što je ispred nas. Upis u srednju školu. Jasno je da nismo ni prvi ni poslednji. Uzevši u obzir da imam dva osmaka.. i suprug izvodi generaciju - jasno je da će nešto morati da trpi. 
To će da bude trpljenje u našu korist. 
Lm.. uvek se vodim dečjom logikom i naučila sam malca da samnom bude surovo iskren - odredio mi je raspored rada, koji je sasvim podnošljiv. 
Preksinoć mi se desilo da smo gledali zajedno neku seriju, da sam zadremala i počela da drhtim od hladnoće u snu. Dete nije dužno da gleda, oseća ono što ne mora. 
I to mi je bio parametar, inicijalna kapisla za razgovor.. odluku. (koju doduše još nisam saopštila onima, koji su iznad mene..   - čekam da se vidimo, i gledamo oči u oči)
Lm.. danima.. od početka raspusta slušam momke kako rade matematiku. Ispočetka mi je bilo skoro pa mučno, jer malac ima tu matematičku crtu, ali mu je falio fokus. Bilo je tu svega i svačega. Od ozbiljnih razgovora, do praktičnih primera: da li ti je lakša matematika, ili kačenje zavese? Nemoj da preskačeš postupak, jer ti je to, kao kada slavimo nešto, pa jedemo sve po redu, pa preskočimo sarmu  .. e čim je sarma u pitanju, automatski se i razmišlja, kako na sit, tako i na prazan stomak. Sada već.. svako jutro.. čujem kako se diskutuje o zadacima naprednog nivoa. Osećam radost deteta.. elan.. jer je postao svestan koliko može da dobaci i da mu je potreban rad. 
Iz priče sam da dete treba da upiše ono što voli.. kao i svaki iole normalan roditelj.. volim matematiku.. i naravno da ću da podržim dete da upiše ono što želi, iako me moja percepcija vuče na nešto drugo. Jasno je da sam po tom pitanju nebitna. 
Bitno  je da smo doneli.. zajednički doneli odluku- pa šta bude - neka bude  

Pijuckam čaj.. odmaram.. i imam želju da prelistam neke teme - jer smo kroz igru pisali velike životne istine. 
I razmišljam.. koliko mi ustvari nedostaje pisanje. 

Iz Revizora smo dobili peticeee...
I do raspusta imamo još Nušića, tako da nije strašno...
A ja završavam jedan čudan roman, Manaraga - Vladimir Sorokin.
Čudan odnos ljudi prema knjigama, u budućnosti, gde su knjige drva, a hrana se priprema na knjigama i to se zove čitanje...to je moda koju praktikuje buržoazija, mada je zabranjena i kažnjiva
Imam još desetak stranica, a ne znam šta da očekujem do kraja...