vesticara

Nema veze šta se reklamira... da li taj proizvod volite ili ne, jednostavno "dotakle" su vas nekim svojim detaljem i privukle su vas.
Postoji li takva reklama?
Mene je ova, oduševila količinom emocija i ljubavi u sebi.

Da je još uvek jako lepa atmosfera na forumu.

Pomali umorno, ali zadovoljno.

Sneg je divan.

Napadao tako, a sa njim u paketu i neki led, i neka magla, i neki silni minusi, milina jedna. Ne znam da li je zbog atmosferskih uslova, ali ovih dana svi nekako gledaju da ti otkinu barem parčence osmeha i energije, namerno ili nenamerno, i ti bi hteo da im to daš, ali nekako ti slabo polazi za rukom, i neki ljudi dolaze kod tebe sa raznim problemima a tebi kroz glavu non-stop prolaze Džonijevi stihovi "...ne mogu pomoći nikome od nas...", i onda se jedeš što ne možeš, i sanjaš ih, i budiš se nesrećan. Sve bi to bilo donekle u redu da je tvoje privatno sklonište od bure, tvoj sunašaC koji ti ogreje prste ozeble od životnog leda tu, da zajedno pravite iskre radosti. Umesto toga, dobiješ još rasipanja energije ne neke bespotrebne i nevažne priče, i zapitaš se koja je granica kad se postaje ništavilo, tj. možeš li da ispariš ako te iscrpe na sve strane?

Inače, super je sneg.

Stigla kući, skuvala kafu kakvu volim i kucam sa mojom kumicom na msn. Sutra idem u BG, slavi slatka rođus, pa se dogovaramo. Već mi je smislila da joj primesim onako uz put, "malo" kupusarki ( dupla mera) , a onda svi u kafanu Korčagin. Rezervisala je sto.... i sad mi ređa repertorar muzike koji me sutra očekuje... :lol:

Znam da to nije predmet štrajka. Hoću samo da kažem, da štrajk kao štrajk ima jačinu samo kad se priča o malim zaradama, a da toliko toga ne valja...da te onda ta tako mala plata još više boli.( mislim to je "pisac hteo da kaže" )

Naravno škola i pedagoško veće treba da napiše pravilnik. Onda bi se znalo kako se u kojoj školi mora ponašati. Ukoliko ti se to ne sviđa, ne upisuj dete u tu školu, ili ga poštuj dok ti dete ide u tu istu školu.
U nekim osnovnim školama postoji pravilnik o načinu oblačenja učenika:
-nema golog stokaka da se vidi pupak..
-zabranjene bretele...
Ovo naravno isto važi i za sam kadar škole.
Onda se pojavi neki roditelj, isto tako obučen i buni se i to mu se ne sviđa, jer on se tako oblači i želi da se i njegovo dete "slobodno i komotno oblači"...i? Progleda mu se kroz prste-jer je on "neko"!
Umesto da bude-"Žao nam je mili i dragi gospodine, upišite dete u drugu školu-OVDE TAKO NE MOŽE!"

Veruj mi i nas dve smo se smejale i zgražavale tome, ali malo po malo, vidim da je to sve bolja i bolja varijanta.

Ih...zapetljala sam se....neću više... :lol:

Radim u prosveti, i jako dobro znam kako radim, šta radim i kako se snalazim. Ono što mene najviše boli je to, što nam "kapu kroji" neko ko apsolutno nema veze sa ralnim radom u praski. To je ono što treba promeniti. Tek tada može da se krene u bilo kakve promene, jer samo tako će ljudi koji sede u ministarstvima imati sluha za sve probleme koji muče prosvetu.
Svojevremeno, kad je moja kuma otišla da živi u CA, smejali smo se papirima koji su stizali na potpis njoj i suprugu, kao roditeljeljima, da su i dete, a i oni kao roditelji upoznati sa obavezama deteta tokom boravka u školi. Međutim, sada sve više i više podržavam takav način komnukacije. Napismeno se lepo upozori i dete i roditelj da dete mora na času da se vlada tako i tako, i da je to potpisao. Ukoliko prekrši pravilo škole snosi sankcije.
Primer: Čitava stranica o tome kako je grudva opasno oružje, kako može povrediti neko drugo dete...bla..bla...I kumić, ko kumić, napravi grudvu i baci je u baru!! Tap-POZIV iz škole, oba roditelja i sankcije." Vaše dete je prekrišilo pravila ponašanja, a znao je da to ne sme da uradi!"
Ili...: Na klupi pre početka časa mora stajati-sveska, olovka sa leve strana, to i to sa desne strane. Na kraju časa stolica se mora podići na klupu, papirići ispod klupe baciti u smeće...bla..bla...Na času dok profesor priča dete mora ćutati, a ako želi nešto da pita, mora da se javi i čeka da dobije reč....
Opet POZIV iz škole-"Vaše dete ne poštuje pravila!!" Kazna-pljas. Zna se broj i oblik kazni a potom sledi ispis iz škole.
Eeeeeee, kad bi tako bilo, onda bi se možda i moglo raditi na časovima, bez priče, bez upadica i možda bi sve bilo drugačije.
Priznajem da deluje totalno bez veze, ali sada mi se to sve više i više sviđa.
Svuda samo priča o pravima deteta, pravima roditelja, a gde su obaveze dece? Gde su obaveze roditelja?
Nikada se prosveta nije ujedinila da se zaštiti od nasilnih i nadobudnih roditelja! Nikada niko nije zaključao školu jer je neko dete pretuklo profesora, nastavnika, jer je ljut roditelj pretio učitelju ...?! Preko toga se prelazi, a toga je sva više i više.
I onda dođemo u ovu fazu, da se pod izgovorom malih plata ustvari provlači svo nezadovoljstvo radom u prosveti, a ima ga.......ne pitatajte!


I tako kod nas svi imaju neka prava, ( deca, roditelji, i svi su uvek u pravu-i kad nisu-jesu) a ja se sve ćešće zapitam: Izvinite, imam li i ja neka prava?

Da sam kupila totalno otkačen poklon mojoj kumici. ..kad joj već sve u životu ide naopako, nek joj i vreme tako pokazuje...možda se sada unormali

Suprug i moj otac su imenjaci.

Pričamo Kiki i ja... kaže on
''Mama, ja imam dvE tate''

''Kako to misliš?''
''Lepo, tatu i tata M... ''

Sine, tvoj tata je tvoj, i zove se M...
Moj tata je tvoj deda, i zove se M...

:hahaha: :hahaha:

Na žalost i ja sam istog mišljenja...i ne samo policija nego sledeće nego čini mi se i zdravstvo.
Generalno mislim da su nam svima primanja mala i nedovoljna za život. Isto tako mislim da se u prosveti jako malo daje, a jako mnogo traži. Malo znanja se pruža deci a puno rada se traži od roditelja- konkretno.
Retki su oni pravi prosvetari, koji svoj posao rade sa ljubavlju. Prosveta nam rapidno gubi na kvalitetu, a opravdanje za svoj nekvalitetan rad, provlače izgovorom "male plate".
Onog momenta kada sam upisivala Pedagošku akademiju, pošto sam dete iz prosvetarske porodice, jako dobro sam znala da ću ceo život imati malu platu. Ali, to je ono što volim i tako i radim. Danas se na akademiju ( sada već fakultet) upisuju oni koji ne znaju šta bi studirali, još kad bi mogli tokom studija da se ne namuče baš nešto jako, eto rešenje-prosveta. ( učitelji i na žalost vaspitači...)
U izboru kadra, koji radi u školama više nije bitno kakav si pedagog, kako radiš, već da li imaš nekog u "političkim krugovima". Sve više i više je zalutalih učitelja, nastavnika i profesora. To je ono što me boli i što mi smeta.
Moja drugarica ima decu u osnovnoj školi i juče mi je ogorčeno kaže:
" Ma neću dati da mi deca ni jednu subotu idu u školu! Sve što su naučili je moja zasluga i zasluga mog novčanika, plaćajući privatne časove da im objasne lekciju koju im nastavnik nije objasnio! Neka proba da mi ne opravda časove, ići ću do ministarstva!"
Mnogo toga treba menjati.Od plana i programa, preko izbora kadra, do samih uslova boravka dece u prostorijama škole. Povećanje plate neće rešiti problem lošeg školstva, i na žalost još lošijeg kadra.


Onda opet, iz drugog ugla, u pravu su kad kažu-država ima para da plati neki tamo "loše sklopljen" ugovor, o iznajmiljavanju ( od životne važnosti satelita!!), i da na "tu grešku" potroši silne milone EU, a za povećanje naših plata nema...

Srpska uplata za satelit spasava izraelsku firmu od bankrota -zašto bi spašavala njih kad smo mi na samrti...( ne uspevam da nađem onaj naslov koji tražim... grrrrrrrr)


Mnogo toga je loše.

Jaooooo juče nešto brljamo i mrljamo i pravimo...i jedan malac se stalno mota oko dugokose plavušice...U jednom momentu mu ja kažem:
-Nidžo, ne udvara se tako Mimi....
Na to me on belo pogleda i pita me:
-Šta je to "udvara"?

Tada meni sine ideja i krenem redom da tražim objašnjenje "strane reči"...i ovo su odgovori:
*To je kad dobijaš pare.
*To ti je znaš, kad se udaraš u glavu.
*Meni to liči na ono kad bacaš kanap, kao da pecaš.
*Kad imaš krila.
*Kad sviraš harmoniku?
*Ne znam na čega me to podseća...jel to ono kad ležiš? Znaaaaaam!! To je kad nekom smetaš da se odmori!
*Kad se neko njari bez veze.
*Kad neko jako ćuti.
*To je kad se nešto čuje, kao kad se nešto pretvara u nešto.
*Ja mislim da je to kad neko leti, kao, ja mu dam krila i on leti.
*NE!! Znam !! To je kad nekom smetaš!!

Deca su uzrasta 5 godina.

Jaooooo juče nešto brljamo i mrljamo i pravimo...i jedan malac se stalno mota oko dugokose plavušice...U jednom momentu mu ja kažem:
-Nidžo, ne udvara se tako Mimi....
Na to me on belo pogleda i pita me:
-Šta je to "udvara"?

Tada meni sine ideja i krenem redom da tražim objašnjenje "strane reči"...i ovo su odgovori:
*To je kad dobijaš pare.
*To ti je znaš, kad se udaraš u glavu.
*Meni to liči na ono kad bacaš kanap, kao da pecaš.
*Kad imaš krila.
*Kad sviraš harmoniku?
*Ne znam na čega me to podseća...jel to ono kad ležiš? Znaaaaaam!! To je kad nekom smetaš da se odmori!
*Kad se neko njari bez veze.
*Kad neko jako ćuti.
*To je kad se nešto čuje, kao kad se nešto pretvara u nešto.
*Ja mislim da je to kad neko leti, kao, ja mu dam krila i on leti.
*NE!! Znam !! To je kad nekom smetaš!!

Deca su uzrasta 5 godina.

Prelepa...

http://www.youtube.com/watch?v=nkoRuDvLpTI

razmišljam dal da joj pošaljem sms u 11 kao i svaki dan ili da prekinem s tim :cesces:

Fatin i Mujin dnevnik.




*** - NJEN DNEVNIK- ***


U subotu uveče mi se učinio čudnim. Našli smo se u kafiću i popili piće.
Pomislila sam da sam ja za to kriva jer sam celo poslepodne bila u kupovini s prijateljicama i malo zakasnila na sastanak, ali on nije ništa komentarisao.
Razgovor je zapinjao, pa sam mu predložila da odemo na neko intimnije mesto gde bismo mogli na miru pričati.
Pošli smo u jedan restoran i on se nastavio čudno ponašati. Izgledao je odsutan duhom.
Pokušala sam ga oraspoložiti i počela razmišljati da li sam ja kriva što je takav,ili postoji neki drugi razlog.
Pitala sam ga šta mu je, a on mi je odgovorio da to nema veze sa mnom.
Odgovor mi nije zvučao uverljivo. Dok smo se automobilom vraćali kući, rekla sam mu da ga jako volim, ali on nije ništa odgovorio, samo je prebacio svoju ruku preko mojih ramena. Nisam znala kako objasniti njegovo ponašanje jer mi nije uzvratio da i on mene voli, niti je uopšte išta rekao, pa sam postajala sve zabrinutija.
Kad smo konačno stigli kući pomislila sam da me želi ostaviti.
Pokušala sam ga navesti na razgovor, ali je on upalio televizor i počeo odsutno gledati program, kao da mi daje do znanja da je izmedju nas gotovo.
Na kraju sam odustala i rekla mu da idem spavati. Desetak minuta kasnije došao je i on i na moje iznenadjenje odgovorio na moja milovanja i počeo voditi ljubav sa mnom. No, i dalje je izgledao rastresen. Htjela sam se suočiti sa situacijom, razgovarati s njim što je pre moguće, ali je on zaspao.
Plakala sve dok nisam zaspala. Više ne znam šta bih trebala učiniti.
Gotovo sam sigurna da misli na neku drugu.
Moj život je potpuna katastrofa.




***-NJEGOV DNEVNIK-***



Gled'o utakmicu..... Željo izgubio.... Kasnije malo guzio.....

E da, za zaustavljanje curenja nosa.. malo neprijatno, ali efikasno: malo svinjske masti staviti u nos i lagano "ušmrkavati" Deluje blesavo, ali kad vas iznervira stalno šmrckanje, zaboravite na neprijatnost.

Ljubav na početku braka je zaljubljenost i zanesenost.
Vremenom ta ljubav preraste u neku drugu vrstu ljubavi, sa više poštovanja i tolerancije. Postane nekako drugačije, toplija, mirnija, i opuštenija.
(Naša deca kažu da smo nas dvoje već 100 godina zajedno.)
Bilo je padova i uspona, ali nikad nekih ozbiljnijih. Tada smo imali običaj, (ja ga još i dan danas imam, da se spakujem i odem kod moje kume u goste na 10 dana dok moj dragi voli da šmugne u vikendicu). Sami. Kad se vratimo, prosto se obožavamo !! To mi zovemo, odmor za mozak.
Ono što je po meni jako bitno, je to, da li postoji razumevanje u ljubavi. Kad ovo kažem, mislim na svaku vrstu razumevanja, kako za neka moja interesovanja i želje tako i za partnerove-podjednako.
(Ja ću da blejim na netu, on će da gleda TV po sopstvenom izboru...on će da izađe sa društvom gde god to bilo, ja ću ostati kući i mirno spavati, bez razmišljanja gde je, s kim je..šta sad radi....ja ću otići na kafu on će ostati kući i gledati tenis....)
Po meni je brak jedno poduže putovanje. Sad je samo pitanje-da li jedan od supružnika uvek vozi, a drugi samo sedi i posmatra okolinu, ili se u toj vožnji naizmenično smenjuju i podjednako odmaraju.
U ljubavi je normalno da žena izađe sa svojim prijateljicama na piće i trač-alapač partiju, kao i da muškarac ode sa svojim društvom, na isto tako trač-alapač partiju. Sigurno znam da tračaju isto kao i mi, i da u tome uživaju. (Dosta tračeva znam, isto kao i on što zna, ali prija nam oboma izlazak sa svojim društvom.)
Puno poverenja u braku, i ljubav opstaju, ali sazreva i sve je lepša i lepša. Pogotovo kad vam deca porastu, pa imate dovoljno vremena jedno za drugo.
Možda smo moj suprug i ja malo neobičnih rezona, ali nama je to od prvog dana normalno, i eto još malo pa će zaista biti 100 godina kako smo zajedno

Otišao Mujo u dućan i reče:
"1kg limuna molim."
"Hoćete li vrećicu?"
"Jok, šutaću nogama do kuće."

Potpisu jednog člana na nekom forumu:

Ko drugom jamu kopa trećom proklizava:lol:

...sledeću situaciju:

ljudi uđu u bus gde grejanje radi ko besno, napolju je recimo -10 a unutra +25, minimum, i sad sledi ono što mi nikad nije bilo jasno - pojedini ne raskopčaju ni dugme na jakni, neki čak ostanu umotani u šal, provedu sat vremena u vrućinštini i onda ponovo izađu napolje.

Pa razmišljam: ko tu nije normalan i kome je riknuo termodavaČ? Ja imam osećaj da bih se onesvestio da sam na njihovom mestu jer mi je vrućina i kad skinem jaknu, i stvarno mi uopšte nije jasno pomoću kog trika izdrže onako umotani i kako se ne smrznu kad ponovo izađu napolje?

:sunce:

Možda nekom nekada zatreba. On line prevodilac celih rečenica i to lepo, moglo bi se čak reći i sasvim gramatički ispravno. Kad je prevođenje završeno, u dnu možete to sve i još i konverotovati iz ćirilice u latinicu.

http://www.onlinerecnik.com/prevod-celog-teksta/

Pričaju Lala i crnac i pita Lala njega:
-Pa dobro u čemu je stvar kod vas crnaca pa dobro radite one stvari?
Crnac odgovara:
-Pa stvar je u tome da ga jako nabiješ,a polako izvadiš.
Ode Lala kući,kad Sosa u kuhinji nešto sprema.
Zadigne joj suknju,jako zabije i počne polako da vadi,tek će Sosa njemu:
-Ta Lalo man' se tih crnačkih fazona!

Kada nekog volis, zelis mu sve najlepse..dajes sve od sebe da ga usrecis, zelis da budes u njegovoj blizini..spopadnu te najlepsa osecanja kada samo vidis voljenu osobu, osmeh ti ne silazi sa lica..uzbudjenje, prijatna ustreptalost, briga..sve je to ljubav i jos mnogo vise..

A sta tacno osecas kad mrzis?
Sta sve moze da te navede na mrznju?
I da li je svako od nas sposoban za to osecanje?

Kazu da je tanka linija izmedju ljubavi i mrznje..da li je i to istina?

Ljubav na početku braka je zaljubljenost i zanesenost.
Vremenom ta ljubav preraste u neku drugu vrstu ljubavi, sa više poštovanja i tolerancije. Postane nekako drugačije, toplija, mirnija, i opuštenija.
(Naša deca kažu da smo nas dvoje već 100 godina zajedno.)
Bilo je padova i uspona, ali nikad nekih ozbiljnijih. Tada smo imali običaj, (ja ga još i dan danas imam, da se spakujem i odem kod moje kume u goste na 10 dana dok moj dragi voli da šmugne u vikendicu). Sami. Kad se vratimo, prosto se obožavamo !! To mi zovemo, odmor za mozak.
Ono što je po meni jako bitno, je to, da li postoji razumevanje u ljubavi. Kad ovo kažem, mislim na svaku vrstu razumevanja, kako za neka moja interesovanja i želje tako i za partnerove-podjednako.
(Ja ću da blejim na netu, on će da gleda TV po sopstvenom izboru...on će da izađe sa društvom gde god to bilo, ja ću ostati kući i mirno spavati, bez razmišljanja gde je, s kim je..šta sad radi....ja ću otići na kafu on će ostati kući i gledati tenis....)
Po meni je brak jedno poduže putovanje. Sad je samo pitanje-da li jedan od supružnika uvek vozi, a drugi samo sedi i posmatra okolinu, ili se u toj vožnji naizmenično smenjuju i podjednako odmaraju.
U ljubavi je normalno da žena izađe sa svojim prijateljicama na piće i trač-alapač partiju, kao i da muškarac ode sa svojim društvom, na isto tako trač-alapač partiju. Sigurno znam da tračaju isto kao i mi, i da u tome uživaju. (Dosta tračeva znam, isto kao i on što zna, ali prija nam oboma izlazak sa svojim društvom.)
Puno poverenja u braku, i ljubav opstaju, ali sazreva i sve je lepša i lepša. Pogotovo kad vam deca porastu, pa imate dovoljno vremena jedno za drugo.
Možda smo moj suprug i ja malo neobičnih rezona, ali nama je to od prvog dana normalno, i eto još malo pa će zaista biti 100 godina kako smo zajedno