kompaj

Nasuprot temi "Nikad nisam" ova tema je o onome što ste "morali" da probate bar jednom u životu iako je vas je strah, ili vam je "gadno", ili je društveno neprihvatljivo, ili vas je "ubila radoznalost", ili ste jednostavno "morali".

Neka moje "morao sam" bude jedan primer.
Ne bojim se toliko visine koliko osećaja propadanja. Još kada smo bili ludi i mladi i pravili se važni na bazenima i skakali sa "desetke", ja sam jedva preživljavao skokve sa "trojke", a sa "petice", sam skočio samo jednom (tek da ne pukne bruka i da koliko toliko izbegnem zezanje drugara), a onda rekao "fala i doviđenja" pa makar me otkinulu od za'ebancije!
Nekoliko godina kasnije nadjem se u Americi na jednom od onih njihovih ludih akvaparkova i posle vožnje po onim "lenjim rekama" i još par laganih tobogana, reših da priđem bliže i osmotrim veeeeeeeeeeeeeliki i visoooooooooooki tobogan (oko 40 metara) koji se na vrhu skoro vertikalno strmoglavljivao naniže.

I onda odlučih. Spustićeš se odozgo pa makar ti bilo poslednje u životu, 'ebo te tvoj strah!

Da ne dužim, iskustvo je bilo fenomenalno, momenat polaska, kada ti se ledja skoro odvoje od tobogana koliko je strmoglav (da ne zaboravim da kažem da je na vrhu jedna devojka zadužena samo za to da te postavi u bezbedan položaj da ne bi došlo do povrede), a onda ubrzanje u kome nemaš pojma šta ti se dešava...

Ponosan što pobedih strah, dok su mi ipak malo drhtala kolena, ustadoh i rekoh sebi u bradu "Fala i doviđenja!!!!"

Nemate pojma koliko mi je drago što ste se na paparazzOu sprdali na račun našeg zaglavljivanja u špaizu starog portala...a ja mislio da ste nas zaboravili...
Malo smo se načekali dok je iz Čileta stigla ona cevka za spasavanje rudara a i jbla ih cevka kad je onako uska pa nisam mogao da uvučem gu*u u nju....al eto, posle mnogo peripetija stigoh i sve vas :zagrljaj:

najnovije vesti:
Morf izvukao prvog člana

najnovije vesti:
Morf izvukao prvog člana

Znaći, nemate pojma.
Gradić Pejton je utreo sapunjavi put svim kasnijim Dalasima i Dinastijama. Emitovao se od sheset cetvrte do '69 i proslavio Rajana O Nila.
Nisam jos bila rodjena da gledam pejton pa da poslepodne sadim lipu sa starim nestorovim i ta prica.. ali secam se, pricala mi keva, ona gledala kad je bila deca.


Gradić Peyton je krajem 1960-ih i početkom 1970-ih emitiran u bivšoj Jugoslaviji. Publika, nenaviknuta na duge TV-serije ju je s vremenom shvatila kao oličenje svih negativnih stereotipa vezanih uz sapunice, pa se izraz Gradić Peyton koristio kao sinonim za TV-serije "bez kraja i konca". Serija je, s druge strane, bila dovoljno popularna da se po njoj nazove novoizgrađeno beogradsko naselje Gradić Pejton".

Ee pa druze prevario si se . Prva sapunica na ovim prostorima je bila serija "Dalas". I neki glavni zloca, glava porodice, po imenu JR cini mi se

najnovije vesti:
Morf izvukao prvog člana

Ako ona Azarenka bude igrala finale Vimbldona, ja bi' svim gledaocima podeli vuvuzele i pustio ih da duvaju do mile volje.Pa ko duže izdrži...

Još uvijek se mučim sa Autostoperskim vodičem kroz galaksiju. Čini mi se da je Ela pisala da je odustala. Međutim, ja sam tu knjigu tražila i dobila na poklon i pročitaću je, ostalo mi je još 70-tak strana.

A danas sam podigla u biblioteci S. Basara - Fama o biciklistima i S. King - Mobilni telefon

separatisti

http://www.youtube.com/watch?v=wh9AC0jCGjY
:jupi:

Proslavili rođus



:srce:

Da ne budemo nepravedni prema Koferčetu, u ovom slučaju je to bila nadležnost obijača trafika :kez:

Mesi

Od pernate zivine volim piletinu i curetinu na sve moguce nacine
a patke , guske, morke i plovke ne bash.
Volim i prasetinu na prvom mestu a volim i teletinu i junetinu
a govedinu volim samo nedeljom i to kuvanu.
I jagnjetinu volim ali samo ispod saca.
Jaretinu ni u kom slucaju ne volim a ni ovcetinu.
Puzeve , zablje batake i to sve tako nesto nit sam probao niti nameravam
mada sam cuo da su puzevi u kotlicu dobri:cesces:
Volim i ribu ali ne toliko koliko prasetinu , naprimer.
Nisam ljubitelj divljaci osim sto volim ' srneca ledja ' ali se to ne racuna.

Sve u svemu , vise volim nego sto ne volim a ono sto ne volim bih zavoleo ako bih probao osim nekih ekstremnoh slucajeva kao sto su zablji bataci , jaretina
i tome slicno.:uredu:

Prva diploma moje cerke..ples je u pitanju, moderne igre..

Kad je izasla sama pred komisiju i zaigrala, mislila sam da cu umreti i od srece i od tuge..koje emocije, jbt, da riknes..

Citav dan sam pod utiskom..:srce:

I ja cenim rad Biljane Srbljanović.Toj ženi se predstave izvode od Kazahstana do Francuske.Usput i predaje na stranim fakultetima.
Ne trebaju joj neki domaći klanovi da dobija priznanja, ili politički postavljeni upravnici pozorišta da bi joj komadi bili igrani.
Takođe cenim njen buntovni duh- što na umu to na drumu...

Ali ovde je pobrkala lončiće.
Uporedila je stanje ove pevačice sa stanjem duha Van Goga:blink:
Van Gog nije uzeo pare unapred pa sek'o uvo na živo pred klijentima zbog neisporučenih slika.A ova cura je došla da mazne laku lovu.Malo se folira u tamo nekoj nedođiji na Balkanu, zahteva ovo-ono, otpeva neku pesmicu... i ajmo kući

Ja mislim da je Biljana, kako da kažem, na onom tripu da je umetnicima sve dozvoljeno.
Čim je neko umetnik, obična sirotinja raja ne može da dobaci do tih intelektualnih visina i shvati kakve se to drame odigravaju u dušama umetnika.

Potseti me ovaj njen komentar na jedan događaj iz moje mladosti:
Tamo negde krajem osamdesetih, u Suboticu doveli Ljubišu Ristića i dali mu da napravi KGPT (kazalište-gledališče-pozorište-teatar).Možda će se poneko na forumu i setiti ovog projekta.
Elem, Ljuša nakupio glumaca sa svih strana, igralo se, gostovalo...
Bilo para kol'ko 'oćeš.

Pošto se mnogo gostovalo trebalo tu angažovati i vozača, nosača, scenskih radnika...
U to vreme mi visili u nekom klubu, bio poznat u našem varošu, zvao se MVM:uredu:
I moje društvo znalo neke cure, a te cure opet znalo neke momke, pa smo se često tamo sretali.E sad, ti momci se zaposle kao scenski radnici ili tako nešto u tom KGPT-u.
Pa kad idu na gostovanje, da se ne plaćaju statisti, ove angažuju da u predstavi, štatijaznam, nešto unesu na binu, ili pronesu neku zastavu i tako neke sitnice koje već rade statisti.
E da ste videli promenu kod ovih momaka.Od nosača nameštaja postadoše umetnici.
Ne pije se više pivčina (to je za zidare), nego vino.Odevanje odjednom ekscentrično.Na brzinu naučeni citati iz predstava...
Totalna promena.

Tako meni deluje i ova cura što je napravila ovu bruku u Beogradu.Utripovala da je Dženis Džoplin.

I ja cenim rad Biljane Srbljanović.Toj ženi se predstave izvode od Kazahstana do Francuske.Usput i predaje na stranim fakultetima.
Ne trebaju joj neki domaći klanovi da dobija priznanja, ili politički postavljeni upravnici pozorišta da bi joj komadi bili igrani.
Takođe cenim njen buntovni duh- što na umu to na drumu...

Ali ovde je pobrkala lončiće.
Uporedila je stanje ove pevačice sa stanjem duha Van Goga:blink:
Van Gog nije uzeo pare unapred pa sek'o uvo na živo pred klijentima zbog neisporučenih slika.A ova cura je došla da mazne laku lovu.Malo se folira u tamo nekoj nedođiji na Balkanu, zahteva ovo-ono, otpeva neku pesmicu... i ajmo kući

Ja mislim da je Biljana, kako da kažem, na onom tripu da je umetnicima sve dozvoljeno.
Čim je neko umetnik, obična sirotinja raja ne može da dobaci do tih intelektualnih visina i shvati kakve se to drame odigravaju u dušama umetnika.

Potseti me ovaj njen komentar na jedan događaj iz moje mladosti:
Tamo negde krajem osamdesetih, u Suboticu doveli Ljubišu Ristića i dali mu da napravi KGPT (kazalište-gledališče-pozorište-teatar).Možda će se poneko na forumu i setiti ovog projekta.
Elem, Ljuša nakupio glumaca sa svih strana, igralo se, gostovalo...
Bilo para kol'ko 'oćeš.

Pošto se mnogo gostovalo trebalo tu angažovati i vozača, nosača, scenskih radnika...
U to vreme mi visili u nekom klubu, bio poznat u našem varošu, zvao se MVM:uredu:
I moje društvo znalo neke cure, a te cure opet znalo neke momke, pa smo se često tamo sretali.E sad, ti momci se zaposle kao scenski radnici ili tako nešto u tom KGPT-u.
Pa kad idu na gostovanje, da se ne plaćaju statisti, ove angažuju da u predstavi, štatijaznam, nešto unesu na binu, ili pronesu neku zastavu i tako neke sitnice koje već rade statisti.
E da ste videli promenu kod ovih momaka.Od nosača nameštaja postadoše umetnici.
Ne pije se više pivčina (to je za zidare), nego vino.Odevanje odjednom ekscentrično.Na brzinu naučeni citati iz predstava...
Totalna promena.

Tako meni deluje i ova cura što je napravila ovu bruku u Beogradu.Utripovala da je Dženis Džoplin.

Aktivan je zeleni skin pod nazivom NS Portal Green. :sesir:

Pre neki dan sam gledao Jelenu Dokić, a danas Šarapovu. Na stranu što mi je Marija oduvek bila najbolja riba među teniserkama, hteo sam da napišem par reči o tome šta po mom skromnom mišljenju odvaja prave šampione od onih koji to nikada neće biti. To je na prvom mestu potpuna posvećenost i ljubav prema sportu kojim se baviš, a na drugom glad za pobedama. Ili obrnuto. Upoređujući dve teniserke sa početka moje priče, možete da primetite da Dokić ima jedno 10-ak kg viška, da je duplo sporija nego što je bila i da joj je od karijere možda ostao još pokoji bljesak tj. eventualno četvrtfinale nekog većeg turnira, i to je to. S druge strane, Šarapova je bila povređena više od godinu dana ako se ne varam, ali se po njenoj fizičkoj spremi to nikako ne bi moglo reći, totalno je fit i deluje superspremno. Dalje, ako obratite pažnju na njihove izraze lica, gestikulaciju, videćete da je Jelena pri kraju, sa poluugašenim pogledom, prosto ne veruje da može da napravi nešto više, dok mi Marija liči na tigricu, ali bukvalno, celokupnom svojom pojavom, nerviranjem oko izgubljenog poena, vrištanjem, energijiom koju širi oko sebe, bila ona pozitivna ili negativna. Zato i jeste šampion. Jedino je pitanje koliko će je povrede zaobići. Ali ona definitivno jeste šampion.

Onda mi padne na pamet kako su se ljudi smejali Federeru kad je plakao zbog izgubljenog finala, ne shvatajući da upravo zbog toga i jeste najbolji ikad, zbog te neugašene dečačke žeđi za pobedama, gde milioni dolara i svetska slava ostaju po strani, jedino je bitan pehar koji ćeš podići pred publikom koja kliče tvoje ime. Nadal je odavno takav. Novak je na dobrom putu da postane. Još se sećam kad je pre par godina ispsovao celokupnu svoju ložu, iznerviran stanjem na terenu i njihovim dobacivanjem. Bez obzira što je možda izgledalo bez veze, tada sam pomislio da će mali možda jednoga dana postati Veliki. Jer je njegova glad za pobedom bila jača i od obzira prema porodici koju nesumnjivo obožava.

I tako. Navijajmo za Novaka i Anu.

I Mariju, naravno .

Ma nađu te i na mobilni:uredu:
Mene par puta nazvali na mobilni, pa ih pitam odakle vama moj broj?Onda se nešto izvlače:blink:
Za fiksni mi je jasno, to je broj i moje radnje, ali mobilni???

Da se ja zbog bana uopšte neću najediti...

Jedna orahovača će sve moje rane zalečiti :lol:

100 g kikirikija :kez:

Na današnji dan pre 22 godine rodio se moj sin jedinac:kez:

http://www.youtube.com/watch?v=IPYeYzivXKU
I tako :kez:

Secam se tih dana.
I imao sam tu
'cast' da ucestvujem u tim zbivanjima istorijskim.
I znam da je mnogo ljudi osetilo sve strahote rata vise nego ja.
Hteli su oni da se otcepe . sto jeste jeste , ali mislim da je glavni krivac za to htenje,
glavno pogonsko gorivo ,
bila politika Slobina..i onih pre njega ... pre 2 . sv. rata.
Prvi je pogazio jos uvek vazeci Ustav , ojacan nacionalistickim talasom koji je nadirao , podgrevan
medijima , istoricarima , pjesnicima , knjizevnicima , novinarima ...pustenih s lanca.
Zatvorio se krug .......jedna iskra je izazvala vatru ...a ona sledecu ...jos vecu ...

Gledajuci iz ove perspektive ...nakon svih ovih godina ..........
..krivi su svi koji su rasturilli onako lepu zemlju i doneli nesrecu,ali pre svega Sloba ..
A ovo sto sada zivimo ,
nazvao bih imitacijom zivota ........a jedan zivot imas.
i sve te velike price , uvek u nekim istorijskim danima, brige o jedinstvu , guslanje o svetoj zemlji , sluze da zamagle pravu sustinu.
A gde je lova ?
Koliko imas ti a koliko ima onaj radnik ...bilo koji ?
Drzanje naroda u " konstantnoj groznici zbog tih visih interesa '. sluze samo za bogacenje politicke elite , za njihov lagodan zivot,
bez pomisli da ovu zemlju ucine pristojnom za zivot ,
sa pomisli da je sve oprravdano tim visim interesima koje pune moje dzepove.
Tako je uvek bilo.
Takva nam je sudbina.:uredu: