stiklica

Sinoć, moji dečaci su gledali špansku fudbalsku ligu i navijali...a utakmica se otegla do ponoći

Kreću oni umorni u krevet, a moj sinak sanjiv komentariše:

-Mama, sad sigurno znam da neću trenirati fudbal!
-Zašto? Šta se desilo? - pitam
-Jesi li ti videla koliko je to zamorljiv sport...veliki teren...i samo trčiš...lepša mi je košarka, teren je manji


:lol:

http://www.youtube.com/watch?v=qb3CbXEQnEg&feature=related

Kiselom testu:kez:

Dve majcice bez rukava, pozadi cipka. :astasad:

Kupila sam novu frizuru
neobično kratko i slatko...

Mileva MARIC - АJNSTAJN

Supruga velikog genija Alberta Ajstajna rodjena je 19. decembra 1875. godine u Novom Sadu. Premda je bila dete bogatih roditelja, pohadjala je kraljevsku gimnaziju u Sapcu, a maturirala u Zagrebu. Posto zene u to vreme nisu mogle da studiraju u Srbiji, Mileva pocinje sa studijama ETH univerzitetu u Cirihu gde upisuje medicinu i odmah zatim prelazi da studira tehnicke nauke, smer matematika i fizika, i tako ulazi medju prve cetiri zene sveta na ETH koje se bave izucavanjem tehnickih nauka.
Tu upoznaje i buduceg muza Alberta Ajnstajna sa kojim je dobila prvo cerku Lizu i tek se posle vencala 1902. godine. Kasnije su imali jos dva sina: Eudarda, koji je bolovao od sizofrenije i umro deset godine posle majcine smrti u Domu "Bergholc"u Cirihu.
Drugi sin Hans Albert, ziveo je u Americi, radio je kao profesor na univerzitetu i umro je 2001. godine, ali nije ulozio mnogo truda da se vise sazna o grobu majke Mileve.
Kada je umirala Mileva Maric je zelele da bude sahranjene po obicajima grcke pravoslavne crkve. Ali, kako u Cirihu tada nije bilo Grka sahranu je obavio ruski svestenik. Zato su na parastosu posle 56 godina bili nas svestenik Simeon Prodanovic, ruski Oleg Batov i grcki Papadomes Ignatos.
M. L.

Slikar Peter Stojanovic pronasao grob Mileve Maric - Ajnstajn

Mileva Maric stvorila Ajstajna

Mileva Maric i Albert Ajnstajn sa cerkom "Mileva Ajstajn je heroina nauke".
"Mileva Ajstajn je matematicki genije".
Ovu su samo neki od naslova tekstova koji su ovog meseca objavljeni u SAD i Evropi povodom premijere dokumentarnog filma "Ajstajnova zena". Autor Zeradin Hilton je uznemirio svetsku javnost filmovanom pricom o pozadini teorije relativiteta, koju je pre 100 godina postavio Alebrat Ajstajn, jer tvrdi da je najvise zasluge za to imala njegova zena Mileva Maric Ajstajn.
Slicnu tezu izneo je u austrijskim i svajcarskim medijima proslog meseca i ciriski slikar Peter Stojanovic, koji priprema veliku izlozbu sa 400 dokumenata i 70 fotosa iz privatnog i naucnog zivota Mileve Maric Ajstajn. Medjutim, za razliku od amerikog dokumentariste ovaj slikar srpskog porekla nasao se na udaru kritike:
- Cinjenica da je jedna Srpkinja, Mileva Maric stvorila Ajstajna ne dopada se mnogim naucnicima, a posebno ne jevrejskoj zajednici u Evropi, koja smatra da je Alberta Ajstajn autenticni jevrejski genije. Ja sam tokom priprema izlozbe o Milevi Ajstajn cak doziveo i napad od kustosa Arhiva Alberta Ajstajna iz Jerusalima, koji mi je porucio: " U naredne dve godine arhiv Mileve Ajstajn ce za vas da bude zatvoren. Vi gospodine Stojanovicu ne smete da sirirte propagandu da je zena stvorila Alberta Ajstajna, jer time vredjate Jevreje!"
Petar Stojanovic je mlad covek. Rodjen je u Austriji, mada su njegovi roditelji poreklom iz Paracina. U mladosti je poceo da izucava dela Mileve Maric -Ajnstajn, sto je bio i najveci razlog da se pre pet godina preseli u Svajcarsku i pocne sa istrazivackim radom samo sa zeljom da se pronadje i javnost upozna gde tacno pociva Srpkinja koja je zaduzila svet naukom, a na neki nacin ostala u senci muza Alberta.
Ovaj svajcarski slikar iz Sent Galena, osnivac je Drustva Nikola Tesla u kome neguje secanja na naseg velikog naucnika, ali i na Milevu Maric i Mihaila Pupina, pronasao je posle 31 godine ovog leta u Cirihu grob Mileve Maric-Ajnstajn i potom organizovao prvi parastos posle njene smrti 4. juna 1948. godine.
Mileva i Ajnstajn- Ja sam za grob Mileve Maric saznao sasvim slucajno od katolickog fratra u Cirihu, koji mi je rekao da je Hanc Ajstjan, Milevin i Albertov sin jos 1973. prestao da placa grobno mesto svoje bake. Od tada je grob zarastao u travu i potpuno nestao sa lica zemlje. Cak ni Milevin sin, sa kojim sam razgovarao nije znao gde je njen grob. A rekao mi je da grob njegovog oca Alberta Ajstajna uopste ne postoji. Dva meseca sam uz pomoc upravnika groblja Northajm tragao za parcelom broj 9357 na kojoj je 6. juna 1948. godine sahranjena Mileva Maric. A onda sam u 29. avgusta, posle 56 godina organizovao pomen Milevi Maric, koji su drzali na ciriskom groblju srpski, ruski i grcki svestenici - rekao nam je Peter Stojanovic, koji je dosao u Beograd da bi u SANU pripremio izlozbu o Milevi Maric Ajstajn.
Na parastosu je bilo oko 50 ljudi, predstavnici grada Ciriha, kao i predstavnici SCG i postovaoci Milene Maric, cije fotose ekskluzivno objavljujemo. Citavo istrazivanje i pripremu izlozbe mladi Peter Stojanovic sam finansira.
- Nasao sam mnoga dokumenta o Milevi Maric iz kojih se vidi da je bila matematicki genije i da je svojim naucnim saznanjima pomogla Albertu Ajstajnu da stvori svoju cuvenu teoriju relativiteta. Ajstajn je, medjutim bio los covek, preljubnik i pocetkom 1919. godine Mileva i Albert su se razveli u Gradskom sudu u Cirihu. Imam taj spis, u kome pise da se Ajstajn samo brinuo za novac i za Nobelovu nagradu, a ne za porodicu. Sva ta dokumenta cu izloziti uskoro u Beogradu, a moze se dogoditi da ta postavka ode u Bern na svetsku izlozbu, koja se pravi povodom proslave 100 godina Alberta Ajstajna i od njegove postavke teorije relativiteta - kaze Peter Stojanovic.
Naime, organizatori te proslave iz Berna i kustos drzavnog arhiva Svajcarske frau Ema Smit ponudila je Peteru Stojanovicu da na toj izlozi uredi jednu sobu za lik i delo Mileve Maric.
- Izlozba o Milevi Maric u Beogradu treba da bude otvorena krajem septembra, a izlozba o Albertu Ajstajnu u Bernu bice odrzana u maju 2005. godine. Bice to u oba slucaja sjajna prilika da svetu, mimo protivljenja jevrejske zajednice iz Evrope i Izraela, pokazemo kako je jedna Srpkinja stvorila najveceg svetskog genija Alberta Ajstajna - rekao nam je na rastanku mladi slikar Peter Stojanovic, koji do kraja godine namerava i da objavi knjigu pod naslovom "Mileva Maric stvorila Alberta Ajstajna".

izvor/natasamiljkovic



- - - Updated - - -




[h=2]NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA[/h][h=5]Milica je prema svedočenju biografa bila „svakim vrlinama ukrašena, blagorazumna, mužeumna, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena"[/h]


Kneginja Milica je rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, kao kći kneza Vratka, Nemanjinog potomka iz linije njegovog najstarijeg sina Vukana.
Često je boravila u carskom dvoru, gde je i upoznala budućeg muža Lazara Hrebeljanovića, srpskog kneza, za koga se udala 1353. godine. Milica je sa Lazarom izrodila osmoro dece, i to pet kćeri Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina Stefana, Vukana i Dobrivoja, koji je umro u najranijem detinjstvu. Kao hrišćanka, Milica je prema svedočenju biografa bila „svakim vrlinama ukrašena, blagorazumna, mužeumna, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena".

Godine strepnje i straha
Život srpske kneginje neizmerno je oplemenilo duboko, iskreno prijateljstvo sa Jelenom (potonjom monahinjom Jefimijom) udovicom despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je posle srpskog poraza i izgubljene Maričke bitke svoje utočište pronašla na dvoru kneza Lazara u Kruševcu. Jefimija je, prema svedočanstvima, bila velika potpora Milici u životu, a naročito u podizanju dece, kojoj je posle velike tragedije srpskog naroda i poraza na Kosovu, 1389, gde je zajedno sa svim svojim vitezovima i vojskom poginuo i srpski knez Lazar. Milica je, iako joj je nuđeno da sa decom ode u Dubrovnik, izabrala teži put - ostala je u Srbiji, izranjavljenoj, opusteloj i opustošenoj od pogibija i pohara koje su činili Turci u svom osvetničkom pohodu. Suočena sa propašću srpske države, sa nejasnom vizijom budućnosti koja joj je donosila više strepnje i straha nego nade, kneginja Milica je bila prinuđena da se pored majčinskih briga i obaveza (njeni sinovi su bili još uvek maloletni) posveti državničkim poslovima. I u tako nepovoljnim i teškim okolnostima iskazala je izuzetnu mudrost.

Skupo plaćen savez sa Turcima
Uvidevši da nedugo posle kosovske tragedije (samo tri meseca posle bitke) ugarski kralj Sigismund sprema napad na Srbiju, Milica prihvata savez sa Turcima. Uz njihovu pomoć uspelo joj je čak da povrati predele koje je ugarski kralj osvojio. Cena kojom je srpska kneginja platila ovaj savez bila je prevelika. Pored vazalnog odnosa Srbije prema Turskoj, značila je i njenu veliku ličnu žrtvu. Najmlađu kćer Oliveru morala je da uda za turskog sultana Bajazita. Mudrošću i diplomatijom, kneginji Milici je uspelo da februara 1391. godine prenese mošti kosovskog velikomučenika Lazara iz crkve Svetog Vaznesenja u Prištini u manastir Ravanicu, kneževu zadužbinu. „Ali ne treba, o vazljubljeni, da ovo pređemo ćuteći, i da ne spomenemo ono što se dogodilo posle mnogo godina. Jer odasvud se neprijatelji podigoše i silno navališe, ne samo Ismailćani, nego i ugarske zemlje i mnoga gospoda, a mnogobrojnim silama podigoše se da zemlju našu opustoše, potpuno zarobe i razore. I moglo se videti kako jedne odvode u ropstvo, druge nepoštedno muče, treće mačevima seku, pa se tako mnoštvo krvi prolivaše. I beše svuda tuga, beda, plač i ridanje neutešno. A videvši ovo, blagočestiva kneginja sa sinom svojim Stefanom, da je i on i srpska zemlja u beznadežnom udovištu, i da ih odasvuda neprijatelj napada i razgrabljuje i da nema nikog da ih u bedi i tuzi koje su naišle pomogne i uteši, ona tada odbaci žensku nemoć i uze na se revnost mušku. I šta učini? Svu sebe u misao sabravši, iz dubine srca neutešnim uzdasima sa bolom duše sebe pred Bogom prostire, i njega jedinog na pomoć priziva i Njegovu Presvetu Mater".

Žena mudri Odisej
O kneginji Milici pisao je i čuveni Konstantin Filosof: „A dostoslavna i veoma mudra Milica, koja prevazilaziše mnoge izabrane matere, ostavši sama, beše kao što veli Solomon mužastvena žena i imađaše sve vrline. To o njoj znaju svi oko nje, koji su pocrpeli milostinje iz njene ruke i još mnoga druga dobra. Ona, primivši na sebe tako veliku vlast, znala je i svetske stvari, u kojima je teško snaći se. Po lepoti i dobroti svojoj ona ne beše samo žena, nego i mudri Odisej u mnogim stvarima. Ko će izreći sva njena dela? Ko će izbrojati sve božanstvene i sve svete ukrase i darove njene crkvama i manastirima? Ko se neće zadiviti gledajući njen pobožni odnos prema monasima, koja su okrenuti jedinome Bogu? Ona zaista delima svojim prevazilaziše zapovesti i iđaše napred na sve veće delo".

Velika dela dobročiniteljke
Njeno ime vezuje se za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama. Sa sinom Stefanom i patrijarhom Danilom III izdala je 1392. godine povelju manastiru Hilandaru, darivajući pri tom jednu crkvu i nekoliko sela. Tri godine kasnije, daruje ruski manastir Sveti Pantelejmon na Svetoj gori. Pomaže podizanje manastira Sisojevac kod Ravanice, rekonstrukciju manastira Dečani posle pljačke Turaka. Kruna kneginjinog zadužbinarstva ostaće zacelo manastir Ljubostinja kod Trstenika, gde se Milica 1393. godine zamonašila i, kao monahinja Jevgenija, zajedno sa svojom družbenicom Jefimijom u ovom manastiru provela poslednje godine svog života.

Predala vlast sinu
Pre nego što je monaškom rizom zamenila haljine narodu omiljene vladarke, Milica je sazvala sabor na kome je predala vlast svom sinu Stefanu. Pored mudrosti stratega i vladarke, Milica je posedovala i dokazala mudrost roditelja, mireći svoje oko vlasti zavađene sinove, što joj je i uspelo posle istinskog podviga. Po ciči zimi, u već poznim godinama svog života odlazi u Svetu goru, ne bi li sprečila sukob svojih sinova Stefana i Vukana. Među brojnim po hrabrosti zabeleženim podvizima ostaće njeni odlasci u Carigrad sultanu Bajazitu, svom zetu. Prvi kada odlazi da spase od sigurne smrti svog sina Stefana (Bajazit je pripremao njegovu likvidaciju), drugi, kada od istog, tada moćnog i oholog, vladara moli mošti svete Petke, koje iz Vidina prenosi u Srbiju, kao zalog spasenja svoje zemlje.

Mošti kneginje Milice
Vrline, dela i zasluge kneginje Milice ostavile su dubok trag u epskom pamćenju srpskog naroda, koji je zauzvrat zauvek „krunisao" zajedno sa suprugom, knezom Lazarom, koji se birajući između dva carstva (porobljavanja i prelaska u Islam), zemaljskog i nebeskog opredelio za „carstvo nebesko" i borbu za hrišćanstvo. Cara Lazara i caricu Milicu srešćemo u brojnim epskim pesmama koje su dugo prenošene s kolena na koleno. Kneginja Milica je umrla pre šeststo dve godine, 11. novembra 1405. godine, u manastiru Ljubostinja, gde se u sarkofagu čuvaju njene mošti. Ostala je i do dan-danas najvoljenija srpska carica.

[h=4]Autor:[/h]Mila Milosavljević

Katarina Velika





Jekaterina II Aleksejevna, (21.4., 1729 – 6.11., 1796), rođena kao Sofija Augusta Frederika, poznata kao Katarina Velika, vladala je kao carica Rusije od 28.6. 1762 do svoje smrti 6.11. 1796. U srodstvu sa Gustavom III od Švedske i Čarlsom III od Švedske, ona je primer prosvećenog vladara.
Sadržaj/Садржај




Sofija Augusta Frederika, po nadimku „Fighen“ (Smokvica), rođena je u Čečnu (Szczecin) u Poljskoj, koji je u to vreme bio poznat po svom nemačkom imenu Štetin (Stettin), od oca Kristijana Augusta i majke Johane Elizabete od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa (Elizabete od Holštajna). Rođena je kao nemačka kneginja. 1744, carica Elizabeta od Rusije odabrala je Sofiju za ženu svom nećaku Petru III od Rusije, svom izabranom nasledniku. Sofija je promenila ime u Katarina kada je preobraćena u rusku pravoslavnu veru. Brak je okarakterisan kao promašaj usled njenih neverstava. Brzo je postala popularna kod nekoliko političkih grupa koje su bile protiv njenog supruga. Vrlo obrazovana, Katarina je bila ukorak sa novostima iz Rusije i ostatka Evrope. Dopisivala se sa mnogo velikih umova svog vremena, uključujući Voltera i Didroa. 1762, nakon preseljenja u novi Zimski Dvorac u Sankt Petersburgu, Petar je došao na tron kao Petar III od Rusije, ali njegova ekscentrična politika je otuđila grupe koje je Katarina pridobila. Grigorij Orlov, Katarinin tadašnji ljubavnik, bio je vođa zaverenika koji su proklamovali Katarinu kao vladara, a Petar je ubijen manje od šest meseci po dolasku na tron, 17.7. 1762. Postojala je sumnja da je Katarina umešana u Petrovo ubistvo ali nikada nije dokazana.


Imala je sina, Pavla, koga nije mnogo volela. Moguće je da mu je otac bio Petar, ali i neki od Katarininih ljubavnika. Sergej Saltikov smatra se za verovatnog kandidata. Pavle je nasledio na tronu kao Pavle I od Rusije. Sahranjena je u Petropavlovskoj tvrđavi u Sankt Petersburgu.


Katarina je pripadala eri prosvetiteljstva i smatrala je sebe „filozofom na tronu“. Postala je poznata kao zaštitnik umetnosti, književnosti i obrazovanja. Pisala je komedije, fantastiku i memoare, i proučavala Voltera, Didroa i d'Alembera koji su kasnije potvrdili njenu reputaciju u svojim radovima. Bila je u stanju da dovede matematičara Leonarda Ojlera iz Berlina čak do Sankt Petersburga. Kada je Aleksandar Nikolajevič Radiščev objavio svoje „Putovanje od Sankt Petersburga do Moskve“ 1790, i upozorenja na ustanak zbog nepodnošljivih socijalnih uslova među seljacima koji su držani kao roblje, Katarina ga je proterala u Sibir.


Katarinin ministar spoljnih poslova, Nikita Ivanovič Panin, imao je značajan uticaj od početka njene vladavine. Iako bistar državnik, Panin je posvetio mnogo pažnje i milione rubalja kreiranju Severnog Saveza između Rusije, Prusije, Poljske, Švedske i moguće, Velike Britanije, da se suprotstavi moći Habsburške lige. Kada je postalo jasno da ovaj plan nije uspeo, Panin je izgubio poverenje i 1781 razrešen je dužnosti. 1764 Katarina je postavila Stanislava II od Poljske, bivšeg ljubavnika, na poljski presto. Rusija je dobila najveći deo Poljske kroz deobu između Rusije, Austrije i Pruske (1772,1793 i 1795).
Katarina je od Rusije napravila dominantnu silѕ na Bliskom istoku, nakon Prvog rusko-turskog rata (1768-1774). Pokušala je da napravi podelu evropskog dela Otomanske imperije po poljskom modelu, ali je postigla znatno manji uspeh. Anektirala je Krim 1783, manje od devet godina pošto je postao samostalan kao rezultat prvog rata Rusije i Turske. Otomanska imperija je započela Drugi rusko-turski rat (1787-1792) za vreme Katarinine vladavine. Ovaj rat se završio Mirovnim sporazumom iz Jašija (Rumunija), koji je legitimisao rusko pravo na Krim.
Na evropskojpolitičkoj sceni Katarina je igrala značajnu ulogu, kao posrednik u Ratu za bavarsku sukcesiju (1778-1779) između Pruske i Austrije. 1780. postavila je grupu predviđenu da brani neutralne dostave protiv Velike Britanije tokom Američke revolucije.
Od 1788 do 1790 Rusija je bila u ratu sa Švedskom, koji je vodio Katarinin rođak, švedski kralj.Gustav III je započeo rat da bi preuzeo baltičke teritorije koje je izgubio od Rusije 1720. Očekujući da lako savladaju Ruse, Šveđani su se suočili sa velikim ljudskim i teritorijalnim gubicima. Pošto je Danska objavila rat 1789, stvari na Švedskoj strani su izgledale loše. Ipak, 1790 Šveđahi su organizovali kontraofanzivu. Ovo je kulminiralo Bitkom kod Svensksuda (današnji Ruotsinsalmi u Finskoj), 9. i 10. jula 1790. Ruska mornarica predvođena knezom Nasaom, imala je 32 veća i 200 manjih borbenih brodova, 1200 topova i 14 000 ljudi. Šveđani, kojima su komadovali Gustav i pukovnik Karl Olaf Kronsted, su imali 200 manjih i većih brodova, 1000 topova i 12 500 ljudi.Ruski brodovi su imali problem sa nivođenjem topova u teškim vodama, koji ukotvljeni Šveđani nisu imali. Na kraju bitke, Rusija je izgubila 50 do 60 brodova i 9 500 ljudi. Šveđani su izgubili 6 brodova i između 6 i 7 hiljada ljudi. Mir je potpisah 14. avgusta, vraćajuči sve osvojene teritorije odgovarajućim nacijama, i trajao je 20 godina.
Katarina je preuzela vodeću ulogu u deobi Poljske, koristeći činjenicu da je zemlja bila vođena decentralizovanom i nemoćnom vladom, da je podeli između Pruske i Austrije. Ova deoba Poljske pomogla je da se održi ravnoteža moći u Istočnoj Evropi XVIII veka. Na kraju, dodala je oko 518000 km² ruskoj teritoriji.


Na početku svoje vladavine Katarina je krenula u provođenje opšte političke reforme, rukovodeći se idejama Prosvetiteljsva. Sprovedene su reforme Senata (1763), sekularizacija crkvenih dobara (1764) i pripremljena je promena zakona. Oformljen je saziv zakonodavne komisije u kojoj su bili zastupljeni svi slojevi društva, osim zavisnog seljaštva, ali je komisija raspuštena pre nego što je počela da radi, na šta je verovatno imao uticaj ustanak pod vođstvom Jemeljana Ivanoviča Pugačova (1773-1774).
Katarina je reorganizovala rusku provincijalnu administraciju, dajući vladi veću kontrolu nad seoskim područjima usled seoskih buna. Ovaj proces je završen 1775. Reforma je oformila provincije i distrikte koji su bili lakši za upravljanje od strane vlade. 1785 Katarina je izdala proglas kojim je dozvoljeno narodu da koristi presto kao zakonsko telo, oslobađa gospodstvo od državne službe i poreza, gospodske titule čini naslednim, i daje gospodstvu punu kontrolu nad njihovim kmetovima i zemljom. Dodatno, Katarina je dala zemlju u Ukraini omiljenoj gospodi i dodelila im kmetove. Ohrabrivala je kolonijalizaciju Aljaske i drugih pokorenih teritorija.
Katarinaje nastavila da probodi uticaj zapada na Rusiju. Ipak, za raliku od Petra Velikog, obuzdala je silu i usredsredila se na provođenje individualnih akcija. Njene reforme su stigle i dalje nakon što je neuspešni ustanak Jemeljana Pugačeva potresao Istočnu Rusiju. Kao rezultat, Katarina je ostvarila nekoliko drastičnih reformi unutar ruskog društva. Prvo, uspostavila je Slobodno ekonomsko društvo, 1765, da bi ohrabrila modernizaciju poljoprivrede i industrije. Drugo, ohrabrivala je strane investicije namenjene nerazvijenim područjima. Treće, oslabila je cenzorski zakon i podržala obrazovanje gospodstva i srednje klase.

izvor/wikipedija

"Ljudi su cudni.
Volece te kad si srecan.
Kad si tuzan, bices odbacen jer si cudniji od njih.
To cudo tuge, razume samo onaj koji voli."

Ne volim kisu.
Bare,kisobrane,blato,mokre noge....
Ne volim kisu.
Volim sunceeee:kul3:

Iznela sam svoj stav da je prevara... za mene kraj
Ne zato što je ''đole'' mog dragog promašio teren, već zbog toga,
što smatram da više nemamo o čemu da pričamo.
Uvek postoji opcija ''ako se desi'', jer nikad se ne zna.
Ne mogu da garantujem za sebe, a kamoli za nekoga drugog.
Život je sjajan... i tako nas dovodi u baš te situacije ''ja ne bih...''...
e.. pa bi... obično tako biva... volela bih da grešim...
Uostalom... za nekoga je flert prevara, za nekoga nije...
Različiti smo, a vidim da pričamo o istim, ili sličnim stvarima,
na različite načine - naravno




Jeste.. i lepo zvuči...
život nije bajka... život nije majka... već maćeha, i to zla.

Jesam li već negde napomenula da je život lep? :cica:

Svaka prevara boli, pa i to kada bi mi neko rekao da je samo se kresnuo s nekim drugim bez emocija. Šta to onda meni fali, ako mora sa strane da traži čeŠmu s vodom ?

To je žestok udarac na samopouzdanje, ne znam kolika ljubav bi trebalo da bude da pobijedi sujetu :pljuc:

Jasno, kao dan

Muškarci kao bLudni... žene kao verne...

O čemu pričamo onda?

ELA, sviđaju mi se tvoje suptilne i nežne metode aka masna soda...
Zaboravila sam već, to davno beše...
šta sam suprugu obećala ukoliko dođe do...
prevare...

Čekaj... ko tu koga vara?
U slučaju da sam ja ta, koja vara, koga varam, sebe ili njega?
Neću zameriti ako mi nakačite ukrasne prideve tipa sebičluka, ljubomore i kojekavih šitova.

Ne... to nisam ja...
a i on... priznao ili ne... a znam kako diše.... uradi, napravi...
prevari prevaru prevarom
Nema šta više, a ni manje da traži u životu... barem ne mom...

Nije moje da praštam... lepo je rekla Glišava... kod oca.. popa.. pa na ispoved...

Moje jeste da pređem, ili ne pređem, preko iste.

Ne prelazim, jer u prevari vidim laž... privid... full foL.

Žao mi je, ali i nije, moj prag tolerancije na laž, je na nultom podeoku.

Molim Vas, nemojte da mi skidate ružičaste naočare :)

Dodata mogućnost da vidite da li je korisnik online ili ne pored korisničkog imena iznad postova.

Srpski prevod je u priličnoj meri sređen i sada je upotrebljiv. Radim i dalje na njemu, ali već ga možete izabrati na dnu foruma gde piše English (USA). Postaće glavni jezik kad sve sredim.

Postala sam kao baba :deda2:dosadna i dzangrizava:blabla::blabla:

Stalno su mi hladne noge:plaz:

:stid2: Emotivna ponekad previse.
Humana toliko da cu ostaviti sebe bez dinara da pomognem gladnom,jadnom,starom.
Prijatelj do koske.
Topla i nezna mada ne delujem tako,na prvi pogled.Ljudi koji me znaju kazu da delujem hladno i rezervisano,ali tek kad me upoznaju bolje onda vide da izgled ume da prevari.
Odgovorna i savesna.Uvek.

Postala sam kao baba :deda2:dosadna i dzangrizava:blabla::blabla:

SUDBA

U proleće,u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće,u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.

U maju,nad srcem kad su mi se nagle,
Suđenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U proleće,u proleće ja zavoleh
Senke u nečijem glasu.




U proleće,u proleće,tako je suđeno,
Srcu mom uvek će ljudi da se čude
I žeđi mu niko neće shvatiti.
O,žao mi je mladića koji me voleo bude
U proleće,jer će patiti.

Uf... pubertet. Nisam znao gde udaram. Izbio je rat i na ulasku u pubertet sam više posećivao groblja nego bilo šta drugo. Ostao sam sam s jednim roditeljem, ali vrednim. Da nije bilo nje, verovatno bih skrenuo na neku sasvim drugu stranu. Bio sam agresivan u vezi svega oko sebe, valjda ljut na svakoga pa i na sebe samog. U probleme sa opsednutošću izgledom ili bojom glasa nisam ni stigao upasti, sve me je drmnulo prebrzo. Mama je bila ta koja je balansirala, podnela pola tereta mog ponašanja i našla pravi put kroz lavirint. Tešila kad bih "pukao", hrabrila kad je trebalo, branila ponekad i kad nije trebalo. Imao sam punu slobodu i poverenje, nekome kao što sam ja zabrane nikad nisu ni bile potrebne.

Zauvek odnelo onaj optimizam bez pokrica.
Donelo spoznaju i balans izmedju zelja i mogucnosti.
Bore i sede ne racunam:kez:

Zauvek odnelo onaj optimizam bez pokrica.
Donelo spoznaju i balans izmedju zelja i mogucnosti.
Bore i sede ne racunam:kez: