Morpheus 5112 Napisano June 10, 2011 Prijavi Share Napisano June 10, 2011 Sistemski pristup kaže da promena u jednom delu obavezno izaziva promenu u čitavom sistemu. Zato je, s obzirom na to da jedan član proživljava burnu promenu iz deteta u mladu odraslu osobu, potpuno opravdana tvrdnja da se porodica sa adolescentom nalazi se u najburnijoj fazi svog životnog ciklusa. Najmlađi članovi porodice u fazi adolescencije prolaze kroz veoma značajan razvojni proces, praćen brojnim psihofizičkim promenama, a odnos roditelja prema tim promenama jedan je od ključnih faktora uspešnosti čitavog procesa. Porodica je dakle pred velikim izazovom, a na roditeljima je velika odgovornost. Zato dragi roditelji, evo nekoliko informacija o vašem tinejdžeru, koje ste možda i sami znali, ali ste u buri dešavanja i osećanja, malo na njih zaboravili. ”Totalno drukčiji od drugih”… Adolescencija je period koji ne odlikuje strpljenje i stoga, u svojoj potrebi za instant identifikacijom tj određivanju onog što autentično jesu, vaši adolescenti se pre svega određuju na osnovu onog što nisu. Prva tačka za poređenje ste naravno i na žalost vi, njihovi roditelji. Dakle, biti potpuno drugačiji od roditelja, kontrirati, negirati, izbegavati sugestije i savete, osnovni su principi kojima su u svojoj borbi za nezavisnost tinejdžeri vođeni. Za vas je zato važno da se ne osetite ugroženim kada vaše dete odjednom počne da odgovara na nešto agresivniji način, kada odbija porodične rituale ili osporava neke osnovne porodične vrednosti i uverenja. Pustite adolescenta da kontrira i uvažite njegovo/njeno mišljenje. On/a najčešće samo testira sopstvene stavove na vama, a kontriranje nije izraz najdubljeg neslaganja kako vam često deluje, već samo nevešto izneta poruka ”ja imam mišljenje, poštuj to!”. Ja i moja ekipa… Drugi korak u identifikaciji jeste prihvatanje od strane određene izabrane grupe. Osećanje pripadnosti, nad kojim je porodica navikla da ima monopol, adolescentu sada u mnogo većoj meri uliva vršnjačka grupa, čijim normama i pravilima ponašanja se rado povinuje. Što je grupa specifičnija i drugačija od svih ostalih, više će samopouzdanja ulivati svojim mladim članovima. Oni se jedni drugima dive, pružaju podršku ali se i odmeravaju i takmiče, i sve je to veoma značajno za njihov razvoj. Za roditelje, koji žele da održe dobar odnos sa svojim adolescentom, važno je da prihvate zlatno pravilo kada su u pitanju vršnjačke grupe: ”nemojte kritikovati drugare i drugarice svog deteta, jer će on/a to doživeti kao direktan atak na sebe”. To naravno ne znači da nećete registrovati i komentarisati ponašanja koja smatrate neadekvatnim ili opasnim, ali ako su u pitanju benigne stvari kao što je stil oblačenja, frizura, pirsinzi ili tetovaže, bolje se uzdržite od komentara. Sam u svom svetu… Adolescentima je jako važno da imaju prostor u kome mogu da se osame i slušajući muziku, ili obavljajući neke druge individualne aktivnosti kontempliraju o životu, smislu, i sebi u svetu. Njih prosto proganjaju misli o budućnosti, svetu odraslih i njihovoj misliji na ovoj zemlji. Roditeljima je u taj njihov čarobni svet ulaz uglavnom zabranjen, i oni ne bi trebalo da pokušavaju da bez poziva uđu. Uvažite potrebu za privatnošću svog deteta, imajte razumevanja za to da je njemu/njoj zanimljivije da satima ostane sam/a u sobi nego da ide na izlet sa vama i mlađom sestrom. Odolite iskušenju da saznate šta se dešava i ne čačkajte po sveskama, crtežima ili diskovima. Imajte poverenja u svoje dete, i napravite kontakt onda kada ste pozvani, ne pre. Sam protiv svih… Adolescenti ponekad veoma burno osvajaju pravo na samostalno odlučivanje i upravljanje sopstvenim vremenom. To se često ogleda kroz kašnjenja iz večernjih izlazaka i namerno kršenje nekih drugih porodičnih pravila. Ovakva ponašanja su iritirajuća i roditelji na njih burno reaguju, ulazeći na taj način u začarani krug konflikata i nerazumevanja. Ono što ne vide je da kršenje pravila zapravo predstavlja test koji mlada osoba postavlja pred porodični sistem, iskušavajući na taj način njegovu fleksibilnost i sposobnost da se adaptira na promenu. Zato je, pre nego što burno odreagujete i izreknete kaznu, veoma važno da oslušnete šta je to protiv čega ili za šta se vaš adolescent bori, i da se zapitate da li su pravila koja su napravljena za dečaka ili devojčicu od 10 godina podjednako primenjiva za mladića/devojku od 17? Revidirajte pravila zajedno sa vašim detetom a onda očekujte da ih poštuje. To što se menjate i dozvoljavate promenu ne znači da gubite autoritet, već da se zdravo prilagođavate i samim tim povećavate verovatnoću da autoritet zadržite. ”Sasvim sam, prokleto sam…” Iako su i sami prošli kroz period odrastanja, roditelji adolescenata kao da se sećaju ili samo lepih ili samo opasnih stvari. Kao da je adolescencija samo period bezbrižnosti, slobode i zabave s jedne, i rizični period u kome je jedino značajno izbeći opasne kandže droge i alkohola, s druge strane. Osećanje neizvesnosti i nesigurnosti u sopstveni identitet se izgleda jako brzo zaboravi; ili borba za društveni status u okruženju koje visoko vrednuje neke kvalitete koje prosto nemamo, kao što su novac ili izuzetna fizička lepota. Zar ste zaista zaboravili tegobe razmatranja i shvatanja društvenih konstrukata kao što su religija i politika? A zatim i teškoće otkrivanja i razvijanja seksualnosti i muke uspostavljanja partnerskih odnosa? Dugačka je lista dilema i nedoumica sa kojima se adolescenti suočavaju i koje predstavljaju prepreke na njihovom putu. S druge strane, s obzirom na to da oni pre svega žele da budu odrasli, i da za to dobiju potvrdu okoline, nalaze se u poziciji iz koje je veoma teško tražiti pomoć i podršku. Zar je onda iznenađujuće što se češće nego što je uobičajeno osećaju krajnje usamljeno i neshvaćeno? I zar je onda čudno što ponekad izgledaju kao da nose ceo svet na svojim ramenima, i na vaše pitanje šta nije u redu odgovaraju odsečno – ”ništa”, i odlaze u svoju sobu? Zato dragi roditelji, budite hrabri i imajte razumevanja. Znam, i pred vama su zbunjujući zahtevi – budite konzistentni ali fleksibilni, budite prisutni ali se ne mešajte, budite nežni ali nenametljivi, i još hiljadu slličnih. Naravno da vam sve to ponekad deluje preteško. Ali kada se osetite potpuno bespomoćno setite se najvažnijeg saveta – imajte poverenja. Ta mlada osoba koju više ne razumete, nije tamo neki stranac. To je dete koje ste odgajali najbolje što ste umeli, i u koje ste pokušali da ulijete sve najbolje što znate. Sve to on/a nosi, samo sada mora sam/a da preispita i proveri. A ako na tom putu bude imao/la vas za pratioca i saradnika punog ljubavi i poverenja, provera će teći glatko i bez trzavica. Veoma uskoro vi ćete ispred sebe imati potpuno odraslu mladu osobu na koju ćete biti ponosni. Izvor: Psihološki kutak -------------------------- Adolescencija... kako ste je preživeli? Jeste li se osećali usamljeno, kako se borite sami protiv svih, kako vas roditelji i okolina ne razumeju... kako je protekao taj period života? Roditelji, kako ste se izborili sa svim sitnim i krupnim problemima u kojima vam se dete našlo tada? Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano November 5, 2011 Prijavi Share Napisano November 5, 2011 Ja sam kao mali bio uvek i tokom adolescencije bio "usamljen", ali ne zato što sam bio "odbačen" nego što je to nekako bila kombinacija porodičnih okolnosti i mog izbora. Živeo sam samo sa ocem, pa tu neke porodice i nije bilo, a što se tiče društva sam sam izabrao da neću da budem kao ostali (mislim na one oblike ponašanja koje karakterišu adolescenciju). Sa problemima odrastanja sam se borio kako sam znao i umeo i prilično dobro prošao. Što se tiče moje dece kao pripremu sam posmatrao svet oko sebe i ponešto i pročitao o tome (jer lično iskustvo puberteta malo znači kada su naša deca u pitanju). Suština mog "nastupa" prema njima je bio podatak da deca u pubertetu provociraju našu reakciju (jer su i sama zbunjena šta im se dešava i neskladom izmedju fizičkih i psihičkih promena) i TRAŽE da im postavimo granice oko bitnih stvari u životu. Oko sitnica sam im tolerisao (ljutito zatvranje vrata, ponekad da se i posvadjaju sa nama oko njima bitnog) jer verujem da se kroz te postupke izgrađuju kao ličnosti i da ih ne treba "gaziti" za manje važne stvari. Lični primer, koliko god ga adolescent naizgled nipodaštava, je vrlo važan. I tada smo im MODEL itekako bitan. I još jedna stvar. Draga i ja smo vrlo uskladjeni, ali ne i granitni front protiv. Uvek je mama bila ta koja bi "držala otvorena vrata" a ja glumio gromovnika. Jedino tako smo mogli da dobijamo informacije bitne o tome šta im se u životu dešava. Bilo je više puta da ona sazna neku tajnu, a ja je KAO ne znam. Uvek smo znali sa kim se druže, gde su....nisam se libio i da ponekad proverim. Neko će se možda zgražavati, ali sam par puta proverio i njihove mobilne telefone, ne udubljujući se u sadržaje poruka....nego naštelovanih antena na ključne reči. Mislim da smo uspeli. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vojo 1783 Napisano November 5, 2011 Prijavi Share Napisano November 5, 2011 Jedno izlazi iz puberteta...jedno ulazi ili je vec usla a jedno nece jos skoro ...od mene imaju zabranu samo za FB 15 min. dnevno... dok im je izlaz neogranicen...bilo gdje i bilo kada...jer smo uspostavili korektne odnose i stekao sam u njih povjerenje... I uglavnom nisam zaboravio sta je pubertet..."niti bih to smio"... Dvije scene...svjeze... Sinoc... starija izlazi u grad...nacifrala se...i ja njoj...mala.. pamet u glavu i dajem cep od piva i kazem...ako taj neko moze ovo da skuci jednom rukom dostojan je tebe... Danas... srednja dovela na spavanje nekog decka iz Blaca koji je dosao sa folklorom da nastupa... pa ih po kucama rasporedjuju...i bas sad ga upoznaje sa BL...a primili smo ga na njeno insistiranje...ne zbog toga sto ga imamo gdje primiti...jer se nas sestoro preskace po kuci (jos podstanari)...nego sto to njoj puno...jako puno znaci...i nisam mogao dijete da razocaravam... A one vracaju ...juce... srednja pet petica za jedan dan...osmi razred...nezna sta je cetvrtica... starija...juce dvije petice... ucenik generacije i siba gimnaziju odlicnim...:) vesticara i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano November 7, 2011 Autor Prijavi Share Napisano November 7, 2011 Uf... pubertet. Nisam znao gde udaram. Izbio je rat i na ulasku u pubertet sam više posećivao groblja nego bilo šta drugo. Ostao sam sam s jednim roditeljem, ali vrednim. Da nije bilo nje, verovatno bih skrenuo na neku sasvim drugu stranu. Bio sam agresivan u vezi svega oko sebe, valjda ljut na svakoga pa i na sebe samog. U probleme sa opsednutošću izgledom ili bojom glasa nisam ni stigao upasti, sve me je drmnulo prebrzo. Mama je bila ta koja je balansirala, podnela pola tereta mog ponašanja i našla pravi put kroz lavirint. Tešila kad bih "pukao", hrabrila kad je trebalo, branila ponekad i kad nije trebalo. Imao sam punu slobodu i poverenje, nekome kao što sam ja zabrane nikad nisu ni bile potrebne. stiklica i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
shumica 474 Napisano November 7, 2011 Prijavi Share Napisano November 7, 2011 prirodna je to teznja i relativno lako se odraste u slucaju umerenih roditelja... ako su roditelji manje pazljivi, to moze da prouzrokuje izvesne promene u ponasanju, a ne dao bog da adolescent ima pazljivog roditelja punu ljubavi i ``razumevanja``! takva deca prozivljavaju pakao u raznim oblicima! pustite decu da odrastu! :uredu: Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.