Sito za misli


384 poruka u ovoj temi

Napisano · Prijavi poruku

Nekada davno su mi lepo rekli da ja nisam dobra za šefa! 
I nisam! Ne umem ja da naređujem!

Lepo su mi rekli da sam ja bolja za "drugog čoveka" na stepenicama....a ja budala prihvatila....ajd molila me drugarica generalna...pa zbog nje....kako to iscpljuje!!

No dobro...idemo dalje....jedino što me teši je to što imam sjajan tim ljudi u zgradi (..ona dva kukolja ne računam! u svakom dobrom žitu ih ima....)

Danas polazimo kući posle 10 dana....sneg počinje da pada...ja tužnaaaaaaa.....vratila se u grad...brzo će leto!! :hhh: 

Goga i Adrijan se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Nije ovo neki novi zaključak ili ideja, to je konstanta o kojoj sam do sad malo šta napisao. Već neko vreme se uzdržavam od iskazivanja mišljenja o bilo čemu. Nije da nemam mišljenje o većini tema niti da mislim da je ono nedostojno toga da bude izgovoreno. Naprotiv, to je jedno od retkih polja na kojima pokazujem znake nekakvog osećaja više vrednosti. Smatram da su mi stavovi bolje definisani i logičniji nego kod većine ljudi s kojima stupam u kontakt.

Ali. Isključivost je ono što me ometa u mojoj prividnoj neodređenosti. Ili crno ili belo. Ili zločinac ili heroj. Ili Rusija ili Amerika. Ili vakcine uvek ili vakcine nikad. Potpuna polarizovanost. Paralisanost koja ne dozvoljava razgovor, kompromis.

Duboko verujem da nijedna istina ne može da bude potpuno crna ili potpuno bela, potpuno ovakva ili potpuno onakva. Da je sve u nijansama. Da možeš da budeš za nešto, ali protiv nekog dela tog nečega. Taj sivi ja koji dozvoljava neodređenost zbunjuje i crne i bele ljude. Kad vidim s kakvim zidom sam suočen prosto dignem ruke. Nije vredno.

Adrijan, luminica, vesticara i 1 drugi se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Sledi opširan tekst o Srbima i kosmopolitizmu. Osobe slabog srca, jugonostalgičari i idioti neka preskoče čitanje. Ovi poslednji jer će neke detalje sigurno pogrešno protumačiti. U neku ruku se nadovezuje na prethodni tekst o tome kako ništa ne valja ako je 100%. Ili 0%.

Ja sam osoba čije je detinjstvo bilo obeleženo ekstremnom stidljivošću, povučenošću do tačke nesposobnosti funkcionisanja. Prozor u svet su mi bili filmovi i serije, bilo šta emitovano na malim ekranima. Odrastao sam, posledično, na Zvezdanim ratovima, Zvezdanim stazama, Dosijeu X, Zoni sumraka.... na Velikom atlasu sveta. Dakle na serijalima koji su pretpostavljali jedan drugačiji svet od ovoga u kome živimo. Svet daleke budućnosti, jedinstvene ljudske rase, svet bez granica, rasa i klasa, bez novca i lične imovine... samo mi, ljudi, zajedno u stremljenju ka zvezdama.

To je oblikovalo moju malenkost u, verujem, istinskog kosmopolitu koji ljude ceni isključivo po tome da li oseća da mu žele zlo ili ne. Koga ne zanimaju etikete. Oblikovalo je i moj način izražavanja koji ponekad deluje komplikovano i daleko, kao da se razvijao nezavisno od jezika kojima ostali ljudi govore. Što je donekle i tačno.

S tugom u mislima konstatujem kako je taj "moj" svet hiljadama godina daleko, da će se generacije i generacije ljudi međusobno deliti, mrzeti i ubijati dok taj moj svet ne ugleda svetlost dana.

Postoje ljudi oko mene koji dele moje zamisli o svetu, ali koji nisu spremni da otvore oči i vide da su te zamisli, još uvek i nažalost, čista fantazija. Umesto toga oni slepo nastavljaju dalje kao da je taj naš svet tu, nadohvat ruke, i silno žele da pokažu drugima da su oni spremni da ga prihvate - da su oni već građani sveta. Spremni su da pogaze sebe misleći da će ih taj nepostojeći svet više ceniti.

Ali, dok se to ne dogodi, mi smo i dalje deo jednog malog naroda na planeti Zemlji. Naroda koji je uvek rado prihvatao velike ideje. Poput jedinstva južnoslovenskih naroda, bratstva i jedinstva. Ideja koje su tokom dvadesetog veka oterale u preranu smrt milione naših sunarodnika. I prete da to urade ponovo. Jer, drugi mali narodi oko nas nisu u tolikoj meri spremni na građanstvo sveta. Oni grade bedeme oko svojih malih naroda ljubomorno ih čuvajući. Dok sve brojnije "ekstremne kosmopolite" ruše naše zidove i mi ostajemo narod na vetrometini, izložen strelama. Ne može to na silu. Ovčica koja zaluta međ' vukove ima seamo jednu mogućnost - da bude rastrgana.

"Čekaj malo, pa ti tvrdiš kako želiš da svi narodi, religije, rase i klase nestanu i da svi budemo jedno, da smo zajedno jači. Kako je sad odjednom bitan taj mali narod?"

Bitan je jer smatram da će buduća civilizacija biti silno osiromašena ako taj narod nestane pre vremena. A nestaće ako nastavi da širi ruke ka svojim neprijateljima i grli strele koje mu razaraju srce. Ako nastavi da pristaje na ulogu krvnika da bi dokazao da to nije, ako nastavi da ćuti da ne bi uvredio svoje dželate, ako nastavi da pristaje na kompromise u kojima samo on gubi. 

Ja sa silnom radošću posmatram taj svoj svet budućnosti, radujem mu se iako ga neću doživeti. Ali dok taj dan ne dođe, moj mali narod mora da nauči da preživi. Da bi jednog dana mogao da utka svog Teslu, svog Pupina, svoje Miroslavljevo jevanđelje, svog belog anđela i onaj natpis iz zgrade Crvenog krsta u Ženevi u tkanje velike ljudske civilizacije.

Zato nije znak mržnje reći onim zabarikadiranim malim narodima "Ubijali ste nas srbosekom. Imali ste logor za decu. Bombardovali ste izbegličku kolonu." To je samo stvarnost koje moramo da budemo svesni da bismo znali da je prepoznamo u budućnosti i od nje se odbranimo. Budimo i kosmopolite. Ja ne bih ni znao drugačije. Ali napravimo bar mali zidić oko sebe da ne bismo bili mrtve kosmopolite.

Goga, Adrijan, luminica i 1 drugi se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Ovo mi  je stalno u mislima..i kad naidjem na osobe medju nama,pljuvace po nama samima,kojima je sve drugo sveto,divno,gde smo mi najgori..muka mi je,pitam se gde im je svest bas o ovome..

Bitan je jer smatram da će buduća civilizacija biti silno osiromašena ako taj narod nestane pre vremena. A nestaće ako nastavi da širi ruke ka svojim neprijateljima i grli strele koje mu razaraju srce. Ako nastavi da pristaje na ulogu krvnika da bi dokazao da to nije, ako nastavi da ćuti da ne bi uvredio svoje dželate, ako nastavi da pristaje na kompromise u kojima samo on gubi. 

Ja sa silnom radošću posmatram taj svoj svet budućnosti, radujem mu se iako ga neću doživeti. Ali dok taj dan ne dođe, moj mali narod mora da nauči da preživi. Da bi jednog dana mogao da utka svog Teslu, svog Pupina, svoje Miroslavljevo jevanđelje, svog belog anđela i onaj natpis iz zgrade Crvenog krsta u Ženevi u tkanje velike ljudske civilizacije.

Zato nije znak mržnje reći onim zabarikadiranim malim narodima "Ubijali ste nas srbosekom. Imali ste logor za decu. Bombardovali ste izbegličku kolonu." To je samo stvarnost koje moramo da budemo svesni da bismo znali da je prepoznamo u budućnosti i od nje se odbranimo. Budimo i kosmopolite. Ja ne bih ni znao drugačije. Ali napravimo bar mali zidić oko sebe da ne bismo bili mrtve kosmopolite.

 

vesticara, Morpheus i Goga se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Proveravam datum, proveravam dan u kom sam.. skoro pa u neverici da sutra odmaram.. i da sam kod kuće ceo dan. I.. da ću samo tati da se javim telefonom. I.. da sam izgorela, ali i pobedila sebe. Uspela sam da izguram junački sve ono što je iza mene.. još spremnija za ono što me čeka. 
Postala tako hladna, kada se nađem u ne baš prijatnoj situaciji. Hladna kao ledeni talas.. Za  proteklih mesec dana bih mogla da napišem esej (kao i većina nas ovde :zagrljaj: ) kako se odbraniti. Kako se sačuvati mir u moru osoba, sa kojima htela ja to, ili ne dolazim u susret. Svesna da ''iskačem'' ne zato što sam nešto preterano intligentna, ili preterano lepa (sebi jesam :andjeo: naj ) .. ali ta moja energija.. ljubav.. osmeh koji imam čak i kada mi se želudac prevrće od komunikacije koju imam sa pojedinim osobama. Uvek pomislim: ''Ko zna šta njih zaista muči u životu?'' ( u nadi da su pre svega zdrave) I nastavim dalje. 
 

Smucalica, Morpheus i Adrijan se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Danima sam ljuta kad gledam tv :ljutko:

Neizbežna je reklama na bilo kom kanalu, 

kad mama i tata repuju i đuskaju, sve sa decom, 

reklamirajući neki internet, šta li... 

I onda, u neko doba, Milena Pavlović, inače glumica, 

odrepuje nešto poput - jedva čeka (misli na dete) da mu kažem Mrš u svoju sobu!

Znači.... :ljutko: taj ko je sastavio tekst, svaka mu čast!

 Zar se zaista neko obraća svom detetu sa Mrš?!?

I onda još peva o tome?

Užas... 

Zaista mislim da vaspitanje dece, dobro i kvalitetno 

proističe iz dobre, lepe, kulturne i pozitivne komunikacije i odnosa koje gradiš sa decom tokom odrastanja...

Kako može u jednoj reklami, koja na žalost, 

lako ulazi u uho, da se provuče takav stih? slogan? (ne znam kako bi to nazvala)

Užasno zvuči i svaki put mi zasmeta... 

Ili sam ja s godinama sve veći namćor? :cesces:

 

 

Goga se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Bio jednom jedan Žeželjev most....dobro zvanično ime mu beše Most bratstva i jedinstva (niko ga tako nije zvao :bek: ).

Izgrađen 1961 godine. Srušiše ga 1999 a onda vredni majstori godinu dana, noću i danju radiše i 2000 godine skuckaše novi Montažno-demontažni drumsko željeznički most Boško Perošević (baš mu lepo ime beše! :hhh: ).

Od tada pa narednih 18 godina sledi  dvadeset četiri sata tadrkanja..što vozova, što kamiona a u međuvremenu dok se čeka promena semafora sviranje kamiondžija "majstoru da promeni semafor". 

Dobro, 4 godine se preklopilo to lupanje, tandrkanje, sa pobijanjem šipova i gradnjom novog trajnog mosta...

Evo ga, tu je...radi....zaista se više ne čuje ni prelazak voza preko mosta, ni kamiona....tišina...samo "šuštanje" .....aaaaaaaaaaaaaaali ( ne b bilo zanimljivo da nema tog ali....) evo ih opet tandrču.....opet razbijaju beton....skidaju onu gvozdenu skalameriju....znači još godinu -dve galame i gužve.....

Sve u svemu dvadesetak godina glame pod prozorom. 

Mada i dalje imam najlepši pogled kroz prozor :) 

Morpheus, Goga, Smucalica i 1 drugi se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

Svratih do Sarajevskog da pojedem sasvim zdravu i uopšte ne prekasnu večeru. Dve devojke sede u suprotnom uglu i čekaju ćevape da se malo oporave od izlaska. Jedna je mortus pijana, spava naslonjena na sto. Oko njih znatno stariji "mužjaci" osokoljeni njenom nesposobnošću da ustane i odvali im šamarčinu sipaju ponude za prevoz do stana. Uz "da se naslutiti" priloge od ponuda, dabome. Treznija drugarica uspešno odbija nalete, stanuju eto tu, sto metara dalje.

Sedim i atomi u ćelijama mozga mi se cepaju na najsitnije elemente. Ustaju i kreću, tetura ali uspeva da napreduje ka vratima. Ponudio bih i ja pomoć... dođavola, nosio bih je do stana ako treba, ali samo ću delovati kao deo onog čopora gladnih vukova koji su nekako uspele da ostave iza sebe. Drugarica deluje sposobno da je odvede gde treba. Odustajem i pitam se u šta smo se ovo pretvorili.

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napisano · Prijavi poruku

:ajme: Sutra Kupusijada u Futogu :ajme: 

Moram dooooobro psihički da se pripremim. Skupiće se tamo sve što ne podnosim na jednom mestu. Galamdžije, agresivci, pijanice bez kontrole, debilni narodnjaci... onaj specifičan tip bosanskog naglaska nekako mogu da svarim kad je u jednini ili maloj grupi, ali u onoj koncentraciji i intenzitetu će mi trebati čepići za uši.

:ajme: Sutra Kupusijada u Futogu :ajme: 

Goga, Smucalica i Adrijan se sviđa ovo

Podeli ovu poruku


Link ka poruci
Podeli na drugim sajtovima

Napravite nalog ili se prijavite da biste komentarisali

Morate da budete član da biste komentarisali

Kreirajte nalog

Napravite nalog na našem forumu. Veoma je jednostavno!


Registrujte novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog? Prijavite se ovde.


Prijavite se odmah