Kumica

ninja ( 19.. - 20.. )

Jedni ga vole, drugi ga mrze
al' svojom duhovitošću
mnoge je on natjerao na suze.

U želji da ovlada posebnom vještinom
nest'o je zanavijek
i mnoge forumašice zavio u crno.

jbt.. Kumica je pookla ko gumica

Dolazim do nekolikih zaključAka

Da mi se Kumica u roku od jednog sata, dvaput' u'vatila za MOJ kukuruzni klip.
Da će mi se i u narednim satima 'vatati za isti sve dok ne postavim kozu, lozu, bozu, prozu.. toJes, neQ eroT pozu.


Da joj 100% šePH (ni danas) nije dao svoj lip VideO klip... da bi ga konačno VideLA.. i preslušaLa


ŠePhe.. oli joj ga više daT? AkoBogaZnaT

Samo jos nije identifikovan gosn u mashini dva :astasad:

Dolazim do zakljucka da niko od kolega forumasa nema klip kukuruza kojim se moze izvuci Glisina koza,ovaj loza,ovaj htedoh reci slika :neznam:

Da Glishavoj treba inspiracija na temu eroCke slike u vidu nekog muskog trupa,kuka,doopeta ili eventualno nekog klipa kukuruza da bi i sama pokazala nesto od zivotinja iz svog zolooskoooog vrta :kez:

Ne.

Mislim, nikad nisam bio za to.

Ako već upoznajem nekoga, volim da mu posvetim svu pažnju, tako da mi je troje-četvoro na gomili plafoN.

Na stranu što biram koga ću upoznati. :sunce:

Mukica :jebiga:

Jel moguce da se napravi da kad se procita/pogleda post on i nestane sa spiska
Veoma me to iritira :dry:

Dosta rano (još kao gimnazijalac) sam počeo dobrovoljno da dajem krv. Do sada u evidenciji imam tačno 31 put da sam dao svoju krvcu. Međutim, istina je drugačija. U realnosti taj broj je veći bar za 10 jer sam krv davao i više puta po pozivu komšija, kolega na poslu, u ratu... kada se nije to evidentiralo.

Moji sinovi su krenuli očevim stopama. Za sada mlađi vodi sa 2:1. Na njih sam, bar zbog toga, jako ponosan.

Sećam se da sam jednom dečaku verovatno spasao život pošto su mu na moje oči dali moju netom datu krv...

Inače, moja krvna grupa je 0+.

Da li ste dobrovoljni davalac krvi i koja ste krvna grupa?

Tema: Vežbanje po krvnim grupama






evo recimo.. posle ove iscrpljujuće vežbe, ja mogu čak i da poletim

Da najmirnija deca uvek naprave najveci belaj :blink:

P.S.da slucajno ne svratih,nebih znala,da si me izazvala
Dosta je eroCkih prica od JA a i taj kupaci je vec vidjena stvar(demode ovo leto bre )
odoh da "isecem"sise

Dok ja "secem"ko je sledeci daG izazivam ili Istinu da nam kazuje!?!?!

Da najmirnija deca uvek naprave najveci belaj :blink:

Mnogo sta ne valja kod nas,ali mediji prednjace u tome!Odavno sam prestala da citam dnevne novine,pa i nedeljnike,magazine,nista od toga ne citam...Ne poznajem politiku,niti zelim da je upoznam!
Ne gledam TV!Citam novine u kojima nema "VIP",ili paparazzo tekstova/slika...Citam magazine iz kojih nesto moze da se sazna...
Dovoljan primer "kulture"nasih pisanih medija mi je bila nazovi"kolumna"Jelene Karleuse!No comment!
Sto se tice ne izvestavanja o pojedinim dogadjajima,pa vaznija je naprimer vest da JK trenira polugola negde u nekom parku Beograda,nego osvajanje zlatne medalje nasih mladih matematicara...
Do nas se vesti plasiraju zarad rejtinga,a ne zarad celokupne dobrobiti naroda!

Moje priče iz detinjstva su se približile kraju. Za sve one koje su voleli da ih čitaju jedna napomena.
Pre nego što postavim poslednju, moram da se vratim na sam početak. Tu prvu sam mislio da ne postavljam, ali sad, pre poslednje shvatam da će sve one biti nepotpune bez nje...a bolje ćete razumeti onu koja je na kraju...


Tog junskog dana postao sam odrastao. Imao sam sedam godina.Iako je tek trebalo da pođem u prvi razred, postao sam odrastao…. Ne svojom voljom, ne svojom željom, već voljom i željom mojih roditelja.
Rešili su da se razvedu….
Odrasli su ljudi, koji žive dva života. Jedan koji MORAJU i jedan koji MAŠTAJU. U onom koji moraju glavnu reč vode neki drugi ljudi…njihove žene,muževi,šefovi ili bilo ko, kome oni ne mogu da se suprotstave. Ali zato, u onom životu koji maštaju nalaze snagu da izdrže život koji moraju.
Rešili su da se razvedu….
Tada sam i ja počeo da živim dva života. Jedan koji sam MORAO jer nisam mogao da ih sprečim u nameri, i drugi, koji sam MAŠTAO…

Glavnu reč u životu koji sam MORAO da živim počeli su da vode moji roditelji. Do tog dana su moji roditelji bili brižni i nežni . Uobičajene stvari- puno poljubaca i tepanja, mamine priče za laku noć, fudbal sa tatom vikendom u dvorištu ispred zgrade, izleti u okolini Beograda…do Avale ili Košutnjaka i ćevapa kod tada najčuvenijeg “Ace devetke”…a državnim praznikom odlazak na gledanje vodoskoka prošaranih reflektorima u boji, ispred veličanstvene zgrade SIV-a… zajednička letovanja u vojnim odmaralištima u Kuparima, Baškom Polju ili Dujilovu na Jadranskom moru…, auto bele boje ford taunus 10, sa crvenim krovom kojim smo se ponosili…. Bio sam prilično voljeno i paženo dete do tog dana kada sam postao odrastao pa su moji roditelji rešili da mi ta ljubav verovatno više nije bila potrebna….
Tog junskog jutra moj otac i majka su rešili da je vreme da njihovo dete odraste.

Rešili su da se razvedu…
Bila je subota, dan za uživanje, dan kada su rano ujutru roditelji išli na pijac, dan kada je mama spremala ukusan ručak i sjajne kolače, dan kada smo svi bili na okupu.
Kao i obično posle doručka bi izašli moj tata i ja u školsko dvorište i šutirali loptu. On nije bio neki fudbalski znalac, ali to je manje bitno od onoga šta sve kao otac NIJE bio. Ipak je umeo da me nauči neke osnovne fudbalske finte. Dok bi mama spremala ručak i pevušila neke od svojuh omiljenih pesama sa radio stanice Beograd 202,dogovarali bi se koga ćemo od rodbine posetiti te subote. Tata je imao veliku rodbinu u Beogradu, koja se u to vreme još uglavnom kućila, i dobro slagala jer ih još stečeno nije posvađalo….

Tako bi izgledala uobičajena subota…Ali ne i ova…
Rešili su da se razvedu…
Iz sna me je trgao zvuk koji je ličio na prasak pune flaše. Bilo je jutro. Prozor moje sobe otvoren, napolju divan junski dan I miris lipe…lipe koja je bila posađena svuda po kraju u kome smo živeli… Čula se muzika iz kuhinje gde je trebalo da mama i tata spremaju doručak…Ali nešto nije bilo u redu. Tiha svađa koju sam čuo i na koju sam delimično bio navikao, kao lavina se pojačavala i postajala izbezumljeno vikanje . Ležao sam tek probuđen u mojoj sobi koja je imala zajednički zid sa kuhinjom. Nisam mogao da povežem zvuk razbijanja flaše, sa muzikom, svadjom, i tatinom rasečenom usnom. Ustao sam I otisao do kuhinje da vidim sta se desava…
Mami su oči bile pune suza, a ja sam videvši da secka crni luk, znao da je to zbog njega. Crni luk je čudna biljka… Moja mama je bila preosetljiva na njegov uticaj. Govorila mi je da nekada na nju utiče i sledeća tri dana, pa su joj oči crvene i plače joj se…
Odjednom je ostavila nož i dasku i trkom nestala. Čuo sam okretanje ključa u bravi i zvuk spuštanja roletne u mojoj sobi koja je bila najmanja u stanu, ali meni do tog dana najdraža. Samo do tog dana….
Tog dana nisam smeo da udjem u tu sobu. Tata me je kasnije poveo sa sobom u grad.Vozili smo se autom, kupljenim pre nepunu godinu, na koji je bio veoma ponosan. Zeleni pežo .
Pričao mi je nešto o nesporazumu između njih i kako se nešto krupno i važno dešava. Nisam ga ništa razumeo.Više od svih njegovih reči govorio mi je odjek njihove svađe i mamino jecanje u sobi.
Dešavalo se i ranije, dok sam bio manji, da mama ode iz kuće na neko vreme. I nije mi bilo neobično, i nisam brinuo, i nisam postavljao suvišna pitanja, čak ni kada je iznajmljivala stan u komšiluku i u njemu živela neko vreme. Išla je na posao, posle bih ja dolazio kod nje igrali bi se, pričali, mazili , a onda bih ja samo otišao da prespavam u mom krevetu, u stanu i tu nije ništa bilo neobično… Nije bilo, zato što su umeli da sakriju ono što se dešavalo između njih. Sada je bilo drugačije…Te subote u junu se sve promenilo…Nisu više želeli, ili nisu mogli, ili nisu umeli da se zaustave …
Rešili su da se razvedu…

Nekoliko dana posle tih događaja mama je napustila stan i otišla da opet živi negde u nekom stanu.Ali ovoga puta stan nije bio u komšiluku, nego u zgradama do kojih nisam mogao sam da dođem. Do te zgrade se dolazilo, kako su mi rekli, samo autobusom.
Počeli smo da se viđamo samo vikendom. Shvatao sam, jer sam o nekim stvarima već dosta znao, da mama ne može da dođe po mene posle škole, ali mi nije bilo lako da objasnim sebi ni drugarima zašto NIKAD ne može da dođe…

Kasnije kada sam postao još odrasliji čuo sam izreku koja kaže:”Bolje dobar razvod nego loš brak.”Izreka je potpuno tačna do onog momenta kada I razvod postane loš isto onoliko koliko je to bio I brak tih ljudi…tj. mojih roditelja.
Usledile su mučne godine u kojima su se nizale obostrane tužbe sudu za starateljstvo, alimentaciju, uznemiravanje…pa opet starateljstvo, alimentaciju i tako u krug…Od mene se očekivalo da shvatim “kako je to jedini način da se moja majka dozove pameti….”
I dok su moji vršnjaci pamtili godine po lepim porodičnim događajima, zajedničkim dočecima Nove godine ili letovanjima ja sam morao da napravim izbor po čemu ću ih se sećati… I napravio sam ga. Tek mnogo godina kasnije sam shvatio da sam napravio izbor dostojan najveštijeg psihijatra…iako sam se dečjom naivnošću samo borio za moje lepše detinjstvo.
Izbor je bio da, dan koji je na izmaku koliko god bio ružan pamtim samo po lepim stvarima pa makar to bila potpuno nevažna stvar. Koji sam crtani gledao na televiziji, koliko sam klikera taj dan “ogulio” od Vlade u dvorištu ispred zgrade ili da li je tog jutra “Zabavnik” stigao na vreme u kiosk u naselju…..A one loše koje su se događale…njih bih zaključavao u fijoke sećanja I sebi obećavao da ću ih odatle izvaditi kada za to dođe vreme.
Za tu taktiku bilo je potrebna jos jedna stvar.Naći drugačiji i lepši svet od onoga koji sam imao u kući. I pronašao sam ga….u naselju, u školskom dvorištu, u parkiću ispred solitera. Tu sam živeo svoj pravi život…život pun vršnjaka, igre, školskih obaveza, košarke, gluvarenja po kraju….
Onih dana kada nisam mogao izađem napolje iz bilo kog razloga I pobegnem od svega što me mučilo I pritiskalo, unutar svog bića sam negovao svet pun ljubavi I nežnosti…I tako sam preživeo.
Priče koje slede su priče o mom odrastanju I o događajima koji su više nego moji roditelji doprineli da postanem ono što danas jesam.

Nema tu želela biH.. volela biH.. ah, bilo biH mi tako milo i drago.. joj kako biH to bilo divno, kad biH


UPOZNAĆU!

Adrijana
Dugu
Gogu
Sunčicu
Boginju
LenjChe
Mraka
Malenu
Ranchera
Slavkosa
Danu
Jecu
Kompaja
Zirnea
Valtera
Vecu
Smucu
PaparaCicu
Turkmena
zaTim
Aiko i Grešnog.. dok se (na ljulji) ljuljajoo
Elu i XXX tripliKsa .. dok mi se (po profajlu) muljajoo
&
Morpha i Kumicu.. dok se (ko zna gde) žuljajoo

:hahaha:

jePte se ... upoznachu kog hochu




samo prvo da popravim kaR.. burator
izgleda mi e malko crk'o

Citam 240(str)X20(postova) i vristim od smeha na kakve izjave nailazim
Neki drugi forum,neki drugi dani....Al se nekad dobro postovalo
Banovana4ever

Definitivno Aiko!A i ona Glishava mi je simpaticna,ali ako bude doslo do dejta,da ne nosi aparat za slikanje
Od muskih Sefa ...:roll:

:joint:

Ja sam za,iz više praktičnih razloga,o kojima nije mudro pisati ovde,al dobro sad...

Pametnim ljudima koji biraju mesto,vreme,društvo i imaju meru je jasno šta hoću da kažem,da ih neumerenost ne bi odvela u krajnost da zlo ne čuje.Slično je i sa alkoholom koji je potpuno legalan,samo još nisam čula da je neko naduvan došao kući i tukao ženu.



...e sad sam naebala

Pobednik maratona... za prsa ispred drugih. :roll:

Nikad nisam probala i to znaci da ni pod ove stare dane necu ni probati,ali jesam za legalizaciju

A vi?

znala sam ja da je dole desetka pa sam zato i dođela ....na istinu...( jel da ti kažem i da sam šta ćeš me pitati...)

Kumica? E ovako....( priča ne bi stala ni dva posta jer je limitiran broj znakova ) da ja to odradim kratko...

Ljubitelj prirode, guši je gužva.
Čezne da dođe da živi u NS.
Voli društvo, stalno bi da negde putuje, ( ima pudnravce u dupetu)...ne veruje nikom ( osim ). Nekada je bila jako impulsivna, ali dovela sam ja to u red... i naučila je da "broji".
Iskrena i duhovita. Muškarcima slabo veruje, ( čitaj verovanje= nula ) jer je do sada uvek naletala na neke "baksuze" i zgubidane.... :Božemesačuvajkavisezanjulepe:
Uživa u prepucavanju kad neko ne misli isto kao ona...( mene izuzela iz te pucnjave).
Kad voli- nema meru, kad ne voli-bolje da te zaboravi....



Ma volEm je tako blentavu...

istina ili izazov?