Mia

Знаменити Врањанац, чија су дела недавно откривена, Михајло Стевановић – Цупара, одиграо је велику, ако не и кључну улогу за коначно ослобођење хришћана јужних крајева од Турака. Био је први српски инструктор специјалних снага, као и обавештајац.

Михајло Стевановић Цупара у соколској униформи / Фото: Врање.нет

У врањском Казанђолу војним вештинама подучавао је чак и Гаврила Принципа. За њега кажу да је из Врања кројио светску историју.
Цупара или бата Миле, како су га Врањанци звали, био је изузетно интелигентан, виспрен, физички спреман човек. Завршио је Учитељску школу и у то време, када се развијала борба српског народа за коначно ослобођење од Турака, постао је управник Учитељске школе.
„Тада и Живојин Рафаиловић долази послом у Врање и ступа у контакт са Цупаром. Њих двојица почињу да раде на националном ослобођењу Србије“, прича Синиша Антонијевић, истраживач герилских покрета.

Чланови Младе Босне испред Милетове куће /Фото: Врањенет.рс
Из турског конзулата у Врању, који је постојао од 1878. године, једном до два пута недељно слата су писма – извештаји турком амбасадору у Београду. Тада на сцену ступају виспрени Врањанци, Миле Цупара и Мита Атан (Димитрије З. Стојковић) заједно са Живојином Рафаиловићем и упуштају се у највећи обавештајни подухват тог времена.
„Ова тројица су приметили да писма на пошту носи гаваз, почасни стражар турског конзулата Ага Муса, Србин потурчењак. Да би Ага Муса дошао од турског конзулата, морао је да прође бар десетак врањских дућана. Мангупско друштво приметило је да је Ага Муса заљубљен у Српкињу, ћерку чувеног врањског бојаџије Аритона Николића“, прича Антонијевић.
Објашњава да су осмислили тактику – предложили су Ага Муси да им дозволи да на кратко отворе и прочитају о чему конзул пише Београду, а да ће заузврат све учинити да се ожени Српкињом.
„Ага Муса је одмах пристао. Више од годину дана врањски обавештајци читали су конзулова писма. Прочитали би писмо, поново затворили воском и послали Агу Мусу да однесе на пошту. Конзул је у једном тренутку посумњао на свог гаваза, а српски обавештајци су то већ знали. Били су фер и обавестили су Мусу да му се спрема невоља“, каже Антонијевић.

Кућа Милета Цупаре / Фото: Врањенет.рс
Напомиње да се Муса вратио у православље и оженио се Српкињом у коју је био заљубљен. Оцењује да је то био највећи обавештајни подухват тог времена у Србији. Извештаје ове тројице „мангупа“ курир је носио директно у Београд, обавештајном одељењу српског Генералштаба.
Извршни одбор четничког покрета у Врању 1903. формиран је у основној школи у којој је Миле Цупара био управитељ.
„Виђени Врањанци, њих тридесетак, схватили су да ако желе у борбу морају да буду спремни и оспособљени. Тако Миле Цупара постаје први инструктор специјалних снага, односно први четнички инструктор“, казује Антонијевић.

Врањанци који су деловали са Цупаром / Фото: Јужне вести
Објашњава да се обука изводила у врањској клисури Казанђол, као и да се Миле сам сналазио и набављао тактике и начине герилске борбе.
„Тада није постојао уџбеник из кога је могло да се учи, него је разговарао са старим ратницима, прикупљао искуства и тако направио врло делотворан начин обуке. Она се састојала у руковању пушком, камом, бомбом и од техника ручне, односно блиске борбе“, прича Синиша Антонијевић, истраживач герилских покрета.
Цупара је погинуо је у саобраћајној несрећи тридесетих година прошлог века. Поуздано се не зна година његове смрти. Антонијевић каже да у Врању више нема Цупара, као и да је врањска црква пре неколико година продала његов гроб.

Цупара – обавештајац и велики борац за ослобођење/Фото: Pinterest
„Замислите само како би се Енглези, Американци или Французи старали о гробу таквог јунака. А ми смо имали специјалне снаге 36 година пре Енглеза и 37 година пре Американаца. Михајло Стевановић Цупара је национални херој, а Србија то и не зна!“, поручује Антонијевић.
Ослобођење.рс

450  

440

Draga Glorija, 
kada napišeš apsolutno protiv, volela bih da pojasniš razloge zašto je tako...
Nisam baš oduševljena ovim brzim pronalaskom vakcine, sve je to ishitreno,
znam i za farmaceutski lobi... okej, teorija zavere na sve strane....
ALI...
isuviše meni bliskih i dragih ljudi je prebolelo ovaj virus i imaju trajne posledice i znam kroz šta su prolazili...
tako da ću dooobro razmisliti o vakcini i na kraju je primiti.
Možda nas i uslove zbog posla, ko zna šta nas čeka, 
ako su naveli prosvetu, tu sam negde i ja
Na kraju, jednostavan razlog, doći će vreme kada će nas neke države (hoteli) uslovljavati vakcinom  

I meni je drago što nam se @GlorijaTreca vratila.. nadam se da će da je bude i više i češće na forumu. 

Danas je moj tata bio u ambulanti, zbog prepisa terapije. Nisam sigurna da sam ga dobro razumela, da li su pravili anketu, popis.. grubo zvuči, ali tata se izjasnio i poptisao da jeste za vakcinaciju. Spada u rizičnu grupu, ali ono što je meni najbitnije je to,  niko na njega nije vršio pritisak. On je odlučio i tu je tačka. Ja tu nemam pravo ništa da menjam, i da hoću - ne mogu, a i ne bih želela. 
Ako je u meni postojala i trunka sumnje u vakcinaciju, upravo je ono, što je @Adrijan napisao i opisao. On, koji nije sklon pisanju po forumu, ali kada napiše, ima jačinu i logiku. Tako da.. jesam i letos pričala sa suprugom o vakcinaciji, jer smo izloženi. 
Jesam ona, koja veruje da farmaceutski lobi vlada.. tačnije da je jedan od jačih, ali to sada nema veze sa vakcinacijom. 
Ono što me vodi su iskustva onih, koji su Covid preležali, neki sa posledicama, neki ne.. i.. iskustva nekih mojih, koji su izgubili najmilije. 
Smatram da je strah najveći neprijatelj u svemu ovome, za oprez jesam. Intuicija mi kaže: ''Da!'' 
Tako da će bockanja da bude u mom slučaju. 
Nisam stručnjak, ni merodavna da znam šta je u vakcini.. koje su nuspojave.. ima ih verovatno, ali sigurno nisu toliko kobne. 

 

I meni je drago što nam se @GlorijaTreca vratila.. nadam se da će da je bude i više i češće na forumu. 

Danas je moj tata bio u ambulanti, zbog prepisa terapije. Nisam sigurna da sam ga dobro razumela, da li su pravili anketu, popis.. grubo zvuči, ali tata se izjasnio i poptisao da jeste za vakcinaciju. Spada u rizičnu grupu, ali ono što je meni najbitnije je to,  niko na njega nije vršio pritisak. On je odlučio i tu je tačka. Ja tu nemam pravo ništa da menjam, i da hoću - ne mogu, a i ne bih želela. 
Ako je u meni postojala i trunka sumnje u vakcinaciju, upravo je ono, što je @Adrijan napisao i opisao. On, koji nije sklon pisanju po forumu, ali kada napiše, ima jačinu i logiku. Tako da.. jesam i letos pričala sa suprugom o vakcinaciji, jer smo izloženi. 
Jesam ona, koja veruje da farmaceutski lobi vlada.. tačnije da je jedan od jačih, ali to sada nema veze sa vakcinacijom. 
Ono što me vodi su iskustva onih, koji su Covid preležali, neki sa posledicama, neki ne.. i.. iskustva nekih mojih, koji su izgubili najmilije. 
Smatram da je strah najveći neprijatelj u svemu ovome, za oprez jesam. Intuicija mi kaže: ''Da!'' 
Tako da će bockanja da bude u mom slučaju. 
Nisam stručnjak, ni merodavna da znam šta je u vakcini.. koje su nuspojave.. ima ih verovatno, ali sigurno nisu toliko kobne. 

 

Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.


U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: "U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije". Deseta irska divizija sa 8.000 boraca zaustavila je, na nekoliko dana, na braniku Srbije, čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.
Srbija je bila pred kolapsom decembra 1915. godine. Napadnuta od Austrougarske, Nemačke i Bugarske, država je krenula put golgote preko albanskih planina. Premalo saveznika je bilo tu, ali su uz Francuze, rame uz rame sa našim vojnicima, tu stajali Irci kada je bilo najpotrebnije.
Bugarska je u septembru 1915, dobrim delom i zbog očiglednog neuspeha Saveznika u Dardanelama, potpisala sporazum i ušla u rat na strani Centralnih sila. Bugari su pokrenuli veliku vojnu silu ka jugu kako bi opkolili srpsku vojsku u povlačenju.
Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, kod sela Kosturino pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.
Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina.
Cela bitka za Galipolje je poznata po teškim gubicima na obe strane: skoro polovina ukupnog broja angažovanih vojnika izbačena je iz stroja. Od 568.000 vojnika upotrebljenih na strani Antante i 315.500 na strani Centralnih sila, ukupni gubici bili su veći od 470.000 ljudi, od čega je oko 130.000 poginulo piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici knjige Gvozdeni puk.
Dok su Francuzi direktno štitili srpsko povlačenje, irska divizija pokušala je da spreči prodor Bugara kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini koji je Bugarima značio otvoren koridor za napad na Srbe.
Do samog napada bugarske vojske, više od hiljadu Iraca je dobilo promrzline. Ali kada je strašan bugarski napad počeo, Irci su junački branili visoravan okruženu visokim vrhovima na kojima je bilo nemoguće ukopati dublji rov zbog kamenog terena. Irci su danima držali liniju fronta, i iako su bili pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, bacali su Bugare u očaj.
Došli su da pomognu Srbima i stajali su časno. U prvom udaru borbe prsa u prsa poginulo je 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona. Nakon tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošle ni ostale irske jedinice.
Kako je u tim napadima poginulo više od 1800 francuska vojnika, dalji otpor bio je uzaludan. Bugari su uspeli da se uvuku između dve savezničke vojske, te je naređeno francusko-irsko povlačenje.
Bugari su slavili pobedu, ali su Srbi zahvaljujući Francuzima i Ircima uspeli da se domognu obale. U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: "U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije". Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

Sa mnom 




Gde sa @Morpheusom? 

''Madam Baterflaj'' nam se odavno završila, koliko smo se zapričali  

Kupila sam sveže urme, da se zasladim
a upravo krećem u kupovinu: 
za početak papuče- neke malko šašave u novogodišnjem izdanju da hodam po očišćenom stanu  
potom, osveživač prostorije, da lepo miriši
i brrrdo kafe... ne sme da mi fali kafa dok traje ovaj ispitni rok  
 
 

Pre par dana me zove komšinica. Na neki način smo svi u nekoj vrsti izolacije. 
Kaže: ''Seka mi je diplomirala, Mile moj!'' (Mile sam ja  ) 
Pre godinu dana, seka, a njena ćerka je dobila posao u Londonu.. i to je komšinici javljeno u toku snimanja. Kada je saznala, rekla mi je.. a glas joj je podrhtavao od emocija (raznoraznih) - vraćamo se nas dve i plačemo kao kiša.. od sreće
(kao da je juče bilo) 

Hoću da kažem.. kontakti su svedeni na minimum, da bismo koliko toliko ustali zdravi u pamet .. uglavnom se postavljaju pitanja da li smo zdravi.. bez gomilanja informacija. 
Njena razdraganost - napokon.. i šta je seka prošla da bi došla do pozicije na kojoj je sada.. brrr.. evo sva se ježim. Uhvatila je poslednji ''voz'' da se vrati iz Italije, kada je krenulo sve ovo sa pandemijom.. posao on line.. viza.. možda - da.. možda - ne.. 
Prelep je taj osećaj.. kada se deli sreća.. a sa ponosnom majkom ću da se napijem, čim nam to vreme dozvoli. Bože zdravlja samo. 

Dve rolke: crvenu naravno i žutu. 
Parfemčić. 
I.. najviše sam se obradovala svojim kućnim patikama. U pomalo turobnim vremenima preferiram vesele čarapice (šarene naravno) i moje blessave patikice, koje na sebi imaju nešto poput Lelicinog miša. Preslatke su. I lepo mi stoje. I greju 

I da.. kupke.. ne znam koliko.. ali su mirisi fantastični - egzotični. 

510 lepe devojke, pa koja mlados' nije lepa 

500

E, o tim devojčicama ne mogu da razmišljam, trenutno...  
jeste da su to momci, ali... priznajem, maaaaalko (samo malčice) sam ih razmazila i ne umem drugačije
Kad se dogovorimo, mogu oni da uskoče i pomognu,
ali... jedna je majka  
A kad dođu snajke, ući će oni u kujnu i sami se ponuditi da se ''čisto sudaraju'' sa njima  

A da ih naučiš da kuvaju?
Ili barem da odrade deo posla, ono, gulenje krompira, pasiranje... Pa na smenu, danas jedan, sutra drugi (čisto da se ne sudaraju). 
A snajkama će se to svideti jednog dana.  

To nam je radost i veselost i sa njom gdegod može! 
Gde sa Smucom?

TkoNj nam je ova

Eto, a ja baš mislio da je 500...  

A General težak 5.10 kg  

Gde je sad @Miada vidi ovo... bilo bi joj sve jasno...
510 šefe... 510 je ipak  

Pa, zar nisi videla?  
Dečaci se danima sigraju sami, spuštaju i spuštaju i na kraju, šta bi?
Pobedili!
I u duhu sportskog takmičenja, morala sam sportski priznati poraz i čestitati...
ni mrve džentlmenstva
P.S. Suze na sve strane, kao Federer na AO... tako i ja

Nisam ni ja gledala ''Meso'' i saznala sam za triologiju, tek sinoć dok sam guglala o ovoj seriji...
Ali, danas sam pod utiskom kraja...  apokalipsa među ljudima koji su prošli, kako su i zaslužili (sem sirote Ljilje ) 
a nekako su napravili, da tračak vere u dobre ljude koji su imali pomračenje svesti u određenom momentu
ipak imaju nade i mogu da pogledaju  na svet oko sebe kroz rozle naočare... pa, i nije tako strašno, kako izgleda, zar ne?
Što se tiče glumaca, Ljubomir Bandović je oduvao u ''Klaustrofobičnoj komediji'' kada sam ga gledala kao Savu odžačara... od onda je on za mene car na sceni i zaslužuje dubok  Kad vratim film unazad, gde god se pojavio, dominira scenom, definitivno...  
Šta će biti sa nastavkom, pod nazivom ''Koža'' - ne znam šta da očekujem... ova serija može da se gleda samostalno i zaista vredi  

Nisam gledala ''Meso''. 
''Kosti'' - Ljubomir Bandović i Nikola Pejaković u kombinaciji - nema promašaja. Klonim se teških sadržaja, par epizoda sam i prespavala.. ali poslednje tri nedelje (vikenda) sam pomno pratila. 
Povukla sam paralelu sa Gorkim plodovima, koja se prikazivala pre 10-15 godina, po težini.. jačini.. bolu.. realnom prikazu. 
Još uvek sam pod utiscima.. i nekako vidim izbalansirani kraj, pretpostavljam zbog nastavka. Očekivanja ću da svedem na minimum (kada ''Koža'' dođe na red). 
Dobri ljudi -  karakterni su to i ostali.