GlorijaTreca

Biću kratka.
Utvrdim ga sinak...pa mu onda sve po spisku,još u začetku...
i zavisno od toga šta je prioritet u datom momentu,stvaram metod.

Svi smo mi po jedan film.

U poslednje vreme često čujem izreku:

Ako je problem nerešiv, ne treba se sekirati. Ako je rešiv, opet se ne treba sekirati i sa ovim se slažem još samo da uvežbam tu veštinu.

Rešavanje problema bih uporedila sa nsledećim: ni jedan lekar neće prepisati lek ako ne dijagnostikuje oboljenje. To je moj model. I još nešto što je jako važno, nikada ne reći "ne mogu" već "moram". U tome leži tajna svim mojim rešenim i nerešenim problemima. :lol:

Naši kiksevi

Ne znam kako bih naslovila ovu temu,
ali ako imate bolji predlog, kažite,
usvajam ga

Radi se o tome, da svi mi,
kad kod nešto hoćemo na brzaka da kažemo,
ispadne pravi mali lapsus...

Pre nekog vremena, dok sam se žalila kumi koliko posla imam još da uradim, rekla sam:

-Na sve to, draga, treba da perem i kuhe krpinjske


*trebalo je kasti kuhinjske krpe, ali nije baš tako ispalo...

***

Druga situacija, od pre nekog vremena,
ljuta koleginica ulazi u sobu i žali se na pasivnost svoje koleginice i kaže:

-Zamisli, ja se ubijam od posla danas, ne znam gde udaram,
a ona ni mrstom da prdne!!!

otplakala sam taj dan...


***

Pitanje za vas - imate li vi sličnih bisera? ili je to domen moje profesionalne deformacije?!? :ces:

Mislim da metoda ne može biti bez prethodnog sagledavanja problema. Svaki problem je priča za sebe, postoje različite okolnosti, prepreke, učesnici, ciljevi... na osnovu svega toga se gradi metod rešavanja za taj specifičan problem. Osim ako metod nije unapred poznat, kao u matematici, statistici i slično... mada i tu ima varijanti problema koje je moguće rešiti na različit način, različitim formulama...

Hvala ti shumice, odoh da pogrickam par čačkalica, možda ću imati mirniji san. A šta ako zaspim sa poslednjom? Ipak odustajem, griickaću sopstveni jezik ionako previše brbljam. :kez:

Makarone?!

Makarone su najlepša poslastica, pakleno skupa i veliki ponos Francuza.

Nadam se da si na to mislio.

Верујем...али на који начин, на то питање немам одговор..
Уствари, имам одговор, али је вера толико интимна ствар и не може речима да се објасни, поготове не неком ко не верује..
Моја вера није у смислу да се само препустим Божијој вољи, па како буде..ја се борим, мислим, одлучујем, грешим, грешке исправљам и опет грешим..и тако учим..
Не сматрам да вера поништава науку, нити обрнуто..нисам искључива и не волим крајности..и не размишљам ко је створио свет..живим сада јер сада ми је то дато, а да ли ће бити и оног после, не знам..прихватам и да буде и да не буде..
Свој крст носим најбоље што знам и за све тешкоће кривим себе јер сам сама тако изабрала..само када је у питању Дора и њен проблем осећам се немоћно, а баш то боли највише..и тада, признајем, кривим Бога, али у дубини душе преиспитујем и себе и тражим своје грешке..колико сам само пута била љута на Њега до сада и колико сам се само пута захвалила и за најмању трунчицу наде у тренуцима безнађа..
Не оптерећујем се писаним молитвама, не трудим се да их учим напамет, јер их не осећам као своје..али се молим, тихо и у себи..за мене су молитве лек за душу и доносе олакшање и неку нову снагу за коју сам мислила да је више нећу имати..и онда опет могу даље и опет могу да се борим, да мислим, одлучујем, грешим, грешке исправљам и опет грешим....живим..


Има ли вере у вама и како она изгледа?

U gomili svadbenih darova dobila sam otprilike dvadesetak vaga, sve sam poklonila osim jedne koju sam posle koristila za merenje mojih beba. Strašno me je nerviralo što se ljudi odmah late za vage a i ružne, nepraktične, ne znaš gde ćeš s njima a ne možeš ih okačiti o zid

Čim su bebe prešle kilažu koju vaga nije mogla podneti, vagu sam prosledila. Od tada je nemam a i ne treba mi, oslanjam se na empirijsko iskustvo i nikada ne omašim.

Recept:

1. Napraviti obično kiselo testo
2. Pustiti ga da nekoliko puta naraste između svakog premesivanja (je l' se tako kaže?)
3. U mleko sa dodatkom šećera i vanile skuvati mleveni mak.
4. Posle poslednjeg dizanja, testo pustiti da predahne.
5. Mak neka bude mlakušast, gustina taman da se ne razliva
6. U zavisnosti od količine, odabrati odgovarajući pleh
7. Testo rukom odvojiti u onoliko jufki koliko pleh može da ih primi i u zavisnosti da li volite tanje ili deblje (ja ciljam sredinu)
8. Razviti jufke da budu tanke cca 1-1,3 cm
9. Preko razvijenog testa stavljati mak i nožem izravnati sve do samih rubova
10. Jufke poređati u podmazan pleh, malo zamastiti bokove, od gore premazati žumancima bez ikakvog dodatka masnoće ili mleka da bi površina bila sjajna kao lakirana i lepe boje terakote.
11. Peći uobičajeno
12. Kada porumeni gore i dole, štrudla je pečena
13. Prekriti je krpom i pustiti da se ohladi
14. Seći i jesti al' ne preterati. Jednom smo moja deca i ja preterali u jelu i prespavali celo popodne.

MOJ SAVET:

- Ne stavljati so u mleko sa kvascem dok kvasac "radi", dok se šećer podrazumeva
- Svi sastojci neka odstoje na kuhinjskoj temperaturi (neko kaže sobnoj kao da u sobi kuvam)
- Magični savet: da se kolač ne bi zalepio za dno pleha, namazati ga čvrstom masnoćom a zatim preliti hladnom vodom i dobro istresti.

Bon appetit!

Najlošije od boljeg bolje je nego najbolje od lošeg.

Ne volim ukus vina, niti sam poznavalac. Probala sam malchice, i mozda je bilo do 'loseg vina' ali meni ne prija. No, ono sto mi se dopada je taj neki ritual koji prati ispijanje vina...pazljiv odabir 'godine', sorte, serviranje, chase u koje se sipa...prilika u kojoj se konzumira. ............ DakleM, gotivna mi je ta 'vinska scenografija', a odglumila bih uzivanje, eventualo, uz Sangriju.

Jao da , "ulazak u harem" dobro me podseti.
A mislim jos i par stvari od Hendriksa i "Sultane svinga "
I onu stvar od Polisa "Mesecina bato " pa kada sve to savladam
tamo negde oko 2020- te i koncert ..zasto da ne ?
Jedino ne znam gde ?
da li na Kalishu ( Ejmi.. pa ja )
ili
Na Kolarcu ( Pako... Pa ja ) :)

Nikad ni pokušao, na veliku sreću za moju okolinu. Njihove uši su mi zahvalne na tišini, jer bi im količina antitalenta koju posedujem ozbiljno narušila sluh i mentalno zdravlje. Pevam samo kad i drugi pevaju, jer onda moje zavijanje ne dolazi do izražaja.

Ja sviram elektricni bass sa 4 zice i jednom trzalicom, kad sam poceo pre oko 5 godina nisam verovao sta sve moze sa tim da se uradi.
Zelja za stvaranjem, malo sluha i dosta vezbe i eto me..sviram :)

Saznam kad prestanem da volim..:uredu:

Razmišljam kako to shumica prži salamu?
Inače gladujem dok ne stigne doručak.

a ima l' neko savet kako da koštice same izađu iz tih višanja?

I pored toga što volim svoj život (radujem se svakom danu, iako ne znam hoće li me obradovati ili ošinuti)
što verujem u pravednost/pravičnost i pravdu (znam da jednom moraju doći :aham pa šta ako ih i ne doživim) ,
što verujem u Boga (nema sumnje, "videla" sam ga više puta i iz ove i iz one perspektive),
.. verujem u "vraćanje-plaćanje".. u bumerang anuliranje na relaciji zločin-kazna.. u regularnu naplatu dugova, cehova.. i grehova
u svevideće oko
i tačnu vagu
................često pomislim
da je život sranjekrozgustogranje.. da za usrano pravdino nepojavljivanje ne nalazim opravdanje.. da Boga nema, a ako ga i ima onda često "žmuri"
da se stavka zločin nagrađuje a da stavka kazna - praaazna
da je levo zapravo desno.. a krivo ustvari pravo
da je sve okruglo al' na ćoše
da je sve to skupa jedan pjur bulšit
i da je svevideće oko u mojoj mašti izuzetno lepo... a u stvarnosti potPuno slepo.

Znam ja, jasno mi je.. svako nosi svoj "krst".. i ima i troši svoj vek
ali ne znam i nije mi jasno.. kako neka nazovi očevska govnarija živi? i na koju foru opstaje?
Kako ti neki očevi koji su maltretirali, vukli, tukli, ostavljali, kinjili, zlostavljali svoju decu.. i njihove majke, k a k o uopšte postoje?!
KAKO još uvek dišu.. kako su uopšte živi
i ZAŠTO uopšte dišu?
a...?


A ja, onakvog oca .. eeej ONAKVOG OCA! u sekundi izgubih
i nemam
pune 32 godine.
Oca, koji mi mnoga vrata otvara i sada.. samim pomenom njegovog imena.. tridesetdve godine posle svoje smrti.
Eto kakva je to ličnost bila
i ostala.
Kakav lik.
Kakav čovek.

I kakav otac.





I šta tu ima da se kaže osim
jbš ti to.
I tu pravdu.. a i sve ostalo.

Napisano 17.03.2010

Odavno me napustio. Ne, nije me tako napustio, što je otišao. Napustio me jer je otišao ne neko bolje mesto, tamo gde je i zaslužio da ode. Među zvezde, da se malo odmori...
Ja, kao treće dete. „Samo mi je još to trebalo..“ i njegova molba da se ipak rodim, da će on voditi brigu o meni, jer deca su najveće blago. On koji je trčao kući sa dežurstva, nakon komšinicinog poziva da se mama sprema kod „lekara“ da je ubedi da se ipak predomisli....On koji me je noćima držao na rukama kako bih, umesto da se derem spavala, a on sa mnom na rukama učio uz veeeeeeliku dugogoreću sveću, da ne budi ostale ukućane...Kad zaspim, on me nežno, da nežnije ne može biti, spusti a ja upalim „sirenu“ najjače što mogu, jer ne osetim više njegove ruke i ne čujem umirujuće otkucaje njegovog srca, i nestane topline dok me drži u naručju...on me ponovo prigrli i nastavimo tako cele noći. Govorio je, da nije bilo mene i moje upornosti, ne bi završio nikad akademiju. Ne bi uspevao da noći provodi budan. Uvak se plašio da me ne ispusti, i noći provodio uz knjigu i učenje.
Njegov nadimak je postao moje ime. Moje ponosno ime.
Sa njim sam se uvek mogla dogovoriti. Njega nije bilo potrebe lagati, jer je istina otvarala vrata za bezgraničnu slobodu u mom životu. Uživao je u toj mojoj slobodi i ja sam bila ponosna na bezgranično tolerentnog oca.
Kad je prvi put otkrio da pušim, pozvao me na kafu, ponudio da zapalim i onako uz osmeh me upitao „Koliko koštaju te tvoje cigarete? Uhh, pa što ne pušiš neke jeftine ko ja? Ne mogu ti pričati o štetnosti duvana, i ja sam pušač. Jedino te molim, nemoj da te komšije viđaju po budžacima.. Kad si već odlučila da češ biti pušač, radi to kod kuće...“. Sledeće jutro, na stolu me čekala kutija LORD-a.
Bio je vojno lice. Čovek koga su se bojali svi i svako. Obožavao je TITA, i sreća da je otišao pre njega, jer bi to bio težak udarac za njega..
Ponosio se svojom porodicom. Nosio je naše slike u novčaniku i svima ih puna srca pokazivao. Prema meni je bio pamuk, iako sam treće dete. Pomislio bi čovek, potrošio se ne prvo dvoje, ali ne! Oni su njega trošili, a ja sam bila za njega mirna luka. Sve što ovo dvoje pre mene nisu smeli, ja jesam.
Momci? Samo je bilo važno reći ime momka, gde idem i kad planiram da dođem kući. Ja sam određivala vreme a on tražio da to bude 5 minuta pre dogovorenog sata... I uvek je bilo tako. Mogla sam ići na kraj sveta, on je samo treba da zna ko mu čuva njegovo dete.
Žao mi je, što je otišao tako rano. Što mu se nije ispunila želja, da dočeka unuke. Da ih razmazi, da uživa u njima. Da se ponosi njima. Što ne zna, a možda i zna....da je dobio zeta upravo onakvog kakvog bi on voleo i obožavao, i sa kim bi uživao.
Naučio me da nisam ničije vlasništvo. Da imam svoje JA. Da u životu ne očekujem ništa ni od koga, da sve stvorim sama i sa svojih 10 prstiju. Naučio me da je život jedan, i da ne dopustim da prođe pored mene.

Hvala ti TATA što sam se rodila.