Kumica 381 Napisano March 9, 2011 Prijavi Share Napisano March 9, 2011 Citam pisete o majkama,svaka cast kakve majke imate...Ja bas nisam te srece bila,ali sam zato srecna sa druge strane.Sto kod majke nisam imala,otac mi je nadoknadjivao,veoma uspesno i jako sam ponosna cija sam cerka!Tatin sin,negov najbolji investicioni plan Moj otac je od onih ljudi koji su tu kad vam trebaju,ali ne da smetaju,nego stvarno da pomognu.Razmazio me je do ludila:roll:sta sam prstom pokazala,dobila sam... U gradu je cenjen i vidjen covek,pa ja sva procvetam,kad mi neko kaze a ti si cerka od D**** K*** :trep:Kako ja volim mog tatu Kod nas u porodici su podeljeni na dve strane,horoskopa :kez:tata i ja vodolije,mama i starije dve sestre vage,valjda se zato tako i slazemo:kez: Tata me naucio da ljude delim na dobre i lose,da se sa parama ne moze kupiti prijateljstvo,da zivot vredi svakog dana i da najbolju kafu kuva moj tata! O njemu bih mogla roman da napisem...Najbolje zurke za nase drustvo je organizovao...On je tata kakvog sam samo mogla da pozelim... Nedostaje mi svaki dan i kad god uhvatim tri cetri dana idem kod njega da pijemo kafu i da mi prica kako je nekad on ziveo i da bar kroz njegovoe price osetim ondasnji zivot i uzivanje... MOJ TATA VELIKI COVEK,jedini muskarac na koga mogu da se oslonim UVEK!!! Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Mia 6075 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 Moj tata Prijatelj, pravi i jedini. Čovek, na koga se uvek mogu osloniti. Skoro tri decenije mi je i otac i majka. Odrekao se svega, zarad brata i mene. Mogao je zasnuje brak ponovo... mogao je da se oda nekom poroku... mogao je... a nije.. Zbog nas. Sada je socijalni radnik u penziji. Dosledan - uVek i zauVek... Nedostajao mi je, kada je odalzio u divljinu, gde imamo kuću i veliku baštu... i njive... Znam da je tako morao, da bi sebe, sačuvao u normali. Fizički rad, na neki način rešava probeme i emotivne razdore. Oslobađa. (to sam shvatila malo kasnije) I dok smo bili malena srećna četvoročlana porodica, on i mama su zajedno spremali nedeljni ručak, obroke za narednu radnu nedelju. Uvek uz muziku i osmehe. Ništa tako idealno, nije moglo da potraje. Kažem idealno, jer je u mojim očima tako izgledalo. Onda je mama... bolovala... tata je odlazio na posao, jurio kući... davao joj lekove... nosio je do toaleta... sve je to trajalo 4 godine... Kada je ostao ''sam'' a sa nama... čula sam samo rečenicu... da je želeo da Bog njega uzme, a ne njegovu ljubav... I... bio je tu... Još uvek je, hvala Bogu... Bio je, za svaki osmeh, za svaku suzu, za zagrljaje... Deci nežnosti nikad dosta. Kada se setim dana, kada sam se udavala za moje voljeno biće.. Ne zna se ko je više plakao... da li tata, ili ja... Posle skoro dve godine, rodio Kiki... i prvi susret, posle porođaja... Kada je ugledao tu mrvu, koja je od prvog momenta ličila na mene... Opet smo se rasplakali ovaj put od sreće... Naučila sam od njega mnogo, još uvek učim... Naučila sam i da učim od najboljih. Sada ga posmatram... uživa, kada odemo u komunu... pa se nađu Kiki i Cocoroca, tetkin c/p u plavom izdanju. Ne zna se ko više uživa... Ne postoje te reči... kojima bih se zahvalila jednom takvom čoveku, iako znam da on od mene to i ne očekuje. Postoje dva muška bića, koje obožavam... Kikija i tatu... I često zna da mi kaže da sam ''zaguljena sorta''... ali da sam drugačija ne bi valjalo (obično se tako nadovezujem)... Kumica i bellissima 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Morpheus 5112 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 O njemu malo toga mogu da napišem. Iz prostog razloga što se ne sećam. Prošlo je 19 godina od njegove pogibije, tako da mi i njegov lik počinje bledeti u sećanju. Sećam ga se kao strogog oca, koji nikad i nije bio naročito zainteresovan ni uključen u moj odgoj i obrazovanje. Bio je majstor za sve. Nije bilo stvari koju nije mogao popraviti. Sećam se kako je danima sedeo i popravljao stari radio aparat, iako nikad ništa nije naučio o njegovom funkcionisanju. Ipak ga je popravio. Osnovna osobina koje se svi sećaju je njegova neizmerna tvrdoglavost. Kad nešto odluči - odlučeno je. Nema tog čoveka ni okolnosti koja bi ga mogla odvratiti od namere, jednom kad je utvrdi. Tako je namerio i da ode u rat, "da brani svoj narod" i odlutao pravo u smrt. 26. decembra 1991... GlorijaTreca 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Evilka 933 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 Moj tata... bio je lep covek, sarmantan, visok, crne kose i malo tamnijeg tena. Voleo je salu, drustvo, druzenje, uglavnom je on bio taj koji ih je zabavljao i podizao raspolozenje do "usijanja". Voleo je svoj posao cini mi se najvise na svetu. Bio je cenjen i postovan u svim firmama u kojima je radio, borio se za svoje radnike i zbog toga je bio bas, bas omiljen kod njih. Radovao se kao malo dete svakoj plaketi, diplomi, zahvalnici koju je dobijao... Da, bas je voleo svoj posao. Kao roditelj, pa tu bas nesto i nije blistao. Ja sam mu naravno bila ljubimica ali je na neki cudan nacin pokazivao tu ljubav prema meni. Secam se da me je cesto pitao, dok sam bila mala koga vise volim, njega ili mamu? Ne, moji roditelji nisu bili razvedeni da bi me tako nesto pitao i strasno me je iritiralo to pitanje. Ali njemu je bilo dovoljno kada kazem da volim i njega i mamu podjednako. E, kad prvo kazem da njega volim pa mamu njegovoj sreci nije bilo kraja. Za tako nesto znao je da mi kupi nesto ili jednostavno da mi mali dzeparac. Kao svako dete radovala sam se svim tim "znacima paznje" i ljubavi ne shvatajuci tada da ustvari kupuje moju ljubav. Medjutim kada zgresim, uradim nesto pogresno umeo je "divlje" da me grdi, vice pa i udari. Prosto se ceo izoblici, utera mi strah u kosti... strasno. Nedostajala mi je njegova prava roditeljska ljubav, paznja, bliskost... Bez obzira na sve to kakav je bio ja sam ga volela i nedostaje mi svih ovih 25 godina koliko nije medju zivima. Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
gresan 1851 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 Merkam ovu temu i razmišljam. Ako krenem da pišem sve što mi je na duši malo će mi biti 3 strane, tako da ću se zadržati samo na činjenicama. Patrijahalno vaspitan, drugo dete u velikoj porodici, sav teret na njegovim ledjima (jer je prvenac bi zaštićen kao beli medved), uz naprasitog i ponekad nasilnog dedu, rano odlazi od kuće i postaje vojni stipendista. Pamtim ga kao vojno lice u večitom sukobu i ratu (katastrofalnih razmera) sa mojom majkom, rodbinom i samim sobom. Ono za šta sam mu zahvalan je što me naučio životnom poštenju. Sve ostalo spada u večitu borbu koju je vodio sa svojim nemirima, dokazivanjima i nikad prežaljenom saznanju a ga je moja majka ostavila. U večitom ratu sa njom "preko moje glave". takav, postaje uništitelj mog detinjstva i mladosti. Trebalo mi je 25 godina da shvatim, razumem i donesem odluku da je jedini način da opstanem da poslednjih 13 godina njegovog života prekinem sve kontakte sa njim. Ispunio sam mu poslednju želju. Sahranih ga u uniformi, a počasni plotuni koji su odjekivali grobljem probudiše u meni nadu da mu se napaćena duša tada ipak smirila. GlorijaTreca 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 Moj tata...oni koji ga ne poznaju, kada ga vide, misle da je neki namćor, zbog crnih brkova, iza kojih nema osmeha, zbog tamnog tena i nekako, uvek namrgođenih obrva... u stvari, moj taja je jedan pomalo osobenjak, samostalan i svojeglav čovek koji je škrt na rečima, al' ume da kaže pravu reč u pravo vreme, koji ume da brani, teši i pruža podršku kada je to potrebno... Težak je na emocijama... mnogo... ne voli grljenje, ljubljenje i maženje... ovi moji dečaci su ga malo tu raskravili pa je popustio... ali sa samo jednim pogledom ili rečju ume da pokaže da mu je stalo i da te voli... po tome je poseban Sa njim i kad ćutim, ja ćutim tako da se u potpunosti razumemo... On je bio i ostaće moj taja...:) Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 Napisano 17.03.2010 Odavno me napustio. Ne, nije me tako napustio, što je otišao. Napustio me jer je otišao ne neko bolje mesto, tamo gde je i zaslužio da ode. Među zvezde, da se malo odmori... Ja, kao treće dete. „Samo mi je još to trebalo..“ i njegova molba da se ipak rodim, da će on voditi brigu o meni, jer deca su najveće blago. On koji je trčao kući sa dežurstva, nakon komšinicinog poziva da se mama sprema kod „lekara“ da je ubedi da se ipak predomisli....On koji me je noćima držao na rukama kako bih, umesto da se derem spavala, a on sa mnom na rukama učio uz veeeeeeliku dugogoreću sveću, da ne budi ostale ukućane...Kad zaspim, on me nežno, da nežnije ne može biti, spusti a ja upalim „sirenu“ najjače što mogu, jer ne osetim više njegove ruke i ne čujem umirujuće otkucaje njegovog srca, i nestane topline dok me drži u naručju...on me ponovo prigrli i nastavimo tako cele noći. Govorio je, da nije bilo mene i moje upornosti, ne bi završio nikad akademiju. Ne bi uspevao da noći provodi budan. Uvak se plašio da me ne ispusti, i noći provodio uz knjigu i učenje. Njegov nadimak je postao moje ime. Moje ponosno ime. Sa njim sam se uvek mogla dogovoriti. Njega nije bilo potrebe lagati, jer je istina otvarala vrata za bezgraničnu slobodu u mom životu. Uživao je u toj mojoj slobodi i ja sam bila ponosna na bezgranično tolerentnog oca. Kad je prvi put otkrio da pušim, pozvao me na kafu, ponudio da zapalim i onako uz osmeh me upitao „Koliko koštaju te tvoje cigarete? Uhh, pa što ne pušiš neke jeftine ko ja? Ne mogu ti pričati o štetnosti duvana, i ja sam pušač. Jedino te molim, nemoj da te komšije viđaju po budžacima.. Kad si već odlučila da češ biti pušač, radi to kod kuće...“. Sledeće jutro, na stolu me čekala kutija LORD-a. Bio je vojno lice. Čovek koga su se bojali svi i svako. Obožavao je TITA, i sreća da je otišao pre njega, jer bi to bio težak udarac za njega.. Ponosio se svojom porodicom. Nosio je naše slike u novčaniku i svima ih puna srca pokazivao. Prema meni je bio pamuk, iako sam treće dete. Pomislio bi čovek, potrošio se ne prvo dvoje, ali ne! Oni su njega trošili, a ja sam bila za njega mirna luka. Sve što ovo dvoje pre mene nisu smeli, ja jesam. Momci? Samo je bilo važno reći ime momka, gde idem i kad planiram da dođem kući. Ja sam određivala vreme a on tražio da to bude 5 minuta pre dogovorenog sata... I uvek je bilo tako. Mogla sam ići na kraj sveta, on je samo treba da zna ko mu čuva njegovo dete. Žao mi je, što je otišao tako rano. Što mu se nije ispunila želja, da dočeka unuke. Da ih razmazi, da uživa u njima. Da se ponosi njima. Što ne zna, a možda i zna....da je dobio zeta upravo onakvog kakvog bi on voleo i obožavao, i sa kim bi uživao. Naučio me da nisam ničije vlasništvo. Da imam svoje JA. Da u životu ne očekujem ništa ni od koga, da sve stvorim sama i sa svojih 10 prstiju. Naučio me da je život jedan, i da ne dopustim da prođe pored mene. Hvala ti TATA što sam se rodila. GlorijaTreca i Smucalica 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Malena 178 Napisano March 10, 2011 Prijavi Share Napisano March 10, 2011 ako nesto mi prvo padne na pamet kad pomislim na njega je to da me nikad u zivotu nije udario. niti mene niti sestru, dok je mama znala da nas pljusne po nekad...a temperametan je... nikad mi se nije obratio celim imenom, uvek "sine" , nadimkom koji bi on smislio ili tepao mi... prema nama se uvek postavljao kao drug...kad smo bili deca znao je da se s nama igra, zeza...a kad treba da bude strog, ali pravican. slicna sam njemu po temperamentu i znamo da pricajuci u sekund planemo, pa izvikamo se....ali nakon toga kao da nista nije bilo... kad me vidi malo neraspolozenu, u ocima mu odma primetim brigu i nemo pitanje- "sta je sad sine?" cesto zna da kaze kako nikad ne zali sto nema sina vec da je ponosan na svoje dve cerke.... ipak, znala sam da je uvek osecao neku tugu sto je izgubio sina na porodjaju, i kad sam saznala da nosim decaka, prvo sam se njemu javila....plakao je od srece... danas smesno mi je i lepo kad ga vidim kako u unuku trazi neke svoje osobine...pa ponosno kaze - "Sav je na dedu!" gresan i vesticara 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano December 30, 2011 Prijavi Share Napisano December 30, 2011 Na današnji dan palim sveću mom ocu. Na današni dan prastala sam da budem bezbrižna devojka. Moj tata je otišao da mu anđeli prave društvo. Ostavio mi gomilu nedorečenih rečenica... Ostavio mi je puno neodgovorenih pitanja... Ostavio mi dane koji su se pretvorili u uspomenu na njega... Ostavio mi je svoje ime da me podseća na njega... Ostavio mi je svoju narav da njega prepoznajem u sebi... Ostavio mi je svoju spretnost i umeće da sve zna, da sve može sam, da mu ne treba pomoć... Ostavio me je da njegovim unucima pričam kako bi uživali sa dedom... Ostavio je otvoren put suzama koje teku i posle tako puno godina... Nadam se da znaš koliko te volim, koliko si nedostajao i koliko nedostaješ svih ovih godina. Boginja, vojo, Sunflower i 2 drugih 5 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vojo 1783 Napisano January 3, 2012 Prijavi Share Napisano January 3, 2012 Jos nisam spreman o njemu pisati...iako je proslo sedam godina...jos uvijek mi je to sve bolno i svjeze...:( Mia i vesticara 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano September 26, 2012 Prijavi Share Napisano September 26, 2012 Danas je mom taji rođendan Dečaci su ga zvali kada su stigli iz škole da čestitaju, a ja malopre, kada sam završila sve poslove po kući Na kraju razgovora mi je rekao: -Sole! Ejjj, da si tu, ispekao bih ovu lepu štuku za tebe, onako kako ti voliš... Tu sam se raznežila. Moj tata nikada nije znao da koristi reč volim te i da se mazi sa mnom, ali sa tako nekim rečima i delima... znam da je on moj taja Posle razgovora stiže mi sms od mame: ''Da si ga videla, brk mu se smešio dok je pričao sa tobom '' šta kasti :srce: shumica i GlorijaTreca 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Glisha 3487 Napisano September 26, 2012 Prijavi Share Napisano September 26, 2012 (izmenjeno) I pored toga što volim svoj život (radujem se svakom danu, iako ne znam hoće li me obradovati ili ošinuti) što verujem u pravednost/pravičnost i pravdu (znam da jednom moraju doći :aham pa šta ako ih i ne doživim) , što verujem u Boga (nema sumnje, "videla" sam ga više puta i iz ove i iz one perspektive), .. verujem u "vraćanje-plaćanje".. u bumerang anuliranje na relaciji zločin-kazna.. u regularnu naplatu dugova, cehova.. i grehova u svevideće oko i tačnu vagu ................često pomislim da je život sranjekrozgustogranje.. da za usrano pravdino nepojavljivanje ne nalazim opravdanje.. da Boga nema, a ako ga i ima onda često "žmuri" da se stavka zločin nagrađuje a da stavka kazna - praaazna da je levo zapravo desno.. a krivo ustvari pravo da je sve okruglo al' na ćoše da je sve to skupa jedan pjur bulšit i da je svevideće oko u mojoj mašti izuzetno lepo... a u stvarnosti potPuno slepo. Znam ja, jasno mi je.. svako nosi svoj "krst".. i ima i troši svoj vek ali ne znam i nije mi jasno.. kako neka nazovi očevska govnarija živi? i na koju foru opstaje? Kako ti neki očevi koji su maltretirali, vukli, tukli, ostavljali, kinjili, zlostavljali svoju decu.. i njihove majke, k a k o uopšte postoje?! KAKO još uvek dišu.. kako su uopšte živi i ZAŠTO uopšte dišu? a...? A ja, onakvog oca .. eeej ONAKVOG OCA! u sekundi izgubih i nemam pune 32 godine. Oca, koji mi mnoga vrata otvara i sada.. samim pomenom njegovog imena.. tridesetdve godine posle svoje smrti. Eto kakva je to ličnost bila i ostala. Kakav lik. Kakav čovek. I kakav otac. I šta tu ima da se kaže osim jbš ti to. I tu pravdu.. a i sve ostalo. Izmenjeno September 26, 2012 od strane člana Glisha GlorijaTreca 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano September 25, 2013 Prijavi Share Napisano September 25, 2013 Danima razmišljam o ovoj temi, čitam šta sam napisala i sada... sutra mu je rođendan, mom tati je rođendan a juče... juče sam provela ceo dan sa njim dok je išao na kontrole i preglede... Gledam ga, kako ga je ovo sve promenilo, kako je izgubio veliki deo sebe u borbi sa zdravljem, a opet... u celom tom ludilu oko dolaska u grad, obilaska raznih lekara, ponavljanja iste priče, videla sam da mu se vratila želja da se bori, izraz lica mu je drugačiji, a samim tim i ja sam se malo smirila... a onda, on me je na kraju sasvim rasplakao... Stojimo pred kućom, mama je sela u auto, a on otvara vrata da uđe i ja ga hvatam za ruku, ne govorim ništa jer ću zaplakati, a on se odjednom vraća, traži po džepovima svog prsluka... - Soćo, nešto sam ti doneo... vidi... one tvoje što voliš... nisu na oko baš nešto, ali ja znam da ih ti voliš pa sam ti doneo da imaš dok ne sazru sasvim... ...i vadi iz džepa kruške, kruške koje volim, kruške sa stabla koje smo zajedno posadili pre 22 godine... koja na oko nije lepa, ali je slatka i vrlo ukusna... Ja se zahvalim, sa knedlom u grlu, on sedne u auto i oni odlaze... taman na vreme, da ne vide kako sam se raspala... ...posle sam dugo sedela posle njihovog odlaska gledala u kruške i plakala... Starsica, Adrijan, Evilka i 1 drugi 4 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Evilka 933 Napisano September 25, 2013 Prijavi Share Napisano September 25, 2013 Pre dva dana bi mu bio rodjendan.. 79-ti. Setila sam se naravno, upalila svecu i cigaretu pored... bio je strastveni pusac. Izgorela je do kraja.. kao i svecica pored. U toj "minuti cutanja" bi mi nestvarno da je vec 29 godina proslo kako ga nema i kako je toliko toga propustio... a i ja zajedno bez njega. Smucalica i Mia 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano February 4, 2014 Prijavi Share Napisano February 4, 2014 Danas,ispekla sam i odnela bakine kolače kad sam išla kod tate u posetu,još mlake sam ih umotala u kesu, da se ne stvrdnu jako,da može da ih jede... - Soćo, što si mi donela toliko? Mogla si samo par komada...- Ma daj.... podeliš sa cimerima u sobi i biće dovoljno za sve - odgovaram. I tako, sedimo, pričamo, gledamo se...nakon nekog vremena ustajem,pozdravljam se sa njim, sa ljudima u njegovoj sobi,a on im se obraća: - Evo, topli bakini kolači Ali nisu bakini, tako se samo zovu,a pekla je moja ćerka, pa se poslužite...Zovu se ćerkini kolači i ukusni su... Da li da vam kažem, da mi je srce preskočilo i da sam narasla kao kvasac...jer, to su najtoplije reči koje moj tata ume da mi uputi...a ja ga prosto obožavam takvog Evilka 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Smucalica 5972 Napisano December 3, 2016 Prijavi Share Napisano December 3, 2016 Danas sam sasvim i potpuno njanjava, našla sam lep tekst i setila se ove teme, a onda...pročitah ovaj moj iznad post i sad samo plačem... a i ova kolumna me potresla... do temelja... PISMO OCU: TI SI, ĆALE, KRIV… Ti si, ćale, kriv što još ponekad ruske čeze lete po plafonu sobe moje, kao onda kad nad kolevkom si mi Onjegina recitovao.Ti si, ćale, kriv što od malena umem udicu da vežem i iz prsta je izvadim bez suze, kao da čelična žica ne para kožu i krv se ne sliva niz laktove.Ti si , ćale, kriv što mi je pesak u baletanke ušao po terenima tvojim i što s tesarima umem da se nadmudrujem kao majstor pravi.Ti si, ćale, kriv što su me još kao bebu u svakoj kafani beogradskoj po imenu znali muzikanti i što i danas, onako „damski“, škembiće u saftu poručujem pre nego salatu.Ti si, ćale, kriv što nam je kuća zvonila pesmom a terzijan cepao žice na gitari.Ti si, ćale, kriv što špricer ne pijem jer se vino sodom kvari.Ti si, ćale, kriv što poznajem bolje grčku mitologiju nego savremenu političku scenu.Ti si, ćale, kriv što je Čajkovskog najlepši balet, Gogenove najlepše Polinežanke, „Aleksandrijski kvartet“ knjiga veka, Sotomajor najbolji atletičar ikad, što je Klint Istvud nikakav glumac al’ sjajan reditelj, što dan danas nijednu Šabanovu pesmu ne znam i što mi to na ponos služi.Kriv si, ćale, što si gladan fakultet završio, 35 godina gradio tunele i mostove, a od penzije ni u banju sad ne možeš. Ni na rate.Ti si, ćale, kriv i zato što znam šta je humor pa mi je danas malo šta stvarno smešno.Jesi, kriv si, ćale, što si mi rekao kad mi je bilo pet da se od snova ne odustaje kad zagusti. Da se od snova ne odustaje nikad pa i kad po najdubljoj vodi plivam, jer si plivao kroz virove sa mnom.Da, da, kriv si, ćale, što ti nikad duha zafalilo nije, čak i onda kad su nam se životi k'o domine rušili.Kriv si, ćale, što sve četiri strane sveta znam, što ih se ne bojim ni na mapi ni na drumu. Što gde da pođem već sam s tobom tamo bila, il’ za ruku il’ kroz priče vođena.Ti si, ćale, kriv što si radio uvek a sa nama bio stalno, pa sam eto mislila da svi muževi i očevi to tako rade.Ćale, kriv si što svi psi lutalice i sitna deca iz naše ulice za tobom trče da se maze i igraju.I kriv si, ćale, što ti sestričine već matore devojke u krilu sede i šapuću svom ujki tajne neke a deci po tebi imena daju.Kriv si, ćale, što mi nikad nisi rekao „sama si ga birala“.Ćale, kriv si, što si mi sve greške oprostio, sve grbave reči iz nekog jada otrgnute, što si voleo i što me voliš baš onakvu kakvom si me stvorio , i dobru i lošu, razmaženu, ljubimicu, jedinicu a vešticu.A posebno si kriv, ćale, zato što si je voleo onako kako si je voleo, i kad je cvetala i kad je venula, i kad je disala i sad kad je već decenijama nema, pa me ubedio da se drugačije u ovom životu ni ne može voleti i da sve je drugo farsa i burleska.Ti si, ćale, kriv što si i Betmen i Supermen u detinjstvu mog jedinca, što si njegov heroj i kad uz stepenice ne možeš jer kolena više ne slušaju, pa ti on kese nosi i pod ruku te drži.Ćale, kriv si što je na pismenom zadatku napisao juče učiteljici „Mene samo moj deda uvek razume“.Ti si, ćale, kriv jer ne možemo zamisliti sutra bez tebe a znamo da nas ono čeka.Kriv si, ćale, što si najveći junak naših života, naša stena nepomična, naše sidro i naša luka, naš dom.Kriv si, ćale, jer sam uspela da ustanem i budem danas ovo što jesam i ovde gde stojim samo zbog tebe.Da znaš, za ovu dušu što je imam, ti si ćale kriv.Kriv si, ćale… Marijana Stolić luminica, vojo, Adrijan i 1 drugi 4 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vojo 1783 Napisano December 4, 2016 Prijavi Share Napisano December 4, 2016 I meni je... Smucalica 1 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
vesticara 6022 Napisano December 4, 2016 Prijavi Share Napisano December 4, 2016 ....pogotovo što se bliži godišnjica Smucalica i vojo 2 Citat Link ka poruci Podeli na drugim sajtovima
Preporučene poruke
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.