GlorijaTreca

Sedim u stanu u boksericama jer je neki idiot odvrnuo grejanje kao da je februar i -20... :crkoh:

Voljeni i ja smo se prepoznali na prvo ''oko'', hoću da kažem pogled.
Neke statistike kažu, ako im je verovati, da zaljubljenost traje, oko šest meseci.
Napravili smo dogovor, ni reči o braku, dok se sve malo ''ne slegne''.
Onda nam se desio neki, mogu da ga nazovem ''X'' faktorom,
te je moje voljeno biće u 30-oj godini dobilo ovčije boginje,
tako da je otišao kod svojih na kućnu negu.
U tom periodu sam bila u veelikom biznisu,
i nisam mogla da se posvetim svom bolesniku, onoliko, koliko je to bilo potrebno.

Ta razdvojenost nam je dala vremena da shvatimo, da ne želimo više ni dana da budemo jeno bez drugog.

I eto nas... bez romantike, iako smo oboje romantični, da je to katastrofa
Trajemo... Funkcionišemo kao tim... dream team...
Koji je kompletriao treći član, naše najveće blago :srce:

Ni kod mene nije bilo klasicnog-romanticnog 'zaprosavanja'. Prva, takoreci 'prosnja' pala je jos prvo vece (posle 'onog' poljupca), kada me naglavacke, preko ramena prebacenu, uneo u restoran i 'nakacio' na sank recima:"Ona ce da bude moja zena" ....dakle, nisam se 'pitala' .............. Druga, 'svrsen cin' prosnja, dosla je posle 4 meseca kada je spakovao svoje koferce, i dosao u KI s recima:"Radi s menE sta oces...ja ti ovde ostaem". .............. I tako, sta cu.... 'udomim ga' za sva vremena :vez:

Procvetali zumbuli ali ne u mojoj bašti,daninoći ima toga,a lale vetar ih omlatio,i tako svako proleće.

setajuci gorom da li slucajno ili ne, ugledam dva zira...stavim u unutrasnji dzep kaputa...zaboravim na njih sve do jednog odlaska u market i trazeci sitno pet dinara sretnemo se ponovo...ususkao ih pored jednog kamena obraslog mahovinom i pokrio opalim liscem i namenio ih svakom ponaosob za nesto, za nekoga...rasli su...i lomili ih i sekli...nisu se dali...vide se po njima oziljci...moji ne, moji su unutra...mozda zbog necijeg saznanja da cu ih odneti kada dodje vreme i otici sa njima...mozda su ih zato sekli, lomili...sebicno...a samo trazim svoj mir, svoje mesto, srecu...jednog vise nema...nece imati priliku da na prolece sakrije svoje oziljke liscem...ostali smo sami ja i on, ponosni ujedno i gordi...i otici cemo mi na nase mesto, u svoj mir...i necemo gledati na rane...i necemo analizirati zasto, zbog cega, kako...nego uzivati u svakom trenutku jer zivot je jedan...

8 + 2 prekovremenog (u najboljem slucaju, a desava se i + 4), 2 sata gubim na put, spavam 7, resto je 'odmor'? AhaM, a ves se sam pere, pegla, rucak kuva, itd ... Neka, naviklO se i na takav ritam ...drazi mi je od 12 sati 'odmora'...

Nigde se ne uklapam (za mene red ne vazi ...) radio sam i po 25 (slovima: dvadesetPet) sati na dan ... cesto spajao duple smene na taxiju (2x12h) ...iz druge u prvu pa treca pun gas / jesenas mi je standard biJo po 15-16 h ... ali ima i meseci kada qrcem ne mrdam.
Jedino znam da ako spavam vise od 7 sati imam celodnevnu glavobolju.
Takodze znam da i po nekoliko dana ne izlazim iz kafane...
Bolje,
da sesir nemam ...

u principu moj brak je zato pukao. ono sto se davalo, nije se cenilo a ono sto se ocekivalo, nije se pruzalo. mozda sa obe strane, ko ce to sad znati.


@Glorija
bitno je da pruzanja i ocekivanja budu kompatibilni. i da se ne lazemo nisu ni muskarci cvrsti, kada stoje sami, to je samo bajka. zena uz muskarca moze ga ojacati visestruko, maltene instinktivno i bez veceg napora. 1 + 1 = 4

Zaslužujem baš onakvog kako je sebe opisao Morpheus, s tim što bih ga oslobodila 10% od pobrojanog. :kez:

Uz ogradu da možda ima neku olakšavajuću okolnost koja ju je sprečila da se do sada skući, tvoja prijateljica je sama kriva za takvo stanje, s obzirom da je davno trebala da prestane da bude devojčica.

Oduvek su mi išli na krasni oni (muško, žensko, nema veze) koji su od drugih nešto očekivali, a isto to oni nisu pružili niti su pokazali želju ili potrebu za očekivanim. Pa još i suprotnu stranu optužuju za neispunjenost, pri tome se ne upitavši šta su oni sami uradili po tom pitanju!?

Mislim da je tvoja prijateljica klasični primer pogrešnog vaspitanja preteranim čitanjem bajki i gledanjem Diznijevim crtaća, pa ceo život čeka princa da je na belom konju odnese u neki novi život, neku novu stvarnost. Takvi ne postoje! Oni koji se tako predstavljaju pričaju bajke.

Zaslužujem baš onakvog kako je sebe opisao Morpheus, s tim što bih ga oslobodila 10% od pobrojanog. :kez:

Ima tu ponekad malo više detalja od "biti spreman boriti se za". Čini mi se da ta tvoja drugarica ima suviše kamene kriterijume za to šta znači "biti spreman boriti se za". Recimo, šta ako on nije zvao jer nije hteo da deluje previše napadno, jer nije hteo da je otera od sebe preteranom žurbom? Ovo mi je privuklo pažnju jer sam ja taj kojem bi se vrlo lako dogodilo da ne zove odmah upravo iz razloga koje sam naveo.

A spreman sam da se borim do kraja ako treba. Ona uvek može da računa na mene, to sam napisao već mnogo puta ovde na forumu, pomalo sam sebi delujem kao papagaj s tim u vezi. Sve ću podrediti njenim potrebama, biti uz nju u svim trenucima koji su joj važni, podeliti i radost i tugu, dati savet ako joj je potreban, podmetnuti leđa... čak i beležiti datume koje ne bih smeo propustiti (koliko god da je volim, za pamćenje istih sam nesposoban). Potpuno sam posvećen vezi, najčešće zauzvrat tražim daleko manje nego što dajem...

Možda je odbila nekog sličnog jer je počinio tu grozotu da je ne nazove baš onda kad je ona mislila da je potrebno? Koliko je takvih propustila i odbila zbog saveta iz knjige? Izbirač naiđe na otirač... ili na budalu, šta mu (joj) zapadne.

TEMA: Čime zavodite muškarce

Da vidimo šta su nam to anketirane deVojke (-40+) pred kamerama rekle:






A kako su se iza kamera ponašale (kako su nam se izrugivale, kreveljile i bekeljile) … misleći (i preVarivši se grdno) da ih niko ne vidi .









:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

I......
pogledajMo bruQ i cRamo2 (zahvaljujući paparaZZOu ) šta su sve od nas krile i šta su zapravo mislile:






































- naStaviće se -

Dobro onda, postaviću par komada a ti kritikuj, neću zameriti, a i neprijatno mi je da prekidam Adrijana mada sam ovo školjala nešto pre njega, tačnije 1. maja o.g. Po Marsovim poljima sam se šetala kad god je bilo lepo vreme pošto mi je to bilo najbliže izletište. Biće još fotografija ali kvalitetnih ako se za ovo uošte može reći da je kvalitet.



















Interesantan podatak: u Ajfelov toranj zavrnuto je dva miliona šrafova razlicitih dimenzija.

Klizim niz stolicu. :zeva:

Biti nesiguran u sebe nakon odlaska bliske osobe nikako ne stavljam u negativan kontekst niti mislim da je osloba slaba. Velika je verovatoća da je žena bila izuzetno bliska sa suprugom pa otuda i moj zaključak da se osetila nesigurnom. Nesigurnost će proći nakon što izađe iz šoka i lagano će nastupiti faza saživljava sa činjenicom da je ostala sama. Razumem takva stanja i ne osuđujem. Nasuprot tome, isto tako postoje vrlo bliske veze i, nakon odlaska na put bez povratka jednog partnera, onaj ko ostaje nastavi sigurno ali s jednakom količinom tuge. To su naše različitosti i bio bi greh bilo kome zameriti a još veći osuditi ga. Ljudi smo, nije nam stavljeno u zadatak da osuđujemo.


Bio bi poduži spisak onh najbližih koji su otišli na onaj svet pre nego što im je bilo vreme. Samo ću spomenuti majku i oca. Da, svi na različite načine preživljavamo trajne rastanke. Nije naš izbor kako ćemo dalje, već izbor srca i onoga što smo u stanju sebi dati u zadatak kao što sam ja sebi dala u zadatk da "živim" moju majku; da radim koliko god je moguće sve ono što bi moje roditelje radovalo. U meni se nikada nije izbubio osećaj da će večno, dokle je mene, njih dvoje bditi nada mnom.