Faramir

Buljim u noć. Hladna je I sa puno mesečine. Ni trunke lepote u ovoj noći. Samo neprijatnost I nelagodnost se oseća, a ja sam već u mislima kod moje dece I u njihovom zagrljaju. Noć je najslabija pred svitanje. Treba dočekati zoru!

Danas je rodjendan jednoj stidljivoj bačkulji sa najlepšim osmehom....
Smuco, srećan ti rodjendan...dodji da te ljubnem još jednom 

Pre više od 20 godina imao sam odgaivačnicu nemačkih boksera. Psi II FCI grupe, službeni psi, radni ...Moja deca ali i deca moje sestre odrasle su sa psima i tako zavolele ove divne životinje. 
Sada kada su deca odrasla i kada žive u stanu u NS odlučile su da imaju psa koji će biti sa njima. I one, na moje veliko oduševljenje izaberu mopsa ili ti paga. U suštini sam odmah prihvatio i podržao njihov izbor jer je pas mala kopija nemačkog boksera sa tom razlikom u repu. Naravno, to je tako nebitno... 
I tako jednog lepog popodneva u mesecu septembru 2015 odemo u jednu odgaivalnicu i kupimo najlepše muško štene za nekoliko stotina evra (tako je kako je)! Tako je Charlie James Tacker došao kod nas. 
Nemam šta posebno reći osim da je pametan pas da pametnijeg nisam video. Video sam ga i večeras, a dilema još uvek ostaje u meni. Ni sam ne znam još uvek da li taj pas misli da je čovek kao mi ili smo mi svi članovi njegovog čopora ... Zaista ne znam šta da mislim o njemu.
 

Pre više od 20 godina imao sam odgaivačnicu nemačkih boksera. Psi II FCI grupe, službeni psi, radni ...Moja deca ali i deca moje sestre odrasle su sa psima i tako zavolele ove divne životinje. 
Sada kada su deca odrasla i kada žive u stanu u NS odlučile su da imaju psa koji će biti sa njima. I one, na moje veliko oduševljenje izaberu mopsa ili ti paga. U suštini sam odmah prihvatio i podržao njihov izbor jer je pas mala kopija nemačkog boksera sa tom razlikom u repu. Naravno, to je tako nebitno... 
I tako jednog lepog popodneva u mesecu septembru 2015 odemo u jednu odgaivalnicu i kupimo najlepše muško štene za nekoliko stotina evra (tako je kako je)! Tako je Charlie James Tacker došao kod nas. 
Nemam šta posebno reći osim da je pametan pas da pametnijeg nisam video. Video sam ga i večeras, a dilema još uvek ostaje u meni. Ni sam ne znam još uvek da li taj pas misli da je čovek kao mi ili smo mi svi članovi njegovog čopora ... Zaista ne znam šta da mislim o njemu.
 

U poslednje vreme često ideš na koncerte pa imam jedno pitanje za tebe gde očekujem istinu.
Da li misliš da je žalosno videti Zdravka Čolića kako i dan danas peva hitove od pre 30 godina jer u zadnjih 15 nema niti jedan noviji hit 

Pre više od 20 godina imao sam odgaivačnicu nemačkih boksera. Psi II FCI grupe, službeni psi, radni ...Moja deca ali i deca moje sestre odrasle su sa psima i tako zavolele ove divne životinje. 
Sada kada su deca odrasla i kada žive u stanu u NS odlučile su da imaju psa koji će biti sa njima. I one, na moje veliko oduševljenje izaberu mopsa ili ti paga. U suštini sam odmah prihvatio i podržao njihov izbor jer je pas mala kopija nemačkog boksera sa tom razlikom u repu. Naravno, to je tako nebitno... 
I tako jednog lepog popodneva u mesecu septembru 2015 odemo u jednu odgaivalnicu i kupimo najlepše muško štene za nekoliko stotina evra (tako je kako je)! Tako je Charlie James Tacker došao kod nas. 
Nemam šta posebno reći osim da je pametan pas da pametnijeg nisam video. Video sam ga i večeras, a dilema još uvek ostaje u meni. Ni sam ne znam još uvek da li taj pas misli da je čovek kao mi ili smo mi svi članovi njegovog čopora ... Zaista ne znam šta da mislim o njemu.
 

Danas je rodjendan jednoj stidljivoj bačkulji sa najlepšim osmehom....
Smuco, srećan ti rodjendan...dodji da te ljubnem još jednom 

Danas nam je divan dan, našoj Smuci rođendan! Sve nam ona znade šta joj želimo.  

Evo mene sa fotografijama...
@Morpheus hvala na poverenju, nisam zaboravila zadatak...
Prvo, kad stignem do teretane, obavezno je prezuvanje

Potom, ponesem sa sobom ono što mi je potrebno: limunada, peškirče i ključić od ormarića gde ostavljam svoje stvari

Potom ide zagrevanje tj kardio deo na traci... nakon istrčanih 1,3km uspela sam da uslikam i nastavila do 2km...
to mi je dovoljno za početak  

potom i malo steper... za zatezanje...onaj gluteus maximus mora da bude u formi 

sa medicinkom malo vežbam trbušnjake  

nakon vežbanja na strunjači, ide deo skijanja...e, tu se toliko mrda celo telo, da nema šanse da ispadne bolja fotka  

za kraj istezanje...to prija

I na kraju, zaključih da sam  ubedljivo najstarija od svih devojaka i žena koje tamo dolaze...
samo o tome - ni reči  

Jedva ubacih slike ... ovo je baš bio izazov za mene  
 

Ne volim poltrone i uvlakače. Ne volim one što im samo cipele vire iz nečijeg dupeta (šefa, policajca, vlasnika kafića, direktorice...) zarad malo privilegija ili nade da će im nekad učiniti ili pak vratiti uslugu što su tako ponizno boravili u njihovom anusu neko vreme.
I tako...kao što rekoh ne volim poltrone i uvlakače bez obzira na godište, pol i ostale različitosti. E takoc... 

Ne volim poltrone i uvlakače. Ne volim one što im samo cipele vire iz nečijeg dupeta (šefa, policajca, vlasnika kafića, direktorice...) zarad malo privilegija ili nade da će im nekad učiniti ili pak vratiti uslugu što su tako ponizno boravili u njihovom anusu neko vreme.
I tako...kao što rekoh ne volim poltrone i uvlakače bez obzira na godište, pol i ostale različitosti. E takoc... 

Ovo nisam očekivao ali....ovo je dokaz da me poznaješ odlično! Pokušaću da na jedan drugi način od uobičajenog odgovorim na ovo pitanje.
Elem,
u trećoj godini srednje škole na prvom pismenom radu iz srpskohrvatskog jezika i književnosti (tako se tada taj predmet zvao) profesorica na tabili napiše temu "Moj grad okićen zlatnim pločama jeseni" i naravno ja tu upadnem u problem jer nema inspiracije...ja volim leto i zimu. Otvorim svesku i ne pišem ništa. Vreme prolazi i kada sam već počeo da razmišljam da ne napišem ni reč, napišem ja jednu rečenicu i to vrlo kratku.
Ja ne volim jesen!
Nakon toga, kao lavina krenu rečenice da se vežu jedna za drugom. Opisivao sam tada kao malo jači tinejdžer da ne volim jesen zbog kiše, pisao sam da je vetar u jesen hladan i da ne nosi osveženje već vlagu koja se zabada duboko u kosti, navodio sam kako ljudi oblače deblju garderobu i to sve tamnijih boja, opisivao sam kako kiša okupira ulice i ljude tera da kriju svoja lica pod kišobranima i da za sobom vuku mokre noge i obuću, opisivao sam kako mi smeta što ljudi ne zastaju pored svojih prijatelja na ulici i vode prijatene razgovore već se pozdravljaju kratkim pozdravima i beže u svoje domove, kako dan postaje sve kraći i kraći ... i tako sam završio pismeni rad, opisao zašto ne volim jesen.
Posle nekoliko dana dodje vreme ispravka pismenog rada i profesorica poče da čita ocene. Prvo petice i mene naravno nema, pa četvorke gde me nije ni bilo, a ja sam se nadao bar trojci ali gle čuda ni tu nema mog imena, a ni sveske. Pa ni u dvojkama ali ni u podužem spisku jedinica. Na kraju ostade moja sveska u rukama profesorice pa reče ona nešto u ovom stilu:
Evo, jedan rad sa totalno promašenom temom koji bi po svemu trebao biti ocenjen jedinicom. Faramir je tako lepo opisao i ubedio me da on zaista ne voli jesen. Lepo je on to uradio i ja mu verujem. No, peticu ne može dobiti. Evo jedna četvorka ali Faramire ako sledeći put budeš pisao i promašio temu biće jedinica ...
Na kraju školovanja ja sam imao peticu kod te profesorice, pamtim je kao sjajnu, gotivila me je opasno ... ajd dobro žao mi je što nisam tada bio malo stariji da je muvam . Verujem da bih uspeo!
Ajd sledeći!

Izazov može? Odlično...
U pet fotografija prikaži svoj prvi trening u teretani koji ćeš odratiti verujem već ovog vikenda  .
Ništa teško, nadam se...

Ovo nisam očekivao ali....ovo je dokaz da me poznaješ odlično! Pokušaću da na jedan drugi način od uobičajenog odgovorim na ovo pitanje.
Elem,
u trećoj godini srednje škole na prvom pismenom radu iz srpskohrvatskog jezika i književnosti (tako se tada taj predmet zvao) profesorica na tabili napiše temu "Moj grad okićen zlatnim pločama jeseni" i naravno ja tu upadnem u problem jer nema inspiracije...ja volim leto i zimu. Otvorim svesku i ne pišem ništa. Vreme prolazi i kada sam već počeo da razmišljam da ne napišem ni reč, napišem ja jednu rečenicu i to vrlo kratku.
Ja ne volim jesen!
Nakon toga, kao lavina krenu rečenice da se vežu jedna za drugom. Opisivao sam tada kao malo jači tinejdžer da ne volim jesen zbog kiše, pisao sam da je vetar u jesen hladan i da ne nosi osveženje već vlagu koja se zabada duboko u kosti, navodio sam kako ljudi oblače deblju garderobu i to sve tamnijih boja, opisivao sam kako kiša okupira ulice i ljude tera da kriju svoja lica pod kišobranima i da za sobom vuku mokre noge i obuću, opisivao sam kako mi smeta što ljudi ne zastaju pored svojih prijatelja na ulici i vode prijatene razgovore već se pozdravljaju kratkim pozdravima i beže u svoje domove, kako dan postaje sve kraći i kraći ... i tako sam završio pismeni rad, opisao zašto ne volim jesen.
Posle nekoliko dana dodje vreme ispravka pismenog rada i profesorica poče da čita ocene. Prvo petice i mene naravno nema, pa četvorke gde me nije ni bilo, a ja sam se nadao bar trojci ali gle čuda ni tu nema mog imena, a ni sveske. Pa ni u dvojkama ali ni u podužem spisku jedinica. Na kraju ostade moja sveska u rukama profesorice pa reče ona nešto u ovom stilu:
Evo, jedan rad sa totalno promašenom temom koji bi po svemu trebao biti ocenjen jedinicom. Faramir je tako lepo opisao i ubedio me da on zaista ne voli jesen. Lepo je on to uradio i ja mu verujem. No, peticu ne može dobiti. Evo jedna četvorka ali Faramire ako sledeći put budeš pisao i promašio temu biće jedinica ...
Na kraju školovanja ja sam imao peticu kod te profesorice, pamtim je kao sjajnu, gotivila me je opasno ... ajd dobro žao mi je što nisam tada bio malo stariji da je muvam . Verujem da bih uspeo!
Ajd sledeći!

​Dobar ritam, dobra muzika 

Izazov može? Odlično...
U pet fotografija prikaži svoj prvi trening u teretani koji ćeš odratiti verujem već ovog vikenda  .
Ništa teško, nadam se...

napokon...
 
 

čitam... čitam...
aj aj... 
dooobrooo
nauk za sledeći put, kako da se sigram sa tobom...  
na ovaj izazov se mora malo sačekati, ne idem večeras  

Ovo nisam očekivao ali....ovo je dokaz da me poznaješ odlično! Pokušaću da na jedan drugi način od uobičajenog odgovorim na ovo pitanje.
Elem,
u trećoj godini srednje škole na prvom pismenom radu iz srpskohrvatskog jezika i književnosti (tako se tada taj predmet zvao) profesorica na tabili napiše temu "Moj grad okićen zlatnim pločama jeseni" i naravno ja tu upadnem u problem jer nema inspiracije...ja volim leto i zimu. Otvorim svesku i ne pišem ništa. Vreme prolazi i kada sam već počeo da razmišljam da ne napišem ni reč, napišem ja jednu rečenicu i to vrlo kratku.
Ja ne volim jesen!
Nakon toga, kao lavina krenu rečenice da se vežu jedna za drugom. Opisivao sam tada kao malo jači tinejdžer da ne volim jesen zbog kiše, pisao sam da je vetar u jesen hladan i da ne nosi osveženje već vlagu koja se zabada duboko u kosti, navodio sam kako ljudi oblače deblju garderobu i to sve tamnijih boja, opisivao sam kako kiša okupira ulice i ljude tera da kriju svoja lica pod kišobranima i da za sobom vuku mokre noge i obuću, opisivao sam kako mi smeta što ljudi ne zastaju pored svojih prijatelja na ulici i vode prijatene razgovore već se pozdravljaju kratkim pozdravima i beže u svoje domove, kako dan postaje sve kraći i kraći ... i tako sam završio pismeni rad, opisao zašto ne volim jesen.
Posle nekoliko dana dodje vreme ispravka pismenog rada i profesorica poče da čita ocene. Prvo petice i mene naravno nema, pa četvorke gde me nije ni bilo, a ja sam se nadao bar trojci ali gle čuda ni tu nema mog imena, a ni sveske. Pa ni u dvojkama ali ni u podužem spisku jedinica. Na kraju ostade moja sveska u rukama profesorice pa reče ona nešto u ovom stilu:
Evo, jedan rad sa totalno promašenom temom koji bi po svemu trebao biti ocenjen jedinicom. Faramir je tako lepo opisao i ubedio me da on zaista ne voli jesen. Lepo je on to uradio i ja mu verujem. No, peticu ne može dobiti. Evo jedna četvorka ali Faramire ako sledeći put budeš pisao i promašio temu biće jedinica ...
Na kraju školovanja ja sam imao peticu kod te profesorice, pamtim je kao sjajnu, gotivila me je opasno ... ajd dobro žao mi je što nisam tada bio malo stariji da je muvam . Verujem da bih uspeo!
Ajd sledeći!

Hvala Faramire,ove podatke  nisam  znala ,zanima  me  da  li  ce  pokusati  na  neki  nacin  da  pokazu  postojanje i  mogucih drugih  osumnjicenih  i  da  li  ce  nagovestiti  pravac  u  kome  stvarna istraga  nije isla.