Adrijan

Planiram... 
Ništa veliko ni posebno. 
Planiram da sačuvam zdravlje moje dece, moje i ljudi koje volim
Planiram da sačuvam svoj mir i moj mali svet. 
A od konkretnih planova, jedino da završim i ovo školovanje, uspešno, kao i do sad, da znam da sam i taj stepenik dostigla
 

Moja crnooka promenila nick, sad je @Mia
Why?
Može da se zna razlog?
Ljubim

Čini mi se neizmenjeno od onomad. 

Sudarile mi se želje sa principima... kočnice i dalje rade. Dokle će, ne zna se.  

Kikotanje sa mojom S.. drugaricom, sa kojom sam odrasla. Jedno vreme nismo bile u kontaktu. Slušam, šta mi priča.. (i ona je vaspitačica  )
Ona njena iskonska iskrenost je ostala ista. Neverovatno. 
Razgovori o deci.. šta smo nas dve radile, a šta radi naš podmladak. Uvek zaključak, da su nam deca dobra, uzevši u obzir šta smo mi sve radile  
Ne čujemo se intenzivno, svaka ima svoje obaveze, ali taj vatromet smeha i vedrine u interakciji  je neopisiv. 

Ne 'ladim se, samo sam naučila kako da organizam postepeno prilagođavam visokim temperaturama. Kako? 
Prošle godine u ovo vreme smo radili seriju. Kostimirani od glave do pete, još poželjne potpetice (joooj  )
Suknja, podsuknja, košulja, sako i sve je moralo da bude ''pod konac'' jer nismo znali kada ćemo da uletimo na set. 
Drugari su bili u delu, koji je klimatizovan, samim tim i zagušljiv. Izabrala sam varijantu da budem sve vreme napolju. Od jutra.. pa polako.. obučena kao dama, a na leđima Najkov ranac   - voda u njemu. Zaboravila sam da sam bila i top našminkana. 
Lm.. mnogo sam bolje prolazila od ovih, koji su izletali na set.. rashlađeni. Njihovi organizmi su doživljavali šok.. , moj -  ne. 
Granice su u glavi.. leto je.. vrućine su.. vreme im je. Jednostavno je. 

​Sad si me u potpunosti zainteresovao. 

Tu je i Sedma od Devet!  Vama koji niste pratili Zvezdane staze to ne znači ništa, ali ja počinjem da obožavam ovu seriju.  

​
Nemoj  ima ovde nekih, koji su levlje  
Toliko levo, da me je blam da okačim rezult  

Čini mi se neizmenjeno od onomad. 

Onomad sam ga popunjavao i sličan rezultat, kao ti sada, sam dobio. No, valjalo bi da postaviš i link ka testu, da se preispitam. 

Planiram.  Naredne godine u ovo doba bi trebalo da potpišem "sveti gral",  ugovor na neodređeno vreme.
Ideja je da do tad skupim što je više moguće para na gomilu, a da za ostatak podignem kredit. Zubi su mi u tradicionalno srpski očajnom stanju. Oduvek su takvi, iz detinjstva vučem taj problem. Delom verovatno genetika, delom i nemar. Ali došlo je do faze u kojoj mora da se reaguje. Mlad sam da bih išao na varijantu standardne proteze, zuba u čaši, pa idem na "holivudski" osmeh, implante i keramiku. Košta mnogo, ali mislim da vredi, garancija je doživotna. Kolege me plaše da to "jako boli", ali... ako treba da trpim bolove mesec dana da bih narednih 30 godina bio bezbrižan - neka bude.  
Šta vi planirate u nekom skorijem periodu? Znam da mi pravimo planove, a svemir se smeje, ali podelite s nama da vam pošaljemo malo pozitivne energije.  

Tako smo mati i ja tamo negde devedes'prve "pravili" portret Deda Mraza za neki školski projekat za ocenu. Moj doprinos je bio gotovo pa ravno nula, u skladu s neprevaziđenim slikarskim talentom koji posedujem. Dodao sam možda par stvari. Rad je bio za peticu. I zaista je bio, ispalo je fenomenalno do tačke da je bilo sasvim logično pomisliti da ja uopšte nisam bio u prostoriji dok je rad nastajao.   Ne sećam se da li je bilo kakve kazne, ali priznanja je bilo - bilo je prosto previše očigledno. 

Juče su me se setili. 

Kupila sam one fine, tanke, flomastere u boji... za mene  
treba pisati i učiti i učiti i podvlačiti i opet učiti  
ko me tero,
ko me teeeeeroooo...  

Bravo za komšiju @Adrijan ! 
Juče je polegalo svima na račun, a mene jok - niko da se seti...  
kažu, čuli su me koliko lajem, pa nema za mene  
Aplikacija za banku mi ne radi već danima iz nekog razloga pa ne mogu ni da proverim.
Na onom sajtu piše da me obrađuju... kao i @Goga 
doooobroooo... baš i nije fer  
kad, danas, pred kraj smene...   i meni leglo...
nisam jedina od silnih žena na poslu kojoj nije leglo, već sam htela da protestvujem  
 

Juče su me se setili. 

Školska godina za čedo je završena, ne samo za njega naravno. 
Pisala sam da sam mu radila lektire - usput zavolela i epsku književnost. Na red nam je došao Molijerov "Tvrdica". Štivo mi je leglo, par dana sam ga obrađivala. Malac je na kraju prepisao i predao. Da.. način pisanja nisam apsolutno prilagodila njegovom uzrastu. Pita ga profesor: "Ovde ima mnogo pojmova, koji su tebi nepoznati. Da li ti je neko pomogao?"  Malac: "Jeste, malo mi je pomogla mama''.  
"MALO?" 
Kada mi je dete prepričalo, šta se izdešavalo, rekla sam mu da se to ne priznaje.. jeste bilo providno.. ali ćuti brate  
Sa druge strane, drago mi je, što još uvek ima onu iskonsku, dečju iskrenost. Tako da.. mi je srce veliko kao kuća. 

Mobilni za malca   i Kolagen C+ za koleno (moje). 

Čedo moje.. danas, tj. juče se borio do 19h sa ocenama. Bio je toliko srećan, kada je završio. Jak vrlodobraš. ''Odigrao je utakmicu do kraja'' - to je shvatio  
Drago mi je, što se ne daje toliko, kao da se štedi.. što i nije tako loše, jer ima predispozicije, kao neko ko sada kucka sve ovo, da ide do perfekcije i sagori. Onda smo skupili novac, da se počastimo.. nije mi bila bitna ni dijeta.. samo njegova sreća. Posle je došao i ponosni otac, koji je težak na emocijama, daleko od toga da ih nema. I njega smo nagovorili da se osladi sa nama. Svesni smo mi, da je ''igranka'' tek počela, ali dok je zdravlja.. sve je rešivo. Koje olakšanje  
I da.. gombam po radnom rancu, kad ono pakla cigareta   uspela sam da je sakrijem od sebe

Gotova i ova sezona i sad ne znam šta da napišem  
Dobar kraj, sve je negde postavljeno na svoje mesto
nešto su malo zbrzali i preskočili
(ima još par nedorečenih stvari)
ali... zašto je opet upucan inspektor Aca? 
 I da, nadam se da peta sezona neće imati neki narodnjački hitić,
jer ja to ne mogu da gledam, a ni da slušam...  
Dajem na znanje, gledaću i petu sezonu  

... mogu da se nadovežem na moje brze reakcije.. 
... radim to, što radim.. maher sam za darivanje poklona .. recimo.. ponude mi obuću br. 38 - da - to je moj broj..  i naravno da  mogu hladno lepo zapakovano, sa etiketom da prodam, ali pomislim da mi se neko tamo devojči.. i da treba da ima što više obuće.. prosledim.. onako - od srca.. 
Isto tako, poklone ne odbijam, tako da je poslednje što sam dobila laserska epilacija (kada sam videla koliko košta, pala sam u nesvest) 
 
Dakle.. idem ja i dalje srcem.. 

Nove naočare za daljinu...da se to bolje vidi ko to meni ide u susret!

Ijaoooo... 
kuku meni...
danas sam sluuučajno  naletela na dve teget  'aljinčice... 
prosto su me zvale i tražile da ih ponesem kući  
nisam imala srca da ih odbijem i misija je uspešno obavljena
- kartica opeglana - 'aljinčice stigle kući - oprala sam ih i jedva čekam da ih prošetam  
i sad obećavam da ću se smiriti... dosta je bilo  

Kupila sam štapiće za roštilj, silne neke začine - travke iiii... 
i smeška mi se novi kulinarski eksperimet, da iznenadim dečake za ručak  
razmišljam da kupim one metalne, ako im se ovo današnje čudo svidi  ​
a posle ručka šmugnućemo negde u prirodu, da se malo družimo,
zasluženo