Valter

Hvala drugari od



@ Šta jedno, dva...pa posle će da bude da sam škrta

Izvoli, biraj, a možeš i sve da prisvojiš ako želiš




@ Na Univerzitetu Istočno Sarajevo :)

Pa 'vako... Sanja Losic iz Kikinde, ali trenutno zivim, studiram i radim u Novom Sadu. Rodjena, na sestrinu zalost , pre 20 godina na katolicki Bozic. Uvek pozitivna, nasmejana (tvrdim i garantujem! ), jako tvrdoglava i uporna...
Ja se nadam da je dovoljno... Da ne moram da spominjem svoj talenat za pevanje...

Istina ili izazov?

Aj' nemoj Mile nishta politiChki ...
.........
Jos uvek mi u usima odzvanja afera *Turbo Folk i nemoc koju sam osecao u "borbi" protiv necega sto sam smatrao nepravdom ... pisao sam imajuci sliku (reakcija) onih koji me citaju.
Sada,
gledam svoju vrstu i ne diraj me ne diram te / Crepuljarevicem cu te Crepiljarevim ces me
.......
Moze dalje ?

Naravno da je privatizacija rešenje. Ne bih voleo da se rukovodimo principom veliki evropskih klubova, jer bi to uglavnom značilo da dugovi ne bi bili u domenu 10-20 miliona evra, već 400-500 miliona evra. Barselona duguje 447 miliona evra i pored 170.000 članova, tako da njeno ustrojstvo i ne može biti naročito dobar primer poslovanja.

Čiji su i ko ih prodaje? Pa... nisu ničiji, pa bi prodaju morali obaviti u skladu s tim nikad donesenim zakonom, a pare od prodaje bi trebale pripasti njima. Uz porez državi, naravno. Međutim, u Srbiji se pojam "trebalo" višestruko koristi.

Po meni je najavljena mogućnost preuzimanja Zvezde od strane Gazproma konačno rešenje za klub. Rusi mi nisu baš omiljeni ulagači, ali mislim da su oni najbolje što trenutno možemo dobiti. A primer rukovođenja Zenitom je za sad pozitivan.

:fijuk:

Biram najbolje, jer se nisam razocarala u nijednog clana kojeg sam upoznala.
Izdvojicu jedan susret, jer je bio prepun emocija, jer je bio poseban...nezaboravan. Mnogima poznat nick, nemam razloga da ga krijem...Jamiroyu...

Posle dvadesetak noci provedenih na skype-u i vcf, stotina sms poruka, nebrojano sati telefonskih razgovora, dosao je dan da se vidimo face to face...
Prolece. Ali prolece koje je licilo na poznu jesen, jer je lila kisa kao nikad. Novi sad. Sedim kod mame u stanu, drhtim od treme kao neki devojcurak kad treba prvi put na sastanak da krene. Na vezi smo 24 sata, stize. Sto se vise priblizava Novom Sadu, ja sve nervoznija. Ne mogu da objasnim tu nervozu, jer smo se virtualno upoznali u dusu, znala sam kako dise, sta voli, sta ne. Pogled mu je bio toliko topao da bi i stenu istopio. Ali to je bilo samo na monitoru, telefonu,...sad je trebalo sve to obistiniti...sve pretociti u realnost...pogledati...dodirnuti. Parkirao je auto, zvoni mi telefon...ceka me. Koracam prema njemu, vidim osmeh. Istu tremu je imao i on, pricali smo o tome, cak i o nasem susretu smo pricali, zamisljali ga...
Prilazim mu, on krece meni u susret... Osmeh na nasim licima i zagrljaj...snazan, nestvaran, toliko iscekivan, toliko puta zamisljan...nezaboravan... I muk... Ne progovaramo ni rec.
Zagrljaj je rekao sve

Istina ili izazov?

:dance2:

Sa 17
uu moskvichu, prijatelja mog
..........
Bili smo veliko drustvo i pravili razne gluposti... tada smo krenuli na jezero da se kupamo goli ... i dan danas je prelepa, to nam je bio jedini put ali sam nekako prihvatio *zdravo za gotovo... svojevrsna hipi komuna (najlepsi period u zivotu momu)
Moze dalje ?

Awww mnugo su slatki,toliko da sam zaboravila sta sam pre toga primetila.....ee sta sam htela napisati,vid sad! ..............................>........>>.>>>>> aaa da Pojam ne moze biti samo predmet ili samo stvar,predstava...vec on sve to predpostavlja....ooo Hegelu kako si cudno rekao pojam je istina bitka bre! (izvinjavam se shto pricam na shpanskom,al nisam mogla,a da ne primetim koliko sam prsla:lol:)

E, jeb'ga, nekada se to nije zvalo inostranstvo.

No, da se prisetim: Grčka, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Italija, Austrija, Nemačka, Francuska, Mađarska, Slovačka, Češka.
Po više od jednom.

Za sada toliko.

A da, bonus pitanje...

Nisam.
Msm, nisam biJo u situaciji da smo se simpatisali, a da se nismo razumeli bez obzira na jezičku barijeru. Uglavnom, možda ja nju nisam razumeo, ali ona mene jeste.
A možda i nije, ali je bilo onako kako sam ja 'teo, pa računam da je razumela.

Inače, mnooooogoooo je bilo slučajeva kada se nismo razumeli, a da smo govorili istim jezikom.

Ekstra bonus odgovor:
Podsetio si me na jedan događaj od pre mnooooogo godina. Nije u pitanju "ona", pa zato kao ekstra bonus.

Letnja noć. Šljunčana plaža. Makarska. Gitara. Crno vino. Talasi. Zvezde. I jedno dva'es minuta razgovora na tarzanskom engleskom da bi se ispostavilo da sam ja iz Sombora, a on iz Zenice.



Sleeedeeećiiii...

Volim starogradsku muziku ...jos od detinjstva (mada sam tada, iz zezanja, onu veliku long plej plocu sto je isla na 33 obrtaja - vrtela na 45 pa je 'Hladan vetar poljem piri' bio kao haus muzika). Lm, volim da je slusam, i, nekako mi je Zvonko najdrazi predstavnik. Volim i Madjarske starogradske .............. Od pesama:' Jesenje lisce vec opalo je', 'Bolujem ja, bolujes ti...' ili 'Kad bi ove ruze male'(za bol srca moga ynale...pustile bi suzu koju - da ublaze tugu moju) :mikrofon mi dajte: :treptrep:

Neso me *napala neka sitna nervoza, setam po sobi - dvoristu, lupam motikom po basti i sta mi palo na pamet da napravim kolut unazad dobro nisam vrat *skrljao ... sad me cela kitchma bole.
Naslov crne hronike:
Samoubio se kolutom unazad :lol:

Ladno je stavila snimak... :hmm:

Neso me *napala neka sitna nervoza, setam po sobi - dvoristu, lupam motikom po basti i sta mi palo na pamet da napravim kolut unazad dobro nisam vrat *skrljao ... sad me cela kitchma bole.
Naslov crne hronike:
Samoubio se kolutom unazad :lol:

Razmisljam da iznajmim Valtera ..........da mi okopa bastu .............. Odma' bi ga prosla ta sitna nervoza :treptrep:

Jedini mediji od kojih imamo pravo očekivati objektivnost, istinitost i pravovremenu informaciju trebaju biti javni mediji, odnosno RTV i RTS.Ostale medijske kuće su u privatnom vlasništvu i oni prikazuju informacije kako im nalaže interes.
Ne možemo očekivati od 'Večernjih novosti' da napišu bilo šta što bi i najmanje ugrozilo interese Beka, kad su te novine u njegovom vlasništvu.
Novine i televizije zavise prvenstveno od reklama i vlasnici moćnih firmi neće dati novac u medije koji bi o tim kapitalcima pisali loše.
Problem je to što su politika, odnosno država u službi tih tajkuna.

Dalje, sloboda iznošenja istinitih podataka u Srbiji košta, osim izostanka novca, ponekad i opasnosti za život i zdravlje novinara.
Svi dobro znamo sudbinu Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića.
Brankica Stanković nema privatni život, stalno je pod pratnjom policije, pa joj je tako onemogućen i rad.
Država, spletena sa tim centrima moći neće ili ne može da napravi atmosferu sigurnosti za novinare.

A to što navijači skandiraju Tadiću...
Pa skandirali su svakom na vlasti, pa ne vidim zašto bi to bila vest.Naročito posle presuda navijačima Partizana u slučaju 'Taton' i Urošu Mišiću.Poznata su 'politička' stajališta te grupacije. E sad što neko voli da čuje kako neka grupa uličnih gerilaca koji imaju podršku ultradesnice, skandira Tadiću već je druga stvar...
Čini mi se da jedino Koštunici nisu ovako skandirali, ali je poznato da su oni na zajedničkom zadatku paljenja džamije, ambasada...

Ponavljam da jedino od javnih servisa imamo pravo da očekujemo istinite i pravovremene informacije, jer ih svi mi plaćamo za njihov rad.A to očekivati od RTS-a I RTV-a mislim da je je iluzija.
Ako samo vidimo ko vodi ove javne kuće :roll:

Umochicu.. :(

Jao majko mila znaci nije mi dobro


:LOL:

Jako mi je teško da odgovorim na to pitanje...jer inače ne volim da razmišljam ŠBBKBB.
Sve ono što mi se dešavalo u životu, loše ili dobro, napravilo me je ovakvim kakav se ne bih menjao ni za šta. Tako da te "tačke" bi pre bile neke sitnice, neke propuštene prilike za novo iskustvo ili poznanstvo.

Imam jednu zanimljivu sitnu epizodu koja mi se često vraća u sećanje.
Imao sam 17 godina i otac me povede u Madrid na svetsko prvenstvo u fudbalu. Naši ispali za drugi krug, opušteno bazam po Madridu noćom i danjom sa jednim slučajnim drugarom Turčinom i sjajno se provodim. Ćale našao neku tetku i vidjamo se samo o obrocima i dogovaramo gde idem i kada se vraćam.
Na prvoj utakmici koju sam gledao upoznajem predivnu Španjolku koja prodaje cigarete na samom stadionu i na sledećih 4 uživam u njenom društvu...varnice sevaju, ali ja premlad i neiskusan da nešto preduzmem.
Poslednja utakmica, poslednje veče...opet smo zajedno...na kraju se pozdravljamo kao prijatelji...
Na izlasku sa stadiona u onom metežu slučajno nalećem na nju...ona me grli, smeje se...i kaže....poslednje ti je veče...ajmo do mene kući...tu blizu stanujem.

Ostadoh bez reči....zabrinutost što me ćale čeka da se vratim u dogovoreno vreme pobedjuje...odbijam je...

Dolazim u hotel i kažem ocu šta je bilo...a on će...Ma jok ne bih brinuo...pa poslednje je veče u Madridu...

:(

Eto...nikad nisam prežalio to....


Istina ili izazov?

Ne b' ti ja tu nista dirO
..........
Drago mi je sto sa tobom mogu da se *ponasam (znas ono: ovde si nasao da se ponasas, idi kuci pa pravi situaciju ) .
Koga ne razumem pokusavam da definisem... tebe ne pokusavam, dobra si (mi) i zavrsena prica.
Urbana brdjanko
U potpisu:
Mamurno magare
.......
Sledeci ?

Bezi Mal(en)a, ovo je moje igraliste...

Moze i ovde stripoteka, ne?

Mukica :jebiga:

Ovako... kao mod na Igraonici, mogu da kažem, igrajte se ljudi
Prema tome: Neka se igre nastave, bez primedbi, i, ili predloga.