Forumski biseri

[Duga 12 1083]

:smeh:

Statistike i proseci su mi (od)uvek išli na p(rosechni) živac.

Obično zamlaćivanje.

Te targetmape i procene:

da prosečna srpkinja ima prosečni sadržaj deKoltea..

da prosečan srbin ima prosečno ponosnu "centimetražu"

da prosečno srBche ima prosečnu visinu i kilažu

da prosečna srbska porodica ima prosečan stan, prosečne prihode, prosečne rashode, prosečan auto i prosečnu garažu..

su obično mlaćenje prazne slame.

Ja se na to uopšte ne obazirem.

Gledajući srpkinju u ogledalu (ok.. preciznije crnogorku, al' to mu dođe (is)to)

zaključujem..a na osnovu priloženog, da statistika i prosek u srbiji nema šta da traži. Jednostavno.. jer tu ništa ne važi.

Srbija je chudo.

Neviđeno.

Koje je nemoguće tek tako uprosečiti.

Imala bi ja tu štošta da reknem, da razvijem priču na široko i nadugačko, but.. zadržaću se na boobiSima i dekolteima.

Dakle.. uzNimo mene kao primer. Pogledaću srpskim pogledom sebe u mirroru on d wolu i videću šta?

Videću srpkinju koja je, sa sve deKolteom: ni iznad, ni ispod, a ni u sred označenog proseka.

Kako to?

Šta to sada ne znači, a šta znači?

To ne znači da nisam sneštena ni u jednu od grupa, već znači da me ima u svim grupama.

Moja grud je zaprepashchujuche flexibilna. Da.. daaa

*Kad se isprsim.. kad udahnem punim pluchima, a naročito kada u stomaku nosim svoje srpsko chedo, moja inače malena grud naraste do neslućenih velichina. I opravdanih oblina.

I Samanta Fox bi mi pozavidela.

*Kada nema potrebe.. a ni opravdanosti za oblinom i veličinom istih, moje poprsje se ponaša kao pristojno, nenametljivo i tada ima sasvim neupadljivi obim.

*Opet, ako se (kao recimo zadnjih dana) uvučem u sebe.. lajk puž u kuchicu, automatski se uvuku i boobisike.. jer glupo bi bilo da sam ja šćućurena u "kućici" a boobiZ mi se šepure po ulitzi.

Eto.

Ili sam ja neprosečna, pa me se ne može tek tako u šablone svrstati, ili smo mi srpkinje mimo svih tih statistika, i mimo svog tog sveta

(iznad/ispod)prosečnog.

Kakav crni prosek, ajte Target molim vas, brišite te mape .. ta nemojte da vam se neko zbog njih smeje.

[Glisha 3487]

SaĆe da dođe majstoR za bisere..

da popeezdi

da se probisere od dŽeLusija

i

ako_sad ne ako_ode.. neće niKad! :smeh:

[Smucalica 5972]

Evo bisera...

sa teme ''Moja erotika''

Mene je zivot naucio:

Zene, nemojte biti pametne, nego budite Lepe i zgodne. Mi muskarci umemo bolje da gledamo nego da mislimo. I moram da priznam da se uz postovanje ovog prirodnog pravila mnogo bolje zivi.

ajde ti lepo okači tu neku sličicu, umesto što pišeš

i mi žene umemo da gledamo :cica:

[vesticara 6022]

Čuj, ako si pomislila ne neki glamur, našla si pogrešnu adresu. Kako god bi se ti pojavila, meni odgovara. Što ne znači da ne uživam u lepoti, no nisam pre izbirljiv i vrlo sam prilagodljiv.

Mogu da ti kažem šta mi prvo pada na pamet kad pomislim na intimnu, romantičnu večeru. Zbog proleća i radosti suncu, zanemariću varijantu sa kaminom i prostrtom medveđom kožom ispred njega, dok napolju veje sneg.

Znači obala neke vodurine. Može da bude more, a može i Dunav. Mada, kada već imam priliku da maštam, ovog puta biram more. Imaš laganu pamučnu tuniku, znaš ono indijsko platno. Boja irelevantna, nešto pastelno, šareno. Ispod nje si skinula mokar kupaći, jer smo upravo izašli iz vode. Iz istog razloga ti "frizuru" predstavlja konjski rep mokre kose, koju si povezala trakom u skladu sa dezenom tunike. Na nogama su ti japanke sa sa nekim cvetićem između prstiju. I to je sve od nakita.

U sumrak, na terasi iznad plaže sedamo za sto prekriven belim stolnjakom diskretno ukrašen cvetnim aranžmanom i nekoliko malih sveća u čašama. Za posluženje biram hranu u skladu sa ambijentom. Iako nisam veliki ljubitelj ribe, posluženje će biti od morskih plodova. Uz hladan aperitiv, za predjelo, otvarju nam žive ježeve. Potom iznose mnogo tanjira sa malim porcijama raznih delicija. Od običnih mušlji na buzaru, crnog rižota, lignji na gradele, školjki svetog Jakova, do razne ribe filetirane i u celo. Sve zalivamo belim suvim vinom. Za deset uzimamo voćnu salatu prelivenu laganim kremom.

Da, večera je sve, samo ne žderačina, jer ne smemo u ostatak večeri krenuti pretpanih stomaka.

rastopila sam se Adrijane

Evo ništa neću jesti...da ne pokvarim ostatak večeri :treptrep:

Izmenjeno April 24, 2013 od strane člana vesticara

[Adrijan 3662]

Juče beah sa djevojkom u super marketu nebi li kupili cigare i neki sok, i prodjosmo pored voća i povrća..majko moja mila..videh 30 paradajza svi kao jedan, šargarepa, kao klonirana armija...užas!

Šta se desilo sa onim grbavim povrćem koje miriše po celoj kuhinji kad ga spremaš..ovo ni mirisa ni ukusa..

Tako da smo na poslu, nas par ortaka rešili da pronadjemo stare grbave babe slovakinje koje prodaju voće i povrće i od njih da kupujemo.

Ali onda na to ortak reče da je starih grbavih baba sve manje

Situacija je alarmantna..neću da jedem plastično voće i povrće!

A i brate, nasmeja me za sve pare. :lol:

[Orion Lady 1054]

Kako da ne! Pre neko jutro sam htela otići do jedne osobe da joj zveknem šamarčinu jer me je toliko iznervirala u snu da je to bilo nepodnošljivo. Još uvek se nisam smirila a ni pomirila šta mi je sve radila, koza jedna.

Izdvajam:

1. jer znam taj osjecaj

2. jer sam se tako slatko nasmijala napisanom. :smeh:

[Mia 6075]

Prva ljubav

Danas, 15:50

Prođu mi žmarci telom, itekako. Mogu da je prizovem u sećanje s takvom bistrinom da nisam siguran da li sanjam ili sam budan. Verovatno zato što se nikad u stvari i nismo rastali kako bi trebalo. Samo smo jednog dana bili, a narednog više nismo, pa mi ostala zarobljena u dugoročnoj memoriji onako čista i posebna kakvom sam je doživljavao onomad. Voleo bih znati gde je, kako je, da li je tamo negde otresla paučinu prošlosti sa sebe i postala ono što je želela biti.

'Ladno mi izbi suze.

Svaki komentar na ovaj post je suvišan.

[Adrijan 3662]

Dolazi pre nekoliko dana jedna devojka,

studentkinja da zatraži malu pomoć

bila je sve tri godine studiranja kod mene

i sad... dala sam joj sve potrebne knjige

i uputila kako i šta da piše...

Danas dolazi,

da mi se zahvali

i donese mali poklon za mene

i kaže, da sam jedna od retkih koja joj je izašla u susret

pa nije mogla da mi ne zahvali...

Dobih na poklon ovo:

Sad, nije ta moja radost zbog poklona

koliko zbog toga

što se pokazalo po ko zna koji put

da je ispravno biti čovek

biti dobar prema onima koji traže pomoć

jer se nađu tako ljudi,

retki ljudi nađu retke

prepoznaju se i to je to

Reko' ja "sa predivnim čovekom". :uredu:

[vesticara 6022]

16.10. 2007 god

Institut za majku i dete Novi Beograd..

U narucju drzim moju dvadesetomesecnu bebu..

Nema od bola..od ocaja..

Do mene dopire jedna pesma..pustam je na momenat..

Cekam da je odvedu u salu..iako su mi rekli da nema mnogo nade..ipak se nadam..

Dijagnoza-sarkom..

Vreme je..

Dozvolili su mi da je odnesem na 12. sprat..

Jako sam je zagrlila..

Ulazimo u lift..

Nekom je zazvonio telefon..

Opet ista pesma...

12. sprat..

Velika vrata..

Neki covek u zelenom je uzeo moj zivot..

Prazne ruke..

Boze kako je strasno kad ti ostanu prazne ruke..

Suze..pustila sam ih da teku..

Sedam na neku klupu..ne znam ni gde sam, ni gde sam posla..

Neka zena me uhvatila za ruku..

Sedele smo tako cini mi se satima..

Cekanje..

Vecnost..

Konacno izlazi doktor..

Kaze da izgleda nije ono najgore..

Bice jedno sat vremena na intenzivnoj..

Onda cu je opet zagrliti..

Napuniti ove prazne ruke..

Grlimo se ona zena i ja..svu sam je izbalavila od suza..pomesale se i njene i moje..

Zvoni joj telefon..

Opet ona ista pesma..

Kaze mi- jutros je poginuo..saobracajka..dusa me zaboli kad mi zazvoni telefon, a nemam srca da promenim ton..

Boze, brani je od zla..

Nikad vise posle tog dana nisam mogla da odslusam ovu pesmu..bezala sam kad god je cujem..

Sad sam je odslusala prvi put..

Njegov zivot se tog jutra ugasio..

Njen nije..

Jbt, od ovog moze da se rikne..

...jednostavno nemam reči koje bi opisale kakve su me emocije tresle.. drmale... sustizale... dok sam čitala..i prvi i drugi i treći put.. :kiss:

I za mene je ova pesma dobila priču..

[vesticara 6022]

Zaista me oduševila upornost, dobra volja i želja da se uradi nešto lepo. Želja da se deci vrati bar malo onaj deo detinjstva gde se deca međusobno druže!!..oči u oči, umesto pred kompjuterom. Post nema puno teksta ali fotografije su dokaz ovog mog razmišljanja.

Slikano sinoc u mraku pa se lose vidi.... Malko da se hvalim ali naj veca satisfakcija je graja dece kad se popne na tvrdjavu......

[Smucalica 5972]

čovek se razume u sport

a pored toga piše u desetercu

teške misli more Vučić Pašu

može li se do pretkola drugog

da ne bude opet kao uvek

u sred leta podvijena repa

iz Evrope Zvezda izbačena

samo da se Islanđani prođu

posle ćemo lasno vojevati

jer će stići dobrih janičara

sa svih strana fudbalske Evrope

a to ću da platim od harača

sa kojim sam pritegao raju

a Miškovih dva’nes miliona

ću da turim Čović Mehmed Agi

[Mia 6075]

[h=2]U kom vam je znaku dan?[/h]

Višebrojne sreće.

Ima li većeg dara, nego deliti sreću, tačnije - množiti je.

Veco

:jupi:

[Adrijan 3662]

..... .. ......

Probudim se na sabajle.

Udarna vest - bratanac mi se verio.

Rastetkila se ja, a opet razmišljam.. pa ima samo 19..

Onda kontam, ima skrnav smisao za humor - na tetku - naravno

Odem u komunu, u haljini, a povetarac mi je bio.. hajde da ga svedem u kategoriju

saveznika

Obradovala sam republički budžet,

odem u MUP.

Hajde da se slikaš.

''Što mi niste rekli, pa kakva mi je kosaaaa!!!''

Kaže mi moj zet, ionako ćeš izgledati kao lice sa poternice

Srela zilion ljudi, meni dragih.

Svi nasmejani..

(čak sam i šefa srela na sabajle, kaže mi: ''Hoćeš i sada nešto da me pitaš?''

''Hoću, ali sutra''

- ta hajte molim Vas

(služba je služba, a družba je družba)

Svratim do Telenorovog štanda,

na veoma lep i odsečan način objasnim mladiću,

da ću kao dugogodišnji korisnik njihovih usluga da

batalim njihove usluge i pređem u - na mts.

Iza mene red.. (...se polako stvara... svi nešto napižĐeni)

Dečko me je oduševio svojom ljubaznošću.

Dok sam razgledala pakete, telefone,

iza mene ''šalterski službenik'' dobacuje da pravim gužvu..

''Bajo, a hoćeš da ti dođem uPoštu i napravim gužvu,

u pravom smislu te reči, ako me razumeš?''

''Nemoj Goga..''

Iza mene gunđanje klinaca - ''mi ćemo zbog tebe da odustanemo..''

''Dečki imate debelu 'ladovinu tamo - iskulirajte, neću ja skoro,

imam neraščićene račune, koje želim da isteram na čistac''.

Potpišem ugovor, odustanem od telefona,

jbte šta ću sa tri moba, koji će mi.

Vaspitne metode - 'oće me poslednjih nedeljak dana.

U čitavoj gužvi, od Igora by Telenor pokupim olovku,

uletim u Taxi, stižem kući.

Zvoni fixni - Igor:

''Gordana, možete da aktivirate karticu..''

Usput mu objasnim zašto sam na početku razgovora bila drčna.

Kaže: ''Vi ste OK, uzevši u obzir na to, sa kakvim se ljudima srećem..''

Meni malo laknulo...

Jer sam u mogućnosti

Opet aktivan broj, opet Igor..

Kaže.. ''Lična karta Vam je ostala kod mene!!!''

Pa jbte..

Da mi nije javio, ne bi mi ni palo naPamet da mi treba, do dana odlaska u MUP,

po novu, a samim tim i na - za poništavanje stare.

Ijaoooo!!! Bem ti mozak

''Igoreee, idete li u pravcu Bgd-a?''

''Ne, ja sam iz NS-a''

(meni padne naPamet pola foruma)

I padne dogovor, gde će, i kako da mi uruči lk.

Odremam jednu turu, pa nazovem snajku, da čujem da li mi se bratanac verio.

Kaže.. ''Pa to se on šalio malo.. i moja sestra me zvala''

A ja.. ''Pa dobro - tako mi tetke... ''

Između ostalog saznam da će da dođu u divljinu.

I napišem ''vereniku'' na statusu...

''Ljubi te tetka, sada ćeš lepo za vikend i snajku da dovedeš,

da je vidi deda''.

Bem li ti sortu, pa moj si

:knjiga:

[Mia 6075]

Kontam da li je priča iz života i o životu... ma, jeste, što da nije. Imamo svi lokalnu prodavnicu u koju ulećemo kad nam nešto sitno, svakodnevno treba. Imam i ja, dovoljno blizu da zimi čak ni ovakav zimogroživ ne moram da se posebno pripremam za odlazak "čak tamo" prekoputa Temerinske. Izmenjaše se brojni radnici, više radnice no radnici, i sve mi nakako nit' smrdiše nit' mirišaše... radiše ljudi svoj posao i tolerisaše ma kao još jednog što im na muku staje svaki dan. Imam osećaj da aktuelna plavuša ponekad istinski želi da mi pogledom isisa mozak kroz teme i onda ga ugazi nogama u palačinku kad joj se obratim, no... nije tema.

Htedoh da kažem da mi je odnedavno svaki ulazak u tu radnju desetak puta draži no inače. Zbog gospođe Sunce, kako joj u neznanju cenjenog imena dadoh nadimak. Istinski redak primerak homo sapiensa na ovoj sivoj kamenoj gromadi usred ničega. Šta ona to tačno radi što mi mami osmeh svaki dan i tera me da je zagrlim i sačuvam od zlog sveta kom je bez sumnje izložena? Radi "dobar dan", radi "kako ste, komšija?", radi i ono "Vaš račun iznosi... dinara." kojim me obara na pod i mnome čisti moj mozak koji je plavuša izgazila - radi osmeh. Ne osmeh po komandi, osmeh po istinskoj ljudskosti i vanvremenskoj ljubaznosti.

[vesticara 6022]

Danima razmišljam o ovoj temi,

čitam šta sam napisala i sada...

sutra mu je rođendan, mom tati je rođendan

a juče... juče sam provela ceo dan sa njim

dok je išao na kontrole i preglede...

Gledam ga, kako ga je ovo sve promenilo,

kako je izgubio veliki deo sebe u borbi sa zdravljem,

a opet...

u celom tom ludilu oko dolaska u grad,

obilaska raznih lekara, ponavljanja iste priče,

videla sam da mu se vratila želja da se bori,

izraz lica mu je drugačiji,

a samim tim i ja sam se malo smirila...

a onda, on me je na kraju sasvim rasplakao...

Stojimo pred kućom, mama je sela u auto,

a on otvara vrata da uđe i ja ga hvatam za ruku,

ne govorim ništa jer ću zaplakati,

a on se odjednom vraća, traži po džepovima svog prsluka...

- Soćo, nešto sam ti doneo... vidi...

one tvoje što voliš...

nisu na oko baš nešto, ali ja znam da ih ti voliš

pa sam ti doneo da imaš dok ne sazru sasvim...

...i vadi iz džepa kruške, kruške koje volim,

kruške sa stabla koje smo zajedno posadili

pre 22 godine... koja na oko nije lepa,

ali je slatka i vrlo ukusna...

Ja se zahvalim, sa knedlom u grlu,

on sedne u auto i oni odlaze...

taman na vreme, da ne vide kako sam se raspala...

...posle sam dugo sedela posle njihovog odlaska

gledala u kruške i plakala...

:kiss::kiss:

[vesticara 6022]

Razlog zašto sam otvorila ovu temu jesu moji dečaci,

sada imaju punih 11 godina i brzo rastu i sazrevaju u mlade ljude

Ponosna sam na njih, zaista...

Dobri su drugari, ne prave probleme, prolaze kroz sastavne faze

odrastanja dečaka i sve je to u redu,

dokle god su oni srećni i zadovoljni.

A onda se, vremenom, nađu dečaci odrasli u drugačijem okruženju

i dođu u kontakt sa njima...

Prvo su trpeli verbalno maltretiranje i vređanje,

bilo je i udaranja u par navrata,

podsmehivanja i etiketiranja ružnim nadimcima...

Na sve to sam savetovala da se ne obračunavaju fizički

i da pokušaju da izignorišu sve te ružne reči

da ne nasedaju na provokacije...

I uspeli smo u nameri... kada su videli da to

ne izaziva reakcije kod njih, odustali su

Potom je prošle nedelje krenula iznuda novca

od strane starije dece iz škole,

pa sam tu reagovala

jer sam bila zgrožena da dve godine stariji dečaci

mogu tako nešto da pomisle, a kamoli da urade...

I to se završilo mirnim putem (bar se nadam)

Juče, moj Biserko dolazi sa pitanjima šta znači fašista

i kako je on to nacista?!?

Sokirana... blaga reč...

Nakon razgovora o svemu, saznala sam da je jedan dečak rekao

tokom odmora da je on sve to, jer nema loptu sa grbom Srbije,

nego Barseloninu loptu i da su ga izostavili iz igre i

tokom utakmice dobacivali mu ove pogrde...

Sinoć, tokom igre ispred kuće,

taj isti dečak je došao da se igra sa njima

i u momentu počeo opet sa uvredama...

Pred spavanje, sin me upita:

-Mama, da li ćeš se ljutiti ako se ja potučem sa A.?

Ne znam šta da radim, on me vređa i ružno mi govori,

posle se izvinjava, ali ja to neću da trpim!

Dugo sam razmišljala šta da kažem i odgovorim

i na kraju sam rekla, slegnuvši ramenima:

-Ako misliš da ne postoji bolji način i ako misliš

da će tako to prestati, potuci se...

Danas, sedim na jednom skupu i stiže mi sms

''Mama, kad ćeš doći kući? Nešto se desilo,

želim da ti ispričam.''

a potom i drugi

''Potukao sam se sa A. Pobedio sam.''

a posle mog pitanja stiže još jedan:

''Dobro smo. Malo me boli prst.

Nisam dobro namestio prst pa sam ga nabio.''

Na kraju zaključih:

ponosna sam na sina,

jer ima meru u svom ponašanju,

jer je (nadam se) rešio problem

jer je iskren i sve priča (još uvek)

jer pravilno rezonuje i sagledava stvari....

:naklon: :kiss:

[Adrijan 3662]

Danas je jedan od onih dana kada sam ponosan na sebe i kada godinu i po dana rada, truda i strpljenja stanu u dva sata uživanja...Trenutno sam emotivno ispražnjen ali srećan!

Dve promocije sa puno sjajne dece, dragih ljudi i ja...koji sam uživao!

Ovo je onaj dan koji se pamti ceo život!

Puno smeha, aktivnosti, zajedničke DOBRE energije...i sam kraj kada me jedno malo prvače... vuče za kraj košulje i kaže...

"Divne su ti priče Dušane...!"

:goodpost:Naročito me se dojmi poslednja rečenica.

[Mia 6075]

Veca mi po difoltu uvek izbije smeh.

Izdvojila bih ovaj post... koji sam skoro naučila napamet.

K'o da sam bila u na predstavi.. i bilo nam je jaaaaaako lepo

Dakle danas puno veče blama!!

Pre ulaska u salu prebacim telefon na avio mod..jer mi po pravilu uvek u sred snimanja stigne poruka i onda na snimku žaba krekeće.

E sad biserka poželi da to odradi na vreme...

Naravno dok smo čekali da počne predstava, ipak isključim avio mod i pošaljem kumi porukicu..i (!!!)...i zaboravim da ga opet isključim!!

Kreće predstava, mrtva tišina kad punom snagom kreće "Uzbunaaaaaaa, čuje se sirene...uzbunaaaaaa nisi pored mene.." Peva Seve samo tako!!

BRUKO!!!

Pogleda me ovaj moj, ubilačkim pogledom...a ja

Ae ugasim....

Ide predstava, ja naravno obožavam da snimam..kad me neko kucne po ramenu...

??

"Zabranjeno je snimanje!!"

Upssssssssssssss....

Inače je bilo jaaaaaaaaako lepo na predstavi

:hahaha:

[vesticara 6022]

04.03.2011.

Skoro pa osma godina forumaškog staža. (bez 4-5 meseci)

Kako sam uopšte počela sa forumašenjem?

Micek bio bebač, mnogo besanih noći.

Na prvi forum sam stigla, ne znam ni ja kako.

Jednostavno sam se pojavila.

Ekipa je bila jaka.

Uglavnom ex članovi sa BgdCafea.

Nisam se snalazila, nisam čak ni fotku znala da postavim.

Moj foxus su bile igre bez granica.

Naravno

Kada sam dobila ponudu da moderišem neke pdfove,

ne mogu da kažem da nisam bila počastvovana.

Tada su vladala drugačija pravila.

Nije bilo psovki, svako iskakanje je bilo sankcionisano,

pisanje potkovano, argumentovano.

Mnogo likova mi je i danas u sećanju.

Sa nekima sam i dalje u kontaktu.

Na tom forumu sam se poprilično istrošila.

Dijabola koliko nećeš, kao i svuda.

Tada sam držala skoro pola foruma..

I svaka pritužba.. je stizala na moju adresu.

Trudila sam se da budem korektna.

Nisam dozvoljavala dvostruke aršine.

Znala sam, znam to i danas, da nanjušim kvalitet.

Kroz silne prepiske sa članovima, saznaš mnogo o njima.

I naravno - čuvaš tajne.

Sećam se, Morpheus će da me ubije kako sam ga prozivala,

da ''siđe'' sa chata i počne da piše.

Jesu bile muke po Tantalu, ali se isplatilo

I jedna od retkih osoba tamo, na koju sam mogla da računam tamo

je bio baš naš dragi.. šef.. (jooj.. jbm li mu miša, ala mi nedostaje)

Primer: Uradi mi, molim te, to i to.

I nije bilo greške.

Oduvek smo lepo fercerali.

Posle se izdešavalo.. sve što se izdešavalo..

Pokojna Jelena je otišla.. i nekako više sebe nisam videla tamo.

Što zbog pomisli, da ću da se ulogujem, a nje neće da bude tamo.

Što zbog činjenice da sam se zasitila.

Posle izvesnog vremena, otišla sam na Crozonu.

Sjajno iskustvo.

Naravno, tamo sam otišla po preporuci prijatelja.

Nas troje.. sa VCafea smo podizali Crozonu.

I nisam imala nekih većih neprijatnosti.

Dapače. I daGušče

Uživala sam.

Naravno, kada mi je i tamo pukao film,

samo sam zamolila da mi skinu mod titulu.. i nestala..

Zato i kažem sa punim pravom, i pokrićem, da podižem forume.

Jednostavno, volim da ulažem sebe u nešto, što mi deluje kao okEJ.

Onda mi se desio NSP.

Ostalo je istorija.

Ovde sam pustila korenje..

I znam da će opet dolaziti do zasićenja..

Ali..

Gde god da odem, vraćam se baš ovde.

Ovde su ljudi koje volim.

Fale mi Beba, Ela...

Tako da forumašim.. i forumašiću.

Forumašenje mi je donelo mnogo dobrog.

Iskondicirala sam.

Uživam. Zezam se.

Delim lepo... i manje lepo..

Zavisi od raspoloženja.

:naklon:

[vesticara 6022]

Nisam neko ko "juri" i ne igram igrice. Ne mislim da mogu da imam koga poželim (ali, uglavnom mogu ), ali zato stavim do znanja ako mi se neko dopada. Kod mene treba malo duži vremenski period da to klikne, osim ako hemija nije pukla baš odmah. Ako mi neko igra igru mačke i miša, ja ću lepo biti miš i otići. Te điđi miđi stvarčice kod mene ne pale. Ili hoćeš ili nećeš i nema sredine. Jurenje za tipom mi jednostavno nije u krvi, operisana sam od toga Neću nikome jurenjem da pumpam ego ili na taj način da stavljam do znanja da mi se dopada. Isto tako ne volim ni kad mene neko juri, u smislu da je dosadan.

Umem da budem strašno zajedljiva i bezobrazna kad sam nervozna ili kad nisam u elementu. Sarkazam uglavnom pršti iz mene, i to na loš način, i verujem da me ljudi trpe samo zato što me vole, iako mi je skrenuta pažnja na ponašanje. Defetista sam i generalno, a u tim momentima nisam ni qrac, kamoli za ljude. Imam običaj da kažem svašta a da ne kažem ništa, u stvari. Ispada da sam ispričala ne znam kakvu tiradu, a u principu ništa bitno nisam rekla.

Sa druge strane, kao što rekoh gore u onom dugačkom postu, nemam potrebu da pričam mnogo. Strašno mi na živce idu ljudi koji opisuju događaj BUKVALNO od početka. Mene to ne zanima, zanima me suština i šta se desilo, a ne da li si u klonji bio dva ili pet puta. Brzo, koncizno i sažeto. Ako je potrebno analizirati, nema problema, ali pusti me da dišem od informacija koje su potpuno nebitne. To je razlog plus zašto nemam potrebu za ljudima. Takve priče tolerišem samo najboljoj drugarici koja je majstor da opiše apsolutno sve od početka pa do kraja, a ubaci i aneks na kraju

Sad ću malo sebi da uskočim u usta.. Pored toga što nemam potrebu da pričam mnogo, ja obožavam da pričam Daj mi temu u kojoj se nalazim ili u kojoj sam stručnjak, u stanju sam da pričam baš dugo. I znam da umem da udavim, isto kao što to davi mene kad se neko drugi tako postavi.

Svako od nas ima prošlost. Za razliku od većine ljudi koje poznajem, ne smatram da me ona i određuje.

Jako mi dugo treba da prebolim nekoga, ako i prebolim. Uglavnom se kao pijavica držim te neke priče, nevezano za to koliko je bila uspešna i da li je uopžte bila uspešna. Samo sam navikla da pređem preko toga, zakopam i idem dalje. Ali ne postoji tip sa kojim sam bila, a da sam prema njemu nešto osećala, da sam ga u potpunosti prebolela. Nekima bih rekla ne bez razmišljanja, ali samo zato što ne bih rizikovala da mi opet slome srce.

Umem da budem neverovatno perfidna Nemam problem sa tim da priznam kad sam kriva ili da kažem izvini, ali.. Uvek ali.. Umem da nateram osobu da oseća kao govno, posebno ako sam ja kriva oko nečega pa tu istu krivicu, deset puta više, nabacim na sagovornika. Ružno je, znam, ali to sam ja (a ne moja Šauma). Ne znam zašto to radim, sad kad razmišjam.. Nema posebnog razloga. To sam jedno vreme jako uspešno radila sa mamom, pa sam prestala kad sam odrasla. To ionako uglavnom radim sa ljudima koji mi neće okrenuti leđa i prema njima mogu da budem kučka na kvadrat. Niko to od njih nije zaslužio.

Ne pravim prvi potez kod muvanja. Desilo mi se jednom a da sad mogu da se setim da sam ja napravila prvi korak. To uglavnom nosi propuštene prilike i samo se zbog jedne kajem.

Jaaaaaako dugo mi treba da se nakanim da nešto uradim, jer sam ja neviđena lenčuga. To, opet, nosi propuštene prilike. I zbog nekih mi je stvarno žao. Ne "ubiću se, žao mi je", nego ono.. Gorčina zbog manjka hrabrosti. To me i generalno krasi. E sad, sa druge strane, strašno sam ambiciozna i volim da se takmičim. To me i pokreće.

Ne kockam se. Igram na sigurno, uglavnom ne rizikujem. Volim da sve potvrdim prvo pa tek onda da delujem. Tu, naravno, ne mislim na kockanje na aparatima ili ruletu, mislim na proračunatost.

A opet, odluke uglavnom donosim za jako kratko vreme i odluke retko kad menjam. Ono, poprilično sam impulsivna i ako se za nešto odlučim, odlučila sam. Grešim, naravno, ali greške su tu da se isprave.

Ja sam, bre, hodajuća kontradikcija, ako niste skontali

Nekako gubim želju da maratonskim postovima ali starsicu volim da čitam kad je "krene" .

Treba li da kažem da sam se slatko nasmejala kada sam pročitala poslednju rečenicu?

Kao kada Šerloh Holms reši slučaj i sve sruči u jednu rečenicu!

Carica! :kiss:

[Mia 6075]

Kako znaš da si bio staroj majci u poseti? Torbu koju si s lakoćom nosio u povratku jedva tegliš sa dve ruke iako ti je rekla da "nije ništa stavila unutra".

:srce:

[Adrijan 3662]

Ajd' sad pisac.... opiši tu gomilu emocija i taj detalj vredan 25 godina...

Sinoć sam bio da gledam na koncertu, sina naslednika koraka, osmeha, nošnje i čarobne energije koja se stvara sa publikom koja diše u ritmu 7/8...

Nije mi bilo prvi put da ga gledam i borim sa emocijama ponosa, treme, sreće, nostalgije. I nije mi prvi put bilo da primetim da je dobar kao što ja nikada nisam bio...i da je nasledio i čisto uživanje u tome što radi. A to sam primetio po osmehu...i da prvo igra za sebe, onda za partnerku...pa tek na kraju za publiku. I ta energija se oseti...

Ali nešto je bilo prvi put. Prvi put je igrao "Šopsku trojku"...

To je igra koja se teško zaslužuje, igra vatrometna, brza, prepuna ritma i teških koraka. Korak koji neko ko nije sa ovih prostora nema u damarima.

Igrao sam je i ja pre više od 25 godina. Ta, tadašnja "trojka" i danas važi za najbolju ikada medju generacijama. Postoji i snimak jedne izvedbe na američkom tlu, kada smo doživeli stajaće ovacije više hiljada ljudi.

Taj snimak je moj naslednik gledao mnogo puta...godinama unazad...a poslednjih dana pred koncert opet dok je "skidao" cake...

Snimak se završava našim poklonom, skidanjem šubare da otkrijemo lica i jednim detaljem sa moje strane. Imao sam gustu kovrdžavu kosu koja bi se pod šubarom slepila. Uvek bih rukom protrljao i rasturio kosu da bi u trenutku poklona publici izgledao "pristojnije". Tako je i ovog puta bilo...

Sinoć...igra traje..ne dišem...naslednik je na istoj poziciji...noge i glava prate korake koje i danas znam bez greške...Smešio bih se, iskočio iz kože, možda od ganutosti pustio i suzu...

izborih se nekako sa svim tim. Igra se završava, njih trojica kreću u poklon...moj naslednik skida šubaru...i rukom protresa svoju inače kratku kosu...

25 godina kasnije...moj sin, meni posvećuje igru koju je zaslužio svojim trudom, znanjem i požrtvovanjem. A meni jedna izdajnička suza krenu niz lice.

Nisam nikakav pisac...sve ove reči koje nabacah ne vrede tog trenutka. Delić vremena, pokret...koji samo nas dvojica razumemo...

:naklon:

[vesticara 6022]

Cesto se ova pesma slusala kod nas u stanu, kolima... u periodu (pa i pre) podnosenja zahteva za odlazak u Kanadu. Moja jaca polovina je, svesno ili ne, izabrao da bas ta pesma bude njegova mantra, zvezda vodilja. Ja je volim zbog ritma... a sada dok je slusam, posebno reci cak budi i neku setu u meni. Vraca me u taj period kad sam verovala da i ja to zelim, da je to ustvari nas zajednicki san... otisnuti se u svet... taj (prokleti) zapad i...

...(Life is peaceful there)

Go West (In the open air)

Go West (Baby, you and me)

Go West (This is our destiny)

Come on, come on, come on, come on

(Go West) Sun in wintertime

(Go West) We will feel just fine

(Go West) Where the skies are blue

(Go West) This is what we're gonna do...

...ali ipak ne ispade bas tako. Nije to bio nas zajednici san ali mi isto tako nije zao sto ga proziveh.

:kiss:

[vesticara 6022]

Jos jedna godina odlazi u nepovrat. Ne povratila se...

Ne volim mikseve, ne volim lomove, ne volim iluzije. Njih ne volim posebno, a ovako mator i namcor osecam da je sve ovo samo velika iluzija. I mladost i zdravlje, prijateljstvo, ljubav, hleb sve je velika iluzija. Sve nestaje bas onda kada ti najvise trebaju.

A sta je to sto me vuce napred, sto me tera da otvorim oci svakog jutra? To je sreca. Sreca ili samo jedan mali deo nje koji ti govori da si izabrao ono cega si vredan, ono sto pripada bas tebi.

Nekada nas deli citava vecnost od srece, nekada reka ili losa rec, a nekada samo par plisanih sedista ali ja i dalje sanjam i budim se srecan. I topao!

:naklon:

[Mia 6075]

IjaaaaoJ sveKrivo

dideš u peršun, sva sam se naježila.

Re: Izvin'te...kako je to biti majka?

U životu svake žene postoje trenuci kada joj je srce puno, kada je ponosna što je žena, što je majka.

Ponosna je kada je žena i nađe partnera svog života....

... kada rodi jedno pa drugo malo biće i uživa u njihovom odrastanju...

....kada im čestita prve diplome....

....kada ih gleda kako uživaju u svojim prvim platama...

....kada pristustvuju njihovom osamostaljivanju...

Danas sam ja ponosna na svoje dete.

Ponosno je rekao "DA" i zasnovao svoju porodicu.

Sledeći ponos će biti uskoro, meni kao ženi, kao majci i kao budućoj baki.

I dok smo čekali da se obavi ceremonija, prisećali smo se kako su se "juče rodili"...kako su pravili gluposti....

Od danas će oni slagati delove svog novog života, stvarati uspomene na svoju decu i njihove gluposti koje će praviti...a mi ćemo dobiti novu ulogu u životu.

Onu divnu ulogu žene a to je biti baka.

Maziti, paziti i razmaziti unuče, jer bake uostalom za to i služe.

Ipak je divno biti majka, ma koliko to ponekada bilo teško...

Čestitam majko.. još malo pa bako :kiss: