Forumski biseri

[Adrijan 3662]

Ja bih ovde, da mogu, a ne mogu, uramila i okacila Glisine 'Boje' ...kao pravcato umetnicko delo

U pravu je Ela. Dobro me je podsetila. Ja izbrava nisam stigao, a posle skoro zaboravih.

Zadatak 2U1: Detaljno opiši 5 forumaša ili forumašica koji su na tebe ostavili pozitivan ili negativan utisak

Na Igri "Istina ili Izazov".. tražeći jednom Izazov, drugi put Istinu, dobih mogućnost da ih sjedinim.. i pretvorim u jedan divan i veoma ozbiljan zadatak.

Onima koji me znaju, poznato je već da ja sve okrećem na zezanje... na igru i na š(n)alu. Skoro sve.

I prepirku i svađu i revolveraški obračun i kafansku tuču.. pa čak i neka lakša peechKaranja i teža Qrobrecanja (izvini Veco)

Smeh je lekovit

kao OliGovit.

Obzirom da sam hipersenzibilna (to se ne vidi, ali ja znam.. što je sasvim dovoljno) svojim tananim antenama, prijemnicima najprigušenijih i najdaljih signala iz okruženja i vasione, ja jednostavno osetim kada treba stvar da se uozbilji i smehu da se kaže STOP!

Ozbiljnost mi je jako redak, ali izuzetno dragi gost.

Kada mislim i kada govorim o ljudima koje volim, šala uvek zanemi. I zna da joj za stolom tada mesta nema.

Trenutak Istine

- Utisci i Uticaji -

Kada mislim i kada govorim o ljudima koje volim, ne mogu da pričam o utiscima.

Utisci su mlaki, prazni, površni, neodređeni, neupečatljivi.

Utisci su dosadni, pa tako ne predstavljaju nešto što bi kod mene igralo i zaigralo na duže staze.

Utisci su kratki. Slični oborenoj svetlosti farova automobila koji mi u susret idu.. noću. Nalik treptajima plamičaka sveća i toj nekoj jedva vidljivoj prigušenoj, nejasnoj i mutnoj svetlosti koja mi pokazuje malo.. i ne kazuje skoro ništa. I ma koliko te svetlosti jake bile, one se samo pojave i nestaju.

Utisci su trenuci.

Kao insekti. Obične mušice, bubice, leptirići, pauci i komarci sa kojima ti se put ukrsti, sa kojima se uz malo sreće u vožnji mimoiđeš.. ili ti se oni manje srećni zalepe za šajbnu. I nestanu s’prvim mlazom vode uz samo jedan pokret brisača.

A ja volim životinje. Velike i male životinje koje će da me nateraju da prikočim, da stanem. Posebno volim one koji mi ne dozvole da projurim pored njih, one koje će da me zaustave makar i tako što će, ako ih odmah ne primetim, da mi slupaju i vetrobran i farove i oba krila i motor.. i celi auto. Da vidim da su tu. Da mi pokažu ko su.

Volim jake svetlosti i duge odbljeske. Koje ne prolaze tek tako, koji ne prestaju i ne nestaju,

Volim panoe. Velike i jasne slike.. i tačno prepoznatljive boje.. i tople i hladne.

Boje me pokreću, oko malog prsta okreću, pričaju, dižu me do neba i bacaju na dno. Boje me greju, mršte se i smeju, vrše na mene uticaje… i lepe i gadne.

I kako onda da pričam o utiscima.

Ti ljudi su moje boje, a moje boje - moja osećanja.

My "Human Bouquet"

Crna boja.

Najjača. Najluđa. Najdraža.

Na prvi, na drugi, na treći (i na svaki sledeći) pogled surova. Tajanstvena. Vreba, kao lovac. Prekriva sve i dominira Sa zadovoljstvom plaši. Ali ko je zna, zna! da je fokusirana samo na folirante, ljizge, ljudske pizde i kukavice. Crna je moćna, nemirna, otmena, svojeglava.. luda kao struja. Sve je tu, sve na broju, a baš sve u haosu. Crna je pravi buntovnik, svoju sopstvenu eleganciju za tren sama sruši. Reklo bi se , crna je pravi Raj!! za ludake, lopove, ubice i manijake.. ali,

istevremeno crna ume itekako da čuva. I za sve da se pobrine. Ona te na svoj način pazi.. i na svoj način miluje i mazi. U nju možeš da pobegneš, da se u njenom zagrljaju ušuškaš i sakriješ, da te spasi… I samo ona ume i samo u njoj možeš da slušaš najlepše bajke.

I da se smiriš, čim zaspiš.

Ogromna.. kao svemir, Opasna kao noć, Duboka. kao tunel, Čudesna kao san.Nedokučiva.. kao smrt. Kao tamni vilajet u koji treba dobro stisnuti petlju i ući, kroz njega sve puteve, stramputice i ćorsokake proći.. i do dobro sakrivenih zlatnih žila doći.

Ja došla.

Crna boja mi je Ludi Milojko.

A crna sam i ja.

Bela boja

Svetlost, Ravnoteža, Sklad,

Duša je bele boje. Nevinost, poštenje, ponos i čast čine je još blistavijom. I Duh je potpuno beo.. dobri sveti duh. Od beline proziran.

Bela je snažna, obasipa, gospodari, vlada. Na potpuno neobjašnjiv način čak i iz prikrajka blješti.. i dominira. Sa njom možeš do besvesti da se igraš, Ne možeš joj ništa. Ni da je potrošiš, ni da je polomiš, ni da je izgužvaš, ni da je prospeš. Uvek je ima. Bela je svoj sopstveni izvor. Bela je i rad i sklad i čistoća i red, ali bela je i led. Ledena kraljica rezervisanosti. Uvek tu i u dobru i u zlu, uvek sasvim blizu i uvek dovoljno daleko, Nikad nikom na dohvat ruku. Čuvajući sebe, čuva druge. Od sebe povredive, ranjive.. i osvetoljubive. Zbog samo jednog pogrešnog koraka, na samo jedan povišeni ton, može da se obruši kao snežna lavina sa najviših planina. Sve da ti sruši i zatrpa.. i pride da te polije vodom i zaledi, tako da se nikad ne razlediš.

Bela nije boja.. a boja je. Sve su boje tu, a ni jedna ne remeti drugu. I sve je uvek na svom mestu. Bela je savršeni sklad i potpuni mir.

A kada bi samo htela, samo poželela, mogla bi ona šta god hoće, Sa trunčicom plave da se izgubi, da u tom prostranstvu nestane i ona.. i sve, mogla bi sa najmanjom kapi crne da pomuti pamet, sa tek kapljicom žute da sprži ceo svet, uz samo mrvicu crvene da vrišti.. do Boga.

Zna to ona. Ali neće.

Bela boja mi je Goga

Crvena boja

Radost, Život, Ljubav..

Crvena je kraljica dvojnosti. Ima naivnost deteta i raskoš žene. To je i nevina devojka i neukrotiva ljubavnica. Crvene su i istina i laž i lepota vernosti i prevare draž.

Crvena je i kazna i greh, ali crven je i oproštaj. I smeh.

Crvena se ne vodi, ne vezuje, ne zaklinje i ne obavezuje. Ne priznaje silu, do sebe same.

Ona je ta, sila koja pokreće i okreće svet. Na koju god hoće stranu.

Samo naizgled dostupna i naizgled uhvaćena, ona zna, da… i kad je sa svima ona nije ničija.

Crvena je karma, prokletstvo nošenja krune obožavanja na glavi i oko vrata upletenog bodljikavog venca neutoljive žeđi i samoće. Kao omče.

Do crvene se ne može doći. Ako se i dođe, ona će ubrzo otići, pa je opet nećeš moći stići.

Crvena je tajna. Čak i samoj sebi.

Crvena je mudra. I odlučna.

Vrela, kao krv. Oštra kao britva. Uleće u oko kao koplje.. Pogađa cilj.. kao strela.Ne možeš da je ne vidiš.

A kad ti u oko tako uleti, ne možeš da je ne osetiš. I da tako raščerečenih zenica ne shvatiš.koliko je pogubna.. i koliko lepa.

I dok ispuštaš dušu, čak i tako slep.. ne možeš da ne uživaš u njoj i da ne ukapiraš kako je život mio i lep. A naročito ne možeš da ne poželiš da te stalno pogađa, da te opet iznova topi

i na kraju, ako baš mora (a mora) da ti te tvoje totalno razjebane oči (svojom negovanom rukom) sklopi.

Crvena mi je Boginja

Plava boja

Širina/Visina/Dubina, Sloboda

S’njom možeš da biraš..volja ti da putuješ, da plivaš, da roniš, da letiš. U plavoj nema granica, nema stanica, nema zidova, nema lanaca I nema katanaca. Baš u ni jednoj nijansi. Sve ti je na dohvat ruke… i sve pod nogama.

U njoj sve priče prestaju, sve brige nestaju, sve tajne padaju u vodu, svi problem ti se kao baloni na sve strane razlete … i postaješ dete. Samo sa plavom možeš da ćutiš, da ne kažeš ništa, a da si i rekao i čuo sve. I da se nikada ne uplašiš što si skočio previsoko, otišao predaleko.. zagazio preduboko. U plavu možeš da toneš, a da se ne udaviš jer si ostao bez vazduha. Plava je vazduh.

Njenim talasima možeš da se prepustiš kao nemirnom moru, čudno uzburkanom jezeru, divljoj planinskoj reci. Da nemaš pojma gde će te odneti, ali da znaš da će te sačuvati.I da ćeš do kraja ostati u njenom totalno izmaštanom koritu. S’plavom možeš da lutaš, da se šetaš, kao po nebu, da pogledom obiđeš celu planetu, da obiđeš i razgledaš celu vasionu, da vidiš šta ima novo u galaksiji. I da se ne izgubiš. Plava te nosi, ali te i vraća.

Plava je moj Adrijan

Ljubičasta boja

Strast, Fantazija, Enigma

Ljubičasta je mašta, svemoćna, svemoguća, sveznajuća. Vrtlog koji te uvuče u sebe, pa te vrti kao ringišpil iz koga lepo vidiš da si svuda, a da nisi nigde. Da nisi ni na nebu ni na zemlji. I ne poželiš da sa te vrteške ikad siđeš. I ne pomišljaš da iz tog začaranog kruga izađeš. I nikada nisi načisto, ni kako si tačno ušao, ni kako ćeš izaći.. I nije te briga.

Jer ti je tako dobro tu, u njegovom sedištu. U samom središtu ljubičaste.

I čuješ muziku. Najčudniju. Koju niko nikada pre tebe nije čuo. Muziku koja je samo tvoja. Samo tad i više nikad.

Slušaš melodiju koja nema note, nisi siguran ni odakle se čuje, ni ko je izvođač Samo moliš Boga da ne prestane. Bez daha pevušiš pesmu iako ne znaš ni na kom su reči jeziku, ni koji te instrumenti uveseljavaju i prate. Uživaš.

I trudiš se da kako god znaš i umeš i koliko god možeš da izdržiš uspeš da ne trepneš, ili da otvoriš oči. Jer jedino to ne smeš. Ljubičasta će tog trenutka nestati.

Posle možeš da trepćeš koliko god oćeš, ako ne umeš da skopivši oči sklopiš sve kružiće, sve trokutiće, sve romboide i sve kockice.. na pravi način,

veliko je pitanje kada će ti... i da li će ti ikada ponovo doći.

Ljubičasta mi je Ela

Zelena boja

Čuda prirode, Dinamika, Obnavljanje, Snaga,

Nema većeg čarobnjaka, a ni veće tajne od nje.. Prirode. Kao bilo koje drvo, recimo breza. I dok raste i dok lista i dok cveta i dok joj se grane pod težinom kiše i snega savijaju i lome, dok joj koren čupaju , dok joj kora stabla puca.. ona je uvek uspravna. I trpi.

Zelena je tiha žrtva.. izrazito požrtvovana. Dok svoju muku ćuti, druge rado smiruje.

Vešta kao kameleon, preobraziće se koliko god treba puta, sve podneti, sve izdržati i vrlo brzo regenerisati baš sve. U ime života svake svoje grančice, svakog pupoljka i svakog svog zelenog listića.

Elegantna kao ballerina, okretaće se pri svakom naletu vetra i plesati sa njim, da ublaži njegovu snagu, da je ne polomi i ne pokida njene cvetiće. Okretna kao čigra i kad joj je možda najteže, poželeće da se igra.

Nepregledna kao polja, slatka kao lubenica, zdrava kao kivi, živahna i vesela kao žaba, jedinstvena kao detelina.. sa četri lista, ona drugima donosi i daje sreću.

Zelena je samouverena, jer zna koliko je snažna. I koliko važna.

Zelena je bol. Konstantne promene, konstantni usponi i konstantni padovi. Da nije takva kakva jeste, da je nešto slabija odavno bi izgubila mnoge bitke. Ali, zelena je snažna. Toliko snažna, da može da ponese titulu neuništiva.

Otporna kao trava, koju mogu da gaze i pregaze, da ne paze, da seku i da pale, ona će se iz svog sopštvenog pepela kao Ibis dići.. i opet iznova nići.

Igrom slučaja, baš u zemlji izlazećeg sunca.. zelena je symbol večnog života.

Zelena boja mi je Aiko

Žuta boja

Toplota, Dobrota, Raskoš

Žuta je ideja, a Sunce sa idejom je sunce i po’. Najtoplija boja, može sama a uspešno se meša sa svima, koliko ih god oko nje ima. Na tople ne utiče značajno, ali hladn baš zagreje.Žuta zrači čudno čulnim magnetizmom i kada s’ nekom plavom plače i kad se sa crvenom smeje. Ume da prede kao mačka, koja s’vremena na vreme dobija i tri para vilica troglave ažBahe. Naročito zimi. Ponekad ko mačeve isuče i pokaže kandže Bengalskog il’ nekog manjeg tigra. Ima apetit anakonde.. i cug Dambo slonića.. što se tiče pića.

Žuta je slatka kao krempita, ali žut je i limun, pa se sa u prisustvu njega i ona zakiseli. Žućkasto i bespomočno je tek rođeno mače, ali žuti su i predatori, lavica i lav, i leopard i ris. Žuta sa sobom uvek nosi kofere i torbe, pune sreće i lakoće.. i neseser samoće..

Bespomoćna kao lovina ili narogušena kao hanter, samim tim što se prostire duž celog neba I

i zemlje, žuta je pravičan vladar. Okovan u zlato.

Žuta je pametna boja, jasna kao dan, sa njom se uvek tačno zna i ko je ko i šta je šta. A naročito se zna koliko je dva i dva. I dok traje svet, to kod žute nikada neće biti pet.

Žuta boja mi je SunFlower

Narandžasta boja

Igra, Optimizam, Drugarstvo

To je boja ptice. Kao veštom i preciznom rukom umetnika, savršeno obojenog perja.. I paperja. Sami koren svakog pera, gde sve druge boje iz nje izlaze, s’njom se prelivaju i uranjaju u nju. Narandžastu.

To je boja magme, lave.. i boja vatre. A vatra k’o vatra, može biti u boji zagasitog, upornog, dugotrajnog i istrajnog žara, u svetlim tonovima mirnog, uspavljujućeg plamena koji se smeje dok me greje, a može lako prerasti i u stihijski požar. I progutati i mene i nju i njega i tebe i sebe.. i sve oko sebe. Nikad ne znaš i nikad nisi načisto.

Narandžasta je boja jesenjeg lišća, poluopalog.Boja efekta. Ona nije ni minus ni plus. Ne štrči i ne odudara.To je alarm boja koja se sama iznijansira, pa ti se učini da se izgubila. A nije. Jer ona zna svoje mesto i uvek je tu negde,

Ipak, želiš da je uvek tu… i, ako je na paleti i na slici dugo nema, trčiš da je nabaviš, da napraviš zalihe.. jer narandžaste nikad dovoljno.

Narandžasta mi je Veštičara

Siva boja

Pečat razuma, Disciplina, Ozbiljnosti, Autoritet

Siva je posebna priča.

Moja dvojnost me je dovela dotle, da funkcionišem kao podeljena ličnost. Potpuno naslonjena na svojeručno pobodenu zastavu neograničenih sloboda, anarhije i bunta, samom pojavom sive, momentalno uzimam i bacam.. i zastavu i koplje u trnje, oblačim uniformu i pretvaram se u poslušnog, disciplinovanog i dobrog vojnika Švejka. Pritom se uopšte ne pretvaram da se pretvaram, stvarno se pretvorim. Siva je injekcija hrabrosti, pokreće na junaštva, ne trpi nered a ni prazsm hod. Siva kao asvalt popunjava sve praznine i neravnine na putu, i dok ih ravna odmah postavlja znakove, da ne bude nikakve zabune. Ona je konvoj vatrogasnih kola koji gasi druge boje i budi razum. Izaziva i testira poverenje, uverenja, svest i pripadnost.Siva će i najokoreliju lenčugu naterati da napravi plan.. i da ga se pridržava,

Siva je i svoja i svačija suprotnost.. predstavlja izvaganost, pravu meru i zrači jedinstvom suprotnosti. Ni malo nije mistična, potpuno stabilna i postojana boja, a ipak neko čudo drema tu u njoj. Kada I da li će se probuditi to ni ona ne zna.

Siva je horizont. Od svih drugih boja podjednako je udaljena i svima podjednako nejasna. I I podjednako daleka.

Ipak, i tako daleka, crnoj je najbliža.

Jer siva je na sasvim logičan, a ipak neki nedokučiv način proizašla iz crne

A crna sam ja.

Siva boja mi je Morph

Sveobuhvatna Lepeza Duginih boja

Bezgrešnost, Blagost, Detinjstvo, Spokoj, Mir

Tajna svih čuda, svih lepota i svih čula, zajedno. Otkrivena u samo deliću trenutka, na jednom jedinom mestu.

Šarena a čista. Blista. Kao sjajna i uglancana mermerna bista. A nedodirljiva. Neuhvatljiva i izmagličasta kao priviđenje, kao duh. Kao odbljesak suze na ivici oka. Kao cela paleta, na vrh trepavice.

Retko se pojavljuje, ali u trenutku kada se pojavi mogu da je vide i da u njoj uživaju baš svi koji su se tu zatekli. Svi normalni i svi nenormalni. svi pametni i svi blesavi, svi zdravi i svi bolesni, svi koji dobro čuju, a i oni koji ne čuju uopšte, svi koji vide, pa čak i svi slepci mogu da je dožive tako što će da osete da je tu. Mogu da je vide i svi ubogi i svi jadnici i svi bednici i baš svi ružni, svi prljavi i svi zli.

Ne mogu ni da je vide, a ni da je osete jedino kretenoidi. Oni i ne znaju šta je to. Jer njima se nikada ne pojavljuje, a i ne javlja.

Duga mi je Duga12

Braon boja

Postojanost, Prisutnost, Neutralnost

Ispod žita, trave, korova, drveta, reke, cveta.. ispod zgrade. mosta, uličnog betona.. svuda je ona. Zemlja.

Ne skreće mi pažnju, a tu je. Sve se dešava na njoj i oko nje, a ne vidim je. Znam koliko je važna, ali ništa mi ne znači. Viđamo se, ali ne zapamtim je i ne mogu je se kasnije ni po čemu setiti. Ne znam joj miris.

Kada slikam, koristim je, ali je nekako uvek prekriju druge boje.

Braon boja je boja okruženja, svakodnevice, rutine, obaveze, navike..

Braon boje su mi usputni znakovi, usputni prolaznici i sve nevažne usputne stanice.

Oker boja

Ne volim ništa što je u ovoj boji. Mrzim je. Gadi mi se. To je boja smrada. Boja bolesti, rane.. gnoja.

Boja izmeta, blata, kaljuge. Boja buđi i dna. Boja ilovače i raspadanja. To je boja groba, boja gadosti, boja svih mojih užasa, boja svih znanih mi i neznanih strahota i grozota.

Oker je boja truleži, zagađenja i pokvarenosti.

Oker je boja ljudske zlobe.

U okeru su mi zlikovci i nedobronamernici, svi zlotvori i svi neprijatelji.

Ne crna.. oker je boja zla.

A najprljaviji oker je boja samog đavola.

Ljudi koje vidim u toj boji, nisu vredni pominjanja.

__________________________________________________________

Dakle, pitanje glasi:

A… kako ti stojiš s’bojama?

U kojim je bojama tvoj svet, tvoj život, tvoje srce.. i u njemu tvoj Human Bouquet?

Ne, stvarno..

Sedi malo, sipaj sebi neko piće, uzmi svoje boje.. i oboji iz tog svog buketa bar jedan “ljudski cvet”.

Ako hoćeš možeš i više… niko ne sme reč da it kaže.

[Aiko 1794]

Dugo, dugo, dugo nisam procitala nesto ovako dobro kao gore citirani Glishin post..

Nisam bas neki ljubitelj dugackih postova, ali sam ovaj procitala od reci do reci, dva puta..i sigurno cu mu se vratiti..

Glishava..:naklon:

[Glisha 3487]

Hvala Aiko

..... i nije ovo "kuma kumu ispraćala.. kuma kumi vraćala"

ovo je BISER BISERA!

I moj muz je clan stranke..i to jos ima i neku funkciju ..i jos dva prijatelja isto, takodje clanovi stranke..poznanike da ne spominjem..i ja eto svim strankama na gomili jebem mater jer se svi bore samo i iskljucivo za svoju guzicu i lazu..lazu..lazu..a ko laze, taj i krade..

Oni lazu i kradu, ja rintam i jebem im mater..svima, bez razlike..

:rnr::rnr::rnr:

[ELA 1400]

Opet bih zamolila za pomoc. Mesto mu je ovde ... Starkin post sa teme - A vi kako 'te? ... Sta reci? Post koji je izasao, ne iz glave ili srca, vec iz celog mladog bica. :kiss:

[Adrijan 3662]

Opet bih zamolila za pomoc. Mesto mu je ovde ... Starkin post sa teme - A vi kako 'te? ... Sta reci? Post koji je izasao, ne iz glave ili srca, vec iz celog mladog bica.

Ne znam.. Zbunjeno nekako.

Jednog momenta sam sasvim ok, a drugog se vec raspadam. Imam taj feler da, kad god sam u ovakvoj fazi, ja mastam. Mastam o stvarima koje se nikad nece desiti. Recenicama koje necu/necemo izgovoriti, pogledu, rukama i usnama koje nikad necu imati. Razmisljam kako dolazi na moj kucni prag nenajavljen da me iznenadi i u glavi prolazim kroz fantaziranu pricu kako bi to izgledalo. Kako bih ga volela i kako ga ne bih pustila nikad da ode od mene dok sam okupana njegovim mirisom, sa prstenom koji mi on stavlja na ruku, obujmljena njegovim rukama.

A onda lupim sebi samar. Pravi samar koji ostavlja prste na obrazu i kazem sebi da sam budaletina koja se vine u oblake dok si rek'o PRC. Navikla sam da cvrsto stojim na nogama i ne podnosim kad dozivim zemljotres.

Zajeb'o me isti covek, na isti nacin. Samo sto ovog puta vise boli i samo sto sam ovog puta zaista poverovala u sve to.

Onda se zamislim.. Da li je greska u meni? Da li ja teram momke od sebe svojim ponasanjem? Nije uopste iskljuceno.

Znam da je tesko. Znam da ce boleti. Ali danas sam presekla dve stvari. Ostaje treca, ali nju jos necu da diram. Pusticu da jos malo damara po glavi, dok i definitivno ne presecem. Lako mi je da budem pametna za druge Danas mi je mnogo trebalo da se pored nekoga, ma bilo koga ko zna da pruzi neznost, scucurim i cutim zavijena u jorgan. Samo da neko dise pored mene i cuti. Nevolja je ta sto to nikome necu priznati (osim vama, ali vi ste u mom kompjuteru i ne mozete da me grlite osim ovako) a znam da mogu. Pre mesec dana sam trebala poslusati glavu, a ne srce. Ali.. Kad bih poslusala glavu.. To ne bih bila ja.

Iste ove reci koje cu napisati sada sam napisala pre pola godine, zbog istog coveka:

Ali samo na neko vreme

I da, hvala Banetu na virt shamarcini

[ELA 1400]

:aaa: Adrijaneee ...sreCice dzentlmenska ........bi li mi ovde turio Rancerove BrKe? ... Ne volim ja te 'pale-zare nausne dlake', ali je kolegin post lep i inspiritivan :andja:

[Morpheus 5112]

Evo, turiću ti ja.

Potaknut onom starom istinom ili narodnom poslovicom (jebem li ga )

""vole zene kad brkovi zare ",pustio sam i ja jednom brkove i to bas onako radikalno ...

da ne kazem ..raskalasno.

Mnogi su mi govorili da izgledam kao stocarski nakupac

ali se ja nisam obazirao na te otrovne opaske i zajedljive insinuacije .

Ljubomoran i dokon svet.

I jednom tako , posle nedeljnog rucka ( supa sa rezancima:)....itd....)

odem ja u obliznji kafic i narucim pivo , normalno, otkopcam dva dugmeta na kosulji

""kroz pustinju i prasumu " sa kragnom od uveta do uveta , kako bi taj ljubavni tepih bio primecen ,

i poredjam na sto:"" hadson" upaljac crvene boje , marlboro i mobilni telefon Alcatel (malo veci ) sivomaslinaste boje.

Češalj i ogledalce nisam vadio iz malog dzepa mog sivog sakoa jer bi to bila seljanija prava ,

ispao bih seljober ..ljakse ...i tako to.

Treba misliti na sve.

Posebno kada se nadjes na nekom takvom mestu treba voditi racuna o svemu

jer je prvi utisak najvazniji.

I tako , sedim ja , zapalim jednu marlboro cigaretu svojom Hadson upaljacem ,

pijem pomalo pivo iz flase i zamislim se, kako bih dao tu neophodnu dozu tajanstvenosti

svom personalitiju to jest...svojoj malenkosti.

I primetim , sasvim slucajno, dve dobre ribe , ono skockane , nasminkane , moderno obucene

kako me pogledavaju i sve se nesto smejulje i dosaptavaju.

Znao sam da je to zbog mojih monumentalnih brkova, pre svega .

Tada sam shvatio da je pustanje brkova bila prava stvar.

Jedna od najboljih odluka u mom zivotu.

Hteo sam da im narucim pice ali sam dosao do zakljucka da je to nepotrobno .

Izgledalo bi da zelim da kupim njihovu naklonost a za tim stvarno nije bilo potrebe

jer su moji Grandiozni brkovi ucinili svoje.

Dobro , ne treba zanemariti ni finansijski momenat ...da budem iskren do kraja.

I tako . sedimo u kaficu . i sekundu ili dve najvise pogled mi se sreo sa plavusom

koja kao da je sa duplerice Plejboja dosla u lokalni kafic direktno.

Posle sekunde ili dve , najvise , cure su ustale i izasle iz kafica.

Sigurno su bile studentkinje , a sutra je bio ponedeljak u kojem su ih cekale radne obaveze

pa iz tog razloga nisu mogle da se duze zadrzavaju zakljucio sam ja racionalno.

To je bio jedini razlog njihovog iznenadnog odlaska iz kafica.

Sta bi drugo moglo biti ?

I tako , posle te epizode , nosio sam ja svoje brkove ono sto se kaze ""ko odlikovanja"

ali se nisam uobrazio , postao gord i sve to, zbog te sve lepote ..tog ukrasa.

medjutim , vremenom ,( vidi jada ) moji brkovi su poceli dobijati svetlo - smedju boju , da ne kazem zutu.

Nisam vise mogao da ih prepoznam.

Nisam vise mogao da pronadjem sebe u tome.

I jednog dana ..jednog tmurnog dana ..obrijao sam ih... teska srca.

Bilo mi zao.

Posle sam se osecao kao go ali ziv se covek na sve navikne...jebes ga.

Neki trendovi i brendovi se menjaju ali one prave vrednosti , one istinske vrednosti

uvek ostaju , a brkovi , taj ukras muskog lica , taj erotski simbol , to svakako jesu.

A ne zelim ni da pricam o tome koliko je zena palo na moje brkove

jer bi ispalo da se hvalim.

Jer vole zene kad brkovi zare.

I pale.

Ko je rekao pale ?

Ja.

[Adrijan 3662]

Šta reći, moja Gliša!

Eto slučajnosti.. baš sam radEla doktorsku disertaciju (jednu od mnogih) na temu "Dupe i Gaće".. i u tom smislu mnogo razmišljala

i oPažala..

evo kratkog odlomka iz poslednjeg naučnog rada u toj oblasti..

Od pamtiveka se zna da muškarci otkidaju na žensko dupe, koje ume da bude ubojitije oružje od bombe, tenka, topa, puške, metka, praćke i kamenice. Tako je to još od pra kewe Eve, pa sve do danas. Ništa se tu promenilo nije, osim mode, tj. pakovanja.

Pakovanje (u daljem textu-gaće) se iz veka u vek smanjivalo, što zbog globalnog otopljavanja, što zbog teškog ekonomskog stanja u čitavom svetu.

Danas smo došli do tačke kada se nema ni za leb, a kamoli za gaće. Ipak, živeti se mora.

Prve tange izmislile su srpkinje, tačnije srpkinja iz okoline Radikine Bare, negde početkom oktobra 2000te godine.. otprilike u vreme pobede demokratske opozicije srbije. Bio je to tada tihi demokratsko modni krik srpske ženske momčadi.

Danas je situacija takva, da se taj krik izgubio, ne iz razloga što je on sam po sebi utihnuo, nego što su ga prigušili krici svih onih koji na dupetu gaće i nemaju.

Takođe je primećeno, u ovom dvanaestogodišnjem periodu, naročito od kada su Boris T. i Ivice D. najveći kreatori mode ikad u nas, stupili na životno modnu scenu srbije, da su se prvobitne tange iz godine u godinu rapidno smanjivale i izdrpale.

Neke.. jer su mnogo prane u mašini, pa su se u centriFugama pokupile i ofucale, neke.. jer nisu uopšte prane, pa su se od samog nošenja stisnule, a od nekih su ostale samo tragovi na dupetima, od nekadašnjih trački.

Postoji još jedna veoma prisutna podela tangi, podela na zgodne i nezgodne (debele) korisnice.

Zgodne ih nose, prvenstveno zato što im se može jer su lepe, a ništa manje i iz patriotskih razloga (kako bi i u ovom teškom, osiromašenom periodu u kome se srbija nalazi i kroz koji tranzitno prolazi, srbima dizale moral). Treći razlog je, da svet ne kaže kako nemamo gaće.

Nezgodne (debele, ugruvane) ih nose iz jednoh jedinog razloga, da bi im se na balonima od guz'ca, ocrtala kakva takva linija koja bi pokazala da tu postoji nekakav, kakav takav procep, te da bi se (uz položaj glave/lica) shvatila razlika, šta je kod te žene napred a šta pozadi.

Ima tu još podela i još razloga, ali više o tome na stranici http://ŽvaćeDupeGaće.com

Da li si/ste zadovoljna/ljni odgovorom?

DA .......................... NE

:grudnjak:

[ako_odem 666]

Rančer:

Re: Misli u hodu...

Ustanem ti ja tako u to prohladno jutro i sve se nesto mislim , udisuci taj svez vazduh ,

trebao bih prosetati malo gde mi noge krenu, zapete kao puske one ruske dvocevke.

Prkosna mladost ...da se izrazim jednostavno.

Dobro je to.

I krenem ti ja do moje baste , velike baste, a to kazem tek onako bez neke reklamne namere,

i da ...... krenem ja tim poznatim ..uhodanim i utabanim stazama ( jer sneg je bio ...)

Zdravo je to.

I idem ja tom stazom tako znanom i poznatom i sve se nesto mislim :

Svako ima nesto i nekog ko mu nedostaje ...ma koliko imao...

I svako ima nesto ili nekog koga nema ....kao sto rece neko......

Tako je to.

Tako stoje stvari.

Posle sam se vratio , i umoran od tog razmisljanja silnog, nacepao sam drva,

Jeste ..da ..mart je mesec ali neka se nadju.

I suva su.

A to je dobro.

Brzo stvore toplotu.

Ali brzo i izgoru,

Oduvek je to tako bilo.

Nikada 2 dobra odjednom.

Uvek jedno nedostaje.

Uvek jednom nema.

To je to.

[Adrijan 3662]

dok ne dođe Mare s'velkoM istinom... ja onako dat'pitam u prolazu...... pusta znatiŽelj(n)a

Onomad (neki dan)... dok je, kako reče: "čuvala gazdinu gajbu..." pitah (i nju u prolazu) - jel' bila s'gaćama il' bez gaća?

Ona reče - bez.

U redu.

To mi je sasvim OK, tu nemam nikakvu zamerku, niTi primedbu.. jer, i sama zastupam tezu "Odelo ne čini čoveka"

Pa šta, boŽe moj.. devojčica voli tako a ko kako voli, tako se i nosi.

Takođe se slažem.. i ne morališem kada neko fura fazon mimo okoline.. tera svoj ćeif.. i okolini prkosi

To je jednostavno Modus Vivendi.. živela sloboda, nema okova, nema skrupula, nema lažnog stida, ni dosadnog moralisanja, zbacimo odeću, sve na videlo, povratak majci prirodi,

To mi se sviđa.. i u tom delu (znači) ne vidim problem.

Ali..

dužna sam (kao starija, ozbiljnija, mudrija i opreznija) da vas upozorim i kažem

Gajba se tako ne čuva!!!!

Golo dupe nikad ništa sačuvalo nije.

NaProtiv.

Golo dupe je kao zastava kojom mašeš i kažeš "Dođi".. "Priđi".. "Uđi".. "Izvol'te"

Ono je kao otklopljena šerpica puna mleka, u okruženju (divljih i pitomih) mačaka koja mami, priziva, tera bale na usta i kao da kaže "PoLiži me"

To je egal, kao da ste širom otvorili gajbina vrata i na razGlas rekli: "Navalite".

Pa pobogu.... deco!

Golo dupe mami lopove (veliko dupe - velike lopove, malo dupe - sitne prevarante)

..i lažove (jer ko krade taj i laže.. zapaNtite to!)

Drugo. Golo dupe nije samo. Tu je i gola, mala, nezaštićena wibica.

Manimo gajbu i golo dupe.. ona je tu u najvećoj opasnosti.

Uz golo dupe, ona ne da nije u vodi, nego nije ni u akvarijumu... potpuno je nazaštićena i mora tako da se varka i praćaka na suvom.

Aman!!!

Mislite o Tom!

I da ne tupim više, ...

takvim neozbiljnim postupkom je sve skupa, pa i gajba, dovedeno u veliku opasnost. IsHod je mogao biti sa nesagledivim posledicama.

Dakle, pitanje (u prolazu) glasi:

Kad dođem u NS, možeš li da mi oslobodiš tu gajbu na desetak dana

da ti ja pokažem kako se čuva gajba.

?

Ako neko još nije znao: JA NJU OBOŽAVAM!!!

[Duga 12 1083]

:smeh:

Poštovati znachi - ne yebavati ljude po verskom.. no se s'njima yebati isključivo po sexuaLish opreDeljenju.

[Mia 6075]

Ako neko još nije znao: JA NJU OBOŽAVAM!!!

Ja je najviše i najbolje obožavam

niCan ja gloshO *ebachuteloshO ..... malashala

moj muž je poginuo.. 2001

aaaa... kod njega sam volela sve... baš sve

esencijalnu muževnost

problematičnost

snagu

anarhičnost

večitu suprostavljenost organima reda

i mira

neshvatljivu (mi) filozofiju života

spretnost pantera

leđa (s' pregrshtom tetovaža)

odsustvo svih vrsta smaranja i gnjavaža

nežnost

posebnu duhovitost

gordost

neku vrstu "surVival" mudrosti

bezobrazluk

nadmoć kojom zrači

tačnost švICarskog sata

pedantnost

miris kože

excentičnost

nejlepše grudi junachke...maljave

neukrotivost

bahatost

pa čak i nagoveštaje odvratne mi samoživosti (sam mnogo volela)

dominaciju nad drugim muškim primercima

.... i totalni privid dominacije nadamnom

i osećaj da sam kap vode na njegovom dlanu

a ja ga lagala.. takvog njega... da je nebitan lik, tek dođoš.. u momE stanu

I ... ajd' što je bio suprotan meni

mnoooogo sam volela što je bio suprotan i sebi

a najnajnajviše sam volela, upravo ono što nikada nije ni saZnao

ono što svih ovih godina najviše mrzim

- što me je zarobio.

pokorio

tresnuo o patos

i pretvorio u svoju maznu pitu, puzavicu, sluškinju, robinju........................ Isauru jbt

TO nije usp'o niko

do on.

A najčudnije je to, što mu to polazi za rukom čak i mrtvom.

eto ti

tražila si ... čitaj.

Ljubav... uVek i sveprisutna

[Glisha 3487]

Re: Obrazovanje u Srbiji

Мене скроѕ неинтересује šто је министарство одлу чило да дегради ра Српски јеѕик. пашта ако proмашиш писмо? или се пише паш та? ни је ни битно, бажно је да ја знам да говорим. пашта ако направиш право писну грешку, jel je нај важније да смо ми живи и здрави. видићемо дали ће се та одлука исплатити и дали ће мо бити поноснии на нашу децама кад погоде све падежи и сва правила ко је је министарство про писало. незнам за вас, али сумљам да ће ико обратити пажнју na ono što pišemo јел нам све толеришу и од нас праве будалама. кад дође приемни испит, ја ћу бити поносна на себе јел сам успела да савладам све оно што се од мене тражило и јел знам да министарство брине да ми будемо образована децама. срамота је незнати пи сати. уз цело дужно поштованје свим оним кои мисле ко ја. образованје на најпрвљем месту.

I neka bude tako.

:lol:

[Morpheus 5112]

+1 :)

[vojo 1783]

Ovaj post smele Ele zasluzuje svakako da se nadje u nisCi...:ok:

Re: Kako znate kada volite nekog?

Znam po tome sto moze da me zayebava i yebava ......... kada ne volim - moze da yebava, ali, nedO mu boG da me zayebava ...

sta reci...hit ljeta...:lol:

[stiklica 339]

Goga

Re: Nisam mogao/la, a da ne primetim...

Nit' jedem,

ja ispijam kafe bez prestanka , samo pušim ........

Grom me spalio, upropastiću se

prvo zubići, sada ovo... ono.. epidemija opet vlada forumom

:zagrljaj:

[Boginja 1529]

Ja sam crnk(ic)a prirodna, zanosna (zanosim.. u levo)

Ne farbam se ili... ne farbaju li me! ... nikaD!

ALO bE! Ne farbam se!! Razlog: NemaN sede!! (lažem, imam tri)

GospodI BožI!!! NEEEEEE FAAAAAAARBAAAAM SEEEEEEEEEE!!!!

ePa AdriJan () etoti

Crna mi je kosica, crne trePushke, crne obrvice, crne shishke ispod mishke, crne stidljiwe..kh khmm dwaChice,

crni su mi bRčići, crna brad(uljin)a

crne malje na grud'ma na pleć'ma i leĐ'ma

PLUS

snopovi crnih dlaka mi vire na sve strane, iz nosa, ushesa, oko poopka, a bogMe ima poNeka i okoLo shhoo shoobee doo

JocK! Niko me ne sHiŠa! n'idem nikada kod fLizera neimam para (lažem, bila sam pre dve-tri godine)

jaka mi dlaka.. nema tiH makaza koje bi (mi) je poSekle

a s'druge strane, bash i volEm tako majmunski prirodno da uRastem u netaknutu dlaQ!

:ggg:

:hahaha::hahaha:

[Duga 12 1083]

Ona vlada ovim prostorima

Kad God odem u Greece, ja sebe nemerem prepoznat. ja potpuno poludim

(zato izBegavam ić tamo....... / svaki dan )

Priča o jednoj pesmi.. iz perspektive Doktorice dŽeKill - MuaDamme hAjd'

Uz ovu pesmu

Ja

koja sam se preko dana sunchala

u pozi kuvane noge

koja sam s'uzZasom istresala iz papuchica (i gachica) svako zrnce (za moj uQus, presitnog) pijeska

koja sam na vrshcima (nožnih) prstiju istrčavala iz mora uSled najezdi meduza

koja sam s'vrhovima (ruchnih) prstiju štrpkala one njihove somune&girose

koja sam s'gnushanjem odbijala svaki vid komunikea s'nasrtljivim domaćim stanovništvom.. i svakom vrstom intiMizacije

ta ja

sam se uz ovu pesmu (i slične joj)

prve noći pretvorila u danSinG kVin (dirty )

napravila "smrt u diskoteci"

izula sandale i danSala bez saNdala

na podijumu

pod reflektorima

(a diskoteka, prelepa, džinovska, kao hangar.. zatvorena.. odjednom otvorena... odjednom iznad gleve, umesto 1000Vatnih lampi

nebo sa hiljadu zvezdica)

tako lepo se napila

zaljubila se ludo (muvobezglavo) u nekog Fotisa

obišla s'njim sve diskoteke, restorane i kaVane u okruženju

bez problema se (od gluvog doba do praskozorja) valjala po pesku grčkih obala

od praskozorja do svanuća brchkala po njegovom jaKuzbaSenu

od svanuća do jutra se treznila treznila treznila treznila (više puta ).... i kad sam se dooobro otreznila

zbrisala u svoj hotelski room

gde su me drugarice prvo ljubile, a onda za malo ubile

jerbo smo sve skupa, od onog mog uspona na podijum, pogubile svaku vezu (i svaku dodirnu tachku) samnom.

Fotis se sutra dan pojavio na plaži ... sav nasmejan

ali pošto je pozom kuvane noge dočekan

.. brzo se je udaljio... shvativši da je iSpedaliran.

jbg jedno je Greece Night.. a drugo je - Moj Dan!!!

[Boginja 1529]

proizvođač krofni provaljen,

nisam pio pivo, vozim a to je 50km od moje kuće,

hladno je bilo ali ne pivo nego napolju,

banuo sam sa kanticom nugate i 'teo krofne,

i ne vidi se na slici a ni ja tada nisam primetio ali kad sam izašao ispred zgrade sam itekako primetio da je pauk, ogroman, najveći, odneo moju limuzinu u meni tada nepoznatom pravcu, znao sam da je neka neman, niko drugi se nebi usudio da takne PPSa* a kamol' da ga odnese/veze bez mog znanja....

:hahaha::hahaha:

[Mia 6075]

Možda nam iskustva i nisu bitno drugačija.

Može bit da su nam vage (bitno) drugačije podešene... što nije ni čudo, jer je moja vaga od tvoje starija duplo.

U želji da se ne napravim gluva za strahote, bol, tuge, neprijatnosti i razočarenja koje si sigurno doživeo, priznaću ti:

sa napomenom: kada sam rekla "ništa slično nisam primetila" - nisam te slagala, ali jesam (ti) prećutala. Sa dobrim razlogom.

Primetila sam ja itekako... štošta.. nisam bila ćorava.

Naročito sam u Rijeci primetila kuju Bogner Olgu (deklarisanu kao ortodox Hrvatica) moju razrednu, skota koji me je kao dete tri godine proganjao, šikanirao i saplitao.. sa željom da postane moja noćna mora

iz jednog jedinog razloga - što sam Srpkinja. Na osnovu tako lepog i među svima njima jedinog IĆ.. na kraju prezimena.

I to u totalno mirnodopsko vreme.

Ali,

danas... u svojim beleškama ja nju ne vodim pod M (mržnja), a ni pod H (Hrvati/ca). Ta kuja to nije zaslužila, jer o Hrvatima (sveobuhvatno) imam jako lepo mišljenje.

Vodim je pod Lj (Ljiga/ljiZgica)... mož' hrvatska a mož' i bez predznaka.. sveJedno. A vodim je i pod P (pichketina/piZda)... univerzalna. Čari dvojnog knjigovodstva.

Niti svo zlo, sav otrov, sav bes, svu histeriju kojima me je ona obasipala (i još poneko tu i tamo obasjavao) mogu da pripišem pod H (Hrvatska).

Na stranu što to nije sušta realnost, jer ja i nisam neki reper realnosti, nego - to ne bi bilo fer. (a ja jesam fer alias ferlucifer)

Evo Zašto.. i Evo Kako!

1. U kasnijim godinama.. posle Rijeke dveMa i po' godinama, imala sam (ne)priliku, (ne)sreću i (ne)zadovoljstvo.. da živim na Kosovu.

Na mešovitoj IĆ teritoriji... u IĆ vladavini.

I fer ću ti reć... uopšte nisam odahnula. Videla sam sve i svašta. A naročito to, da mnogi koji nisu IČani (zahvaljujući mnogima_onima koji to jesu) svoje živote žive u identičnim situacijama, relacije Ja - Bogner Olga.

Ipak, ni to nije upisano ni pod M (mržnja), ni pod S (Srpska), a ni pod A (Albanska).. jer ni to nije - opšta pojava.

Svo to sranje krozgustogranje svrstala sam pod P (politika) .... ili pichketina/pizzdurina/piZda.. sve jedno.

2. A onda sam došla ovde. Na teritoriju dominantnog IĆ.

YeeeBoTe konačno među "svojima" al' ću tu sada sita da se naodmaram i nauživam oUuu yeaaaAaaa!!!

I tek ovde,

u neposrednom okruženju svih tih IĆevaca... u višegodišnjim neposrednim kontaktima... kroz višegodišnje neposredne analize,

neposredno se suočivši sa samim ić.jezgrom, ič.mozgovima, ić.postupcima, ić.delima

shvatih i dubinu i širinu i visinu i površinu i zapreminu i obim svih dotadašnjih slova

otkrih i mnoga nova

i najzad kompletirah abecedu, upisavši u notes i to jbno M (mržnja). SS (ne eSeSovska, nego SrpskoSrpska)

U to ime VelkoH (velko hvala) nashi(nci)ma/svojima/tvojima/mojima.. jer.. i ko će kome najBolje da ebe kewu ako ne

.. svoj svome!!!

Nije nemoguće da ti zbog (svega) toga "kontriram".

(tko je razumeo - shvatio je)

[Duga 12 1083]

Treba ovde da zablista

Laz je nezgodna stvar. Stvara teoriju zavere, pa fobije, pa komplekse. Sumnja da neko laze je nesigurnost.

Koliko treba da me lazu? Dok ne budem 100% siguran da je nesto laz.

Jer moze neko i da me laze, a da tvrdi da me ne laze. Sta onda?

Moze, je li, da se stvarno desi da neko zakasni autobus i da propadne asfalt pod njim i da upadne u procep dubine 10 metara i da sve to prezivi. Ne mora to da bude laz.

Ja sve poverujem, jer sam blesavi borac za pravdu i iskrenost i bolje da pustim jednog lazova da prezivi, nego da kaznim nekog nevinog. Zar ne?

Stradat ce samo moje srce... kao i uvek... nada ce jedino ostati... ta prokleta klopka, neprestalno preispitivanje, trazenje istine: mozda me i nije lagala, mozda je samo sasava, mozda se samo igrala, mozda bla bla...

Neko je jednom rekao: Dobro pazite sta cinite drugome. Mozete da povredite andjela!

Laz je odlican nacin za to!

[Duga 12 1083]

:zagrljaj:

Imam (ne)sreće pa poznajem sebe..

tako da mi prihvatanje ljudi onakvih kakvi su, uopšte ne pada teško (ni na prazno srce, ni na prazan želudac).

One koje "odaberem" za sebe, prihvatam još lakše, jer startujem sa punim srcem.. i punim želuDcem.

Obzirom da u celoj toj priči ima nekoliko mene (shvatiće me glizanka Mara) umem da izađem na kraj sa svim varijacijama i mEnama ličnosti svog čo'eka,

ako se iste kreću u granicama od +beskonačno do -beskonačno.

Ispod ili preko ta dva limita bi već sve to počelo po malo da mi smeta..

Ne znam..

volim neobične i komplikovane ljude.. i sa njima komplikovane situacije

baš volim kad se sve to tako pasent ukombinuje i ukomplikuje..

da nemaš ni vremena ni potrebe ni želje da čeprkaš, tražiš i pronalaziš mane

da ti je sve potaman, iako nemaš pojma gde ti je doope, a gde glava...

e to je meni ljubav.

prava

[Adrijan 3662]

Ova tema bi se mogla preimenovati u "Glišin kutak".

A što ti gledaš na podvlačenje crte - kao na kraj? mslm.. totalni kraj..?

Niko i ne podvlači crtu kad (od)umire... ta crta mu se tada podvuče sama.

Misli se na podvlačenje crte u smislu.. nekakvih trenutnih preseka

nekakvih trenutnih svođenja računa

.. po nekim pitanjima od dotadašnjeg značaja

ljubav, posao, prijateljstvo, investicija.. bilo šta

Podvlačenje crte i ne mora imati samo negativnu konotaciju. To može biti tačka. Posle koje ide novo slovo... i ko zna koliko novih rečenica

i nastavaka.

Sa možda više pameti .. sa promenom prioriteta.. plana.. kursa.. maršute.. cilja

sa promenom partnera

ili čak, odlukom o promeni sebe.

Što ti tako crno gledaš na ta podvlačenja crta.

Podvuci je slobodno.

Vidi šta si hteo.. a šta ostvario

preispitaj se, gde si poš'o... a gde si doš'o

pogledaj šta vredi.. a šta ne

šta si dobio.. a šta izgubio

Ne plaši se ... nije to ništa strašno.

Mslm, stvarno.. Život piše romane, ali, što ga pustiti da ih piše kao da je Bogom dan.. učestvuj. Prekini ga tom svojom ybnom podvučenom crtom. Ko ti brani da posle podvučene crte pobediš.

Pa.. svako podvlačenje crte je ustvari "korak bliže" mogućoj pobedi...

nešto poput brisanja masnih packi s'naočara.. promene dioptrije....... ili možda stavljanje još lepšeg i skupljeg rama

posle podvučene crte sve se lepše, bolje.. i jasnije vidi.

p'stvarno.. ozBiljno ti kažem.

Linea KinG

[ako_odem 666]

Ja se izvinjavam ako ću nekome povrediti osećanja (mada mislim da neću, jer su me do sada ukapirali i oni koji nisu hteli), ali nikako ne kapiram kako neko može da se danima, mesecima i godinama loži na jedno te isto palamuđenje sa dvosmislicama i trosmislicama i smajlijima i sličnim glupostima?

Evo da se ja pitam, skoro svaki post kolege Rančera bi stajao ovde, ali mi je malo seljački da to potenciram non-stop. Treba imati meru kad je bilo šta u pitanju.

P. S. Mislim da je ovom mom ultragenijalno-filozofskom razmišljanju mesto upravo ovde, tako da molim - nek' se zabeleži da sam prvi koji je samog sebe stavio međ' "bisere". :lazygirl:

[Glisha 3487]

Ja se izvinjavam... bla bla bla bla bla bla bla bla bla - truĆ

P. S. tako da molim - nek' se zabeleži da sam prvi koji je samog sebe stavio međ' "bisere". :lazygirl:

aj' ne biSeri. :lol: