GlorijaTreca

Jebav'o se daas na ovoj vlagi i ladnoći sa roštiljem. Napekoh vratine, malo ćevapa i piletine. Trebali su na skaru da legnu i šampinjoni, al' nisamo imali više strpljenja čekati, koliko se sve polako peklo. Još uvek se osećam na dim.

Juče je pao jedan papras za nas troje. Biljana ga je prvi put u slast kusala, čak i sipala repete.

:njam:

Čorbu - potaž od povrća i kUrfiola i pire krompir. Sarme sam imao od ranije... :dry:

"gori vatraaa sad u nama, gori ljubav puna plamaa...aa"

nismo nista jos, cekamo 250 stepeni

nista





:balavi:

Makarone!

No čini mi se da će samo Glorija iz prve pogoditi kakve. :kez:

Posto je vomen zabolio maljic bas kad sam ja stigao home...sve spade i otpade...

a na koga bi drugo nego na jadno musko...:smeh::smeh:

e...ona je izvadila svinjske snicle jutros rano..."kaze i Bog zna od kad stoje"...da se odmrznu...i ne da su se odmrzle... nego umal da se pokvare...

e...a ja ti onda pajc..i to...i to ovako...
sok i kora narendana cvaj limuna...1.25 piva:(...kasika svetla meda...so...biber...
a...na tavi proprzio cvaj zlica (inace srpska rijec) suncokretova ulja i 6 isjeckanih lovorovih listova...minut dva...

e...onda se to sjedini...malo promijesa...skine sa vatre...ohladi...i osam sati se pajca u fridzu...

kada se przi...ocjedi se...nabaci na rostilj...i lagano premazuje pajcom...przi se po pet minutn...sa obe strane...

probao sam vecerasi nije lose...samo sto se pajcalo one klok...:smeh::smeh:

Brdo palačinki za tri dame. Sinoć.

Slatko od smokvi. Zamisli ja da skuvam tako nesto! Ali, kvarila se tu neka gajba smokvi... A i morao sam u radnju po zelatin, pa da jos jednom prokuvam. 
No, dobra je. Sada mi naviru ideje. Necu u biznis sa kolacima, trazim partnerku pa pravimo biznis sa marmeladom. Sledeci put cu morati ubaciti malo divlje breskve, mozda badema. odlicno ce izdici taj gorak ukus. I prstohvat pistacija. 

paradajz corbu sa taranom domacom hrskavom
 

Šta su štrumfnudle? (ja nisam odavle)
Ja skuvao samo kafu danas, od koga je dosta je.  

Punjene paprike koje prvi put pravim...nasao neki recept na netu...i raspalio...a  jedino njih ne podnosim da jedem...ali sta cu...mogu dva tri dana da stoje i da budu dobre sto je bio i osnovni cilj... probao sam i dobre su...bas dobre...ali evo stomak skace li skace...

Inspirisana  @dr.Đurinom   idejom da kačimo fotkice, onoga što stvaramo, uz maštu, spretne ruke, može mnogo toga da se uradi, napravi, stvori. 
Od starog napravi novo, još lepše. 
Sećam se recimo jednog Smucinog posta, u kom je pisala o nesanici, i o tome, kako će da pravi ilustraciju za knjigu - slikovnicu (oduševila sam se). 
@veca pravi čuda, imam utisak da bi niodčega (mhm gramtika )  napravila nešto sjajno. 
I nije štos u ''spretnim rukama'', samo mašta i dobra volja.
 
Od mene za sada ovoliko  
Muški, okačite i vi nešto  hoćemo i mi da vas hvalimo, a ne samo da ocenjujemo  
 
 
 

vojo.ti kao iz onog vica o crnogorcu kada je dobio ćerku-Sreća da je žensko da s' ne muči ka ja!
   

Maloprije sam sjeo...ljudi crko sam...ali bukvalno...moji vec na godinjem...cijeli dan perem sudove i ne mogu da se nacudim kako samo nas dvoje u kuci a...kupim ves...yalijevam cvijece...dajem mackama da jedu...strom majci veceru...caj i insulin...sve nesto sklanjam tamo vamo....pravim punjene paprike za dva dana...pakujem se za more...od kuhinje do nise danas sam presao  1000 ali ne metara nego kilometara...ma strasno... ko jadno musko...

Itekako se dogodi samo što ne razmišljaju kao oni koji veruju "u te stvari" pa ne beleže iskustva.

Pošto sam vernik, slavim sve dane koji su označeni crvenim slovom, dok kod tzv. masnih sam malo komotnija.

Iznenađenje

Srela sam na putu mladića; 
nikada očaran krug 
neću mu života znati. 
Srela sam na putu mladića; 
ne znam ko mu je brat, 
ne znam ko mu je drug, 
ne znam ko mu je mati; 
ne znam gde se je rodio, 
ni gde je dosad hodio, 
ni gde će zauvek stati. 
Srela sam na putu mladića; 
neću ga više sresti, 
kao da je kroz suton mlak 
oblaka prošao vlak; 
kao ticu da sam srela 
visoko vrh polja vrela, 
neću ga više sresti.
 

Epilog

LII

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe
izgubljenu u vrtlogu geometrijskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
po kojoj ti znaš ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko plaća?

Da li sam još uvek među tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepši trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepši trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Ko da tažiš neko lice
U deliću ogledala
U prazninu neku davnu
Setno si se zagledala
Ko da tražiš neke ruke
Od samoće grube, ledne
U bistrini toplih suza
Oči su ti drage, čedne.
A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledaš
moje ruke lice moje


 

I to moje bi bilo baš ovako, bez šara, bez neprirodnih oblika, bez, kako Goga kaže, radova,

 
 
 

Ko da tažiš neko lice
U deliću ogledala
U prazninu neku davnu
Setno si se zagledala
Ko da tražiš neke ruke
Od samoće grube, ledne
U bistrini toplih suza
Oči su ti drage, čedne.
A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledaš
moje ruke lice moje