kompaj

Danas prošao kroz crveno na semaforu:dry:Ni prvi ni zadnji put.
Al' pogledam u retrovizor i vidim onu kutiju sa kamerom:blink:
Prestićiću Vecu sa kaznenim bodovima :lol:

Dve vekne hleba= 1 kg hleba = 110 RSD
Kilogram tovljenika (živa vaga) =110 RSD
pa ti vidi...

Dve vekne hleba= 1 kg hleba = 110 RSD
Kilogram tovljenika (živa vaga) =110 RSD
pa ti vidi...

Danas prošao kroz crveno na semaforu:dry:Ni prvi ni zadnji put.
Al' pogledam u retrovizor i vidim onu kutiju sa kamerom:blink:
Prestićiću Vecu sa kaznenim bodovima :lol:

http://www.youtube.com/watch?v=yxtJ1HdFavM

http://www.youtube.com/watch?v=9pIqjCqTKOM&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=SzJY96m3lkg

http://www.youtube.com/watch?v=iERLBLDk1c8

:dance2:

Nam et ipsa scientia potestas est. (Frensis Bekon)





Svim svojim sadašnjim i bivšim đacima želim da saopštim da sam u svemučemu sam vas učio i čemu vas učim bio u pravu, sve što sam govorio nasvojim časovima sada naglašavam i stojim iza svega toga svojom strukom, savešću i celokupnom egzistencijom. Svoj posao sam nekadaradio za tridesetak maraka (petnaestak evra), nekada za nešto više odpet stotina, radim ga za nešto manje od četiri stotine, a radiću ga za više hiljada ili besplatno sa istom predanošću.Kad bih imao priliku da ponovo biram profesiju izabrao bih ovu istu - možda ne u istoj zemlji ili sa istim uzrastom – ali bih se svakakoopredelio da podučavam (kao što jednom reče Herodot da bi svako narodkada bi mogao da bira bogove izabrao svoje, tako bih i ja izabrao svog“boga” ). Ne kajem se nizašta i ne osećam se krivim, sve sam uradiosmišljeno i preuzimam odgovornost za svoje postupke.



Naravno, ima prostora za izvinjenje. Ako sam nekada u trenutku slabosti tvrdio da se znanje ne isplati, ako sam dao ocenu višu od one koju ste zaslužili, ako je na nekom od mojih časova bilo dosadno (ja znam da je bilo dosta takvih časova),
ako nekome od vas nisam posvetio dovoljno pažnje zbog svog neznanja ili manjka iskustva i stručnosti,
ako nisam uspevao da vas motivišem ili da vam objasnim gradivo – onda se izvinjavam.

Znam da mnogi nastavnici posustaju u svojim ubeđenjima i idejama i to mogu da razumem. Pre više od dvadeset godina jedna pevaljka upravo pristigla na državnu televiziju sa Ibarske magistrale je izjavila: “Škola je za one koji ne umeju da se snađu u životu”. Danas se ta ideja odomaćila, a prosvetni radnici su postali oni koji ometaju učenike koji su došli u školu da uzmu svedočanstva sa visokim ocenama i diplome.
Zato su počeli da se otvaraju fakulteti čija imena više liče na nazive supermarketa i sportskih saveza nego na nazive obrazovnih institucija, a uskoro će se to dogoditi i sa srednjim školama. U škole se dakle, ne dolazi po znanje, već po ocene.

Naravno, pomislićete, normalno je da se u škole dolazi radi znanja.Grešite! U škole se dolazilo po znanje do kraja prve polovine dvadesetog veka. Danas škole treba da kod učenika razvijaju veštine, kreativnost, društvenost, slobodu mišljenja, empatiju. Škole danas moraju da deluju svim svojim snagama kao zdrava zajednica koja u
saradnji sa državom, lokalnom samoupravom, učenicima i roditeljima ojačava učenike u svakom pogledu.

Nije nezdrav odnos prema obrazovanju nastao pre deset ili dvadeset godina. Kult nepismenosti u Srbiji razvija se vekovima. Naši najobrazovaniji sunarodnici su bili ili progonjeni ili su sami napustili Srbiju. Dositej je u Srbiji proveo četiri godine (i dan danas ga pominju kao “kugu koju treba iskoreniti”), Vuk je uglavnom živeo u Beču, Tesla je izdržao trideset šest sati, Milankovićev kalendar kao izmenjen julijanski kalendar prihvatila je većina pravoslavnih crkava, ali ne srpska. Imena ovih naučnika znamo, imena progonitelja su nestala… Komunistička ideja “dobrih partijskih drugara” samo je stigla na plodno tle, pa je omogućila svršenom mašinbravaru i nesvršenom agronomu da postanu članovi Srpske akadekmije nauka i umetnosti. U ovom ludilu se izgubila veza sa realnošću – potomci “partijsko-drugarske” elite počeli su da umišljaju kako su zaista veliki intelektualci. Lažovi su počeli da veruju u svoje laži, naravno zahvaljujući onima koji su odlučili da im veruju, jer prijatno je imati elitu blizu sebe koja deli tvoje ideje – posebno ako su fašističke. Umišljeni intelektualci poveli su umišljenu naciju. Kuda? Pokušajte sami da se setite kuda mogu da stignu, a ako ne možete prisetite se sjajne Domanovićeve pripovetke “Vođa” (hmmm, naslov ove pripovetke na nemačkom je “Firer”). Nije Domanović bio toliko genijalan koliko se mi ne menjamo…

Obrazovanje nije ni jednostavno ni lako, a ponajmanje je vredno uverenje o obrazovanju. Zamislite da su vam dali uverenje o završenom alpinističkom kursu koji niste pohađali. Da li biste se usudili da se penjete po vertikalnoj steni? Poslušajte me sada: neka se alpinisti sa lažnim uverenjima penju po toj steni i čekajte. Ne gubite u tom čekanju vreme, učite se alplinizmu, vežbajte makar i ne dobili nikakav sertifikat. Posle izvesnog vremena popećete se tamo gde lažnjaci pokušavaju. Ne brinite za njih, neće biti njihovih leševa oko stena, samo vrhunski alpinisti ginu od pada sa velike visine. Lažnjaci nemaju odakle da padnu. Videćete ih kako komično skakuću oko dna stene sa čijeg vrha ćete im se smejati…

Dakle, ne bojte se obrazovanja. Obrazujte se, onda nećete morati da se snalazite u životu. Obrazovanje je snaga, snalažljivost je iluzija.Iluzija je efektna, ali ne traje i lažna je. Otkriću vam tajnu uspeha u tri reči: rad, upornost i vera.


Šta ste očekivali? Tarot karte? Kristalne kugle? Leteće ćilime? Partijske knjižice? Čarobne lampe?






Miloš Jeremić

Preuzeto sa sajta FBG

I ja se rdujem da Zoe stigla.
Toliko mi je drago da ću je postaviti u vruću stolicu :astasad:

Kako se zove svetac zastitnik politicara?
.
.
.
.
.
.
.
.
Sveti Pinokio

**************************************************

Dolazi muz mrtav pijan kuci i kaze zeni
- Zeno hocu da vodimo ljubav
- Nema sanse, dobila sam danas.
Ali on ne obazire se i pocinje akciju.
Probudi se sledeceg jutra i vidi krevet u krvi, a zene nema, pa sav u shoku
- jaoooo ubio sam je....
ode do kupatila i pogleda se u ogledalu
- leleeeee pa ja sam je pojeo

:lol:

Častim za instrukcije

Mojih 24 sata je isteklo:kez:
Kao što vidite nisam izbegao odgovor ni na jedno pitanje

Sledeće odgovara Zoe :uzbud:

Naravno ne uperujem prstom ni na koga, i žao mi je ako sam se nekom temom ili tvrdnjom popeo na ... glavu ili bilo šta drugo bilo kome na forumu, ali pošto je tema politička scena u Srbiji, a pomenut je izvesni simpatični (naravno ne meni) gospodin, ja bih da podsetim na tu vezu političko-bizminsmensku.
Kada je EU dozvolila uvoz šećera na svoje tržište iz naše zemlje po višim cenama od važećih, taj dragi Kole je organizovao ''karusel'', odnosno nabavljao je šećer iz uvoza, prepakivao ga i izvozio u EU po višim cenama.
Pošto službenici EU nisu sisali veslo, obustavili su taj biznis i tako smo izgubili priliku da po privilegovanim cenama prodajemo i šećer, ali verovatno i dosta drugih poljoprivrednih proizvoda.
Dakle priliku da po cenama višim od tržišnih prodamo robu upropastili su likovi koji sada nama nabijaju na nos da smo neradnici, a političari ih očigledno podržavaju jer niko nije odgovarao za tu rabotu pa još na tom 'forumu' na Kopaoniku učestvuju u rekonstrukciji vlade.

Ide mali Perica ulicom s drugom kad ugleda dvoje tek venčanih kako izlaze iz crkve.
- Vidi sad paniku!
Prilazi mladoženji, uhvati ga za ruku i reče:
- Zravo, tata!

Jedini mediji od kojih imamo pravo očekivati objektivnost, istinitost i pravovremenu informaciju trebaju biti javni mediji, odnosno RTV i RTS.Ostale medijske kuće su u privatnom vlasništvu i oni prikazuju informacije kako im nalaže interes.
Ne možemo očekivati od 'Večernjih novosti' da napišu bilo šta što bi i najmanje ugrozilo interese Beka, kad su te novine u njegovom vlasništvu.
Novine i televizije zavise prvenstveno od reklama i vlasnici moćnih firmi neće dati novac u medije koji bi o tim kapitalcima pisali loše.
Problem je to što su politika, odnosno država u službi tih tajkuna.

Dalje, sloboda iznošenja istinitih podataka u Srbiji košta, osim izostanka novca, ponekad i opasnosti za život i zdravlje novinara.
Svi dobro znamo sudbinu Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića.
Brankica Stanković nema privatni život, stalno je pod pratnjom policije, pa joj je tako onemogućen i rad.
Država, spletena sa tim centrima moći neće ili ne može da napravi atmosferu sigurnosti za novinare.

A to što navijači skandiraju Tadiću...
Pa skandirali su svakom na vlasti, pa ne vidim zašto bi to bila vest.Naročito posle presuda navijačima Partizana u slučaju 'Taton' i Urošu Mišiću.Poznata su 'politička' stajališta te grupacije. E sad što neko voli da čuje kako neka grupa uličnih gerilaca koji imaju podršku ultradesnice, skandira Tadiću već je druga stvar...
Čini mi se da jedino Koštunici nisu ovako skandirali, ali je poznato da su oni na zajedničkom zadatku paljenja džamije, ambasada...

Ponavljam da jedino od javnih servisa imamo pravo da očekujemo istinite i pravovremene informacije, jer ih svi mi plaćamo za njihov rad.A to očekivati od RTS-a I RTV-a mislim da je je iluzija.
Ako samo vidimo ko vodi ove javne kuće :roll:

Čokoladni mafini




Potrebno:

2 šolje brašna
3 šolje šećera
2 kašike kakaa
2 šolje mleka
1 kašikica sode bikarbone
50 gr čokolade za kuvanje


sve sastojke umutiti i sipati u nauljene modle do 1/3 odgore nabacati naseckanu čokoladu za kuvanje i peći u prethodno zagrejanoj rerni. Služiti posuto prah šećerom ili topljenom čokoladom po ukusu :njam:

http://www.youtube.com/watch?v=yF4sSdJJomU&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=yF4sSdJJomU&feature=related

:music:

Tok spanske serije u 500 epizoda!
U pocetku Gabrijela zivi u stali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromasna. Nema za hranu pa mora da jede sljunak. – Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i cuje. …- U 120-toj epizodi izraste joj noga. – U 150-toj epizodi postaje direktor banke. – U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji placu. – U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, ocuha, jetrvu i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji placu. – U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla cim se rodila. Svi placu. – Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona place, svi u seriji placu. Place i reziser i scenarista i koscenarista. – Ta epopeja traje 20 epizoda. – U 340 epizodi vraca se do stale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaze da ce imati srece u zivotu. Place Gabrijela, place gatara, placu svi muskarci u seriji, place moja baba koja prati tu seriju, placem i ja jer je Gabrijeli konacno krenulo. – Na kraju, posle 500 epizoda prorocanstvo se ispuni, moja baba pocinje da prati drugu spansku seriju u kojoj, na pocetku, Lusinda zivi u stali, nema jednu nogu, gluva je i slepa…

:blabla: