Ludi Milojko

BILJANA SRBLJANOVIĆ
20.06.2011.
Ama, šta ste hteli? "Dobro veče Beograde, idemooo, ruke gore?!" Je l bi vam to bio "nastup"?

Kao prvo, Amy Winehouse nije pevačica. Svetlana je pevačica. I kod nje je, na ispraćaju za mardelj, publika sto posto bila "ispoštovana". Amy je, naprotiv, boginja, biće iz svemira, što posrće pod teretom života, a Beograd, nažalost, nije razumeo da je prisustvovao dirljivom trenutku istorije. Amy je vrhunska umetnica, u dugom nizu autodestruktivnih genija, nije rođena i ne postoji da bi Dulić pleo nogicama, a VIP pokazao šta je juče učio na času engleskog. Ona se upalila, sama od sebe, i sada nestaje pred našim očima, isparava, topi se, pretvara u atomski broj 79. Hejtovati nastup je kao kad bi prisustvovao trenutku u kojem Van Gog sebi seče uvo, a tebi bed, jer ti prska limfu na irise. Kvari ti dekoraciju i baš fine one boje. Ili kad bi tražio da ti vrate pare, jer ti je Captain Kelly prekinuo koncert u New Havenu.

Noćas je Beograd video istoriju, youtube sa "Just Friends" treba predati u arhiv MSU, da se čuva kao vredan dokument. Mene sve ovo podseća na "The Last Sitting-u" Bert Sterna, poslednju seansu fotografisanja Merilin Monro, samo nekoliko nedelja pred njenu fizičku smrt. Fotografije je naručio Vogue, i objavio ih dan nakon njene smrti, i na njima se vidi sve: i zašto je živela i zašto je umrla, sav njen užas i lepota, i sasvim svež ožiljak od operacije žuči i strašna tuga tog blistavog bića. Merilin se, tokom slikanja, nekoliko puta toliko napila, da je sate prespavala i ti su trenuci najdirljiviji. Posle je lakom za nokte žvrljala po negativima koji joj se nisu dopali, i te su slike najlepše. Mrzeti noćašnju Amy je isto kao kad bi u fotošopu obrisali rez na stomaku Merilin. Jer bi ti se potpisan print na zidu gajbe baš lepo slagao uz Poltronu Frau, ali ti je ožiljak baš onako bljak.

U kakav blaziran mejnstrim se ovaj grad pretvorio? Kakav nepodnošljiv linč svih medija jednog genija na kolenima, kakva sabornost u šutki, i svi su tu, kao kod Konuzina na žuru. Šta je lakše od toga? Ništa. A šta je teže? Život sav.

Dobro veče Atina. Dobro veče Njujork. "Well, I'm the Crawlin' King Snake/ And I rule my den", ko to ne razume, ništa ne razume. U stvari, ipak razume nešto: "Dobro veče, Ofenbah."

PS: Nisam rok kritičar, niti je ovo prikaz koncerta. Ja ulažem u Amy, tako što kupujem karte, da ima za šta ona hoće. Poslednji put sam je čekala u Parizu, kad je bend sa scene objavio da neće doći. I ovaj put sam kartu uredno kupila, al sad ja nisam došla. Znala sam šta je alhemija i da će se evaporirati. Ko je išao da đuska, taj je promašio događaj. Amy je kometa. Mogla bi si zabosti olovku u srce, prosuti ga preko scene, da li bi te to zadovoljilo? It's only rock and roll, but I like it.


Peščanik.net, 20.06.2011.

...pazljivo procita sta ova umetnica pishe...daklem,imam jedno pitanje za sve...dokle ce svaki magarac imati pravo da svrshava po ovom narodu i da nam vredja inteligenciju?...
...porediti Ejmi Van Kuce sa istinskim zvezdama je isto kao reci da je Crazy Milojko svetski superstar svih foruma...ali najgore od svega je vredjanje nase inteligencije i pokusaj dokazivanja da su Srbi zatucan i glup narod...ja vas pitam...dokle bre?...:neurotic:

Covek se vaspitanju uci pre svega na svojoj deci...jednom, dvoma, troma... i pomalo na licnom iskustvu i iskustvu drugih.
Ali sopstvena deca su jedinstveno iskustvo i ne moze se porediti ni sa cim. Prvo jer ono sto smo mi bili deca vazi u nekim osnovnim moralnim nacelima, drugo svako dete je prica za sebe i trece, mi smo "jednom" roditelji.
Valja se uciti u hodu jer se mali djavoli menjaju svakodnevno, a izazovi koji pristizu su uvek razliciti i novi.

Moje iskustvo oko "podele" mi je otvorilo oci u pravcu (nesto slicno Morfovoj konstataciji o izbalansiranosti razlicitosti) da "jedinstven i nepokolebljiv front mame i tate" prema deci nije dobar. Neki zrak sunca u zajednickoj doslednosti mora postojati .
I posle svega smatram TO jako dobrim. Dete nije u bezizlaznoj zamci, nego brzo nauci kako i sa kim mora da "trguje". A dobro je i za zivot van doma. Jer ni u zivotu nigde ne vlada "saglasje" niti idila stavova.

Nekada mi je jako tesko da budem "gromovnik" jer razumem, osecam, shvatam izazove odrastanja, greske i slicno, ali onda glumim ljutnju....teret nerviranja prebacujem na dete, jer ono mora da shvati gde je pogresilo, a mama preuzima ulogu "plavog slema" koji ce natenane, dodatno da objasni zasto tata frkce i galami.... :kez:

I ja volim Ludog Milojka..:stid:

Da mi se čini da ljudi i dalje ne shvataju Alexandra (alis Milojka). Ne mogu da verujem da se ponovo brišu njegovi komentari, koji su ponekad totalni oftopik, ali redovno zasmeju do suza, a baš me zanima koliko je stvari na ovom svetu koje vas mogu tako nasmejati. Smeh je zdrav. I pošto sam odavno ukapirao o čemu se radi u njegovom slučaju, evo da pokušam da objasnim kako bi gospoda moderatori razmislili o tome kako nismo svi isti i kako se nekima treba gledati kroz prste, ponekad: on je bukvalno kao Tarantinovi filmovi, namerno prenaglašen, namerno prost, namerno šta god, ali se iza toga krije jedna duša od čoveka koju ne možeš da ne voliš, beskrajno duhovita i šarmantna, totalno nezlobna i spremna na šalu na svoj račun.

Zaključak: jesam li rekao da ga volim? :oblak:

Pre sedamnaest godina postao sam NAJSREĆNIJI čovek na svetu!!!


http://www.youtube.com/watch?v=B1gozC3OGzY

:srce::srce::srce::srce::srce::srce::srce::srce:

A da. Setim se Milojka kad god neko pomene kenjanje po grudima, prs' u guzi i tako to. Ostalo mi od ranije. :kez:

...ja se uvek setim mog Baneta kada gledam tv Prvu...

...nije...pravi nacin je grchki scenario...da sve stane......

moja ljubav :)

danas, sa rođendanskim poklonom
samo da se zna, ovo su mamini dečaci :srce:

...aaaaa...kako si obuchena?...:balavi:

...nije...pravi nacin je grchki scenario...da sve stane......

...upravo sam prdn'o...cisto da obelezim teritoriju...:prdez:...