Gromovnik Ilija ili majka Tereza?

[gresan 1851]

Pre nekih 10-ak godina kada nam je stariji sin ulazio u pubertet imao je kratkorocni problem sa nekim neobjasnjivim strahovima, pa u situaciji kada sam ja bio odsutan jedno 20 dana od kuce nije dozvoljavao mami ni do prodavnice da ode, cak bi i njen odlazak u kupatilo presedeo ispred vrata "plaseci se neceg".

Kao emancipovani roditelji potrazili smo pomoc psihologa i svo troje u raznim kombinacijama isli malo na razgovore.

Problem straha smo resili vrlo brzo, ali mi je jedna recenica psihologa ostala u secanju.

U razgovori sa nama dvoma primetila je koliko smo uskladjeni u stavovima u vaspitanju dece i to joj je bilo "drago". Ni previse strogi ni previse blagi, ali 100% uskladjeni.

Ali dala je jednu zanimljivu primedbu. Rekla je da nije bas dobro za dete kada roditelji deluju kao "savrseni tim" jer onda to dete dozivljava kao "nepremostiv zid" u slucaju kada ima neki problem. Kaze ona....dobro je da jedan od nas malo vise "trenira strogocu" a da onaj drugi postane malo meksi i "osoba od poverenja" kojoj dete bez problema moze da se obrati ili osoba koja ce "malo amortizovati krizne momente odrastanja kojih ce svakako biti".

Shvatili smo poruku i podelili uloge. Ja sam postao onaj koji je "nesalomiv" a mama ono drugo.

I sto je sjajno...profunkcionisalo je odlicno!

Kako je kod vas u porodici? Ko je "gromovnik Ilija" a ko "majka Tereza"? :kez:

[vesticara 6022]

U našoj porodici Ilija gromovnik sam ja. (baš čudno ) Majka Tereza je suprug. Ne kažem da smo u neskladu, naprotiv. To je kod nas išlo spontano.

Moj suprug je oduvek bio "dobrica" pogotovo kad je u pitanju njegovo zlato..."njegova" ćera. Tu ja ispaljujem gromove i pucam iz svog oružja.

Naša deca tačno znaju ko je taj kod koga treba da biju bitku. Međutim ja sam ta koja odlučuje ko je dobio rat. :lol:

[Mia 6075]

Hvala na ovom primeru.

U našoj podeli, otac je dobar policajac, ili majka Tereza,

a ja sam loš policajac, ili (zovite me) Ilija.

Smatrala sam da bismo trebali da funkcionišemo baš usklađeno,

bez podeljenih uloga, i bila sam u krivu... dok nisam pročitala uvodni post.

Ovakva podela uloga se jednostavno nametnula,

bez ikakve namere.

[gresan 1851]

Vidim ja da ce ovde biti promena naslova..... u Gromovnica Ilija i tajka Tereza... :hahaha:

[ELA 1400]

Prvo, kod nas ta podela postoji, ne po dogovoru, vec po razlikama u shvatanju pravilnog vaspitanja (sto je, naravno, lose). Sada, kada bih rekla da sam ja 'majka Tereza', to bi bilo prividno jer ... u to spada strpljivost i takticnost, ali sam neumoljiva po pitanju da dogovor mora da se ispostuje, da 'tortura kazne' kada je izrecena - ne sme da se ublazava (prvo razmislim pa 'odrezem', i nema preterivanja). 'Gromovnik' je bas to - istutnji se najstrasnije, izlupeta se sa kaznjavanjem (mislim da je djetic tako zaradio zabranu izlazaka do zenidbe), i kada ga prodje, maltene, mu se izvinjava. Ne valja tako. Kada se desi nesto zbog cega treba reagovati, prvo razgovaram sa 'Ilijom', pa dogovorimo delanje. ........... Tako da, tata je policajac, a mama 'shef policijske stanice' :vez:

[Morpheus 5112]

Izgleda da je takva podela konstanta. Ja sam je u teoriji smatrao pogrešnom, a uvodni post me malo pokolebao u razmišljanju. I moji roditelji su imali tu podelu. Otac je bio strog i nepokolebljiv u svojim odlukama, a mama mekog srca i uvek spremna za kompromis. I danas sam ubeđen da je cela stvar funkcionisala samo zato što otac nije provodio naročito mnogo vremena sa mnom, niti bio mnogo zainteresovan za moje odgajanje. U suprotnom, ne znam kako bi cela stvar izgledala... nisam siguran da bi to bila prijatna sećanja iz detinjstva. Milsim da je dobro kad su razlike među roditeljima male, dobro iznijansirane. Kad se ode u krajnost, to donosi mnogo više štete nego koristi. Kao i uvek u životu, uostalom.

[Smucalica 5972]

Gledam u naslov teme i prva pomisao mi je bila o čemu se ovde radi, vezano sa porodicu...

A sad, kada sam je iščitala, stvarno si me stavio u veeeliku dilemu po pitanju podele uloga

Pošto sam veeeeliki deo vremena ja sama sa decom, ja sam ta koja veliki broj odluka donosi vezane za kuću, porodicu, pa i dečake... muž je obično tu negde, telefonski dostupan i kad padne s nogu od posla, dođe kući, posavetujem se sa njim i to je to...

Ja sam ta koja nešto brani, odlučuje u nekim bitnim i hitnim momentima, kada je potrebno brzo rešenje, a suprug nije trenutno tu... A on je ta naša Majka Tereza, koji dođe umoran sa posla u neke sitne sate i ne želi baš puno da se troši na neke zabrane i ograničenja... više voli da to vreme kvalitetno posveti deci, a meni ostaje da njegove popustljive uzde zatežem s vremena na vreme... To je valjda tako u većini porodica ( sem Grešnog ) jer nas je sam način i brzina života naučilo i primoralo da se tako podele uloge...

Sve to ne znači da je muž popustljiviji prema njima, u smislu da će uraditi nešto van našeg dogovora, samo sam ja ta koja se trudi da održi nivo strogoće na zavidnom nivou, ali nikada ne idemo jedan u klin a drugi u ploču... dogovor postoji, bez obzira na to... sticaj okolnosti je doveo do toga da sam ja Ilija Gromovnik :uredu:

[vesticara 6022]

Smuco nema to veze sa vremenom provednim van kuće. Moj suprug radi po smenama i veliki broj dana u nedelji je kod kuće. Naravno to ga ne sprečava da bude majka Tereza. Još manje ga motiviše da bude Ilija grmovnik. On je takav, bolećiv i gotovo. Samo "preti" godinamaaaaaaaaa...decenijama....i ništa. Na tome se završi. Ja čekam da "krene sa obećanjima" i naravno ne dočekam. E onda krećem "rafalno". Dobra stvar u našoj kući je ta, što nakog mog "ratovanja" nisu kod njega dobili pomilovanje. Međutim oni znaju da mogu da ga "mese" kako oni hoće.

[Aiko 1794]

Ja sam i jedno i drugo..i deci i muzu..

Ustvari, vecinu vremena sam majka Tereza ( i uzivam u toj ulozi) sa povremenim grmljavinama..ali kad zagrmi, Ilija je mala beba za mene..

Muz je kobajagi sinu Ilija..kazem kobajagi, jer se trudi da kao bude strog i nesalomiv, ali mu slabo uspeva..za cerku je Tereza kmeeeeza za vjeki vjekova..

[Glisha 3487]

Ja i moja deca odlično funkcionišemo bez gromovnika. Gromovnike nit imamo, nit nabavljamo.. nit nam trebaju.

Ali, vezano za gromove imamo veliki, "porodični problem".

U funcionisanju bez gromobrana.

Ja već 31

Kića 10

a evo i Nina (čiji je gromobran bio vazda u nekom "kvaru").. ostao je početkom godine bez svoga oca...

što makar i teoretski.. ipak menja naše "pozicije", relacije.. i uloge.

Zbog svega toga ( a i još mnogo čega) ja sebe oPće nisam vid'la k'o majQ teResu još manje kao moguću IliNku gromoviNku.

Mi smo se tako (što milom prilika i što silom neprilika) malKo drugačije organizovali.

I sama ne trpim komandovanja, zabrane, kazne, strah vezan za poštovanje, razna nametanja: kichme discipline tipa "lezi, dig'se, ustaj, sedi.. ima da me poštuješ dok te ja hranim.. dok si ovde biće takoitako il'nikako.. ja sam šef.. ja sam otacmajka.. ja sam tvoj BOG!!! i drugog boga bogami ovde za tebe nema.. "

jok

Učim ih od malih nogu da znaju za red... ne "kućni".. nego Životni.

Da poštuju šta je za poštovanje.. a da ne yebavaju ni 2% šta za poštovanje nije.

Da umeju da ocene i procene.. i situacije i ljude

Da za dobrog budu dobri, a za lošeg loši

Da ne budu konfliktni, ali da konfliktima znaju, umeju i mogu da iskidaju konfliktnost na komade.. ak' se pokaže

Da (sa)znaju sve što ja znam

Da ih naoružam svojom životnom mudrošću.. najboljim i najefikasnijim oružjem

Da ne veruju.. nikom.. dok se ne uvere da se verovati može. I treba.

Da vole

Da paze

Da čuvaju što imaju

Da ostvare što nemaju

Da se ne plaše života.. i svega što on u svojim torbama i džepovima nosi

Da dovoljno ogrube.. gde, kad i kako zaTreba

Da im srca budu uvek topla.. al da ijednom ne kucnu u "prazno", za kog ne treba

Da uvek budu ono što jesu

I da budu izdržljivi i jaki..

ima tu još hiljadu fi(t)nesa.. al' to je uglavnom to.

I šta će njima gromovnici?

I TereZe?

.. svaka čast figuri.. al' ako ćemo u figurama - ja sam ondaK njihov Kerber.

frrr frrrr frrrrr

Roarrrrrr

Izmenjeno June 22, 2011 od strane člana Glisha

[gresan 1851]

Covek se vaspitanju uci pre svega na svojoj deci...jednom, dvoma, troma... i pomalo na licnom iskustvu i iskustvu drugih.

Ali sopstvena deca su jedinstveno iskustvo i ne moze se porediti ni sa cim. Prvo jer ono sto smo mi bili deca vazi u nekim osnovnim moralnim nacelima, drugo svako dete je prica za sebe i trece, mi smo "jednom" roditelji.

Valja se uciti u hodu jer se mali djavoli menjaju svakodnevno, a izazovi koji pristizu su uvek razliciti i novi.

Moje iskustvo oko "podele" mi je otvorilo oci u pravcu (nesto slicno Morfovoj konstataciji o izbalansiranosti razlicitosti) da "jedinstven i nepokolebljiv front mame i tate" prema deci nije dobar. Neki zrak sunca u zajednickoj doslednosti mora postojati .

I posle svega smatram TO jako dobrim. Dete nije u bezizlaznoj zamci, nego brzo nauci kako i sa kim mora da "trguje". A dobro je i za zivot van doma. Jer ni u zivotu nigde ne vlada "saglasje" niti idila stavova.

Nekada mi je jako tesko da budem "gromovnik" jer razumem, osecam, shvatam izazove odrastanja, greske i slicno, ali onda glumim ljutnju....teret nerviranja prebacujem na dete, jer ono mora da shvati gde je pogresilo, a mama preuzima ulogu "plavog slema" koji ce natenane, dodatno da objasni zasto tata frkce i galami.... :kez: