stiklica

Kaze meni neki dan Goga *....cuvaj se....*
Gogo hvala ti.
Sad znam zasto.
Moram da primetim da je dobar psiholog.

1.U cemu najvise uzivate
U vremenu provedenom sa decom i prirodi.

2.Koja vam je omiljena boja ?
Crvena i zelena

3.Zivotni moto
Strpljen,spasen.

4.Kada bi ste merili predrasute sa kantama,koliko biste kanta imali ?
Verovatno 2-3,ne vise.

5.Zdravko Colic je....
Volim ga uz njegove pesme sam porasla.

6.U komsiluku ko vas najvise nervira?
Dosadne,bahate komsije i tracerice komsinice.

7.Komunizam je...
Utopija.

8.Greshan je...
Ja do sad ne vide bezgresnog.

9.Vas omiljeni lik na forumu?
Ima ih vise.....

9.Likusha na forumu?
Mara.

10.Kisobran ili kabanica?
Kabanica,mrzim kisobran.

11. Bicikli ili ....
Pesak.

12.Kad porastem bicu...
Mama.

13.Omiljena knjiga?
Ana Karenjina

14.Najbolji drug?
Nemam ga vise....

15.Drugarica?
Mala grupa al odabrana.

16.Filozofija ili nauka?
Nauka.

17.Najveci strah?
Rat.

18.Zene su...
Komplikovane.

19. Najgore pijanstvo?
Nemam ga.

20.Da li utice na vas ekonomska kriza?
Da.imam osecaj da tonem.

Eto... ceo zivot sam pazila da se hranim zdravo,nisam gojazna,setala,trudila se da osluskujem sebe,trazila balans...i onda sok.:blink:Dijagnoza mozda IBS-ishemiska bolest srca.
Ostadoh nema,zapanjena,tuzna i slomljena.
Cemu sav trud?
Imam tako puno pitanja a tako malo odgovora.
Tako puno neke tuge se skupilo u meni i stislo me.
Mnogo razmisljam o proslosti....gde sam pogresila i buducnosti sta mi je raditi.

Eto... ceo zivot sam pazila da se hranim zdravo,nisam gojazna,setala,trudila se da osluskujem sebe,trazila balans...i onda sok.:blink:Dijagnoza mozda IBS-ishemiska bolest srca.
Ostadoh nema,zapanjena,tuzna i slomljena.
Cemu sav trud?
Imam tako puno pitanja a tako malo odgovora.
Tako puno neke tuge se skupilo u meni i stislo me.
Mnogo razmisljam o proslosti....gde sam pogresila i buducnosti sta mi je raditi.

Eto... ceo zivot sam pazila da se hranim zdravo,nisam gojazna,setala,trudila se da osluskujem sebe,trazila balans...i onda sok.:blink:Dijagnoza mozda IBS-ishemiska bolest srca.
Ostadoh nema,zapanjena,tuzna i slomljena.
Cemu sav trud?
Imam tako puno pitanja a tako malo odgovora.
Tako puno neke tuge se skupilo u meni i stislo me.
Mnogo razmisljam o proslosti....gde sam pogresila i buducnosti sta mi je raditi.

Eto... ceo zivot sam pazila da se hranim zdravo,nisam gojazna,setala,trudila se da osluskujem sebe,trazila balans...i onda sok.:blink:Dijagnoza mozda IBS-ishemiska bolest srca.
Ostadoh nema,zapanjena,tuzna i slomljena.
Cemu sav trud?
Imam tako puno pitanja a tako malo odgovora.
Tako puno neke tuge se skupilo u meni i stislo me.
Mnogo razmisljam o proslosti....gde sam pogresila i buducnosti sta mi je raditi.

Danas je pomen. 40 dana je vec proslo. Ne prodje dan da je se ne setim.
Od jutros placem. Malo - malo, meni grunu suze. Tako, iz cista mira. Da li cujem neku pesmu, da li me neki miris podseti, neka rec okine prekidac za secanje.. Mozda je takva energija samo danas, ali zaista sam skroz.. Nikakva..
Odrasla sam. Promenila se. U samo dva meseca. Nisam verovala da je to moguce, tako rapidno i iz korena. Nista se nije konkretno promenilo, samo je klik u mojoj glavi bio jasan i glasan.
Zivot ide dalje. Sa mnom ili bez mene. Meni se vise dopada opcija gde ide sa mnom u njemu dalje, i tako moram da se ponasam. Normalno je da patim, ziv sam covek.. Eh, ziv.. Posle svega sto se izdesavalo, posle raskida i njene smrti, posle smrti jos nekih dragih ljudi, vratio mi se stari strah. Strah da cu umreti sama, da me niko nece voleti, da necu biti majka, da necu imati nikoga.
Kad ce da prodje, kad ce da prodje.. Sve cekam kad ce biti bolje, kad cu biti bolje, kad ono.. Vreme je opasan saradnik, zaista..

VojoAe, mnogo sam pisala na ovoj temi, razumem i poštujem mišljenja, koja su,
različita. Bilo bi loše da nisu.

O kakvim ''krivcima'' se radi?
Zašto su ''krivi'' profesori?


Nisu sva deca ista, nisu svi roditelji isti... zašto se deo ''krivice'' svaljuje na profesore?

Možemo priču da prebacimo i na drugu temu, nije problem.

Moja mala matura je bila pre 10 godina. Imala sam haljinu sa otvorenim ledjima (samo me Smuca podsetila, nije repliciranje direktno njoj) koja se pertlala pozadi. Mesec dana sam provela kod krojacice dok je nismo utrefile. Nisam nosila grudnjak. Imala sam cipele na stiklu. Bila sam komplet nasminkana (i to sam se sama nasminkala, btw). Tako namestena sam stajala na bini dok sam primala ne znam ni ja koju nagradu za ne znam koji uspeh u osnovnoj. Otisla sam u restoran posle, najela se i napila. Evo, 10 godina posle, sta mi fali? Da li sam losija osoba zato sto sam imala sve ono sto sam pozelela za malu maturu?
Ne, a znate zasto? Zato sto sam dobro vaspitana. Zato sto znam sta smem a sta ne smem. Zato sto sam i sa 15 imala roditelje koji su mi verovali i koji su me podrzavali. Ne mozes da silu da menjas neke stvari, stvara se kontraefekat. Te stvari koje vi pominjete, dolaze od kuce i kucnog vaspitanja. Tog nekog nece spreciti da se napije i povraca ako se slavi u skoli, naci ce nacin. Tog nekog nece spreciti da se obuce kako hoce, jer moze da se presvuce. Ne mozes na silu od tinejdzera praviti decu od 10 godina.

I pored te zabrane, koleginicina ćerka slavi malu maturu u restoranu, sa sve večerom, pevaljkom i toaletama kao da su spremne za Grand paradu...
I dalje mislim, kao roditelj i kao neko ko je prošao te lude godine i ostao zdrav (tako bar mislim) da deci od 15 godina nije mesto u kafani

Koleginica je proglašena od ćerke najgorom majkom jer joj nije dozvolila da kupi haljinu sa otvorenim leđima, jer jedina ona nema visoke štikle i jer joj već sada drugarice govore da to nije cool i da ne može ''takva i u toj haljini'' da se pojavi na maloj maturi....

Ja sam bez teksta, prvo sam se smejala, setivši se ove naše ovde rasprave o tom zakonu, dok se moja koleginica lomila i još uvek ne zna šta da radi... da popusti pred navalom ćerke i njenih drugarica ili da ostane istrajna... Onda sam prestala da se smejem, jer će vrlo brzo doći i vreme za moje dečake da se spremaju za takav događaj, a onda zaista ne znam kako ću se postaviti i šta ću raditi... iz ovog neutralnog ugla sve izgleda drugačije dok to isto ne zakuca na moja vrata.... :hmm:

Mislim da deci od 15 godina nije mesto u kafani.
Ta to su jos skroz klinci.
Moja cerka ove godine zavrsava 7.razred i drago mi da ce do sledece godine se sve smiriti i slaviti malu maturu kako im prilici u fiskulturnoj sali.
Ima vremena za kafanu,restoran...kad jos malo porastu.

N volim da idem u shoping sa "gospodinom"!
"Jel si sve pogledala"?
"Hajde, jel krecemo"?
"Ima i drugih prodavnica, sto si se zaglavila bas u ovoj"!
"Bla-bla-bla"
:uglavu:

http://www.youtube.com/watch?v=2w_zY63ppN0

Meni se ona svidja.
Ima mocan glas.

Preterala je ... jedno lepo godisnje doba, koje je 'budjenje, svetlo, dinamika', pretvorila ga je u 'mrak, jezu i sivilo'. Mesec maj me je vise podsecao na oktobar ... i sve sam vise 'deziorijentisana u ovom vremenu i prostoru'. ........ Bljak, 'Sve je otislo u Honduras' :uzdise:

.......20 dana posle......

Pustilo koren:jupi:

Dragoj Smuci ovom prilikom zahvaljujem:sesir:
Provereno radi onaj tvoj recepAt oziljavanja reznica.

...ma ko ih...šiša ,ionako smo u mašini,na ovaj ili onaj način...

I empatija i saosecanje su deo nase emocionalne inteligencije.
Osnovne komponente emocionalne inteligencije su-
-prepoznavanje emocija
-koriscenje emocija
-razumevanje emocija
-upravljanje emocija

Moju empatiju koristim uvek.
Ona mi pomaze da razumem druge,a onda i sebe.
Ne znam kako bi zivela bez nje.:srce:

Mislim da takva vencanja su preterivanje,neumerenost,razbacivanje,a ponajvise kič.
A zasto?
Zarad prezentovanja statusa,polozaja,novca...ko zna jos cega.

Ima istine ,ja sam primer da se suprotnosti privlace,jer on je sve sto ja nisam.
I samo ja znam koliko mi je truda,price,kompromisa a bogme i ljutnje trebalo da se razumemo,da se nadjemo na pola puta....
Takve veze su na pocetku kao magnet,ali za neki opstanak treba uloziti puno.

Razlike koje ne treba da se zanemare su verovatno one koje ne tolerisemo,koje nam se cine nepremostive.

Hvala :kiss:

Eh, strasti... pa, verovatno da ih imam, ali ih ne ispoljavam. Valjda nikad nisam naučio kako da ih (se) izrazim na pravi način, kako da ih prigrlim. Stoje negde u tamnici pod čvrstom rukom stroge, neumoljive racionalnosti. Ma, čak je i nekadašnja strast prema sportu utihnula, ćuti u ćošku. Ne znam da li ću ih ikada osloboditi. Ne znam ni da li bih umeo da se ponašam u skladu s tim strastima.

Toliko o pojedinačnim strastima. Imam onu generalnu strast prema životu, prema ljudima, porodici, prijateljima... sačuvao bih i spasao sve i svakoga, što ljudi prilično često svesno ili nesvesno iskoriste. Nailazim i na nerazumevanje, na podsmeh, jer moji stavovi o životu i ljudima odudaraju od svega što ovaj vek sa sobom nosi. Ne znam da li sam zastareo ili napredan. Kako god, tu strast ne dam. Volim život, pa i kad me sve uza zid pritisne pevam pesme ljubavne...

Previše svega je loše, pa i strasti. Treba imati meru. Ne na način na koji je ja imam, to jedino zasigurno znam. Kako je naći? Nemam pojma.

Mislim da je ceo zivot trazenje mere.
Ja sam strastvena osoba.
Psiholozi bi me ocenili kao impulsivnu,kao nekog ko reaguje smesta i odmah.
Kao nekog koga vode emocije.
I sve je to tacno:roll:.
Thats me.
Ne umem drugacije.
I ne trudim se.
Strast me boji crvenom bojom,toplinom ljubavlju za druge, za zivotinje, za cvece, za kuvanje, za muziku,...za mnogo toga sto volim.
I svemu sto volim dajem se skroz,cela,bez zaljenja.
Sve sto radim radim sa ogromnom strascu.
A kakva bi bila da nema te strasti?
Bezlicna,dosadna,bezvoljna,kako bi volela?
Verovatno je da strast ima i negativnu konotaciju.
Zavisi gde je usmerimo.

*ebes zivot bez strasti i impulsa..

Ako kojim slucajem izgubim strast prema necemu, to vise ni ne radim..nema draz, nema sustinu, nema zadovoljstvo..mrzim otaljavanje, mrzim sve sto je pod moranje..ili me ponese ili budem ravnodusna..

Strast je moje drugo ime..:astasad:

Da li ih obuzdavate i u kojoj meri ih imate?
Ne vezujem ih nužno za nevaljale stvari ...recimo strast prema pisanju,pesmi,životinjama,ljudima,životu,kafani,sportu itd...
Kako naći pravu meru,ima li je uopšte?
Da li treba tražiti meru?
Šta ako se ode u krajnost?
Ima li posledica?

Meni bliski ljudi,znaju za moje "strasti"...i obavezno se smeju istima...ja ne mislim da su smešne,više su bezazlene...al ja pevam svoj blues bez namere bitne... :beyond: