Evilka

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Odselio se Mujo u Kanadu i dosao u posetu nakon 4 godine. Pitaju ga njegovi jarani:
"Bolan Mujo, jel stvarno tol'ko hladno u toj Kanadi ko sto pricaju?"
Mujo odgovara: "Pa eto, kad smo dosli prve godine napravili smo sneska...eno ga stoji u avliji treca godina samo mu sargarepu menjamo"

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Al' bi bilo dobro da je danas petak..uf!

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Ostavilo me bez teksta prosle nedelje jedno cedo od 5 godina iz moje grupe...preslatka (a koja nije?!) devojcica.
Nekako je februar u nasoj grupi pun rodjendana i tako ja spomenuh da je i meni u subotu rodjendan.
"A hoces nam doneti torte? A hoces nas zvati na rodjendan? A gde ces ga slaviti? Haaajde nas zovi na tvoj rodjendan!"...nizala su se njihova pitanja i zelje.
Cetvrtak, moja jutarnja smena te nedelje, dolazi ta preslatka devojcica, prilazi mi i pruza nesto umotano u papir i vezano pertlom u masnu:
"Izvoli, ovo sam ti ja donela poklon za rodjendan." 
Zanemela sam ali se brzo pribrah i zahvalih uz poljubac.
"Sve sam to sama upakovala i zavezala".
"Divno si to uradila mila moja."
Otvaram poklon a u njemu jedan sok od ananasa, kesica grisina i kutija Munchmellow-a.
Zahvalila sam joj se jos jednom, cvrsto je zagrlila, ponovo poljubila i tiho joj rekla da je divno to sto je uradila ali da nije trebala...
"Znam da nisam trebala ali ja sam to zelela."
Dakle, kad je to izgovorila ne da sam ostala bez teksta nego ne znam odakle sam izvukla snagu da se ne resplacem pred svima. 
 
Boze, kako deca umeju da te ostave bez teksta svojom iskrenoscu, spontanoscu, paznjom bas kad se najmanje nadas i ocekujes.
Ovo je nesto sto se pamti za zivota! 

Hvala vam drustvo u moje i u kumino ime...ona druga je neodgovorna  pa ne dolazi nikako. Sram da je bude bilo!

Hvala vam drustvo u moje i u kumino ime...ona druga je neodgovorna  pa ne dolazi nikako. Sram da je bude bilo!

:srce:
 
 
 
 
 
 
 

Srećan rođus i od mene

Srećan rođendan kumama...

Srecan rodjendan...

Drage moje kume, dan za danom- srećan vam rođendan. 
 

 

Stopirala jesam ali ne primam stopere jer nisam vozac. Ovde je inace stopiranje zakonom zabranjeno kao i "kupljenje" istih.

Imala sam super frizerku u Novom Sadu i godinama sam isla kod nje. Medjutim, resi ona da otvori svoj salon ali kod nje u kuci, u Čereviću. Sta cu jadna, mnogo mi je odgovarala i posto se na frizuru nije islo svaki dan uzmem telefon i adresu od nje pa kada dodje vreme eto mene kod nje.
Bese subota, secam se kao juce. Unapred smo se dogovorile oko termina i svega ostalog ali navraga te subote sam morala i na posao. Doduse skraceno al' opet, morala sam do 13h da stignem na posao.
Uhvatim neki jutarnji bus za Čerević, brzo je nadjem, odradi ona sto joj posao i sad.. dodje vreme da se krene nazad. Subota, autobusi idu kao antibiotici na 8h posebno na toj relaciji. Sta cu, kako cu...? Pa stopiracu. Dodjem do glavne dzade, izbacim palac, cekam i nadam se. Prokleto nijedno vozilo da prodje. Kad, eto meni radosti. Kamion mi prilazi u susret, razmisljam brzinom svetlosti da li da se "bacim" na put i zaustavim ga ili da ga propustim? Ipak, kamiondzija je u pitanju... Pogledam na sat za nekih 20-ak min treba da sam na poslu. Ma ko ga sisa. Izbacim palac i na moju srecu i radost stade. "Do Novog Sada?", pitam ja. "Do Novog Sada", rece on. Popnem se nekako i ukrcam, popravim frizuru i kazem gde treba da se "nacrtam". Bilo je nemoguce da me tu ostavi te je iskrcavanje u centru, na semaforu kod Izvrsnog veca bilo idealno resenje. Molila sam Boga da me niko ne vidi i prepozna .
Posle se razmisljam, dok sam isla prema poslu sta je sve moglo da mi se desi i koja sam ja lujka.. al' izgleda da me neko ipak cuva i pazi. A najvaznije od svega na vreme sam stigla na posao.

Bese to davnih osamdesetih... upisah srednju pedagosku. Ali ne u Novom Sadu, nisam tu prosla vec u Sr. Mitrovici. Isla sam tamo neke dve-tri nedelje u skolu.. kaubojstina ziva! Neko je "platio" domaru da zvoni ranije.. casovi su malo-malo trajali krace nego sto je po propisu. Prosto sam uzivala u tom periodu tamo aliii.. neko od rodbine (ili vec0 uspeo je da nadje dobru vezu te se prebacih u Novi Sad.
Ponedeljak, prvi dan za mene u novoj skoli. Za veliko cudo brzo sam se snasla gde je koja ucionica za koji cas.. drustvo dobro iako smo bile sve zeMske.
Elem muzicko. Mi koji nismo nikad svirali neki instrument ucili smo da sviramo harmoniku. Da, znam ja kako izgleda taj instrument ali ga nikad nisam svirala. Udjem ja na cas, svako ima "svoju" harmoniku.. note su ispred nas i opleti. Oni bre svi sviraju, vezbaju.. radili bre te nedelje dok sam ja isla u kaubojsku skolu. Ajd' da ne ispadne da ne znam nista (a nemam pojma) latim se ja instrumenta i krenem da razvlacim isti. :smeh: Nesto mi cudno ide al' ne odustajem ja.. uporna sam, trudim se... Posle nekih 15-ak minuta osetim ja neciju ruku na mom ramenu. Profesorica. Bice da je dosla da me malo pohvali, okurazi... Tihim glasom me pita:
"Da li ste nekada svirali harmoniku?"
"Ne", odgovorih joj.
"Pa... za pocetak obrnite instrument."


A u tome je caka! Klavijature treba da su pod desnom a basovi pod levom rukom.. a ne obrnuto!

Sta reci.. posle toga sam postala vitruoz na harmonici! :ggg:

https://www.youtube.com/watch?v=eLH1uRgGhNs 

Srecan rodjendan Smuco! Sve najbolje! 
 

Natrcah na interesantan video koji ce omoguciti onima koji su zaboravni (recimo ja ) da zaliju cvece i na neko duze vreme opusteno zaborave da ponove proces. Dobra stvar je sto moze da se primeni i za "oko kuce"
 
https://www.youtube.com/watch?v=sXb8rJ8Rm3I

https://www.youtube.com/watch?v=9muzyOd4Lh8