Jeca

Volim kad su mi pacijenti deca ..proletelo mi danas radno vreme u smehu i caskanju sa pametnim glavicama..
A tek sto su hrabrice..

:srce:

čekamo tako juče moj sestrić i ja dok ćaleta operišu. Operacija se otegla u 3 pm, al' kažu da toliko uobičajeno traje. Elem, posle ćaleta dolazi na red deĆko iz Velike Plane, operiše mišić na jednjaku, prejak mu je i ne propusti uvek hranu do želuca pa moraju da ga oslabe. No, nije to interesantno. Šta jeste? Način na koji on prekraćuje vreme do operacije. Otprilike ovako: dođe kod nas, mi ga pitamo:
Je l' si nervozan?
Nisam.
A sad?
Nisam.
A sad?
Nisam.
A sad?
Nisam.
A sad?
I onda krene sa zezanjem: šta vi mislite, šta rade oni u operacionoj sali? Rade šta hoće. Zapale cigaru, garanT. Kafu piju, sto posto. Možda i je*u ove sestre, ko bi ga znao. Ovaj što hoće nešto da nauči garant pita glavnog doktora "daj malo meni da ja paNglujem" a ovaj mu kaže "evo ti bre, idem malo da odmorim". Jesi video ovog doktora što je prošao? Jesi video kako me gleda? Sigurno misli "evo ga novo meso". Eeee, lepo sam ja reko Tomčetu pre skenera: kad nas snime, ima da svetli ceo snimak (tumori su valjda fluoroscentni), pa kad nam ugrade sve nove organe - original plastične, ima da živimo 100 godina.

Malo se prošeta, opet proćaskamo, skoknemo do njega u sobu, on zadremao. Ludak.

Šta volim? Volim ljude koji i u najtežim trenucima imaju snage da se crnohumorno šale na svoj račun. Ne samo da ih volim, i poštujem ih.

P. S. Kad smo kretali kući, počeli su da mu daju anesteziju. Normalno je da u takvoj situaciji uputiš reči podrške, ali se meni svidelo što sam stvarno i mislio sve što sam mu rekao, što mi je celo srce želelo da mu bude dobro, što sam osetio isto što i za svog ćaleta. Volim što me ljudi kupuju sitnicama - trajno.

dobiVam:kez:
il` donese Kalamiti Dzejn il` klempavi Dzo kad petkom igramo poker

Mene nije sramota ne znam za ostale. Kupovao sam i garderobu i još mnogo čega dok je to bilo osetno povoljnije na pijacama. I sada je, samo ne toliko koliko je nekada bilo. Mada kako se vreme menja možda buvljaci ponovo postanu popularni. Daklem, mene me nije sramota i dosta toga imam da je kupljeno na pijaci, kod Kineza itd.

Jednom profilu na fejsbuku:






Mislim, iz aviona vidimo tu suptilnos i istancanos po izboru boje i materijala aljine ali...

About me:

KOMUNIKATIVNA,HARIZMATICNA,TEMPERAMENTNA,AMBICIOZNA,PRAVEDNA, INTELIGENTNA,VREDNA,EMOTIVNA,HUMANA,SVE STO ZAMISLIM TO OSTVARIM,BORBENA,UPORNA TO MI JE NAJVECI ADUT,RADNA,POZRTVOVANA,PONEKAD TVRDOGLAVA ALI KAD ZELIM DA OSTVARIM SVOJ CILJ,VISE TUDA SRECA NEGO SVOJA,VOLIM DA POMAZEM DA UCINIM NEKOGA SRETNIM JER SE I JA OSECAM SRETNO,NEVOLIM DA JEDEM A OBOZAVAM DA KUVAM ,GOSTOPRIMLJIVA,DOMACICA,BOLESNA ZA HIGIJENOM VOLIM CAKUM PAKUM,NEVOLIM ALJKAVOST,VOLIM DA SAM UVEK U TRENDU KOLIKO TOLIKO,DOTERANA NASMINKANA SA UVEK NAMESTENOM FRIZUROM CAK I KAD SAM KOD KUCE UVEK SAM TIP TOP,VOLIM DA SE FARBAM UVEK DRUGA BOJA,JER SAM SAMOJ SEBI MONOTONA SVAKI DAN VOLIM DA SAM DRUGACIJA...VOLIM PSE NEBITNO KOJE SU RASE,JAGNJAD,OVCE TO BIH VOLELA DA IMAM DA IH CUVAM....

a papuče što je uklopEla... svaka čast! garant jedna od kandidatkinja za rijaliti Domaćine-ožen' se-baa!:lol:

http://www.youtube.com/watch?v=_lC9igCSeLA&feature=related

Kada je pre 130 godina Oto Bizmark, Nemacki kancelar osmislio sistem medjugeneracijske solidarnosti poznat kao PIO, odnos radnika - penzionera bio je 7 : 1, dakle, sedmoro ljudi je radilo za jednog penzionera. Jos tada je naglasio da sistem nije savrsen i da ce morati da se radi reforma kada odnos dodje na 3 : 1. U svetu je uradjena vec druga reforma, jer je odnos 2 : 1, a u Srbiji nije jos uradjena ni prva, a odnos kod nas je 1 : 2.


( tekst iz Kurira od 19. 01. 2011. u nastavku )
Srbiji je neophodna reforma penzionog sistema koja je započeta izmenama Zakona koji reguliše tu oblast, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić isključivši svaku mogućnost da bi taj sistem mogao da "pukne".

"Reforma penzionog sistema je neophodna i ona je započeta izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. U narednom periodu je neophodno reformisati i mnoge institucije koje se bave ovom problematikom", rekao je Ljajić.

On tvrdi da građani ne treba da strahuju od nekih, kako je rekao, kataklizmičnih događaja.

"Konsolidacija penzionog sistema je neophodno u jednom dužem vremenskom periodu, ali sam više nego siguran da će penzije i ubuduće biti isplaćivane redovno. One nisu visoke, ali, tolike kolike su, biće redovno isplaćivane", rekao je ministar za rad i socijalnu politiku.


( tekst iz danasnjeg Kurira 15.03.2011. )
Bankrot fonda PIO, penzioneri ostaju bez para!!!

Zbogom, penzije!
Ukoliko se nastavi ovakva politika u Fondu za Penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih, bankrotiraće i fond i penzioneri.

Poslovanje Fonda trenutno ispituje kriminalistička policija, a funkcioneri se redovno goste u najluksuznijim beogradskim kafanama. Na računu koji je juče objavio Kurir stoji da je svaki od prisutnih direktora pojeo i popio po 8.000 dinara! A hiljade penzionera u Srbiji nema toliku penziju!

Ovo za Kurir tvrdi Dragoljub Rajić, član Upravnog odbora Fonda PIO iz Unije poslodavaca Srbije. Rajić tvrdi da će, ako država što pre ne krene u ozbiljnu reformu penzionog sistema, uslediti propast!

- Najveći problem u Fondu predstavljaju nabavke po hitnom postupku, kojima je teško ući u trag. Nije normalno da plata u privredi bude dosta manja od primanja zaposlenih u Fondu, koji se finansira iz te iste privrede! I broj od 3.013 zaposlenih u Fondu, kao i menadžment, koji se bira po stranačkom principu, a ne stručnosti, doprinosi njegovom urušavanju - naglasio je Rajić.

Osim toga, kriminalistička policija već danima češlja dokumentaciju u vezi s brojnim malverzacijama.

Milorad Mijatović, član UO Fonda PIO iz Samostalnog sindikata, kaže da se čeka njihov izveštaj:
- Kad se završi istraga, svi članovi UO izaći će pred javnost, jer rad Fonda PIO mora da bude transparentan. Uvek sam se zalagao za to da i sednice UO budu javne i da njima mogu da prisustvuju novinari.

Za ručak cela penzija
Kurir je juče objavio račun iz restorana „Sinđelić“, koji potvrđuje da je za ručak direktora plaćeno 252.000 dinara za 30 ljudi, u proseku po 8.000 dinara po osobi.



Sta Vi mislite o cuvenom fondu i relnom stanju u istom?

:hahaha::hahaha:

''Dakle?
Koji broj jastuka nosiš?
Imam jedan koji mi je mali,mislim da će biti taman za tebe …
Taj jastuk je,među nama,u poslednje vreme bio pun briga i pripremajući ga za iznenadnog gosta,dobro sam ga protresao,
za svaki slučaj …
Znao sam,iz sopstvenog iskustva,da u njemu ima i odličnih,
evergrin snova i ponadao sam se da neki od njih neće odoleti lepoj,nepoznatoj glavici…''


Đ. Balašević

Evo me u onoj zemlji sa grtalicom, jelenima, lopatanjem ...
Ih da mi je da mogu da je se resim, uteknem odaVle.. svasta bi sad "lepo" rekla no se trpim i grizem za jezik....

Posto sam silom prilika (pr)oterana da zavrsim osnovnu skolu u Beogradu,tad sam pocela i da izlazim i da pakostim svojom mami
Svaki petak eto mene kuci,bacim kofer ispred vrata i odem u kupatilo,spremanje za grad i odoh i bez "zdravo"
U nedelju vece pokupim kofer i nazad...I tako svaki vikend...
Raspuste sam provodila malo na moru ili planini zavisi od godisnjeg doba,ali sam se najbolje provodila kad odem kuci...
Jednog leta dodje moj prvi komsija i sedimo pijemo kafu i sad on podnosi izvestaj mojoj mami kako se ja ponasam u gradu
Posto smo ja i sestra odrasle u komsiluku gde su sve muskarci,bile smo im kao sestre i tako su na nas i gledali:uredu:
I kaze moj Nenad:"Juce pitao Dejan za tebe,kakva si i te stvari...":kez:
"Ma,najbolja sam,de imaa bolja od mene":roll:
I on kaze:"Pohvalio sam te da znas":astasad:
"Jeeeeeeeeeel?":roll:
"Rekao sam da od tebe vrednije kod nas u kraju nema":astasad:
Ja sva cvetam A i Dejan nije tad bio za bacanje
"Kazem ja Dejanu,kako je ona vredna,pa ona svako jutro tetki Radmili pozeli dobro jutro":uredu:
Ja u soku o cemu on to
"Tetka Radmila na posao,a ova iz grada":hahaha:
"Nenade,nemoj vise da me hvalis,nikad se necu udati":lol:

HATŠEPSUT





Ova carica starog Egipta, koja je vladala od 1525. do 1503. godine pre naše ere, nezavisno od svog jedinstvenog položaja žene faraona, nesumnjivo je nadmašila sve velike kraljice u istoriji čovečanstva, kao što su bile Elizabeta I u Engleskoj, Kristina u Švedskoj i Marija Terezija u Austriji.

Za vreme njene vladavine Egipat je bio ekonomski moćan, ona je povećala trgovinu sa susednim zemljama i izvela nekoliko značajnih vojno-trgovačkih operacija. Hatšepsut je odrasla u kraljevskoj porodici u Tebi, prestonici starog Egipta.
Imala je dva starija brata koja su rano umrli i ona je ostala jedina naslednica faraonskog prestola. Još za života njenog oca Tutmozisa I udala se u petnaestoj godini za svog dvanaestogodišnjeg brata, što je tada u Egiptu bio običaj. Pod imenom Tutmozis II on je bio proglašen za faraona, a Hatšepsut za kraljevu suprugu. Kako je mladi faraon bio bezbojna i fizički slaba ličnost, već u samom početku njegove vladavine bilo je jasno da će Hatšepsut vrlo brzo preuzeti u svoje ruke sve državne poslove, pa i vojničke, jer je mlada kraljica komandovala i u ratovima koje je vodio njen brat Tutmozis II.
Hatšepsut nikad nije propuštala priliku da učvrsti svoju popularnost i položaj u zemlji. Čak je simulirala i da je teško obolela prenoseći glasove da je muž pokušao da je otruje pošto je bila suviše naklonjena narodu. Na to je u palati nastao nezapamćeni revolt. Krunski savet je doneo odluku da se sva moć prenese na kraljicu, dok je Tutmozis II morao da se zadovolji formalnim položajem u senci svoje ambiciozne supruge. Kad je umro u četrdesetoj godini zli jezici su tvrdili da je ubijen po naređenju neumoljive Hatšepsut.
Bila je lepotica nad lepoticama. Više od svega je umela da iskoristi svoju erotsku privlačnost. Bila je samouverena, dostojanstvena i, kako kažu savremenici, ''najslatkorečivija od svih kraljica''. Lepa kraljica je, zahvaljujući svojoj neobuzdanoj ambiciji i jedinstvenoj obdarenosti, uspela za sebe da prisvoji sva prava koja dolikuju jednom faraonu. Želela je da u istoriju uđe kao ''veliki faraon''. Da bi ostvarila cilj počela je da proširuje granice Egipta, da prisvaja nova područja. Ali, uprkos svemu tome kraljica je želela da bude i kraljica mira. Podsticala je razvoj zemljoradnje i za sve se interesovala: da li u Nilu ima dovoljno vode za navodnjavanje obradivog tla, da li se gaji dovoljno stoke, da li narod ima dovoljno hrane da jede.
Ni na području arhitekture nije želela da zaostane za svojim velikim prethodnicima. Za njene vladavine izgrađeni su mnogi veliki i velelepni objekti. Za ove radove je angažovala radnike iz svih provincija u zemlji. Gradovi i trgovci robljem rado su joj slali pomoćne trupe. Svi su sa velikim entuzijazmom učestvovali u radovima, i građani i plemstvo, da bi dokazali koliko vole svoju kraljicu. Tvorac svih ovih spomenika bio je genijalni arhitekta po imenu Zenmut. On je bio kraljicin ljubimac, a nešto kasnije i ljubavnik, siva eminencija na dvoru. Hatšepsut mu je poveravala svu upravu nad celokupnom izgradnjom u zemlji, naimenovala ga za prvog ministra i prepustila mu da vaspitava njenu jedinu ćerku Nefrure.
O njenoj smrti se malo zna. Pretpostavlja se da je umrla prirodnom smrću. Neki tvrde da ju je otrovao njen naslednik Tutmozis III, koji je naredio rušenje svih velelepnih dela koje je ona izgradila.

Da Jeca to može! :kez:

da ja TO MOGU! eto!

pravi se neobaveštena...:hahaha:

Danasnji dan je bio divaaaaaaaaaaaaaaaaaaaan
Zakljucak ...Nisam se okupala kao sto su neke individue mislile Ali sam se extra provela i sledece nedelje idemo opet ovaj put mozda i do glavnog grada Novog Sada :astasad:

da sam do nedavno imala noge k'o srna...(tanke,krive,i dlakave):roll:

Da.I ne bih mogla da zamislim da je drugačije.Na kraju,tako,valjda,i tražimo..Nekoga sa kime ćemo moći o svemu da razgovaramo,jer,zaljubljenost prođe,onda se "odrasta",pravi se porodica koja ima svojih milih i nemilih događaja..Pa onda deca porastu,mi ostarimo..Polako se i sex gasi,i na kraju nam ostaje-RAZGOVOR... bar ja tako rezonujem.. Život bez nekoga za razgovor je siv.Definitivno.

da sam do nedavno imala noge k'o srna...(tanke,krive,i dlakave):roll:

stoj,bre-a jaaaa da pitaaam??


što pobeže oma?

jel te nekad neka žeMska uplašila?kako?jel beže žene od tebe?zašto?da li si jedinac?jes' služio armiju?koliko?

Nisam imala običaj da decu držim pod staklenim zvonom.
Deda i baba imali su kuću u jednom malom Sremskom selu, sa dve ulice, od kojih je jedna bila asfaltirana druga ne. Njihova kuća je bila baš u toj drugoj, bez asfalta. Celo leto su provodili tamo, igrajući se u prašini na ulici, obilazeći štale i čardake. Bilo je padova, čvoruga, posekotina i ogrebotina...ali "od toga deca rastu". I dan danas mi je drago što su imali tu sreću da kao gradska deca uživaju u sveže pomuženom mleku, voću koje su jeli direktno sa drveta. Da seku drva, da vijaju krave po pašnjaku i kokoške po dvorištu.
Naučili su da se sami brinu o sebi, igrajući se ispred zgrade sa ostalom decom i svojim vršnjacima. Da sami rešavaju svoje probleme, da razmišljaju glavom. Pravili su greške, i neka su.
Sin je bio poseban stručnjak za nestašluke i razne ideje, ali mi smo to smatrali obaveznim delom detinjstva i odrastanja.
U školu su išli sami i sami nosili svoje školske tašne, pa su jako brzo shvatili šta im je potrebno a šta ne, u toj istoj tašni.
Već sa 9-10 godina su krenuli sami gradskim prevozom po gradu. Kao predškolci, odlazili sami do prodavnice da kupe po neku sitnicu, i uz put naučili kako da barataju sa parama, i kako da ih čuvaju.
Kada je došlo vreme odlaska u JA, zamolio me sin da mu odložim vojsku na tri meseca. Prvo pitanje je bilo da želim da znam razlog.
-"Mama, kad si tolikima odložila vojsku 'ajd i meni. ( drugarica mi radi u vojnom odseku..) Znaš, nešto sam razmišljao da odem na more, pa onda u septembru u vojsku".
-Neće moći. Odlazak na more nije razlog odlaganja vojske. O tom "detalju" je trebalo razmišljati u junu kada se upisivao fakultet. Ideš na more sledeće leto, kad se vratiš iz vojske.

Radeći sa decom, sa svakom novom generacijom, zapitam se šta to nije u redu? Da li sam ja ta koja greši u svojim razmišljanjima ili...?
Deca su sve razmaženija, sve nesamostalnija, sve nezrelija...a roditelji sve samouvereniji da su baš oni rodili male prinčeve i princeze ili budućeg predsednika države ili bar neke političke stranke, a ako ni jedno ni drugo, onda je baš njihovo dete jedan od potencijalnih direktora nekog giganta...
Ako ne vide svoje dete ni u jednom od ovih "popularnih ličnosti" , onda će (makar) biti "poznato lice" malih TV ekrana....

Umorna sam od pitanja:
-Jaooooo, pa kako će moje dete to znati da uradi?
(Prvi put nikako, drugi put nekako, treći put svakako..)
-Jaoooooo, to je moje dete napravilo? Nemoguće-on/ona to ne ume!!!
( još kako ume...!)

Kada će peMzijaaaaaaaaaaaaa.... :grr:

Ja nisam ni shvatio temu kao opštu kategoriju "večne ljubavi", nego baš kao pojedinačni slučajevi...naši ili nekog koga poznajemo...
I naravno da ona ne opstaje sama po sebi...ako se partneri ne trude, ako je ne neguju, ne čuvaju...i to svaki dan, a ne samo kada je "gusto".

Koliko godina treba da budeš "vlasnik" ljubavi da bi poverovao da postoji?
Ne znam koliko je to godina, ali u svakom slučaju potrebno je da par "preživi" puno toga...podigne decu, izvede na pravi put...pa ako kada opet ostanu sami 1:1 medju njima postoji osećaj ljubavi, čuvanja, pažnje, radosti što su zajedno...oni se mogu smatrati vlasnicima večne ljubavi.
Oni medju nama koji su imali promašaje u dosadašnjim pokušajima ili imaju probleme u vezama, naravno da su skeptični, normalno je...

A ljubav se neguje obostrano, ona ne živi samo od jedne strane.
Svakodnevnom pažnjom, trudom da se ugodi, učini, uskladi, prilagodi, malo promenimo zarad partnera, uradimo i ono što ne volimo baš a znamo da će partneru prijati...
Stalno biti "nov", nikada se ne prepustiti kolotečini.

I ono što je po meni najvažnije...uvek, ali uvek biti medjusobna inspiracija, misliti o partnerovim željama i potrebama, pa ponekad i na račun svojih. Ako je ovakvo razmišljanje obostrano onda je to pravo...

Kako ja voleM kad pogresim dan...Ajde sto ga ja pogresim,nego sto me drugi "potsete"na obaveze koje sam imala
Kako ja to voleeeeeeeeeeeeeem :trep:

Ceo vikend cu prespavati :dry: