Pravilo o pisanju stranih imena i naziva u srpskom jeziku

[Adrijan 3,662]

... Za strana imena je jasno, pravopis kaže da se pišu onako kako se izgovaraju (po mom mišljenju idiotski, ali pravilo je pravilo). ...

​Baš me zanima kako misliš da bi bilo bolje.

[Morpheus 5,112]

U izvornom obliku. U slučaju znakovnog pisma, u njegovoj internacionalnoj varijanti, koju imaju i kineski i japanski i tai i mongolski...

Mislim da sam ovde opisivao slučaj sa tekstom na B92 gde je prikazan slučaj engleskog fudbalskog kluba "FC Beri" za koji znam da ne postoji. Ispalo je da misle na FC Bury, gde je glas "u" neodređen, ali mnogo bliži glasu "u" nego glasu "e". Dakle Buri po mom mišljenju, Beri po njihovom, a u pravu nismo ni jedni ni drugi - mi prosto nemamo glas "ue" pa ne možemo ni da ga napišemo.

Moj prigovor pravilu je da je podložno individualnoj interpretaciji, pa ono što "deluje" jednoj osobi ne deluje drugoj, ono što čuje jedna osoba ne čuje druga i onda jedan te isti naziv ili ime pišemo drugačije. Ovo pravilo koje nije pravilo to u potpunosti dozvoljava.

[Adrijan 3,662]

Ako si voljan, ovu polemiku prebaci na neku drugu temu.

Apsolutno se ne slažem sa tobom. 

U izvornom obliku?! Kako li bi čitao i izgovarao Norveška, Grčka, Finska, Portugalska, Mađarska imena? Ja znam da mene niko ne bi razumeo kada bih na glas pročitao tekst u kojem se koriste imena u izvornom pismu, jer jednostavno ne znam kako se koji glas i po kom pravilu izgovara. I koja ti je to internacionalna varijanta, Esperanto? 

Ja sam zaista ponosan, ako se to tako može nazvati, pošto na to nisam imao nikakvog uticaja, ali nas ta pravila "jedan glas, jedno slovo" i "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" izdvajaju od svih jezika na svetu. Smatram da postojeće pravilo o pisanju stranih imena, takvo kakvo je, da je najpribližnije idealnom. Pisac teksta je odgovoran za njegovo razumevanje. Ako smatra da bi moglo doći do konfuzije ili pogrešnog tumačenja, ništa ga ne sprečava da u zagradi napiše u izvornom pismu ili nekom drugom (internacionalnom) jeziku.

[Morpheus 5,112]

Pod "internacionalna varijanta" mislio sam na to da azijski jezici zasnovani na znakovnom pismu imaju zvanična pravila o pisanju tih znakova latiničnim alfabetom. Dakle, ne bismo pisali znak, već bismo pisali njegovu latiničnu (pa ako može latinična automatski može i ćirilična) varijantu.

I ja sam "ponosan ako se to može tako nazvati" na naš jezik i njegovu pisanu i govornu savršenost, ali ta savršenost se pretvara u manjkavost ako njegovim znakovima pokušamo da označimo glasove koje naš jezik ne poznaje. Buri/Beri, Vašington/Vošington, Pari/Pariz, Čavi/Šavi/Ćavi, možemo do iznemoglosti. Po mom mišljenju trebalo bi ih pisati onako kako se inače pišu, pa će onaj ko ne poznaje izvorni jezik pročitati onako kako misli da treba, a onaj ko ga poznaje onako kako zna da treba.

U tom slučaju bi pravilo bilo pravilo u pravom smislu reči, nema interpretacija, nema nedoumica. Piše se tako kako se piše, ko ne zna da pročita pitaće. Može da se uvede i pravilo da se u zagradi obavezno piše približan izgovor.

Moj prigovor je samo na to da pravilo ovakvo kakvo je - uopšte nije pravilo. Ono praktično glasi "radite šta hoćete sa stranim imenima i nazivima, svejedno je, pišite ih kako mislite da treba",

EDIT: OlimpiJakos i FiJat ne mogu da budu bolji primeri.

[vesticara 6,022]

Mene su učili da se strana imena pišu u originalu. Kada pišem tekst ćirilicom onda strana imena pišem latinicom u originalu. Ukoliko je to neko kinesko, japansko....arapsko pismo onda pišem prevedeno na engleski....

Ja se pridržavam tog pravila.

Čak i kada pišem teskt ćirilicom a upotrebim u rečenici "CD" ukoliko to radim skraćenicom onda je to latinica a ukoliko pišem kompakt disk onda je ćirilica. 

Mislim da je danas sve pomereno i blesavo....ljudi toliko stranih reči koriste u svom govoru da čak više i ne znaju njihovo pravo značenje...nego te reči upotrebljavaju kad im se i kako im se svidi. 

Totalni haos...

[Morpheus 5,112]

 U Srbiji si išla u školu? Pravilo u srpskom jeziku je da se pišu "onako kako se izgovaraju". Hrvatski jezik je usvojio pravilo pisanja u originalu, Verovatno je to deo "raskola" u nekadašnjem srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom.

[luminica 2,120]

Koliko se ja secam,pisali smo kako izgovaramo.U udzbenicima pretezno stampanim latinicom i ravnopravnom upotrebom cirilice i latinice,tj.pravo na izbor smo imali.Secam se da bi kraj imena nekih istorijskih licnosti u zagradi pisalo njegovo ime na jeziku iz zemlje porekla.Bas mi je na pamet pao Henrik Sjenkjevic gde se tacno secam da je poljska verzija njegovog imena stojala pored u zagradi.

[Smucalica 5,972]

Znam da je pravilo da se vlastita imena pišu kako ih izgovaramo, 

ali mi za neki službeni dokument pre ima smisla da piše originalno....

Jedna žena kod mene na poslu se preziva na -sky

i kad god pišem neki dokument, njeno prezime pišem u originalu, sa y, ne pretvaram u i  

Zašto? Jer i sva dokumentacija za nju iz naše uprave stiže tako otkucana....

Drugi slučaj, u prethodnoj generaciji sam imala devojčicu

čiji je otac bio italijan, sa prezimenom koje počinje sa Q 

I kad sam popunjavala u dnevniku i uverenje za školu,

koje je zvaničan dokument, pisala sam i prezime i ime u originalu  

Bila je da mi se pohvali ocenama iz škole, 

i tamo njeno ime piše u italijanskom obliku....

Prema tome, pravila kažu da pišemo kako izgovaramo, 

da u zagradi možemo napisati original,

ali u nekim zvaničnim dokumentima mora pisati kako i jeste, 

jer ti dokumenti se koriste i van naših granica....

[Smucalica 5,972]

Pre neki dan sam  srela koleginicu koja ima prezime na -sky 

i pitala sam je da mi pokaže zdravstvenu knjižicu, da pogledam kako joj je napisano ime i prezime.

i sve je na latinici!

Isto tako je i lična karta i vozačka i zdravstvena  

Znači, prezime joj je pisano u originalu, latinicom,

a samim tim i svi ostali podaci...

Zaista mislim da je tako pravilno  

 

[Morpheus 5,112]

Znači, niko ni u kakvom ministarstvu ni u samom RFZO nije obratio pažnju na MOGUĆNOST da dođe do situacije da jedan radnik piše ošišanom latinicom, drugi pravom latinicom, treći ćirilicom, a četvrti strana imena u originalu, pa onda u skladu s tim napisao pravilnik pa ga podelio zaposlenima, kao što bi trebalo da je slučaj u institucijama koje pretenduju ka tome da se predstave kao ozbiljne.

[Adrijan 3,662]

Smuco, latinica kao pismo, sem QWXY, sadrži i još moooogo znakova kojih nema u srpskoj latinici, na primer ÀÁÂÃÄÅÆÇÈÉÊËÌÍÎÏÑÒÓÔÕÖÙÚÛÜÝĀĂĄĈĎĒĔĖĘĚĜĞĠĢĤĴĶĹĻĽĿŁŃŅŇŊŌŎŐŔŖŘŜŞŢŤŦŨŪŬŮŰŲŴŶŸŹ... Šta ćemo sa njima? Misliš li da i njih treba koristiti u originalu? Ja lično se ne osećam dovoljno sposobnim da to ispoštujem, iako se smatram iznadprosečno obrazovanim i inteligentnim.

Zvanični dokumenti Repubike Srbije su namenjeni onima koji znaju srpski jezik i zato treba da budu napisani u skladu sa srpskim pravopisom. Ako neki stranac treba da koristi naše dokumente, za to postoje prevodioci. Šta misliš kako su Amerikanci napisali "ić" na dokumentima moje ćerke? Misliš li da su se zamarali time kako to piše u originalu? A tek kako čitaju, izgovaraju?

Sami sebi skačemu u stomak prihvatanjem takvih kvazi pravila, "kao u originalu".

@Morfe, ne treba nikakav novi pravilnik. Pravilo postoji, a potrebno je samo da ima neko ko će da kontroliše nepismenu i lenju gamad u državnim službama.

[Morpheus 5,112]

Nisam ja mislio ni na kakav zvaničan dokument, već prosto na neki dopis upućen svim poslovnicama koji bi toj gamadi rekao "imena i prezimena na novim obrascima pišete latinicom/ćirilicom sa punim slovnim rasporedom i nikako drugačije". Jer taj neko valjda zna kakvu gamad ima za šalterima.

Za ovo drugo si u pravu, ako je pravilo da se piše "kako se izgovara" onda to pravilo treba da se ispoštuje. NAROČITO na zvaničnim dokumentima. Ja mogu lično tom pravilu malo da prkosim kad pišem na netu, to je moja stvar, ali institucije države MORAJU da poštuju pravila srpskog jezika u slovo. Sve osim toga je neozbiljno.

[Smucalica 5,972]

Sve je to ok što vi kažete,

i ja u potpunosti podržavam to,

aliiii....

ako smo manjinama dali pravo da koriste svoj jezik, pismo, da se školuju na svom jeziku,

isto tako smo im dali pravo i da im u ličnim dokumentima stoji ime i prezime na njihovom jeziku...

Znači, dotična koleginica se preziva na -sky u svim dokumentima, a druga se zove Ella, sa dva l, jer je tako na njenom jeziku.

I naravno, sve je latiničnim pismom. To pravo im valjda garantuje Ustav  

A za ona druga slova, koja ti @Adrijan -e pominješ, ne znam  

Rekla sam vam da sam detetu u svedočanstvu pisala prezime Quiroz- jer joj je to prezime,

nisam pisala kako ga čitamo Kuiroz ...što mi je i potpuno logično

[Morpheus 5,112]

Po Ustavu su službeni srpski jezik ekavskog izgovora i ćirilično pismo, premda je veliki broj ljudi nekako prespavao 2006. godinu i još uvek misli da su ćirilica i latinica ravnopravne u službenoj upotrebi. Latinica i strani jezici njome pisani su u službenoj upotrebi u opštinama i gradovima gde pripadnici manjina imaju dovoljnu zastupljenost, pa neki lokalni dokumenti mogu (i valjda moraju) da budu pisani s tim na umu.

Po zakonu u ličnoj karti ime i prezime i ostali bitni podaci moraju da budu upisani dva puta, u originalu i po srpskom pravopisu. E sad, kako kod nas ništa nije do kraja i ništa nije kako treba, siguran sam da je neki mamlaz postupio suprotno zakonu i da ga zabole uvo za to. Ali to je drugo pitanje.