Upad na privatni posed

[gresan 1851]

Noćas je jedan moj sugrađanin (čak na nepun kilometar od mog stana) ubio lopova koji mu je ušao u kuću, dok je on sa ženom i decom spavao.

Da ne prepričavam, kompletna vest je ovde:

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/383787/Ubistvo-u-Zarkovu-Nozem-izbo-lopova-koji-mu-je-upao-u-stan-usred-noci

Zanima me vaše mišljenje...

Opravdavate li postupak domaćina?

Da li je Srbiji potreban zakon koji postoji u Americi da ko ti god neovlaščeno uđe na privatni posed imaš pravo da ga ubiješ?

Ja sam imao jednu sličnu situaciju, bogu hvala ne toliko drastičnu, da sam se jedne noći tokom boravka sa porodicom na moru probudio, svestan da je neko u sobi. Uspeo sam samo da viknem "Hej" i lopov je nestao nazad preko balkona. I dan danas pamtim osećaj užasa i besa što je neki potpuni neznanac pokušao nešto da ukrade iz sobe u kojoj smo svi četvoro spavali. Deca su mi imala 5 i 7 godina. Mislim da bih u tom momentu bio u stanju da mu i ruke i noge polomim...ja, koji sam inače vrlo smiren i nenasilan.

[Morpheus 5112]

Postoje tu oni momenti "u predelu leđa" i "pet ubodnih rana" koji samoodbranu u ovom slučaju pretvaraju u slučaj teškog ubistva. Verovatno nije 'teo, ostaje mu da se vadi na privremenu neuračunljivost usled pretrpljenog straha.

Što se tiče zakona, ne bih dao baš dozvolu za ubistvo. To je neproporcionalno zločinu, a na američkom primeru se vidi i da ne deluje u praksi. Napad bez namere da se ubije a sa ciljem da se počinilac zastraši - svakako.

[gresan 1851]

Postoje tu oni momenti "u predelu leđa" i "pet ubodnih rana" koji samoodbranu u ovom slučaju pretvaraju u slučaj teškog ubistva.

Istina...ne opravdavam, ali i ne osudjujem. Da li možeš da zamisliš situaciju i količinu adrenalina ili straha...nepoznat čovek u mrklom mraku stana, nešto "želi", a ti tu sa ženom i decom. Ugroženost maksimalna i maksimalan nagon za samoodržanjem i odbranom porodice.

Ne znam...ne garantujem...

[Morpheus 5112]

Mogu razumeti, nije da ne mogu. Slažem se ja s tobom da je u takvoj istuaciji teško kontrolisati dela i emocije, ali slovom zakona i neke elementarne logike sa pet uboda u leđa teško može da se izvuče.

[Orion Lady 1054]

Mislim, da u takvoj situaciji nema vremena za puno razmisljanja.

Koliko poznajem sebe, bez razmisljanja bi uradila sve sto moram,

da zastitim ljude oko sebe.

I sad mi ponekad dodje da isamaram koga, kad vidim sta ljudi rade, a

tek da neko upadne na moje, nedo mu Bogo dragi, najezim se odmaH!

Kad dodje 5 do 12, svijet se okrene naopacke, sad, kad samo komentiramo, laako

je rec, ja ne bi, ja ovo, ja ono.. a kad se desi, os cekat da tebe neko ubije il

ces bar pokusavat sprjecit to? Nikad se ne zna zasta/posta je taj covjek doso..

Da pozdravi sigurno ne..

[Aiko 1794]

Naravno da bih ga ubila, bez razmisljanja..pod uslovom da udje pored sarplaninca od cirka 75 kg zive vage..

Zakon nam je inace jedno veliko sranje, tako da ne bih gubila vreme na pricanje o njemu..

[Mia 6075]

Zanima me vaše mišljenje...

Opravdavate li postupak domaćina?

Da li je Srbiji potreban zakon koji postoji u Americi da ko ti god neovlaščeno uđe na privatni posed imaš pravo da ga ubiješ?

Ja sam imao jednu sličnu situaciju, bogu hvala ne toliko drastičnu, da sam se jedne noći tokom boravka sa porodicom na moru probudio, svestan da je neko u sobi. Uspeo sam samo da viknem "Hej" i lopov je nestao nazad preko balkona. I dan danas pamtim osećaj užasa i besa što je neki potpuni neznanac pokušao nešto da ukrade iz sobe u kojoj smo svi četvoro spavali. Deca su mi imala 5 i 7 godina. Mislim da bih u tom momentu bio u stanju da mu i ruke i noge polomim...ja, koji sam inače vrlo smiren i nenasilan.

U zemlji Srbiji vlada samo jedan zakon,

bezakonja.

Ovo se ne dešava nekom drugom.

Već nama.

Donošenje bilo kakvog zakona je čista iluzija.

U krajnjem slučaju, možda zakon nije lako doneti,

ali ga primeniti - nema šanse.

Ne odobravam oduzimanje nečijeg života.

Uzimati modele ponašanja, zakona od idiotske države poput Amerike - ne - nikako

To su sve uzročno - posledične veze.

Poput: prevetivnog delovanja da do svega što se desilo ne dođe.

Da ne dolazimo u situaciju, da se branimo na ovakav način.

Konkretan primer, ne toliko drastičan:

Imamo komšinicu bakutu,

koja urniše sve oko sebe.

Posebno bližu okolinu.

Od bacanja saksija po automobilima na parkingu,

preko pretnji, koje nekima od komšija dođu umesto pozdrava.

Noćas je bakica dočekala komšiju, koji živi iznad njengo stana.

Sipala mu je sonu kiselinu u lice.

Ježim se dok pišem ovo.

''Sreća'' pa ni sona kiselina nije ono, što je nekada bila.

Razblažena, a i komšija je brzo reagovao.

Dobro se umio, pozvao hitnu pomoć.

Odveli ga do kiliničkog.

Mogao je da ostane bez vida.

Nije.

Komšije su se nebrojeno puta žalile,

prijavljivale bakutu, milicija je dolazila na uviđaj.

I šta?

Pojeo vuk magarca.

Na pitanje mladića inspektoru,

koji je zadužen za ovaj reon:

''Šta bi bilo da sam je ubio?''

Ostao je bez odgovora.

Dakle, u državi apsurda, sve je dozvoljeno.

Ja ne živim u strahu, ali daleko od toga da nisam oprezna.

Mere predostrožnosti su veoma bitan faktor.

Ne videh ih u uvodnom postu i primeru.

[Morpheus 5112]

Sad bih za nijansu da se distanciram od prvog posta na ovoj temi. Pročitao sam vest do kraja i video da je ta kuća pod stalnom opsadom provalnika, tačnije da je bilo pet provala u kratkom vremenskom periodu. S obzirom na tako nešto, jasno mi je u kakvom psihičkom stanju se nalazio ubica, i da sam sudija, ja bih ga oslobodio. Stres nakon pet provala u kuću mora da preskače sve granice.

Izmenjeno May 23, 2013 od strane člana Morpheus

[CyberQrva 89]

Ne opravdavam ubistvo zbog neovlašćenog upada na tuđ posed.

Šta mi je na raspolaganju ako mi nego upadne dok sam u kući? Da ga napadnem i/ili da se branim? I šta onda? Ili će on mene utepati ili ja njega. U prvom slučaju, ako me nema, šta me briga za vrednosti koje imam. U drugom, šta će mi svo blago sveta uz saznanje da nosim na duši nečiji život.

Nebrojeno puta sam rekla "Ako već moraju da mi obijaju stan, samo da ne budem u njemu".

E, sad, druga je stvar strah za bližnje. Prirodni je nagon da zaštitiš ukućane. Da mi dete spava u kući, a da ja vidim provalnika, pa naravno da bih ga zaskočila. Ne zbog odbrane imovine, već zbog straha da mi ne povredi najmilije.

[Turkmenbashi 937]

Nije ni u Americi u svim državama isto, ali apsolutno podržavam one zakone koje štite privatni posed na način na koji se misli u uvodnom postu. Koknuti provalnika ''kao psa'' i aj' zdravo. Međutim ovo je Evropa i evropski zakoni su drastično drugačiji u odnosu na američke. Nemaš ni smrtnu kaznu a ne da daš pravo građanima da uzimaju život. Nužna odbrana se po pravilu teško dokazuje. Novi ZOOM će biti još restriktivniji, itd. Meni će provalnik malo teže da uđe kroz tri brave. Video nadzor i prve dve možda i prođe, treću bi morao da obije a to bih sigurno čuo.

[vesticara 6022]

... apsolutno podržavam one zakone koje štite privatni posed na način na koji se misli u uvodnom postu. Koknuti provalnika ''kao psa'' i aj' zdravo. Međutim ovo je Evropa i evropski zakoni su drastično drugačiji u odnosu na američke. Nemaš ni smrtnu kaznu a ne da daš pravo građanima da uzimaju život. Nužna odbrana se po pravilu teško dokazuje. ...

Slažem se, i žaista mi je žao što nam je zakon, na žalost, tako loš!

Ispada da nisi siguran ni u sopstvenom domu. Osim toga nemaju svi para za alarme, video obezbeđenje, i slične sigurnosne sisteme. Običan građanin, sa prosečnim primanjima prepušten je na milost bezobrazluku, obesti i razbojništvu. Niko ga ne štiti a on sam sebe ne može da zaštiti.

[Adrijan 3662]

S tim u vezi, meni u našoj pravosudnoj praksi, namerno rekoh praksi, jer mi se čini da je zakon uredu, ali da se pogrešno tumači, najviše smeta to što sudije tumače da nužna odbrana mora da bude samo do nivoa opasnosti.

Ja bih uveo pravilo "+1". Ono, ako tebe neko rukom, ti smeš letvom, ako neko tebe nožem, ti smeš pištoljem...

[gresan 1851]

Ovo piše na Blicovom sajtu...šta se smatra samoodbranom po našem zakonu kada nema krivičnog gonjenja...

Odbrana

1. Napad i odbrana moraju biti istovremeni.

2. Oružje kojim se odbija napad mora biti srazmerno napadačevom oružju.

3. Nužna odbrana i napad ne smeju drastično da se razlikuju.

[Adrijan 3662]

...

2. Oružje kojim se odbija napad mora biti srazmerno napadačevom oružju.

...

E upravo ovaj deo mi smeta. Ovaj deo nije "pravedan". Ostalo je u redu.

[Aiko 1794]

Kazem ja da nam je zakon sranje..kad me neko napadne i ugrozi mi porodicu, ja moram da razmisljam da striktno uzvratim istom merom..jer ako i zericu uzvratim jace, najebala sam krivicno..ma da, sio mi ga Djuro..:dry:

[pufta 169]

...da trebaš da mu se izvineš i zamoliš da ti pokaže šta ima u ruci pa onda da stupiš u obračun sa provalnikom...

reakciju čoveka opravdavam 100%, i svaka mu čast jer nasrnuo je na provalnika ne znajući ni ko je ni šta je, niti šta ima u rukama...sad što je ishod takav, ne verujem da iko želi takav ishod.

doživeo sam poslednjih godina 2-3 upada na "posed" srećom alarm je odradio svoje, mada u trenutku kad se začula sirena alarma izletao sam napolje grabeći prvo što mi je pod rukom, provalnici su uveliko bili u kolima i bežali, mada kad se strast malo smiri i sam sam razmišljao, ne znam da li bi više voleo da se susretnem sa provalnikom ili da se ne susretnem, jer rezultat ko zna kakav bi mogao biti u afektu ...

a što se tiče pomenutog američkog zakona o upada na privatni posed, mislim da bi se to malo više zloupotrebljavalo kod nas, kao ona priča vezana za lov (kod nas u selu kad neko nekog mrzi samo ga pozove u lov ) više bi terebablo da zakon bude malo fleksibilniji na stranu domaćina ili ti vlasnika kome je narušena bezbednost upadom.

Izmenjeno May 24, 2013 od strane člana pufta

[gresan 1851]

Nisam ni mislio da će dugo trebati...

Evo za one koji žele...

http://www.peticije24.com/podrska_sasku

Inače je čovek potpuno ok...humanitarac, miran, nekažnjavan...nekada se pitam kako samo takvi nadrljaju!

[gresan 1851]

Odbrana

1. Napad i odbrana moraju biti istovremeni.

2. Oružje kojim se odbija napad mora biti srazmerno napadačevom oružju.

Da zaključim...

Sedim ja tako za računarom i radim nešto (kao pomenuti domaćin) mir i tišina u stanu, deca i žena spavaju i čujem kako mi neko, OPET, švrlja po stanu.

Polako da ga ne uplašim tiho mu se obratim...

"Izvinite gospodine na uznemiravanju, znam ja da ste vi lopov jer morate, teško vam je, niste vi to iz zle namere...ali da li bi bili ljubazni da mi pokažete kakvim naoružanjem raspolažete?"

On mi pokaže pištolj, a ja lepo i kulturno nastavim...

"Da li bi ste bili ljubazni da sačekate da uzmem i ja moj (a inače ga nemam), ne bih hteo da jedim neke zakonodavce pa da se poslužim poluautomatskom puškom (koju takođe NEMAM).

On čovek lepo klimne glavom i ja odem da uzmem TO što NEMAM. Vratim se i opet ga lepo zamolim...

"Hoćete li sad molim Vas (obavezno veliko "V" iz poštovanja), da stanemo ledja u ledja i izbrojimo po 5 koraka, a onda pucamo jedan u drugog?"

I tu ja lepo njega ubijem (jer sam u vojsci imao čistu peticu iz gađanja) i kada dođe policija, ja im se kulturno isplezim...jer sad tužilac može da mi pljune pod prozor (isti onaj kroz koji je lopov ušao!!!!)

Da mi nije žao čoveka turio bi one smajlije što se izvrću od smeha. Ovako iz poštovanja prema njemu, neću.

[vesticara 6022]

Straaaaaaaašno!!

Ja bi ga za razliku od tebe, zamolila za malo strpljenja dok odmotam onaj pištolj što imam, pronađem gde je šaržer, pronađem gde su ona četiri metka (jbg samo toliko ih imam!!), sklopila ga i onda nastavila po tvom.

A daaaaaaa, zamolila bi ga da ne beži iz stana jer mi oružani list važi samo da držanje oružja a ne i (iz)nošenje!!

Mislim da ne kršim i taj deo zakona!

[Turkmenbashi 937]

Ovo piše na Blicovom sajtu...šta se smatra samoodbranom po našem zakonu kada nema krivičnog gonjenja...

Odbrana

1. Napad i odbrana moraju biti istovremeni.

2. Oružje kojim se odbija napad mora biti srazmerno napadačevom oružju.

3. Nužna odbrana i napad ne smeju drastično da se razlikuju.

Tako nekako. Pisao sam ja nešto o nužnoj odbrani na temi o oružju (post #25). S' time da tačka dva (i tri) glasi da sila kojom se odbija napad ne sme da bude nesrazmerna sili koja ti preti. Ako te neko gađa stolicom nije baš da možeš puškom da uzvratiš. To je jedan od uslova koji se uvek vagaju.

S tim u vezi, meni u našoj pravosudnoj praksi, namerno rekoh praksi, jer mi se čini da je zakon uredu, ali da se pogrešno tumači, najviše smeta to što sudije tumače da nužna odbrana mora da bude samo do nivoa opasnosti.

Ja bih uveo pravilo "+1". Ono, ako tebe neko rukom, ti smeš letvom, ako neko tebe nožem, ti smeš pištoljem...

Hm, ja čak mislim da kada tebe neko nožem ti i smeš njega pištoljem. :)Nož=hladno oružje. Još ako je taj sa nožem snažniji od tebe imaš dobre izglede da se pozoveš na nužnu odbranu ;)

Izmenjeno May 24, 2013 od strane člana Turkmenbashi

[Turkmenbashi 937]

Случај Сашка Богоског, који је у својој кући на Јулином брду убио провалника, покренуо је питање права на нужну одбрану. Шта смо овлашћени да учинимо када нам неко упадне у стан и нападне на имовину и живот, где су границе прекорачења нужне одбране и како поступају судови у оваквим случајевима, за „Политику” говоре адвокати Зора Добричанин-Никодиновић и Горан Нинић.

Добричанин-Никодиновић: Нужна одбрана се веома ретко примењује у пракси наших судова. За 22 године рада у адвокатури нисам видела оптужницу за кривично дело учињено у прекорачењу нужне одбране. Оптужница увек терети окривљеног за убиство или наношење тешких повреда. Никад нисам видела да је тужилаштво изменило оптужницу у правцу прекорачења нужне одбране. У свету је то мало другачије. У Америци чим пипнете капију већ сте кандидат да будете ликвидирани у нужној одбрани, а код нас би грађанин који је нападнут морао да буде доктор права и психологије, да буде савршено стабилна личност, толерантна на опасност и страх, да би могао да поступи тачно по правилима прописаним за нужну одбрану, дакле да узврати на начин идентичан нападу и да притом баш апсолутно ништа не прекорачи.

Нинић: Много је више семинарских и докторских радова о овој теми, него ослобађајућих пресуда у којима суд утврђује да је дело учињено у нужној одбрани. Наши судови имају само пет или шест таквих пресуда. У истрагама оваквих случајева требало би да буде важно вештачење психолога, јер човек који се брани реагује у страху, а у страху су велике очи. Не можете бити сигурни да ли вам је нападнута само имовина и да ли ћете оног момента када почнете да је браните бити животно угрожени. Докле иде дрскост и свирепост нападача, не можете да знате. Можда је провалник педофил који има информацију да је дете само у стану. Човек у таквом моменту не може потпуно рационално да размишља нити у том тренутку има правне стручњаке поред себе који ће му саветовати шта да ради.

Добричанин-Никодиновић: Просто су неоствариви услови које наши судови захтевају за нужну одбрану. Законска одредба тражи да се одбије истовремени противправни напад, али је на суду да оцени да ли је одбрана била истовремена са нападом и истог интензитета као напад. Међутим, то се схвата буквално, па се захтева да одбрана буде у истој секунди са нападом и да се у одбрани користи идентично оруђе са нападачевим. Ту се заиста претерује и на тај начин се урушава правна сигурност. У тренутку када је нападнут, грађанин мора да размишља: Или ћу погинути или ћу ићи у затвор. Нема трећу могућност.

Нинић: Чак и у ситуацијама када нападач почне да се удаљава, ви не знате да ли он одлазида узме неку ствар којом ће вас теже повредити или бежи са лица места.

Добричанин-Никодиновић: Професионалци који раде на обезбеђењу банака, пошта, приватних предузећа или личности које су честе мете напада разбојника, такође нису сигурни како треба да реагују. Из разговора са радницима тих фирми и из разговора са полицајцима знам да они често одржавају састанке на ову тему и траже одговор на питање како треба да поступе да не би прекорачили нужну одбрану. Никада нису могли да добију одговор. Нико не може да им га да, ни тужиоци, ни судије, ни адвокати, ни полицајци. Не постоји упутство како да поступе у тренутку напада а да не учине кривично дело, нити ико може да им да савет.

Политика: Да ли сте икада успели да докажете нужну одбрану?

Добричанин-Никодиновић: Јесам, али јако тешко. То је Сизифов посао.

Нинић: Доказао сам нужну одбрану, али тек после седам година суђења. Особа која је нападнута у својим просторијама је изударана пиштољем, пуцано јој је око главе, у рвању је успела да се домогне пиштоља и да тешко рани нападача. Тужилац је после седам година одустао од покушаја убиства, али је оставио оптужницу за недозвољено ношење оружја које је служило као средство напада. Значи, када сте нападнути, не можете да изађете невини. Окривљени је три дана држао тај пиштољ код себе и ја сам га као бранилац однео у полицију. Тај пиштољ је на крају спасао момка да не иде у затвор је су на њему пронађени биолошки трагови нападача и коса окривљеног.

Добричанин-Никодиновић: Не мора увек да буде крив онај ко је жив. Јер, да се није бранио, вероватно не би ни био жив. Онај ко извуче дебљи крај, тај испадне жртва, дакле разбојник постане жртва, а онај ко је нападнут, па се бранио, он је обавезно крив.

Нинић: Суд увек полази од последице, што није нормално. Мора постојати узрочна веза између радње и последице. Морате кренути од узрока, али код нас суд увек пође од последице да је неко мртав или да је тешко повређен и онда се враћа уназад, као да се подразумева одређена затворска казна, па се сад разматра ублажавање те казне.

Добричанин-Никодиновић: Притом не постоје сви елементи кривичног дела. Као прво, код одбране нема никаквог умишљаја, а нема ни противправности, али без обзира на то –он је обавезно крив зато што је жив. Једина алтернатива томе јесте да је мртав или тешко повређен. Ако неко дође у ваш стан и злоставља чланове породице, а ви га убијете, оптужница изгледа исто као да сте ви дошли код њега у стан а не он код вас.

Нинић: Суд утврђује умишљај за дело на које сте били изазвани нападом и извршили га у стању страха. Најблаже што се може очекивати од суда је пресуда за убиство на мах.

Добричанин-Никодиновић: То је у супротности са основним начелом кривичног права: боље сто окривљених на слободи него један невин у затвору.

Нинић: У актуелном случају на Јулином брду, нападач је имао шрафцигер, али ко је окривљеном могао у том тренутку да каже да он за појасом нема пиштољ? Ако кренете ка њему ножем, који је адекватно средство одбране у односу на шрафцигер, он може да се измакне један корак, извуче пиштољ из појаса и упуца вас. Према томе, избор средстава је јако скучен, јер то није двобој па да бирамо оружје. Неко ће узети кристалну вазну, неко металну штанглу, неко нож, свако ће у тој ситуацији узети оно што му је при руци. Међутим, суд често прави разлику између средстава напада и одбране, па оцењује да ли сте употребили подобно средство које је могло да онемогући нападача.

Политика: Како коментаришете пет убода ножем у леђа провалника?

Нинић: Пет убода ножем указује да је човек био страховито уплашен.Када се човек брани пиштољем, он у страху испали цео шаржер. Страх траје све док нападач није потпуно онемогућен.

Добричанин-Никодиновић: Али суд не полази од претпоставке невиности него од претпоставке кривице.

Нинић: Људи морају да буду свесни да провалом у туђи стан улазе у озбиљан ризик за свој живот. Сами су себе довели у опасност, али суд никада не полази од тога. Суд тражи да се према жртви кривичног дела односимо са поштовањем, па чак и са сажаљењем, иако је реч о разбојнику који је сам изазвао ситуацију у којој је страдао.

Политика: Када са прозора видимо да лопови обијају аутомобил или улазе у кућу наших комшија, који су на летовању, шта треба да урадимо?

Нинић: Обавезни сте да зовете полицију. Нисте животно угрожени и имате времена. Истовременост напада и одбране ја јако битна ставка. Чим имате времена да реагујете на правилан начин, не можете да глумите Робина Худа и кренете са пиштољем на разбојнике, јер сте онда ви преузели ризик да направите кривично дело. Код нужне одбране држава препушта свој монопол силе појединцу само у посебним случајевима када сте непосредно угрожени, када немате времена и немате избора. Све док можете да ангажујете монопол силе државе, ви немате право да сами решавате ситуацију. Али, када сте непосредно угрожени, немате обавезу да бежите. Имате право да се браните.

Добричанин-Никодиновић: Мој клијент је био нападнут ножем, успео је да нападачу савије руку и да га његовим ножем убоде тако да је овај убрзо искрварио, а био је наркоман. Осуђен је на пет година за тешку повреду квалификовану смрћу, али са олакшавајућим околностима. Инсистирала сам да је то класична нужна одбрана.

Политика: Може ли се од сваког грађанина очекивати да добро познаје закон и да у случају напада буде суздржан и прорачунат?

Нинић: Иако познајем закон, нисам сигуран да би у таквим ситуацијама реаговао правилно у складу са законом и судском праксом. Само случајно могу све околности да се наместе тако да се ваша одбрана потпуно уклопи у законску одредбу о нужној одбрани.

Политика: Шта би сада рекао јавни тужилац?

Нинић: Тужилац би се позвао на оштећеног, истицао би вредност људског живота. Рекао би да нико нема право да одузме туђи живот. Међутим, тај коме је одузет живот није имао права да нападне на живот. Постоји право на одбрану, које је природно право човека, које је држава правно уоквирила.

Добричанин-Никодиновић: Увек се заборавља да су слобода и право сваког човека неприкосновени, осим што су ограничени слободама и правима другог човека. То је суштина. Његош је рекао: „Зло чинити од зла бранећи се, ту злочинства нема никаквога”.

Александра Петровић

објављено: 03.06.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Srbija-razgovara-Nuzna-odbrana.sr.html

...

[Glisha 3487]

izvin'te me što sumLJam, al' meni nešto tu nije sasvim jasno...

Kakav je to "upad na privatni posed"... a ubio ga u sasvim drugoj ulici ?

Kakva je to "samoodbrana" bila... a mrtvac ima pet rana u leĐnom predelu ?

Ko kaže (osim ubice i ubicine porodice) da je mrtvac uopšte uPad'o na njegov posed... ?

... stvarno mi nije jasno

_________________

Inače, nezavisno od toga, zakon nam je sr@nje i po'.. to mi je sasvim jasno

i moraš sam da se dovijaš kao ljuta guja, kako bi se odbranio i od neregistrovanih provalnika malih preduzetnika

i od legalnih,u zastavu s'grbom (grbava zastava)uvijenih band..inkića, i horde prevaranata i otimača - velikih predUzetnika i predUzimača ()

a najveće sr@nje (nezavisno od svega toga i tim povodom datih izjava) je najveći seronj@ toma Fila .. to mi je naj jasnije

jer taj kad ga "odbrani" i kad (mu) ga naFila.. sVatiće (odbrambeni igrač) da bi mu bolje bilo da je pustio "lopova" da ga pokrade