Životne želje :)

[Smucalica 5972]

Životne želje

Sinoć sam u jednom razgovoru sa prijateljicama, dotakla se nekih naših želje, koje smo planirale i maštale dok smo bile mlađe... pa smo te želje stvaile danas na taj isti kantar i uporedile koliko su ostale iste, a koliko su nam se promenile tokom sazrevanja...

Pa dođoh na ideju da vas priupitam:

Koje su to vaše životne želje?

Šta biste voleli da uradite, da vam se dogodi za života?

Razmišljate li o njima kako da ih ostvarite ili ne?

:)

[Morpheus 5112]

Nemam želje u smislu "uraditi to i to do tad i tad, postići ili imati ovo ili ono". Moj život je uvek bio nepredvidiv, pun drastičnih promena iz dobrog u loše i obrnuto, pa sam se navikao na to da ne pravim nikakve konkretne planove. Puštam da me reka nosi i trudim se da ostanem na površini.

Moje želje su uopštene i manje-više svaki čovek bi se mogao prepoznati u njima. Trudim se da budem čovek, da svaki posao odradim kako najbolje umem i da razmišljam pozitivno u svakom trenutku. Nadam se da je to dovoljno da mi se želje ostvare.

[Smucalica 5972]

Kako to?

Nemaš želju otputovati negde?

Nešto stvoriti?

Nešto da ti se desi?

Evo ja...

s obzirom da sam se kao majka ispunila

tu nemam nekih želja

jedino da otputujem na par destinacija...

da me želja mine

i naravno-

kada odem u penziju, kućica sa verandom u planini....

[Morpheus 5112]

Želim ja topao dom, porodicu, lep posao na kom ću zarađivati dovoljno, ali to smatram opštim željama kojima bi svaki čovek trebao težiti. Primetićeš da u tome nema ničeg konkretnog, poput tvoje kućice sa verandom u planini. Želim i da posetim neka mesta, ali nemam konkretan plan kad i kako ih želim posetiti. Kad mi se ukaže prilika da ih posetim, neću je propustiti.

Ne znam da li dobro objašnjavam, ali naučio sam da uvek budem zadovoljan onim što trenutno imam, ma koliko malo ili mnogo to bilo. Ne znači da ne težim nečemu višem i boljem, ali kockice za to više i bolje se možda poklope, možda i ne. Ne želim da budem ogorčeni starac koji žali za neostvarenim nerealno postavljenim ciljevima.

Ono sa početka, porodica, dom, posao - kad to troje budem imao smatraću se najsrećnijom osobom na svetu. Sve ostalo je bonus.

[Mrak 138]

ja imam toliko zelja da cu morati da ih metnem na sito i reseto, pa ono sta ostane to mi je.

Najveca zelja mi je svakako porodica, kuca po mom ukusu, i sve sto ide uz to.

Najvici problem kod mene je to sto bi ja sve i svasta, svasta da probam, da vidim, da pokusam, ne mogu da se odlucim valjda sta bih, jer prvo treba da znam sta bih da bi znao kako bih.

Kao klinac imao sam mastu koja me ni danas nije izdala, to su u glavnom bile stvari vezane za svemir kojem se divim i dan danas, a mastao sam da putujem svemirom.

To naravno nisam mogao ostvariti, ali kao sanjar, sebi dopustam da i dalje zelim takve stvari, mislim da cu ostati dete do kraja zivota, i jedva cekam da imam decu sa kojom cu se sigurno igrati i prepustiti se njihovoj masti.

Trudicu se da ostvarim svoje zelje, cak i neke sto bi za realnost bile smesne i nebulozne, vodicu se njima jer verujem da za sve postoji nacin.

[Evilka 933]

Meni su se u zivotu uglavnom ostvarile zelje koje i nisam bas nesto zelela pa ne znam mogu li ih i nazvati tako. Ovde prvenstveno mislim na krupnije "zelje". No, svakako mi nije zao sto su ispunile moj zivot.

Ono o cemu vec odavno, potajno razmisljam i zelim je da imam neku moju radionicu za izradu.. neceg. Znam i sta bi to bilo medjutim moj najveci problem u celoj prici je sto sam jako los prodavac. U danasnje vreme dzabe je ako nisi vest u tome. Uvek se sve svodi na to kako mi je potreban tim ljudi koji su strucni za ovo, ono.. i tako to, kako bi sve funkcionisalo kako treba. Da li ce se ikad ta zelja ostvariti.. ne znam ali znam da je ona uvek prisutna u meni, vise ili manje. Koristim prilike koje mi se ukazu da udjem u te vode, saznam nesto vise, upoznam ljude... Mozda, mozda se jednog dana i sloze kockice i sve to zazivi.. pa ne mora bas i na nacin kako ja zelim ali da bar priblizno to bude delatnost o kojoj mastam, koju zelim.

[DzeS 41]

Kao mala maštala sam da naučim da vozim helihopter zato što sam često imala tako te neke

letačke snove prilikom kojih sam se super osećala.

Verovala sam da bi me upraljanje jednom takvom letelicom baš ono uzdiglo (u psihičkom smislu).

Naravno maštarija su ostala samo maštanja,nikad zapravo nisam ni pomislila da ih realizujem jer interesovanaj u takvom smeru koja bi mi ispunila san ,nisam imala.Te ostadoh na zemlji da vozim auto.Sasvim mi je dovoljno.

[Starsica 757]

Ono sa početka, porodica, dom, posao - kad to troje budem imao smatraću se najsrećnijom osobom na svetu. Sve ostalo je bonus.

Sa tim da je meni porodica na prvom mestu. Oduvek sam želela veliku porodicu. Mislim da ću se kao čovek ostvariti tek sa ostvarenom ovom željom.

Sad.. Kuća.. Tačno znam kako bi mi kuća izgledala..

Velika bašta u kojoj mogu da sejem povrćke i voćke za mene i moju familiju. Drugi deo bašte sa cvećem.. Ruže, lale, božuri, puzavice, sve. I volela bih da mi bašta bude kao iz Rivendela (Gospodar prstenova), sa svim tim rezbarijama.

Kuća.. Eh, kuća Takođe, rezbarije. Volela bih da mi unutrašnjost kuće bude rustična, sve u drvetu i opet u fazonu Gospodara. Kupatilo veliko za opuštanje, kuhinja moderna, spavaća soba kao hram.

Jedna želja koja se sad već neće ispuniti.. Oduvek sam htela da budem profesionalni igrač folklora. Želela sam da mi to bude zanimanje. Sad me sprečavaju i godine i povreda, na žalost.

U principu, sumirano.. Meni je želja samo da budem srećna.

[Starsica 757]

Kakav danak neiskustvu, kakav promašaj, kakav propust.

Teodora, pa gde ti je biblioteka u gornjem postu, GDE?

Biblioteka bi bila najveća prostorija u kući. Ne volim kuće sa visokim plafonima zato što nisu praktične i ne možeš ih održavati k'o čovek (paučina, prašina, nikad ništa na dohvat ruke, prazan prostor od 30 metara iznad ormana blablabla), ali biblioteka je jedina opcija zbog koje bih najozbiljnije razmotrila da mi kuća ima visok plafon. Zamislite.. Police od poda do plafona, sve PUNO knjiga, pa umesto montažnih merdevina imala bih drvene stepenice i prolaze za po svaki red od po nekoliko polica (recimo 4, a taman i da opajem tu prašinu i paučinu koju toliko spominjem), pa onda rezbarene police koje mogu i ne moraju da imaju posrebrenu oplatu po ivicama.. Obavezno bi bila svetla, sa velikim prozorima, da bih mogla da čitam bez veštačke svetlosti preko dana i bila bi svetla preko noći (ala bi to jelo struju, 'lebac ti poljubim ) sa puno lampi, što stonih, što onih što vise sa plafona. Imala bih jednu prelepu sofu u koju možeš da se zavališ i da čitaš, da možeš i da spavaš u njoj po potrebi.. Doduše, volela bih da cela biblioteka bude puna sofi i ležaja, da menjam po potrebi, iako nemam taj pbičaj, obično čitam samo na jednom ili dva mesta.

Recimo, ovo:

Razlog zašto toliko volim "Lepoticu i zver" je i biblioteka. Savršeno, po mom ukusu i stvarno bih to jako volela. Više i od bašte.

[Orion Lady 1054]

Da imam svoj stan, stancic pa makar u njemu imala samo kauc

i mali sto, gdje se moze postavit boca vina..

(pocecu da pijem vino samo zbog scene iznad )

Sve ostalo ce doci.. kasnije.. ne zurim.. :kez: