Budućnost ujedinjene Evrope

[Morpheus 5112]

Kako procenjujete trenutnu situaciju u Uniji i Evrozoni? Kuda ide ujedinjena Evropa? Jeste li fatalista koji misli da će se Unija raspasti čim stigne i da će zemlje vratiti stare valute, ili ste optimista po pitanju opstanka evropske ideje i njene valute?

Meni je ovih dana smešno koliko tekstova opisuje moguće načine raspada unije i nestanka evra. Novinari se prosto utrkuju u pronalaženju potencijalnih načina za propast evra i reorganizaciju unije. Smejem se jer mislim da je cela situacija jedna velika farsa koja ima za cilj dublje povezivanje zemalja članica i iznad svega uvođenje totalne kontrole finansija od strane jedne centralne evropske superbanke - USA all over again. Jer, ništa ne povezuje ljude tako dobro kao strah. Strah od prošlosti, potencijalnih ratova, nestabilnosti, nezaposlenosti... kad se takav strah medijski proširi i usadi u mozgove ljudi, spasonosno ujedinjenje će biti daleko lakše sprovesti. Ne čeka nas nikakav raspad EU niti propast evra, čeka nas najčvršća i najujedinjenija Evropska Unija od njenih prapočetaka. Uz proširenje uloge evropske centralne banke.

Imate drugačije mišljenje?

[Lillith 346]

U makroekonomiju se razumem ko Marica u krivi qratz, pojma nemam sta bi konkretno znacio propast evra za nas maaaale ljude a sto se reorganizacije tice, kanda ce da se reorganizuju bez nas.

Licimuri. :jezik:

petak 2.12.2011 | 10:57 -> 11:45

Merkel: Srbija ne ispunjava uslove

Berlin - Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila da Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za status kandidata za EU i pozvala Vladu Srbije na promenu kursa.

B92

[Morpheus 5112]

Kao što sam rekao:

Merkel: Fiskalna unija je rešenje

Izvor: Beta, Tanjug

Berlin -- Članice evrozone su pred formiranjem "fiskalne unije" s rigoroznim budžetskim nadgledanjem radi savladavanja dužničke krize, izjavila je Angela Merkel.

Ova "kriza" je samo uvod u prvu fazu formiranja Sjedinjenih Evropskih Država.

[vojo 1783]

Jednostavno se mora uvesti kontrola...inace ce svi krenuti putem Grcke i isplacivati i 14 platu i nagrade samo ako se dolazi na posao i sto drugih cudesa...a ITALIJA sPANIJA I pORTUGAL SU BILI VRLO BLIZO TOGA...PO SISTEMU DOK IMA NEK KLIMA...

TA KONTROLA JE NEMINOVNA jer bi se moglo desiti da CITAVA UNIJA zavrsI kao kod nas zemljoradnicke zadruge... poslije onoga rata...:uredu:

[Turkmenbashi 937]

Ujedinjena jEvropa i evrozona mogu da opstanu samo ako se bude vodila jedinstvena fiskalna i monetarna politika u scim državama članicama. Ovako neće da može što se vidi iz priloženoga. Pa neće Nemačka i o stali da večno sanira zaduživanje bez pokrića Grčke, Italije, Španije i ostalih. Ako se sama zajednica reformiše u smislu da postane vrlo centralizovana unija gde će države članice predati znatno veći deo suvereniteta evropskim institucijama onda možda bude nešto od unije pa pitanje i tako do kada. Mož' biti i da se same članice unutar EU izdele i stvore nekakve blokove. A mož' biti da sve lepo ode u onu stvar, recimo grčka vrati drahmu, za njima Irska, Italija, itd. Ode evrozona, ode i ideja ujedinjene Evrope. I naravno da Srbija ne ispunjava uslove, ne ispunjava ih ni Hrvatska, a i neke članice EU su vrlo zalutale u to društvo iz nekih političkih razloga. Dakle, evro vrlo lako može da pukne, kao i čitava evrozona, a za njima i EU. Problemi se za sada prolongiraju, ne rešavaju se. Do kada može tako, će da vidimo.

[Morpheus 5112]

Nemačka je na krizi zaradila 40 milijardi evra, pa sumnjam da bi im smetalo pokrivanje dugova ostalih dužnika. Dugovi ovih zemalja su postojali u istoj ili jedva malo manjoj meri i prethodnih godina, pa se nije dovodio u pitanje pstanak monetarne i teritorijalne unije. Zašto se sad postavlja pitanje? Zato što su mnoge zemlje dovedene na ivicu kolapsa. Sada je pitanje uvođenje strože kontrole (čitaj preuzimanje potpune kontrole nad državama) pitanje ne samo opstanka Unije, već i zemalja članica ponaosob.

Mnogima je nepoznato kako se moglo dogoditi da skrivanje dubine provalije u kojoj se nalazi Grčka bude tako uspešno i da promakne budžetskoj kontroli iz Brisela. Jednostavno, u stvari. Brisel je leglo birokratije i sve možeš progurati ako imaš uticaj (a znamo šta on znači). Taj uticaj je imao Goldman Sachs, koji je omogućio grčkim birokratama skrivanje veličine duga pred Evropskom Komisijom i javnosti, te slio u njihove džepove novac stranih investitora. U zamenu za dvadesetogodišnji prihod svih grčkih aerodroma, plan poznat kao "Aeolus" (grčki bog vetra). Na sličan način su srušeni sistemi svih trenutno problematičnih država, pa one moraju pristati na gubitak suvereniteta i sloboda svojih građana u očajničkom pokušaju da se spasu.

Što se tiče Srbije, tehnički uslovi su odavno postali nebitni. Ući ćemo u Uniju na jedan ili drugi način, onda kad to Uniji bude odgovaralo. Uslovi su tu samo za zamazivanje očiju javnosti, da se pokaže nekakva šema napredovanja zemlje na tom putu.

[Turkmenbashi 937]

Paz da ne bude tako, italijanski dug jednostavno nisu hteli da preuzmu jer je bio ogroman. Tu će ruke najpre da trljaju IMF i Kinezi. Nije tu samo stvar veće kontrole, mora da postoje mere kojima će se članice bukvalno primoriti da vode odgovorniju fiskalnu politiku. Sad ti vidi kada su Grci radili to što su radili šta smo u stanju da napravimo mi ili Bugari na primer A to da li će da uđemo u uniju pa i to je pod znakom pitanja, jer ne znam šta bi oni radili sa nama ovakvima, realno kji ćemo im đavo a nije da je neka potreba kao u slučaju Poljske, Rumunije ili Bugarske. Verovatno da ćemo biti neki zadnji vagon za ulazak ali ne mora da znači.

[stiklica 339]

Nemački dug je, tako premašio 2.000 milijardi evra i čini 83 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.

Sledi je Italija sa dugom od 1.843 milijardi evra, koji u BDP-u te zemlje imao udeo od 119 odsto.

Treća na listi je Francuska, čiji dug nešto veći od 1.500 milijardi evra čini 82 odsto BDP-a te zemlje, a zatim i Velika Britanija sa dugom od 1.351 milijardu evra. Njen dug opterećuje nacionalni proizvod te zemlje sa 80 odsto.

Iako sa upola manjim dugom od Britanije, Španiju njeno zaduženje košta 60 odsto BDP-a, a na listi sledi Holandija, čijih nešto manje od 400 milijardi evra duga čini 63 odsto BDP-a.

Sedma na listi nominalnog zaduženja je Belgija sa dugom od 341 milijardu evra, koji čini skoro 100 odsto njenog BDP-a, a zatim i Grčka sa svojih 329 milijardi evra duga i 143 odsto opterećenja BDP-a zemlje.

Na začelju liste su Austrija sa dugom od oko 200 milijardi evra, koji čini 72 odsto njenog BDP-a i Poljska sa takoreći istim dugom i opterećenjm BDP-a sa 55 odsto.

Gledano po učešću u BDP-u, veliku zaduženost sa 96 odsto, odnosno 93 odsto imaju i Irska i Portugal.

Apsolutni rekorder u nezaduženosti je Estonija, na čiji dug otpada samo 7 odsto BDP-a te zemlje.

izvor/B92

Zaista ne znam koja im buducnost sa ovolikom zaduzenoscu.

Jedino da im se sve oprosti pa da krenu od nule.

http://www.youtube.com/watch?v=WjJzj17ToTY

Izmenjeno December 2, 2011 od strane člana stiklica

[Morpheus 5112]

Samo što je nemački dug zvanično 2.000 milijardi, a kad se uračunaju unutrašnja dugovanja, koja mudro izbegavaju uvrstiti, onda je to 7.000 milijardi evra.

[Turkmenbashi 937]

Evo sad u pola 7 baš na vestima b92 preneli, Merkelova rekla gotovo sve isto što sam ja napisao :lol:

[stiklica 339]

Znas kako mi se cinilo sve ovo,...Mi posto- poto hocemo da se ukrcamo na brod( EU) koji tone.

Ne znam kako ce zapusiti te (finansijske) rupe.

[Morpheus 5112]

Zadnji vagon nama ne gine i tako i tako. Nije pitanje da li ćemo ući, ni kad ćemo, već pod kojim uslovima ćemo. Ono što mene živo zanima je kako, i da li, zapadni "lideri" (ako su još uvek to, a čini mi se da sve manje jesu) planiraju rešiti problem duga. Tempom kojim se ide će sve razvijene zemlje pre ili kasnije doći u bezizlaznu situaciju klečanja pred finansijskim institucijama. Istočnim, zapadnim ili globalnim, potpuno svejedno. Finansijska odgovornost će možda (veliko možda) biti uspostavljena, ali postojeći dug neće nestati. Isto tako, ne mogu prestati sa daljim zaduživanjem jer globalne finansije zavise od potrošnje... EU će postati integrisana kao nikad do sad, ali će finansijski sistem ostati na rubu totalnog kolapsa.

Stiklice, ceo svet tone finansijski, nije EU sama u problemu što se tiče finansija. Što se tiče raspada, tu nije u problemu uopšte, to se neće dogoditi.

Izmenjeno December 2, 2011 od strane člana Morpheus

[Turkmenbashi 937]

Dužničko ropstvo svetski lihvari samo trljaju ruke :aham

[stiklica 339]

Zadnji vagon nama ne gine i tako i tako. Nije pitanje da li ćemo ući, ni kad ćemo, već pod kojim uslovima ćemo.

Stiklice, ceo svet tone finansijski, nije EU sama u problemu što se tiče finansija. Što se tiče raspada, tu nije u problemu uopšte, to se neće dogoditi.

Moje misljenje je da ako opstanu da ce za ulazak u EU biti rigorozna kontrola trosenja para.

A naravno kod nas :hahaha: ....nece moci da udju u trag kinti ko kome,sta koliko.

Tako da nista od toga.

A ako se raspadnu....koji djavo trcimo tamo.

Tako da jedini uslov ce ostati koji necemo moci da ispunimo je lova koja se trosi.

Sve ostalo ce prihvatiti.

[Morpheus 5112]

Kontrola trošenja para koje oni daju nama, ali ne i kontrola para koje mi uzimamo kao kredit od njih. To ih ne zanima, što veći dužnik - to veći rob. ;)

[Morpheus 5112]

Britanci za sad blokiraše dublju integraciju, ali neće ni oni dugo izdržati. Njihovi investicioni fondovi i osiguravajuće kuće funkcionišu slično kao američke pred kolaps pre tri godine. Ne verujem da će ovima trebati više vremena da obore sistem na kolena. A onda upomoć preko kanala. Mi tih briga nemamo, u prvom krugu ne dobismo status, ali eto novog termina tik pred izbore...

[stiklica 339]

Cime ce nas sad zamajavati pred izbore?

Cekamo mart?:hahaha:

[Morpheus 5112]

Novom godinom, cenama svinjetine, novogodišnjim aranžmanima... ih, ima tema napretek. :fijuk:

[Turkmenbashi 937]

Kako stvari stoje, Grci će napustiti evrozonu i to kažu do kraja godine već. Ako Grci vrate drahmu, za njima bi mogli i Španija, Portugalija i Irska... i tako.

[stiklica 339]

Kako stvari stoje, Grci će napustiti evrozonu i to kažu do kraja godine već. Ako Grci vrate drahmu, za njima bi mogli i Španija, Portugalija i Irska... i tako.

......i tako .....dok mi stignemo do Evrope,nje nece biti:lazygirl:

[Morpheus 5112]

Ne znam koji scenario je strašniji za običnog čoveka. Imati gomilu pojedinačnih državica zaduženih za 15 generacija unapred ili imati iste te državice sa istim tim dugom okupljene u glomaznu megadržavu. Nekako imam utisak da je svejedno.

Ali i dalje mislim da je opstanak EU nešto što ne može biti dovedeno u pitanje ni pod kakvim okolnostima. Može se očekivati samo dublja integracija.

[Turkmenbashi 937]

Pa pazi, izlazak iz evrozone može a i ne mora da znači izlazak iz EU, ali je definitivno korak unazad u toj integraciji u neku ujedinjenu Evropu. Britanija se sigurno neće odreći svoje valute, tako da ono, sve zavisi koliko će trajati kriza i kuda će ta kriza odvesti Grčku tj koliko će ih dodatno oslabiti.

[Morpheus 5112]

Koliko vidim, moglo bi se dogoditi da ih izbace iz evrozone, ali izlazak iz EU... neće da može. Previše je truda i novca uloženo u stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država da bi korumpirani ološ na vlasti u Grčkoj to mogao promeniti. Za potencijalni raspad EU mislim da je nemoguć jer odlukama vlada država članica EU rukovodi onaj ko ima njihov novac u svojim rukama - a to svakako nisu njihove vlade. Samo "najsnažnija" država EU (Nemačka) duguje fantastičnih 5 hiljada milijardi dolara unutrašnjim i spoljnjim investitorima, iako lažno predstavlja da je dug "samo" 2 hiljade milijardi. Države EU ima da odluče onako kako kapital kaže - a kapitalu se ne isplati raspad jedinstvene zone trgovine. Osim ako kapital ne želi da pokrene još isplativiju aktivnost - rat, a mislim da mu to sad nije u interesu.

[Turkmenbashi 937]

Ali teško i da će se i dalje sipati u grčku vreću bez dna a ovi da leže i ubiraju kintu od turizma. Ako je nekada bilo frke da Grčka ode u komunizam, sad bar nema neke logike da se nastavi po starom a zapad da im gura lovu na lepe oči kao ranije. Štednja&rabota nema im druge.

[Morpheus 5112]

Sudbina EU - raspad ili superdržava

Izvor: Poslovni.hr

Šta će se dogoditi sa Evropskom unijom u budućnosti teško je reći, ali stručnjaci smatraju da joj preostaju dva izbora.

Jedan put vodi prema totalnom raspadu evra sa svim političkim i ekonomskim posledicama koje to povlači sa sobom, dok se drugi, puno svetliji put, odnosi na prenos bogatstva preko evropskih granica, uz odgovarajući gubitak suvereniteta.

Prema tome, dve su alternative: razdvajanje ili superdržava, piše Economist.

Ovo je svojevrsno iskušenje i test za evropsku integraciju iza koje stoji 60 godina dugotrajne istorije i saradnje. Veliki napor radi očuvanja valute smatraće se punovažnim samo ukoliko Evropljani u tom pogledu dele osećaj zajedničke svrhe. Najviše od svega, ovo je test za Nemačku čija kancelarka, Angela Merkel, smatra kako je pretnja od raspada evra zapravo nužna da bi tvrdoglave evropske vlade sprovodile dalje reforme u svojim državama. No nemačko balansiranje zapravo baca sumnju na budućnost evra, čime se povećavaju i troškovi intervencije te ubrzava kolaps za koji Merkel tvrdi da ga želi izbeći. U svakom slučaju, odluka o budućnosti Evrope biti će doneta u Berlinu.

U poslednje dve godine, obeležene krizom, evropski lideri nisu želeli da odaberu neku od pomenutih alternativa, već su naprosto pobegli od te odgovornosti. Saglasni su oko zadržavanja evra kao glavne valute, izuzevši Grčku. Ipak, severno-evropski investitori, na čelu s Nemačkom, neće izdvojiti dovoljno sredstava za opstanak evra, dok evropski dužnici sa juga severnjacima sve više zameraju to da im naređuju kako da vode sopstvena privrede.

Bez obzira na sudbinu koja će zadesiti Grčku, plan spasavanja zahteva mnogo više. Evrozona bi se, ako ne želi da doživi potpuni krah, morala osloniti na zajedničke resurse i to pomoću svojih velikih banaka te kroz izdavanje evroobveznica radi raspodele tereta duga.

Potrebno je brzo reagovati jer vreme ističe, a korak prema federalizmu zbunjuje mnoge Evropljane. Sve lošije informacije o poslovanju evropskih banaka izazvale su sumnju kod štediša i investitora pa su oni na oprezu više no ikad. Sasvim je jasno kako evrozoni hitno treba rešenje i jasan plan.

Postavlja se pitanje da li je evro vredan spasavanja i koliko se to uopšte isplati? Čak i najtvrdokorniji zagovornici jedinstvene valute sada priznaju da stvari ne stoje dobro kao i da situacija sa evrom postaje sve gora. Grčka nikad nije smela ući u evrozonu. Francuska i Nemačka jurile su poput kočije s konjima kroz pravila koja su dizajnirana kako zaduživanje evropskih vlada ne bi izmaklo kontroli.

Tvrdokorni zagovornici evra nisu uspeli da shvate da, iako su Irska i Španija poštovala fiskalna pravila u vezi s evrom, te su zemlje naprosto bile preranjive kad su u pitanju nekretnine, dok su Italija i Portugal uhvaćeni u zamku sporog rasta i opadajući konkurentnosti.

Mnogi smatraju kako bi raspad mogao omogućiti pojedinim zemljama da vrate kontrolu nad sopstvenom monetarnom politikom, a jeftinija će im valuta omogućiti da usklade nadnice sa produktivnošću radnika, barem na neko vreme. Zagovornici raspada zamislili su jedan vrlo optimističan scenario, odnosno prijateljsko razdvajanje.

Svaka bi vlada proglasila da se svi domaći ugovori koji se tiču depozita, kredita, plata i cena trebaju promeniti u novu valutu. Da bi izbegli odliv kapitala, banke bi, posebno u slabijim ekonomijama, barem preko vikenda trebale u potpunosti obustaviti ili barem ograničiti isplate. Vlade pak bi, radi sprečavanja odlaska kapitala, trebale nametnuti određeni nivo kontrole.

Sve to donekle dobro zvuči na papiru, ali da bi se postiglo takvo stanje potrebni su ogromni troškovi. Čak i da ceo proces s raspadom bude besprekorno izveden, banke i preduzeća širom kontinenta bi se raspala jer im se stanja u domaćoj i inostranoj bilansu više naprosto ne bi poklapala. To bi pokrenulo tužbe, a vlade s deficitom bile bi primorane na brutalno smanjenje potrošnje ili štampanje većih količina gotovine.

I to je optimističan scenario. Ali, verovatnije je da će do raspada doći zbog poniranja cena globalnih deonica, pada kvaliteta, bega banaka i kolapsa u proizvodnji. Devalvacija valute u slabim ekonomijama te aprecijacija u snažnim uništiće bogate zemlje - proizvođače.

Kontrola kapitala nije dozvoljena u Evropskoj uniji a ukidanje evra je nezakonito, pa bi cela unija zapala u pravni pakao. Neke bogatije zemlje mogle bi kroz obustavu jedinstvenih tržišta zaštiti svoje proizvođače te pokušati odvratiti ekonomske migrante ograničavanjem slobode kretanja. Prema tome, bez protoka ljudi, dobara i kapitala, malo bi toga ostalo od Evropske unije.

Economist ističe kako je dobrovoljno napuštanje evrozone vrlo nepromišljeno te je spašavanje evra i unije poželjno naspram raspada i kraha cele Evrope.