Budućnost ujedinjene Evrope

[Morpheus 5112]

"Države koje ne mogu da otplate svoje dugove na vreme, moraju da odustanu od dela nacionalnog suvereniteta i prepuste ga Briselu" - Dnevnik RTS-a, 28. jun 2012.

Nisam siguran čija je izjava, ali pokazuje budućnost ujedinjene Evrope - megadržavu. Koliko mi moć razumevanja globalnih zbivanja dozvoljava, rekao bih da je cela situacija namerno stvorena da bi dovela do unapred zamišljenog scenarija rešavanja iste. Već viđeno.

[neobarocco 1125]

[vojo 1783]

Ova evropska unija mi sve vise lici...kao sto sam vec kazao na str. br. anjc...na poslijeratne zemljoradnicke zadruge...i mislim da ce tako i zavrsiti...:uredu:

[shumica 474]

Raspad EU bio bi poraz svih ideja, potpuni trijumf velikih drzava i divljeg kapitalistickog poslovanja. Postojala bi dva moguca raspleta:

1. Ponovno utrkivanje USA i Rusije oko nadmoci nad Evropskim drzavicama, novi hladni rat.

2. U slucaju da je Rusija nedovoljno jaka, vladavina mocnih USA kompanija koje bi bile jace od vecine drzava sveta.

Kriza je velika i sam opstanak EU je sansa za stvaranje Azijske, Africke i neke druge unije, a samo to moze dovesti do nekakve ravnoteze u svetu a vremenom i svetsku vladu.

[Morpheus 5112]

Evropska Unija sama po sebi jeste deo trijumfa divljeg kapitalističkog poslovanja, a moćne USA (dodao bih i EU) kompanije već vladaju i već su jače od velike većine (ako ne i svih) država na svetu. Pošto je ustrojena kao deo velikog plana ujedinjenja koji se sprovodi već pedesetak i više godina, njen raspad usled nekih unutrašnjih trzavica je gotovo i teoretski nemoguć. Mogao bi da je rasturi samo krah ekonomije, ali tada bi nam raspad saveza evropskih država bio jedan od manjih problema s kojima bismo se suočili.

[shumica 474]

Evropski kapitalizam ipak ima mnogo jacu socijalnu politiku od USA. Zato je ona i slabija od kapitalizma USA.

[Morpheus 5112]

Tu si u pravu, EU je za sad još uvek bolja u tom pogledu. Ali kako se kapital bude nastavljao ukrupnjavati, i ta razlika će nestati.

A ono što si rekao za unije... one su već oformljene, samo je potrebno dodatno učvrstiti i formalizovati odnose među zemljama članicama. Afrička unija ima većinu institucija po uzoru na EU, pa čak i vojne snage koje učestvuju u "rešavanju" konflikata među članicama. ASEAN je na nešto slabijem stepenu integracije, ali je na putu da bude unitarizovan, a Južnoamerička unija (UNASUR) već ima predsednika, generalnog sekretara i parlament. A i Severnoamerička unija je tehnički u povoju, mada su njene zemlje praktično već u uniji.

[Mrak 138]

Mislim da se mi tu necemo 'leba najesti.

Prvo se sve zemlje raspale, pa ih onda ujedinjuju..

Ceka nas mocna unija, toliko mocna da se nece moci raspasti.

Ali gde je tu narod? E pa narod ce morati da se odvikne od gajenja zivine i stoke na svojim posedima, sadjenje baste i bilo kojeg voca i povrca, pecenja rakije, pravljenja dzema...sve ce to biti pod kontrolom.

A za sve one koji to budu zeleli da rade, morace da prijave farmu koja ce biti po zadatim standardima.

I naravno tu dolazi jedna osnovna ili centralna banka, koja ce sve to drzati pod kontrolom, jer ko ima novac ima i moc.

Teorija zavere? Mozda...videcemo :)

[GlorijaTreca 602]

Da vidimo šta kaže Siniša Kovačević s kojim se u celosti slažem:

SINIŠA KOVAČEVIĆ: EVROPA KAKVA MI NIJE POTREBNA

Bečki valcer, teget odelo i ljubav prema otadžbini nikad ne izlaze iz mode. Evropa će uvek biti tu gde je. Mi takođe. Hoćemo li biti u Evropi ili ne, ne zavisi od nas, nego od nje

Moja generacija je odrasla uz pionirske marame, imali smo i pionirske rukovodioce, kasnije smo marame skinuli, a pionirski rukovodioci su napredovali u omladinske rukovodioce.

Odrastali smo, polako, uz američke filmove, englesku muziku i rusku literaturu. Formirani smo čitajući velike srpske pesnike, Dučića, Rakića, Šantića ali i one, savremene, naše, tek deceniju-dve starije od nas, Miljkovića, Branu Petrovića, Danojlića, Popu, Bećkovića...

Svi mi, osim omladinskih rukovodilaca. Oni su slušali drugu muziku, čitali druge pesnike, gledali drugačije filmove, bivali presrećni kad Valter odbrani Sarajevo...

Mi smo slušali radio Luksemburg i glas Amerike, još pamtim unjkavi glas - Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper...

Mi smo danas, kojekuda, oni više nisu crveni, sada su žuti ili su članovi Vojvođanske akademije nauka...

Mi smo voleli Evropu jer u njoj su živeli Džeger i Pol Makartni, Jonesko i Beket, Felini i Šabrol, tamo su stanovali Čerčil i De Gol, Džordž Best i Sid Višiz, tamo je bilo svetla, tamo je bio džins i sloboda...

Oni drugi, malopre pominjani, Evrope su se gnušali!

Mi smo je voleli jer je tamo uvek bilo voća, najlon čarapa, svi su vozili automobile, nikome nisu oduzimali kuće i zemlju, njihovim dedovima nisu čupali brkove, nisu hapsili pesme i pesnike, knjige i filmove nisu zabranjivali, svi su imali posao, svojina je bila svetinja, nisu privodili i šamarali zbog viceva, nisu imali faraona kome su jednom godišnje nosili bronzani falus, koji su zvali štafeta, da mu čestitaju rođendan, nisu organizovali u prestoničnom domu omladine konake za bronzu u erekciji, pevajući joj i igrajući, nisu na azijskim manifestacijama koje su zvali sletovi i dan mladosti, klicali nepogrešivom i besmrtnom vođi. Zato smo mi Evropu voleli.

Uzgred, znate li gde su danas organizatori štafetnih konaka i sletova? Pa dabome, u vrhu vlasti.

I danas oni vole Evropu više od nas!? Gotovo kao što su voleli Broza. Do izbezumljenja, do orgazma.

Voleli smo je i zbog toga, Evropu mislim, što su nam tamo studirali pradedovi, što nam je otuda sa Davidovićem došla štampa, sa Šlezingerom muzičko obrazovanje, sa Dositejem i Sterijom kultura i prosveta, sa Jovanom Đorđevićem i Joakimom Vujićem pozorište, otuda nam je stigla železnica, pošta, savremena medicina, arhitektura, vrhunsko slikarstvo...

Voleli smo je, Evropu mislim, jer se u njoj na televiziji, kritikovala sopstvena vlada, novine su otkrivale političke afere, a radio nije prenosio samo kongrese i izveštaje o vodostanju...

Dragi prijatelji, da bi čovek bio srećan, potrebno je da život provodi sa osobom koju voli, da radi posao koji voli, da je zdrav i da je slobodan. A mi nismo bili slobodni!

Zato smo, kada je nepogrešivi, plavooki obožavani, iznenada i sasvim neočekivano, na njihov užas i ogromnu žalost, umro, pomislili - evo je. A sloboda je izostala.

Zbog toga smo i zbog imitacije demokratije, koja je usledila, počeli da se bunimo, da šetamo, da zviždimo, da organizujemo mitinge. Hteli smo u Evropu! Zbog nje su nas pendrečili, polivali vodenim topovima, gušili suzavcem, hapsili...

Hteli smo u Evropu, među uljuđene, poštene, pravedne i nasmejane narode. Hteli smo da živimo kao sav normalan svet. Kao Evropljani sa vlastitim imenom i prezimenom, sa našim identitetom, kao svoji na svome. Evropa nas nije htela takve!

Hteli su nas ponižene, izbombardovane, raskomadane i snishodljive. Hteli su nas pod svojim uslovima, bez ponosa i bez Kosova.

I dobili su i instalirali su, bolje rečeno, takvu vlast i takve trabantske partije, vlast beskičmenjaka i klimoglavaca, opoziciju beskičmenjaka i klimoglavaca, koji do besvesti ponavljaju mantru - Evropa nema alternativu.

Sve ima alternativu, dragi prijatelji, alternativa ratu je mir i obratno, da nije tako ne bi bilo Termopila i Galipolja, Mojkovačke bitke i Vaterloa, Kosovske bitke i Solunskog fronta; alternativa životu je smrt, alternativa svađi je pomirenje, alternativa mržnji je ljubav, alternativa ponosu su unjkavost i snishodljivost.

Samo porodica i otadžbina nisu alternativni! I možda vazduh? A bivši pionirski i omladinski rukovodioci, ponosni nosioci štafete, partijskih knjižica i funkcija, današnji ministri i opozicioni lideri su upravo takvi. Snishodljivi do gađenja i prezira.

Uvrede iz Evrope godinama stižu u talasima, uvreda za uvredom, poniženje za poniženjem, uslov za uslovom, ucena za ucenom... Odgovor je pristajanje, snishodljivost, klimanje glavom, smešak...

Da je neko vodio dnevnik uvreda, imao bi nekoliko hiljada strana. Za evropskog gaulajtera u Srbiji, odredili su čoveka koji je u Sloveniji direktno odgovoran za smrt naše dece, to je samo jedan u nizu primera.

Kosovo i Metohija, koje je mesto rođenja svih nas, u ličnim kartama su nam upisani pogrešni podaci, Kosovo i Metohija gde nam je rođena država i crkva i jezik i vera, najlepše pesme i najlepše žene, neuki evropski hirurg odsekao nam je bez anestezije i još nas, likujući, tera da govorimo kako nas ne boli i kako nam je lepo, kako smo sada zdraviji i lepši. To je Evropa danas. Bezočna, bezosećajna, bahata i osiona. I još insistira da to što nazivamo sopstvenom dušom, dabome da mislim o Kosovu, sa osmehom i zahvalnošću predamo uzurpatoru, kao da je to zaista njegovo... Kao da smo mi tamo došli kao uzurpatori, iza sitnih konja i sitne stoke, kao da su one crkve tamo nikle same od sebe, kao da je Gračanica samonikla kao bršljan, a Simonida tek zidni tapet, kupljen u obližnjem Merkatoru.

Milostinja, zajam, kredit, moljakanje je podignuto na nivo kulta a zelenašenje i kaišarenje do apsoluta...

Nameću nam se stvari koje kod našeg naroda izazivaju osećaj stida i neverice, govori se o realnosti koja se mora prihvatiti takva kakva je. A šta je to realnost? Ako vam je dete u kandžama narkomanije hoćete li prihvatiti takvu realnost i ostaviti ga milosti i nemilosti ulice i narkodilera, policije i lokalnih kabadahija ili ćete učiniti sve da ga izvadite iz te kaljuge angažujući rođake, prijatelje, vatrogasce, vojsku i predsednika. Otomanska okupacija je takođe bila realnost. Da su naši preci pristajali na nju kao neopozivu konstantu i danas bi plaćali danak u krvi, šetali opanke, trpeli agino pravo prve bračne noći i "aktivno" učestvovali u izgradnji nekoliko novih Ćele kula.

Lobiranje pojedinih ministara za ulazak u NATO prelazi granice pristojnosti. U isto vreme ukidaju vojsku, namerno previđajući da je vojska, uz crkvu, stub nosač srpskog identiteta, preko dve hiljade pesama postoji u Srbiji o vojsci, vojska nije samo da se brani otadžbina, vojska je oljuđenje, inicijacija, način da se upoznaju ljudi i svet, da se steknu prijatelji, da se usvoje nove veštine i zanati, da se nauči da se brani svetinja kad se ode u rezervu. "To što nije kralju za vojnika, neću majko da mi bude dika".

Vojska je, kaže jedan moj prijatelj iz Šumadije, da se bude Srbin.

Jedno pitanje, dragi prijatelji, šta je sledeće posle Kosova? Republika Srpska? Raška oblast? Šta je sledeće što će ovakva Evropa tražiti od nas? Vojvodina? Promena himne, pisma, promena istorije, imena, ponovno uvođenje prava prve bračne noći... Danak u krvi nam već uzimaju, sve što u Srbiji diplomira, uzima se bez dileme. Nikakvih skrupula tu nema, daj ga ovamo, mlad je, školovan, nismo u njega uložili ni evrić.

Visoki evropski funkcioner, Štefan File, izjavljuje pre neki dan, citiram: "Vreme je da Evropa ozbiljno shvati kandidaturu Srbije". Koliko cinizma i sarkazma u jednoj rečenici. Pa šta to znači!? Ovo je dosad bilo neozbiljno, šala, šega, zavlačenje, prevara... Deset godina laži i nitkovluka.

To nije Evropa Zole, Igoa, Sartra, Roselinija, Bergmana, Harolda Pintera i Ronalda Harvuda, to nije Evropa časti i altruizma, humanizma i individualnih sloboda, radnih i higijenskih navika, sindikalne solidarnosti, Evropa reči i principa, koju smo voleli.

Ovo je Evropa interesa i samo interesa, bezočno i po svaku cenu, po cenu laži, prevare, ucene, pritiska, krađe i otimačine. To je Evropa u kojoj šargarepe moraju biti identične, krastavci moraju biti pravi, prečnika tri santimetra a dužine devet. Možda su to dimenzije koje njima odgovaraju, dame i gospodo, to nisu moje mere. To nije Evropa za mene!

Govore da ćemo, ukoliko ne uđemo u Evropsku uniju, po svaku cenu, pocrkati od gladi, da će se ponovo orati drvenim ralom i lečiti mokraćom od sedam udovica.

Kao da smo retardirani narod, nesposoban da o sebi brine sam, bez pomoći dobronamernih tutora. Udavićemo se u blatu i sopstvenom izmetu. Najstrašnije je to što to govori i srpska kvazielita - ili, glupavo, zaista verujući u to, ili sinekurama i sinekurčinama naterana da tako govori. Samo se mi radujemo jarmu i podređenosti, slavodobitno se objavljuje: još jedan Merkator, još jedna Idea, još jedan Merkur... Pa gde ide novac iz Merkatora? U Lapovo ili u Ljubljanu!?

Nameće se idiotizam koji se zove liberalni kapitalizam u kome je sve dozvoljeno, baš sve.

Dragi prijatelji, ako smo narod koji ne može da živi bez milostinje, nek nas ne bude!

Nek nestanemo! Sa Evropom se može sarađivati i trgovati iako nemamo člansku kartu. Kao Norvežani. Kao Švajcarci.

Što se mene tiče, meni Evropa bez Kosova i Metohije ne treba. A to će biti konačni uslov, živi bili pa videli. Ako Srbija može bez Kosova, može i bez mene. Ako će to, toj i takvoj Srbiji, uopšte biti bitno. Živeću u Republici Srpskoj. Ako i nje, pored ovih i ovakvih na vlasti bude bilo; ako ne, onda odoh u Australiju.

Tamo bar ima Srba i ćirilice.

Za kraj, dozvolite mi jednu anticipaciju. Mudri, od briga osedeli predsednik, tronut ali smiren, održaće uzbudljiv govor u kome će objasniti kako je, između Kosova i budućnosti Srbije, morao da izabere budućnost. Zbog naše dece, zbog... Pomalo nevin i potpuno trudan. Mediji će to podržati, blogeri takođe, NVO će se utrkivati u hvalospevima, zatrpaće ga telegrami podrške. Tako će kuvanje žabe biti završeno.

Znate onaj eksperiment sa žabom.

Obećaće se nova radna mesta, koridori, fabrike aviona, automobila, ski centri, kondomi za višekratne upotrebe...

Anestezirana i preparirana nacija će to progutati. Ja i meni slični nećemo. Mi nikada nećemo pristati na rasparčavanje otadžbine! Ako je to uslov da Evropa uplovi u potpuno blagostanje bez nas, neka uplovi.

Gospođe i gospodo, može li ponižen čovek biti srećan? Čak iako je sit. Da li je za jedan uspravan život, dostojan čoveka, dovoljno da je čanče puno a to što, da biste iz njega jeli, morate da kleknete, nije bitno. Važno je da se lapće. Sve u šesnaest. Važno je samo da je čanče puno.

Dragi prijatelji, bečki valcer, teget odelo i ljubav prema otadžbini nikad ne izlaze iz mode. Evropa će uvek biti tu gde je. Mi takođe. Hoćemo li biti u Evropi ili ne, ne zavisi od nas, nego od nje.

Meni ovakva, kakva je danas, neće nedostajati.

[gresan 1851]

Sve je to lepo što kaže S. Kovačević...samo me zanima koliko iz njega govori intelektualac - Siniša, a koliko DSS-ovac - Siniša?

Da je napisao samo intelektualac, pažljivije bih pročitao...ovako... :dry:

[GlorijaTreca 602]

Kakve veze ima da li je DSS-ovac. Po tome ispada da su npr. svi komunisti bili isti a nisu. Pročitaj, imaš šta.

[gresan 1851]

Itekako ima veze za mene. Čovek koji stoji pod zastavom jednog Koštunice (treba li da te podsećam na "zasluge" dotičnog?), nemoj me terati da budem nepristojan...ne zaslužuje moju pažnju koliko god pametan bio. Toliko.

[Morpheus 5112]

Ono što je gosn. Kovačević propustio da kaže je da postoji razlika između potrebe i neminovnosti. On odnose Srbije i EU vidi kao odnose ravnopravnih partnera u kojima jedan partner ucenjuje i omalovažava drugog, pa ovaj drugi onda može da se uvredi i da kaže "dosta je bilo, ovo mi nije potrebno". Može Srbija to da kaže, ali to nalikuje situaciji u kojoj komarac ubada slona u podnožje stopala u pola koraka.

EU nije partner, EU nije vođa, EU nije cilj. EU je instrument globalizacije pod kontrolom finansijskih centara moći, s kojima možeš da funkcionišeš u relativno stabilnoj povezanosti koja je po tebe više loša nego dobra, ali bez koje možeš samo da nestaneš. Ili će ti biti jednako loše kao svima ostalima, ili će ti biti mnogo gore od toga. Može to da ti se ne sviđa, možeš to i da misliš i da napišeš, ali ne možeš da promeniš.

Ne možeš, jer ti već kontrolišu kompletnu garnituru vlasti, veći deo zaliha vode, hrane, rudnih i drugih bogatstava i kompletan finansijski sistem. Čak i da ih ne kontrolišu, decenijama unazad pokazuješ da sam nisi u stanju da iskoristiš njihov potencijal za dobro građana.

Nema više prostora da digneš kredit sa zapada, investiraš u proizvodnju, zaposliš sve živo što je sposobno hodati, prodaš zemljama trećeg sveta, vratiš kredit i diviš se svojoj genijalnosti. Jer, dok smo se mi zanosili mitovima i bili braća Srbi i sestre Srpkinje, neko je bio zli kapitalista kojem u očima sijaju dolari, venama teče nafta a mislima struji profit, pa je te zemlje trećeg sveta već porobio i stavio u službu svojih interesa. Negde taman u vreme kad je taj zli kapitalista krenuo u osvajanje, još je bilo prostora da malo za promenu glumimo poslušnike za svoj interes i vazalski promišljeno kupimo malo bolje budućnosti, sad tog prostora više nema.