Idi na sadržaj

luminica

Član
 Vidi profil  Vidi aktivnost člana

  • Broj poruka

    2144

  • Datum registracije

  • Poslednja poseta

  • Days Won

    156

 Vrsta sadržaja 

Član Poruke pisao u luminica

  8. Sito za misli

    u Druženje forumaša

    Napisano

    Cele noci se budila,izlazila napolje ,buljim u nebo,trazim zvezde,jeste vedro,hmmm i nema ih bas,ali dobro je duva vetar,nije se utisalo..samo da izdrzi jos nocas i sutra da se skupi i ubaci u susasru ta menta...i evo,laknulo mi,ubacili smo je :crkoh:..neka pada sad,slobodno neka pada ..:uredu:

  9. Istorijske zanimljivosti

    u Istorija

    Napisano

    Vesti  ISTORIJSKI ZABAVNIK  /  Zanimljivosti iz istorije
    POSLEDNJI UČESNIK ATENTATA U SARAJEVU: Izdržao je tešku robiju, bio u logoru, pa POSTAO MINISTAR

    Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladić u svom naumu nije bio sam! Jedan od njegovih saboraca poživeo je do 90-ih godina!

    Autor: A. B. Foto: Wikipedia
    Vreme: 16:31h | 28. jun. 2017.
     

     

    Na današnji dan, pre tačno 103 godine dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije počeo je najveći vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet više nije bio isti. 

    Atentat na nadvojvodu često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj, tada maloletni mladić, u svom naumu nije bio sam!

    U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.

    Nakon atentata, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni i osuđeni u momentu kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet hrlio u sukob nezapamćenih razmera.

    Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna, dok su trojica (uključujući i Gavrila Principa) s obzirom na to da su po Austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Više o ljudima koji su izveli atentan u Sarajevu možete pročitati KLIKOM OVDE!

    Sudbina jednog od njih naročito je interensantna!

    Vasu Čubriloviću u Sarajevu je suđeno zajedno sa braćom Veljkom i Brankom. Učitelj Veljko Čubrilović osuđen je na smrt. 

    Vasa je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu.


    Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen. Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Doktorirao je 1929. godine istoriju na Beogradskom univerzitetu, na temu "Bosanski ustanak od 1875—1878". Godine 1939. je primljen za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

    Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je zavrsio kao njen hroničar.


    Za vreme Drugog svetskog rata, Vaso je ponovo uhapšen. Širio je antinemačku propagandu i odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije. Bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943 godine kada je pušten.

    Posle rata, Vaso Čubrilović posvetio se političkoj karijeri. Bio je minister poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU. Bio je dobitnik Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i nosilac ordena  jugoslovenske zvezde sa lentom.

    Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.

    Izvor Dnevno.rs

  10. Nisi imao detinjstvo ako nisi....

    u Porodica

    Napisano

    Znam.U ovo vreme,dok smo bili deca,dok uvece stariji sede na klupama,mi smo ih lupali ciglom o ciglu.I nisam brojala da li je to bilo deset dnevno,jela sam ih i dok su obavijene bile samo onom belom opnicom i susene. Nedavno citam onog profu na fb,dobije histericni napad kad to neko pomene,tvrdeci da je to eto cista sreca,a da sad kao mozemo jer organizam ima imunitet na toliku kolicinu cijanida,koju smo unosili..:nempojma:

    Ne znam vise kome verovati,a da smo preziveli svi ,jesmo.Takodje i kostice tresnje smo gutali,i seme od jabuke.a sad sve to  strogo zabranjeno..

  12. Kolumne

    u Književnost

    Napisano · Izmenjeno od strane člana luminica

    Čarli

    Jun 25, 2017 | blog, naslovna | 

    Milisav S.Popovic

     

     

     

    Moja verzija: Vraćao sam se svježe ofrican od brice. Skrenuh putem malo ulijevo, a desno od portuna. Nagazih na vrelu stazu na kojoj se razlilo stvorenje raširenih krila. Prvo pomislih da je slijepi miš… no ne bi bome, već – lastavica! Poletarac što se od vrućine zalijepio za pločnik. Uzeh ga najnježnije što sam umio. Nije se otimao. Samo je izbacio jezik i zacoktao par puta udarajući u gornji kraj klјuna. Iz kafića pored dopirala je pjesma “Čarli, kako vreme prolazi…”, pa mu se tako i obratih “Čarli, druže… kako je?”. Isprva htjedoh da ga na isto mjesto vratim i ostavim, možda ga nađu njegovi, ali svuda okolo je pomalo lud komšiluk… Začu se “tras!!” – iza leđa. Pade odnekud harmonika. Rasu se i zazveča. Neka maca skoči, frknu pa strknu… uteče niz južnu stranu. E, sad… nisam smio da ga ostavim. Ovdje se gađu harmonikama. Prođoh s njim kroz portun. Nosio sam ga do kuće dok je ptić zgučeno odmarao držeći se za kažiprst. Iza nas je ostalo brblјanje odraslih lasta. Na Internetu sam pročitao kako poletarci obično nemaju dovolјno snage za duži let, pa često završe na tlu… tako jadnici i nastradaju. Čarli je izgleda, doživio toplotni udar… savjet je glasio da lagano duvam u njega dok se znojava perca ispod grla ne osuše i raskomote. Tako sam duvao i duvao… a on poče malo pomalo da okreće glavu, zažmurio, i raširio krila. Ali nije htio da se makne s prsta. Vidjelo se da uživa. Čim je povratio gram snage, prinesoh mu čepić vode. Isprva je klјucao plastični obod, onda je naučio da podigne vratić kako bi kap skliznula niz grlo. Prošetao sam ga po balkonu, pa kroz kuću, kad smo stigli u sobu počeo je da cvrkuće… glasan mali stvor! Skakutao je niz, pa uz prst, mahao krilima i kreštao… pri tom, direktno me gledajući u nos. Ništa slađe odavno nijesam vidio. Isprštio sam kašikom zrno indijskog oraščića, narezao sitno komad kajsije i smlatio lopaticom dvije muve… sve servirao na poklopac od tegle i prinio Čarliju. Gledao me nekako tipa “hvala, ali ne mogu”. Rekoh sebi: skapaće ako nešto ne pojede. Uz pomoć prijatelјa stupih u kontakt sa djevojkom koja je ornitolog pa svi pođosmo do nje… Nahrani ona Čarlija crvićima. Slasno ih krmence proguta. Vratismo se kući. Ostavismo ga na balkon, i povukosmo se u kuhinju. Baš kako nam je ona rekla. Nije prošlo ni dva sata, Čarli je prizvao čitavo jato i odlepršao  sa familijom i drugarima. Okrijeplјen. Bio sam baš srećan, znate. Iako sam nekim čudnim spletom okolnosti tog dana izgubio 20 evra i nisam mogao da pronađem peglu. Sjutra ujutro sam opet prošao putem gdje sam našao Čarlija… Malo sam se istraumirao jer sam naišao na zadavlјenu mačku koja je visila sa oluka… Ali, makar je Čarli negdje daleko i dobro. Sa vrha zgrade pade boca piva, umalo me ne pogodi… Čuh i neku ciku… Čarlijev cvrkut! Kako je to samo bilo sjajno!

    Čarlijeva verzija: Imao sam vrhunski plan, odmah da vam kažem! Samo da nije ona ćelava budala naišla. Pravio sam se da sam povrijeđen i čekao… strplјivo čekao da u zamku upadne onaj zlotvor od mačketine. Ta zvijer nam je pojela nekoliko prijatelјa i dobar dio ujčevine. Moji su odozgo ćutali pored harmonike i čekali na znak. Repom od oka sam primijetio kako se primiče. Sklupčala se rospija pored žardinjere i taman spremala da naskoči i da me dokusuri. Zaustih da zacokćem jezikom… kad me ona avetinja uze u ruke! Sve ode dođavola! Gledao sam kako savršeni plan propada. Kako se rasipa tu pred mojim klјunom. Posmatrao sam kako harmonika pada i maši. Kako zlotvor trči niz ulicu. Nepovrijeđen. Maca utekla, a ćelavac me gnjavi po ruka. Šok! Bio sam u šoku!

    Onda me blento odnio kući. Čim smo ušli, ovaj se sazu… Od bazda s nogu mi se zavrćelo u glavu. Iznio me na balkon, ali sam bio opijen. Pomislih, taman malo vazduha… kad kreten poče da dahće u mene! Oklapi me po očima. Pokušah da se odbranim krilima, ali nije pomagalo. Duva li duva! “Operi zube prijatelјu! A batali cigare!”. Puvao je u mene jedno pola godine, čini mi se. Vid mi zamuti. Onda mi prinese čep vode, pokušavao sam da mu pokažem da pijem samo mineralnu… na kraju sam morao da progutam koji gutlјaj. Samo da se majmun skine sa kloake. U glavi mi je bila ona prokleta mačka… pa sam se pitao šta bi Bata Živojinović uradio na mom mjestu… iskoristio bi najbolјe iz nevolјe – eto šta. Natjerao sam budalu da me provede kroz kuću. Ni na šta zanimlјivo nisam naišao. Moš zamisliti, još skuplјa igračke iz Kinder jaja. A onda, u sobi, primijetih peglu. To mi treba! Počeh da se derem na njega “Daj mi peglu pizdo! Čuješ li! Daj mi je odma! Rokiću te u nos!” A on mi napući ona debela usta i prozbori “Aaaa, ništa slađe nisam vidio!”.

    Klonuh.  Daje mi kajsiju neopranu i mrtve muve. Umalo se ne ispovraćah.

    A onda me odveli kod neke ženske… razvalila mi klјun i ubacila dva crva… htjedoh da joj viknem “Alo! Slanine sestro! Daj slanine!”, ali “mlјac, i crvi su bili dobri”.

    Ostavili su me na balkon. Nije ni primijetio da sam mu krišom uzeo peglu i izvukao iz džepa dvadeset eura. Sačekao sam da zaspu, i zviznuo put neba. Ekipa se pojavila i rekoh im “promjena plana”.

    Čekali smo je strplјivo to veče… onda se mačketina konačno pojavila… Zagegala kučka… Zaskočili smo je sa peglom i zadavili gajtanom. Zakačili smo je za oluk, da bude opomena drugima.

    E, da… sjutra je ćelavac naišao opet onuda. Napili smo se piva od njegovih para – pa sam ga gađao flašom i viknuo mu “Opra li više te noge seronja?!” Kad me čuo, kunem vam se, otišao je sa blaženim osmjehom dalјe. Kakvih budala ima među lјudima.:hhh:

     

     

  16. Bridz

    u Ostali sportovi

    Napisano · Izmenjeno od strane člana luminica

    Drago mi je :jeee:..i da znas-par- mi je najveci problem.mm je nezainteresovan,a u klubu ,koji  uglavnom zivotari,sad je mrtva sezona.Gospodin koji je zaduzen za odrzavanje kluba u zivotu je trenutno bolestan,malo je i stariji,ne izlazi po ovom toplom vremenu,a ja  trenutno pokusavam da -vrbujem- jednu prijateljicu za koju sam sigurna da moze,ima vremena ali je problem njeno-mrziiii meee--:smor:

  21. Bridz

    u Ostali sportovi

    Napisano

    Inace,bas mi je komplikovan za ucenje,mada kad ti neko ovako objasni ,izgleda jednostavno..


    Igra se u parovima, sa 52 karte bez dzokera i svaki igrac ima po 13 karata. Najvise lici na preferans ali je dosta kompleksnije. Jedna podela se sastoji iz 2 dela - licitacije i igranja. U licitaciji se odredjuje koji par ce odigravati, koliko 'ruka' treba da odnese i koja boja ce biti adut (slicno kao u preferansu). Ukupan rezultat se dobija uporedjivanjem ostvarenog rezultata sa ostalim takmicarima jer svi igraju iste podele, tako da je udeo srece zaista minimalan.

    Postoje dva tipa takmicenja: parsko i timsko. Liga Srbije je timsko takmicenje, i tu sreca bukvalno ne igra nikakvu ulogu.

    Inace bridz ne trazi nista vise od znanja elementarnog sabiranja i oduzimanja (najvise do 40), memorije i logickog razmisljanja. S tim sto se poslednje 2 stvari sticu i praksom, tj. igranje bridza pomaze da se razvijaju. Ova logika nije ni neophodna, sudeci po dobrom broju nasih igraca  [:P]

    Nazalost, u Srbiji ima samo oko 500 igraca, od kojih max 400 ikad dolazi na turnire (ostali igraju samo na netu). Pored Beograda, klubova ima i u Novom Sadu i Nisu, a u Jagodini, Vrnjackoj Banji, Banatskom Novom Selu, Pancevu, Kikindi, Krusevcu, Kraljevu, Cacku, Stragarima i Somboru po nekoliko igraca, bez organizovane igre u klubovima. Posebno je neizvesno da li se moze pohadjati kurs bilo gde sem BG i NS, i mozda Nisa, jer to bukvalno zavisi od entuzijazma lokalnih igraca. U BG i NS se povremeno organizuju kursevi.
     

    Sad je krenula i sezona odmora  pa sam zaglavila negde na sredini sa vezbanjem,jer nikako da nakupimo igrace za sat dva vezbe.Uclanila sam se i na fb grupu,alimi nekako to nije kao kad igramo licem u lice,pogotovo sto je gospodin koji se prihvatio 'posla' da me nauci igri veoma strpljiv.I pun razumevanja.

    Pa drugari,ako vas ima zainteresovanih ili imate neke korisne savete za mene,izvolite..
     

  22. Bridz

    u Ostali sportovi

    Napisano

    Jednom davno sam resila da cu se uvek truditi da svake godine ,ili bar  za vreme svog zivota,uvek naucim nove stvari,nove vestine.Naucila sam puno,nesto uspesno ,nesto,priznajem,manje uspesno,ali bar znam osnove.

    Trenutno me zanima bridz,i uclanila sam se kod mene u gradu u klub.Inace,bridz je sport i zastupljen je na OI.Slican je preferansu,ali je komplikovaniji.

    Evo malo podataka o istorijatu bridza.

    Prvi koreni „Bridža“,vezuju se za rusku igru „Birič“,koja je 70-ih godina XX-og Veka bila veoma popularna,naročito na Francuskoj Rivijeri.U to vreme,bila je prisutna čak i kod nas. Iz Francuske stiže u London pod nazivom „Birich or Russian Whist“,a 1887-e godine je opisana pod nazivom „Bridž-Vist“.Već početkom 90-ih godina XIX-og Veka,ona se uveliko igrala u Parizu i Njujorku. 
    U prvobitnom obliku Bridža,delitelj ili njegov partner su određevali aduta.U sledećoj fazi razvoja,uvodi se “Balvan”,kao pasivni igrač ,koji otkriva svoje karte I igra ono,što mu kaže partner.Poseban napredak je nastao sa pojavom “Bezadutske Igre”. 
    Godine 1903,Osvald Kravford opisuje Aukcijski Bridž.To je i prva zvanična verzija ove igre,a već 1910-e godine,igrala se na svim Kontinentima.Ova varijanta predstavlja revoluciju dotadašnjeg Bridža,jer se po prvi put uvodi Licitacija,a aduta može objaviti bilo ko,od 4 učesnika. 
    Vodeći teoretičari tog vremena,intenzivno se bave daljim usavršavanjem ove igre.Uvodi se pojam „Optimalnog Dogovora“ među igračima,pri zakazivanju igre.Znači,sa istim kartama,najbolji rezultat ostvaruje onaj,ko izlicitira i ostvari maksimum.Tako se u Francuskoj pojavljuje „Plafon-Bridž“,a u Americi „Kontrakt-Bridž“.Ova dva oblika,20-ih godina XX-og Veka nemaju neku osobitu popularnost.Međutim,Harold Vanderbild je 1926-e godine,na svom putu iz San Franciska u Njujork,kroz Panamski kanal,sve vreme igrao „Plafon-Bridž“ i na taj način ga jako promovisao. 
    Godine 1934-e,„Kontrakt Bridž“ izbija u prvi plan i potiskuje sve ostale varijante ove igre.I danas se Američka Bridž Federacija zvanično naziva: „Američka Liga Kontrakt Bridža“, mada se sam Kontrakt-Bridž smatra kućnom i porodičnom varijantom.On danas ima jako veliku popularnost,ali samo u Americi i Engleskoj. 
    Posebnu reklamu „Kontrakt Bridžu“,donosi meč između bračnog para Kolbertson i poznatog teoretičara „Aukcijskog Bridža“,Sindi Lenca.Ta partija je 1931-e godine,držala celu Ameriku u pravoj groznici,čitavih mesec dana.Pobedili su Kolbertsonovi,a zatim su 1933-e godine doputovali u Evropu i sve mečeve,vrlo lako rešili u svoju korist. 
    Godine 1932-e,formirana je Međunarodna Federacija Bridža.U periodu od 1932-e,do 1939-e godine,organizovano je osam Evropskih Šampionata.Godine 1935,održan je prvi meč između SAD-a i šampiona Evrope,Francuske.Godine 1937-e,četvorostruki prvaci Evrope Austrijanci,pokazali su svojim američkim kolegama,svu silinu Bridža,koji se igra u Evropi. 
    Godine 1948-e,formirana je Evropska Federacija (EBL),a iste godine se ponovo obnavlja Šampionat Evrope.Godine 1950-e,organizuje se prvi Ekipni Šampionat Sveta,pod nazivom „Bermudski Kup“,koji su osvojili Amerikanci.Šampioni Sveta 1956-e godine,postaju Francuzi,a od 1957-e,do 1975-e,nastupa era Italijanskih „Azura“. 
    Godine 1960-e,formira se Svetska Bridž Federacija (WBF),a započinje se i sa održavanjem Bridž Olimpijade.Prvi pobednici su bili Francuzi,zatim,tri puta za redom Italijani; 1976-e godine Brazil;1980-e godine,ponovo Francuska; 1984-e Poljska,a tek 1988-e godine, SAD i to,po prvi put. 
    Od 1962-e godine,sprovodi se Parsko Prvenstvo Sveta,a od 1978-e,i Ekipno Prvenstvo za žene, „Kup Venecije“.Danas,Svetska Asocijacija (WBF) broji 86 članova,a prema proceni Bridž-novinara,trenutno u Svetu ima oko 20 miliona igrača. 
    Pored „Takmičarskog Bridža“ i „Kontrakt Bridža“(još se naziva i „Reberni Bridž“), u Svetu se igraju još neke varijante ove igre.Takođe,postoje i mnogobrojne igre,za koje se ne može tvrditi da su vrste Bridža,ali imaju njegovu osnovu.Očigledno je,da se sa njima bave igrači Bridža (u slobodnom vremenu),a neke su opisane i ovde. 

    izvor mycity.rs

  24. Kurirske službe - iskustva

    u Ekonomija

    Napisano

    Sarenoliko..i uglavnom zavisi od trenutnog kurira koji dostavlja.City izbegavam zbog losih iskustava sa svojim slanjem.Najavim da imam paket,da je kabast,koliko ima kg,bile su u pitanju granule plastike i to bi bio nedeljni posao za duzi period,centrala kaze da nema problema,ide mali kamion,a zatim posalju kombi i vozaca koji ne zeli da to primi,a mene zove musterija i to ceka odredjenog dana.Zato sam presla na Aks,oni su bili ok. i redovno sam dobijala povratnu informaciju sms-om da je isporuceno.Beks nije los,oni salju poruku cim je paket prijavljen na necije ime,dan ranije.Ono sto generalno svima zameram je sto nemaju one citace za kartice,vec mora da se spremi kes i naravno sto nikad nemaju sitno,:smor:..ali to je do kurira.

×
×
  • Create New...