Turkmenbashi

Coca cola, za neke otrov a za neke odlično piće. Koliko god bio svestan štetnosti ovog napitka pijem ga nekada i preko svake mere, znao sam i za jedan dan popiti flašu od 2 litre. Da li se u vašem domaćinstvu konzumira i kakav je vaš stav o ovom napitku?

I to sve ako je u kontrol panelu instalirano više od jedne tastature. :fijuk:

Nema veze šta se reklamira... da li taj proizvod volite ili ne, jednostavno "dotakle" su vas nekim svojim detaljem i privukle su vas.
Postoji li takva reklama?
Mene je ova, oduševila količinom emocija i ljubavi u sebi.

Interesantno je da je ova vest plasirana nekoliko dana pre proslave dana 'Delte'.
A na proslavi mišković reče da će se njegovo kraljevstvo okrenuti poslovima u agraru.

Po tome je logično da se u Beogradu izgradi zadužbina, jer je Beograd region sa najvećom zaradom u poljoprivrednij proizvodnji.Iako ima samo oko 40 000 ha obradivog zemljišta, najbolje je poslovao u agraru.

Vojvodina (sa oko 2 000 000 ha) nešto zaostaje, a ostali regioni u Srbiji su daleko ispod.

Ja reko ova će da se skida kad ono ništa a antitalenti, upališ pink i eto ti životinjska farma kakve nema ni na jednoj televiziji.

Još se ja čudim šta ti bi da takav naslov staviš..
Pomislila sam da ti neko ukrao pasvord..

Ne smeta mi kada neko ubaci poneku reč, čisto zezanja radi, čak mi je i simpatišno..ali kada neko sve piše na taj način, onda ne mogu da čitam..naporno mi je i imam osećaj da lomim jezik i to jako, iako ne čitam naglas..

Mene mrzelo u poslednje vreme da prebacujem na naše šđžčć, ali neću više..stvarno je lepše ovako po Vuku..:ok:

Vranac

Vranac je autohtona crnogorska sorta grožđa koje najbolje uspeva u Crmnici, području koje se prostire od Skadarskog jezera, prema Jadranskom moru, na nadmorskoj visini do 500 metara. Zbog svoje relativne neotpornosti na niske temperature (do – 10 0C), uspeva još samo ponegde na Balkanu i to u Srbiji oko Župe i Negotina, u Makedoniji oko Valandova i Đevđelije i u Hercegovini u Popovom Polju.



Grozd ima male, blago eleptične, bobice plavocrne boje čije meso je neobojeno, i veoma ukusno. Karakteriše ga veliki sadržaj šećera. Obično se bere u zadnjoj nedelji avgusta ili prvoj nedelji septembra.



Vrhunsko crno vino, intenzivne crveno rubin boje sa nijansama ljubičastog. Ukus je pun, karakterističan i lagano taninski. Temperamentno vino južnjačkog tipa, sa visokim sadržajem ekstrakta i alkohola. Harmonično.

Vina Vranac i Vranac Pro Corde su vrhunska vina kontrolisanog porekla i kvaliteta. To su suva vina, tamne rubin boje, puna, harmonična, atraktivna, sa karakterističnim sortnim mirisom. Vranac Pro Corde uz ovo ima i prirodno povećan sadržaj proantocijanidola, čija su lekovita svojstva odavno poznata i profilaktički i terapijski (pijući ga uz obrok) deluju na bolesti srca i krvnih sudova (u umerenim količinima, naravno)



Servira se na temperaturi od 16-18°C, pa savetujem da se sačeka malo sa konzumacijom pošto ga u restoranima gotovo po pravilu donose (dosta) hladnije.

Po mom skromnom mišljenju, sorte Vranac i Vranac Pro Corde su retka crvena vina koja gotovo ravnopravno mogu stati uz kaberne sovinjon...

Gledate li Mythbusters-e? Ja ponekad kada naletim na kablovskoj pogledam poneku emisiju i moram priznati da je bilo par zanimljivih Nisu loši, imaju zanimljive oglede i često zanimljivu temu koju obrađuju u emisiji. Par puta su mi bili neinteresantni ali u većini slučajeva su bili zanimljivi.

Šta vi velite o ovim rasturačima mitova? Jesu li vam zanimljivi i koliko vam njihovi ogledi imaju smisla?

:)

Кнегиња Милица је рођена 1335.године, у време владавине цара Душана, као кћи кнеза Вратка, потомка Немањина, из линије његовог најстаријег сина Вукана.

Често је боравила у царском двору, где је и упознала свог будућег мужа, Лазара Хребељановића, српског кнеза, за кога се удала 1353. године. Са Лазаром, Милица је изродила осморо деце, и то пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, и три сина: Стефана, Вукана и Добривоја, који је умро у најранијем детињству.

Као хришћанка, Милица је, према сведочењу биографа, била „сваким врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена“.

Живот српске кнегиње неизмерно је оплеменило дубоко, искрено пријатељство са Јеленом, (потоњом монахињом Јефимијом) удовицом деспота Угљеше Мрњавчевића која, је после српског пораза и изгубљене Маричке битке, своје уточиште пронашла на двору кнеза Лазара у Крушевцу. Јефимија је, према сведочанствима, била велика потпора Милици у животу, а нарочито у подизању деце, којој је била друга мајка.

После велике трагедије српског народа и пораза на Косову 1389, где је заједно, са свим својим витезовима и војском, погинуо и српски кнез Лазар, Милица је (иако јој је нуђено да са децом оде да живи у Дубровнику) изабрала тежи пут - остала је у Србији, израњаваној, опустелој и опустошеној од погибељи и похара које су чинили Турци у свом осветничком походу.

Суочена са пропашћу српске државе, са нејасном визијом будућности која јој је доносила више стрепње и страха него наде, кнегиња Милица је била принуђена да се, поред мајчинских брига и обавеза (њени синови су били још увек малолетни), посвети државничким пословима, где јем иако у веома неповољним и тешким околностима, исказала изузетну мудрост. Увидевши, наиме, да, недуго после косовске трагедије (само три месеца после битке), угарски краљ Сигисмунд после дужих припрема спрема нападе на Србију, Милица прихвата савез са Турцима. Уз њихову помоћ, успело јој је чак да поврати пределе које је угарски краљ освојио.

Цена којом је српска кнегиња платила овај савез била је превелика. Поред вазалног односа Србије у односу на Турску, значила је и њену велику личну жртву. Своју најмлађу кћер, Оливеру, морала је да уда за турског султана Бајазита.



МУДРОСТ И ДИПЛОМАТИЈА





Мудрошћу и дипломатијом, кнегињи Милици је успело да фебруара 1391.године пренесе мошти косовског великомученика Лазара из цркве Светог Вазнесења у Приштини у манастир Раваницу, кнежеву задужбину.

„Али не треба, много година. Јер одасвуд се непријатељи подигоше и силно навалише. Не само Исмаилћани, него и угарске земље и многа господа са многобројним силама подигоше се да земљу нашу опустоше, потпуно заробе и разоре. И могло се видети како једне одводе у ропство, друге непоштедно муче, треће мачевима секу, па се тако мноштво крви проливаше. И беше свуда туга, беда, плач и ридање неутешно. А видевши ово благочестива кнегиња са сином својим Стефаном, да је и он и српска земља у безнадежном удовишту, и да их одсвуда непријатељ напада и разграбљује, и да нема никог да их у беди и тузи које су наишле помогне и утеши, она тада одбаци женску немоћ и узе на се ревност мушку. И шта учини? Сву себе у мисао сабравши, из дубине срца неутешним уздасима са болом душе себе пред Богом простире, и Њега јединог на помоћ призива и Његову Пресвету Матер“.

О кнегињи Милици писао је и чувени Константин Философ:

„А достославна и веома мудра Милица, која превазилазише многе изабране матере, оставши сама, беше као што вели Соломон мужаствена жена и имађаше све врлине. То о њој знају сви око ње, који су поцрпели милостиње из њене руке и још многа друга добра. Она, примивши на себе тако велику власт, знала је и светске ствари, у којима је тешко снаћи се. По лепоти и доброти својој она не беше само жена, него и мудри Одисеј у многим стварима. Ко ће изрећи сва њена дела? Ко ће избројати све божанствене и све свете украсе и дарове њене црквама и манастирима? Ко се неће задивити гледајући њен побожни однос према монасима, која су окренути јединоме Богу? Она заиста делима својим превазилазише заповести и иђаше напред на све веће дело“.

Њено име везује се за доброчинства бројним манастирима и црквама. Са својим сином Стефаном и патријархом Данилом III издала је 1392. године повељу манастиру Хиландару, даривајући притом једну цркву и неколико села. Три године касније, дарује руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Помаже подизање манастира Сисојевац код Раванице, реконструкцију манастира Дечани после пљачке Турака. Круна кнегињиног задужбинарства остаће зацело манастир Љубостиња код Трстеника, где се Милица 1393. године замонашила, и као монахиња Јевгенија, заједно са својом дружбеницом Јефимијом у овом манастиру провела последње године свог живота.



САБОР





Пре него што је монашком ризом заменила хаљине народу омиљене владарке, Милица је сазвала сабор на коме је предала власт свом сину Стефану.

Поред мудрости стратега и владарке, Милица је поседовала и доказала мудрост родитеља, мирећи своје на крв око власти завађене синове, што јој је и успело после истинског подвига. По цичи зими, у већ позним годинама свог живота одлази у Свету Гору, не би ли спречила сукоб својих синова Стефана и Вукана.

Међу бројним њеним по храбрости забележеним подвизима остаће њени одласци у Цариград, цару Бајазиту, свом зету, први када одлази да спасе од сигурне смрти свог сина Стефана (Бајазит је припремао његову ликвидацију), и други, када од истог тада моћног и охолог владара моли мошти свете Петке, које из Видина преноси у Србију као залог спасења своје земље.

Врлине, дела и заслуге кнегиње Милице оставиле су дубок траг у епском памћењу српског народа, који је за узврат заувек „крунисао“ заједно са њеним супругом, кнезом Лазаром, који се „бирајући“ између два царства (поробљавања и преласка у Ислам), земаљског и небеског определио за „царство небеско“ и борбу за хришћанство. Цара Лазара и царицу Милицу срешћемо у бројним епским песмама које су дуго преношене с колена на колено.

Кнегиња Милица је умрла пре шест стотина година, 11. новембра 1405. године, у манастиру Љубостиња, где се у саркофагу чувају њене мошти.

Остала је и до дан-данас највољенија српска царица Милица.








(Преузето: ''Православље'' бр. 959; Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве; Београд; 16. фебруар (1. март) 2007.)

ne koristim
meni je muka od tih vestackih mirisa:(
mislim,stvarno me spopadne mucnina,ne foliram
ne podnosim ni one jelkice u automobilu
ni indijske mirisljave stapice:jok:

radje bi otrpela miris konjske balege posred dnevne sobe nego sto bi upalila neki stapic

inace,nesto se nosim mislju da priustim sebi onaj jonizator vazduha...zbog duvana...

:) Kafu volim i ujutru, onako natenane... i na poslu uz rad (ne idem na pauze) pa me dočeka kući nastavak od ujutru i dolijem još malko... pa onda popodne i onda još jedna predveče... ovako uz net

Sad, kad se pogleda ovako, pijem je po ceo dan i to uvek hladna (vruću nema šanse da pijem) , turska, bez ičega... nema šanse da je pijem sa šećerom ili mlekom :jokjok:
Šolje sa kafom imam u svakoj prostoriji gde boravim i samo dolivam kad nestane po potrebi...
Kada izađem negde pijem produženu sa mlekom i malo šećera... jer to i nije kafa za mene i zato mora da ima makar malo šećera da bi je mogla popiti :)

Ja recimo tursku pijem bez imalo šećera, zaslađenu ne mogu da pijem. Sa druge strane, nes ili espreso, ne mogu bez šećera. Najčešće pijem nes i to one instant 3 u 1. Čak i u one 2 u 1 dodajem šećer. Da, nes isto tako ne mogu bez mleka :bljak:

Ja sam baš na tu solidarnost i aludirao, zato sam napisao da je stav 'ne podržavam' pogrešan, jer mi redom ne podržavamo ni jedan štrajk koji izbija zadnjih nekoliko godina. Bilo da se radi o onim rudarima iz RTB Bor ili prosvetnim radnicima - svi se okreću na priču i drugi ćute i rade, gle sad blokiraju saobraćajnice itd. Bez da ulazim u to koliko ko radi, u svakoj branši danas ima javašluka i ljudi koji objektivno nemaju šta da traže na radnim mestima koja zauzimaju, zahtev za povećanje plate po meni uopšte nije sebičan i nesolidaran. Istina je da deca trpe, da svi posredno trpimo ali to je posledica svakog štrajka koji se dogodi. Država i posredno građani budu pogođeni ponajviše materijalno.



Pa šta čekaju ostali, limun? Čim su prosvetari prvi krenuli u štrajk trebali su i ostali sindikati da se okupe i objave štrajk istovremeno, pa kom' opanci kom' obojci. Istina je što Apolodor kaže, ali po meni nije više toliko bitno da li se radi o prosvetnim radnicima ili nekome trećem. Ovo ovakvo kupovanje socijalnog mira i držanje ljudi godinama na hlebu i vodi može da prekine samo građanska neposlušnost, a za to je neophodna solidarnost svih nas, što je očito nemoguće. Lova se rasipa svakodnevno na gluposti, ali bukvalno gluposti dok ljudi skapavaju.

Ja sam baš na tu solidarnost i aludirao, zato sam napisao da je stav 'ne podržavam' pogrešan, jer mi redom ne podržavamo ni jedan štrajk koji izbija zadnjih nekoliko godina. Bilo da se radi o onim rudarima iz RTB Bor ili prosvetnim radnicima - svi se okreću na priču i drugi ćute i rade, gle sad blokiraju saobraćajnice itd. Bez da ulazim u to koliko ko radi, u svakoj branši danas ima javašluka i ljudi koji objektivno nemaju šta da traže na radnim mestima koja zauzimaju, zahtev za povećanje plate po meni uopšte nije sebičan i nesolidaran. Istina je da deca trpe, da svi posredno trpimo ali to je posledica svakog štrajka koji se dogodi. Država i posredno građani budu pogođeni ponajviše materijalno.



Pa šta čekaju ostali, limun? Čim su prosvetari prvi krenuli u štrajk trebali su i ostali sindikati da se okupe i objave štrajk istovremeno, pa kom' opanci kom' obojci. Istina je što Apolodor kaže, ali po meni nije više toliko bitno da li se radi o prosvetnim radnicima ili nekome trećem. Ovo ovakvo kupovanje socijalnog mira i držanje ljudi godinama na hlebu i vodi može da prekine samo građanska neposlušnost, a za to je neophodna solidarnost svih nas, što je očito nemoguće. Lova se rasipa svakodnevno na gluposti, ali bukvalno gluposti dok ljudi skapavaju.

Ja sam baš na tu solidarnost i aludirao, zato sam napisao da je stav 'ne podržavam' pogrešan, jer mi redom ne podržavamo ni jedan štrajk koji izbija zadnjih nekoliko godina. Bilo da se radi o onim rudarima iz RTB Bor ili prosvetnim radnicima - svi se okreću na priču i drugi ćute i rade, gle sad blokiraju saobraćajnice itd. Bez da ulazim u to koliko ko radi, u svakoj branši danas ima javašluka i ljudi koji objektivno nemaju šta da traže na radnim mestima koja zauzimaju, zahtev za povećanje plate po meni uopšte nije sebičan i nesolidaran. Istina je da deca trpe, da svi posredno trpimo ali to je posledica svakog štrajka koji se dogodi. Država i posredno građani budu pogođeni ponajviše materijalno.



Pa šta čekaju ostali, limun? Čim su prosvetari prvi krenuli u štrajk trebali su i ostali sindikati da se okupe i objave štrajk istovremeno, pa kom' opanci kom' obojci. Istina je što Apolodor kaže, ali po meni nije više toliko bitno da li se radi o prosvetnim radnicima ili nekome trećem. Ovo ovakvo kupovanje socijalnog mira i držanje ljudi godinama na hlebu i vodi može da prekine samo građanska neposlušnost, a za to je neophodna solidarnost svih nas, što je očito nemoguće. Lova se rasipa svakodnevno na gluposti, ali bukvalno gluposti dok ljudi skapavaju.

a shtash, kad volim

Da je situacija drugačija, štrajka ne bi ni bilo.
Podržavam štrajk, jer povećanje plata nije jedina stavka, koju traže prosvetari.
Postoje još tri:

Prosvetni radnici zahtevaju i isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine,
zatim sredstva za isplatu otpremnina kolegama koje su još pre godinu dana otišle iz prosvete,
kao i da odmah započnu pregovori o izmeni Uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti.


Izjave g-dina Cvetkovića da će povećanje plata prosvetnim radnicima izazvati inflaciju od 300% je iritantna, najblaže rečeno.
Pakovanje se*ratora iz vlade, da štrajk ima političku pozadinu je idiotizam, možda grešim, ali će vreme da pokaže.
Ljudi su umorni i sumorni. Najviše ispaštaju deca (učenici) na žalost.
Obradovala me je vest o štrajku, jer je u našoj dragoj državi počelo nešto da se pokreće i talasa.
Ministar prosvete, koji ne zna da sklopi dve smislene rečenice, apeluje da se ''otvore vrata učenicima'' - patetično i licemerno.

Da, blagi off topic:




Samo napravite paralelu.
Da li je ovo ''normalno''?

Kijam ko magare, pre'ladio sam se :trt:

Osim podele vina po boji, mislim da je važno za konzumente ovog sjajnog napitka da znaju da se ono svrstava i po sledećim kriterijumima:

1. po kvalitetu zavisno od hemijskog sastava i degustacione ocene:
1. stono ili obično vino,
2. stono vino sa geografskim poreklom,
3. kvalitetno vino sa geografskim poreklom i
4. vrhunsko vino sa oznakom rejona berbe.

2. po sadržaju neprevrelog šećera:
1. suvo vino – sadržaj šećera ne prelazi 4gr/l,
2. polusuvo vino – sadržaj šećera je od 4gr/l do 12gr/l,
3. poluslatko vino – sadržaj šećera je od 12gr/l do 50gr/l i
4. slatko vino – sadržaj šećera je preko 50gr/l.

Mešutim, vino se može opisati na više načina, pa stoga vino može biti:

1. po boji: svetlo žuto, bistro, ćilibarno žuto, slamnato žuto, sa zelenim refleksom, tamno crveno, rubin crveno, zatvoreno crveno..

2. po mirisu: intenzivnog mirisa, prijatanog mirisa, cvetnog, muskatnog mirisa, kompleksno voćnog I da asocira na neko određeno voćeili pak može biti anemičnog mirisa gde su mirisne komponente nedovoljno razvijene (nečisto, zatvoreno, degradirano)

po ukusu: puno, naglašene slatkoće, sa kiselinama koje harmonizuju ukus, naglašenim kiselinama koje daju živost

Ali, u poslednje vreme prave se i vina ne samo od grožđa, već i od voća. Poznato je, recimo, kupinovo vino, a ovde u mom kraju osim njega sve je prisutnije i vino od višnje...

Pomozimo jedni drugima... predložite neki način suzbijanja ove "opasne" boljke, opišite vašu tehniku.

Pošto izbegavam lekove u širokom luku, i pijem ih samo kad je baš neophodno, držim se narodnih lekova. Čaja se ionako setim samo kad sam prehlađen, kao sad. Skuvao sam čaj od šipka s mnogo limuna, nezaslađen. Ako grlo nastavi da se buni, zaliću ga uprženim šećerom prelivenim mlekom. Ne znam kako ljudi to nazivaju, ali zaista pomaže. A uveče ću iskoristiti priliku da se utoplim i kuvano vino popijem u medicinske svrhe. :fijuk:

Možda nekom nekada zatreba. On line prevodilac celih rečenica i to lepo, moglo bi se čak reći i sasvim gramatički ispravno. Kad je prevođenje završeno, u dnu možete to sve i još i konverotovati iz ćirilice u latinicu.

http://www.onlinerecnik.com/prevod-celog-teksta/

Ne. Kratko i jasno. Em nismo neki radnici em ima previše lopova. Narod je sve tupaviji i nepismeniji, a oni koji valjaju čemu sve više napuštaju zemlju. Spas za privredu se traži tako što se čeka neko da dođe i da nam otvori nova radna mesta, država se ne bavi tim stvarima, jedino ako može da zavrne potencijalnog investitora da lešinari ućare nešto i za sebe. Ekonomska i privredna strategija ne postoje, živi se od danas do sutra a onaj ko bude uzeo sledeći mandat neka lupa glavu sa onim što mu se ostavi u amanet - prazna kasa i ogromni dugovi. Da bi uopšte mogli da pričamo o ugledanju na zapadne zemlje, Srbija i Srbi moraju da počnu od sebe da se sami menjaju a mi to očigledno nismo sposobni.

Kad pomisliš da si video najveću budalu na internetu uvek te iznenadi neka nova još veća :kez:

Ko je najveći lažov na političkoj sceni Srbije? Po meni Dinkić, Đelić i Tadić dele prvo mesto :dry: