lado

Members
  • Content count

    81
  • Joined

  • Last visited


6 Followers



About lado

  • Rank
    Member
  • Birthday 05/06/1967

Converted

  • Location predaleko....
  • Occupation setac po oblacima

lado's Activity

  1. lado added a post in a topic: Portret ubice iz naše kuće   



    O ovoj temi se puno prica,a cini mi se nista ne radi.
    Mislim da te ubice iz naseg susedstva poznajemo kao ljude koji su nasilni,ali unutar porodice.Ta tajna bude *javna*svi znaju ali sta koga briga sto komsija mlati zenu,devojku,decu....njegova stvar.
    Njegova kuca pa moze da radi sta zeli.Zasto bih se zamerao komsiji,prijatelju,kumu,drugu?
    Tako nekako se mi odnosimo prema ubicama iz nase kuce.
    Niko ne reaguje.
    Niko ga ne dira,niko da ga opomene,niko da ga prijavi....
    I on se osili.
    Pa tako maltretira,mlati,premlacuje,a svi cute,svi slepi.
    I onda se desi da mu kvrcne nesto i ubije.
    Mislim da kod takvih zlocina iz strasti nije bitno sta je razlog.
    Bolesna emocija obicno ih nadvlada i desi se zlocin.

    Obicno su to ljudi posesivni,ljubomorni bolesno,dopingovani alkoholom ,drogom,nezreli,nestabilni,bez samopouzdanja...

    Mislim da se moze uciniti:uredu:ako shvatimo da ne znamo kad nasilje moze eskalirati.
    Takve ljude treba prvo prijaviti a posle ce vec znati socijalni radnici gde uputiti neke u bracno savetovaliste a neke i u ludnicu.
  2. lado added a post in a topic: Estetska hirurgija   




    Ja upravo o tome i pricam:kez:
    Svaka od nas zena je lepa na svoj nacin.
    Neka duhovita,neka je otvorena,pricljiva,neka hrabra,odvazna....da ne nabrajam dalje.

    Zaista Barbara zraci ali svaka zena puna samopouzdanja zraci.
    To nema veze sa sisama.
    I jos plasticnim.:kez:
  3. lado added a post in a topic: Estetska hirurgija   

    Postoji jedna dama za koju bar do sad nisam cula da je operisala svoj nos,a bogme pozamasan.
    A ona je meni tako sarmantna i lepa.

    Tako da,nije sve u plastici:kez:
  4. lado added a post in a topic: Lepe reklame, neobične reklame, smešne reklame...   

    http://www.youtube.com/watch?v=H9yb9NS-Hhk&feature=related
  5. lado added a post in a topic: Posna jela   

    Posni paprikas

    2 glavice crnog luka
    600-700gr krompira
    300gr sargarepe
    500gr sampinjona
    malo ulja
    vegeta
    biber
    al.paprika

    Na ulju proprziti luk,dodati ociscen krompir isecen na kocke,sargarepu isecenu na kocke ,kratko prodinstati uz mesenje da se ne zalepi,dodati sampinjone.
    Naliti vode do pola.
    Ostaviti da krcka na tihoj vatri.
    Zaciniti vegetom,biberom i pri kraju alevom paprikom.
  6. lado added a post in a topic: Životinje koje volim   

    Volim zivotinje:srce:

    A najvise bih volela da imam ovu kucu..



  7. lado added a post in a topic: Vaš OS   


    Windows 7 ultimate
  8. lado added a post in a topic: Srbija - razum na izdisaju   



    Doprinose ionako ne mogu da uplate poslodavci,a tek kad povecaju:blink:
    Pri tom mislim na boraniju poslodavaca koja isto krpi da plati sve sta je duzna.
  9. lado added a post in a topic: Vino   

    Vinska čaša



    Čaši se menjao oblik, a razni su materijali upotrebljavani za njenu izradu. Ne znamo kada se čovek prvi put poslužio njome, ali možemo pretpostaviti da je ugledavši vodu u udubljenju kamena poželeo da ga prinese ustima. Ili je školjka ili deo kakvog ploda (možda kokosa?) bila prva časa, predmet ljudskom rukom izrađivan od kamena, drva, gline, metala i doterivan u raznim oblicima toliko da danas gotovo svaka vrsta pića već ima “svoju” čašu, odgovarajuće veličine i oblika. Poput čaša za piće, menjale su se do današnjeg oblika i veličine i čaše za probanje. Znamo da je građena od glatkog, kristalnog, providnog i tankog stakla, da je nebrušena i neobojena kako bi najbolje omogućila prikupljanje utisaka o izgledu (boji, bistroći) i mirisu (aromi) vina. Čaše imaju postolje da bi bile stabilne, tanku i dugačku dršku da ne bismo rukama menjali temperaturu vina. Otvor čaše mora biti dovoljan, ali ne prevelik, da bi se moglo uživati u mirisu vina i da bi se prirodno naslanjala na usne.
    Stara mirisna i buketna vina piju se iz čaše nalik na kalež ili tulipan (lalu). Prečnik joj je pola visine bez drške, pri vrhu je malo sužena pa ima “trbuh”. Takav je oblik vinske čaše u raznim veličinama sve češći.


    Čaše za Bela Vina imaju dužu, a čaše za crna vina kraću dršku. Veličina čaše zavisi od kvaliteta vina kojem je namenjena, ali i o vrsti vina. Kvalitetna vina ulivaju se u manje čaše, a stona u veće.

    Čaša za Crno Vino jedva je malo veća od čaše za belo, jer belo vino ne mora da “diše” koliko i crno čiji buke se razvija dramatično. Čaše za crno vino su dobre za svako vino.

    Čaša za Likerska Vina oblikom je nalik na onu za crna, ali je od nje mnogo manja.
    Sve češće se poslužuju u čašama što podsećaju na obrnuti fišek kome vrh prelazi u dugi šuplji držač. Upravo iz tog razloga, Šampanjac se pije iz izduženih čaša, da bi se što duže sačuvali mehurići. Što znači, napuštaju se plitke, a široke kupe, pogotovu one s punom drškom.
    Čaša za Rose Vina je oblika tulipana koja se širi prema vrhu.

    Bordo čaša je široka kako bi poboljšala razvoj mirisa.

    Čaša za Port je mala, jer je ovo vino izuzetno jako i slatko.


    Čaša za Konjak je širokog dna da bi lakše "upila" toplotu dlana (temperatura dlana treba da je zagreva) a pri vrhu se zatvara da bi duže zadržala mirisnu aromu.
  10. lado added a post in a topic: Vino   

    Poreklo vinove loze



    Plemenita vinova loza nastala je u srednjoj Aziji odakle potiču oblici sa hermafroditnim cvetovima. Evropske su sorte vinove loze prirodni hibridi između vrsta sa hermafroditnim cvetovima iz srednje Azije i Vitis silvestris sa ženskim cvetovima iz Evrope. Različita su mišljenja o poreklu plemenite vinove loze, ali većina autora vidi da je ona nastala od divlje evroazijske loze - Vitis silvestris Gmel. Dugo je trajao intenzivni proces prirodnog odabira i selekcije koji stvorio je mnoge oblike i sorte. Kada je počeo lozu uzgajati, čovek je vršio stalnu selekciju pa je udeo njegovog rada u stvaranju različnih sorti vinove loze velik. Veštačko ukrštanje, klonska selekcija i vegetativno razmnožavanje je ubrzalo proces evolucije plemenite vinove loze.

    Istorija uzgajanja vinove loze



    Uzgajanje vinove loze počelo je između Crnog i Kaspijskog mora. Odatle se loza širila u tri pravca: prema istoku do Indije, prema jugu do Palestine i Egipta i prema zapadu preko južnog dela Rusije do Balkanskog poluostrva. Morskim putevima na feničanskim brodovima stizala je i dalje - do obala Crnog, Sredozemnog i Jadranskog mora. Kultura vinove loze je stara, predpostavlja se da potiče od pre 9000 godina u Zakavkazju, Maloj Aziji, Iranu i u Mesopotamiji. Pouzdani podaci o kulturi vinove loze u Egiptu stari su oko 6000 godina što pokazuje egipatsko zidno slikarstvo u grobnicama faraona i u hramovima, a o tome govore i hijeroglifski tekstovi koji prikazuju postupke gajenja loze, berbu, preradu grozđa i čuvanje vina. Na neka Grčka ostrva vinogradarstvo je preneto iz Male Azije, a na Krit je dospelo iz Egipta još u bronzano doba. Grčko vinogradarstvo potiče iz Trakije odakle je mit o bogu vina, Dionisu. Stummer tvrdi da je kultura vinove loze u Italiji počela oko 1000 g. p.n.e. i da je mlađa od kulture loze na Balkanu. Rimljani su bili dobri vinogradari i vinari, spremali su dobra suva, desertna i aromatična vina. Oko 600 g. p.n. e. prema rimskom istoričaru Justinu, grčki iseljenici na jugu Francuske preneli su kulturu vinove loze u Galiju, pa je Cezar, osvojivši je 52. g. p.n.e. zatekao tamo razvijeno vinogradarstvo. Rimski car Domicijan (81-96. g.n.e.) naredio je da se iskrči polovina vinograda u Francuskoj i Španiji kako bi sprečio propadanje vinogradarstva u Italiji. Ta je naredba posle ukinuta, pa je iz Francuske kultura vinove loze prešla u Nemačku gde je vinogradarstvo je počelo da se razvija u I veku n.e. Na Balkan su kulturu vinove loze preneli Tračani iz Male Azije, a na obale Jadranskog mora Feničani i Grci. Rimljani su unapredili vinogradarstvo u našoj zemlji. Za vreme cara Proba (276-282. g.) zasađena je vinova loza na Fruškoj gori, Baranji i Mađarskoj. Sloveni su zatekli vinovu lozu na našem tlu, prihvatili i nastavili uzgajanje i širenje vinogradarstva. U ranom srednjem veku vinogradarstvo se svuda brzo širilo, a glavna su mu središta bila mnogi manastiri. Vino je postalo uobičajeno piće svih slojeva naroda, vinom se ponegde plaćao i porez, a služilo je i za druge svrhe. Za vreme Turske vladavine u našim krajevima vinogradarstvo je stagniralo, a ponegde i nazadovalo. Posebno je pogođeno uzgajanje vinskih sorti i prerada grožđa u vino, jer je Turcima vera zabranjivala uživanje tog pića. Najveći procvat je postiglo u XVII i XVIII veku i na početku XIX. Od sredine XIX veka pretrpelo je velike štete zbog pojave novih bolesti prenesenih u Evropu iz Amerike. Tako se 1845. godine raširila pepelnica (oidijum) 1878. plemenjača (peronospora), a 1864. godine je najveću krizu vinogradarstva izazvala trsna vaš (filoksera) koja je od 1880. do 1920. godine opasno ugrožavala i opstanak vinove loze. Kriza je konačno rešena cepanjem vinove loze na neke američke vrste i njihove hibride kao podloge. To je bila tzv. prva obnova vinograda.
    Druga obnova je počela nakon propadanja vinograda iz prve obnove, a to se desilo u raznim krajevima u periodu od 1920. do 1930. godine. Prilikom te obnove uvode se u kulturu nove sorte i podloge, a radovi se sve više racionaliziraju upotrebom mehaničke obrade i zaštite. U vinogradarskoj proizvodnji stalno se smenjuju razdoblja prosperiteta i kriznih godina. Te su krize pogotovu izražene za vreme većih ratova i nakon njih. Tada mnogi vinogradi propadaju zbog zapuštenosti i zbog promenjenih uslova života i rada.
    Posle drugog svetskog rata, nakon 1950. godine, u Evropi počinje treća obnova vinograda. Nastavlja uvođenje novih podloga i sorti (novih hibrida, selekcije i dr.) uveliko širi uzgoj stonog grožđa u krajevima sa pogodnom klimom i sve se više upotrebljava mehanizaciju za obavljanje različitih radova u vinogradu.

    Sorte vinove loze

    1. Sorte za visoko kvalitetna vrhunska vina
    Bele: Traminac crveni, Traminac mirišljavi, Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Burgundac beli, Burgundac sivi, Sovinjon beli, Silvanac zeleni, Muskat Otonel, Krokan, Tamjanika, Vugava, Žilavka, Bagrina, Chardonnay, Semijon…
    Crne: Kabernet Sovinjon, Kabernet Frank, Plavac mali, Blatina, Vranac, Merlot, Teran, Muskat crveni, Pinot Noir, Shiraz, Game…
    2. Sorte za kvalitetna vina
    Bele: Graševina, Tokaj, Rebula žuta, Malvazija, Ezerjo, Smederevka, Riesling, Pinot Gris, Bouvije, Krstač...
    Crne: Kabernet franc, Frankovka, Lasina, Prokupac, Tikveško crno, Ohridsko crno, Gamay bojadiser, Skadarka…
    3. Sorte za stona vina
    Bele: Plavac žuti, Kevedinka (Ružica), Zlatarica, Slankamenka, Kreaca (Banat. Riz.), Plemenka (Šasla), Julski Muskat, Kraljica vinograda, Muskat Italia, Muskat Aleksandrijski…
    Crne: Portugize, Muskat Hamburg, Plavina, Kardinal…
    Grožđe je plod vinove loze u kome uživamo u svežem obliku, i u prerađenom, u čaši vina. Kada govorimo o grožđu za preradu, mislimo na vinsko grožđe koje se prerađuje u vino, a manje na grožđe za druge oblike prerade (proizvodnju suvih grožđica i bezalkoholnih pića). Hemijski i fizički sastav vinskog grožđa određuje hoće li iskorišćenost biti bolja ili lošija tj. koliko će se litara vina dobiti od 100 kg grožđa i što je najvažnije, kakav će mu biti kvalitet. Zato se sorte vinskog grožđa prema hemijskom sastavu i organoleptičkim osobinama dele prema rodnosti na sorte sa slabim, dobrim i vrlo dobrim rodom. Postoji određeni odnos između kvaliteta i roda, pa sorte za kvalitetna vina imaju sitnije grozdove i manji rod od drugih sorti. Na kvalitet i rod utiču podneblje i zemljišni uslovi. Suprotno očekivanju, bolji se kvalitet postiže na zemljištu sa manje hranjivim materijama pa đubrenjem ne smemo prekoračiti njegov optimum (povećali bismo rod, ali umanjili kvalitet). Ovdje treba istaći važnu činjenicu da područja s optimalnim klimatskim uslovima za vegetaciju vinove loze, ne moraju biti i najbolja za njen kvalitet, ali uz uslov dobre vinifikacije, dobijamo vina izrazito visokog kvaliteta. Vinifikacija je tehnološki postupak (skup radnji) kojima se grožđe pretvara u vino koja započinje berbom grožđa…
    izvor/vina.rs
  11. lado added a post in a topic: Vino   

    Sremski rejon

    Vinogradarstvo u Sremu jedno je od najstarijih u Evropi. Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruske Gore zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma. Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno, ali je vremenom postepeno obnavljano, a vrhunac dostiže u vreme Austro-Ugarske vladavine. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u severnoevropske zemlje, a u tom periodu Sremski Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina.
    Postoje i pisani dokumenti o ondašnjem vinogradarstvu i vinarstvu u Sremu. Zaharije Orfelin je 1783. godine u Beču štampao “Iskusni podrumar”, a 1816. godine, Prokopije Bolic, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj Gori, štampao je u Budimu prvi vinogradarski priručnik pod nazivom “Soveršen vinodelac”.
    Po nekadašnjoj rejonizaciji, sremski rejon nema podrejona, a postoji samo fruškogorsko vinogorje. Međutim, s obzirom da je fruškogorsko vinogorje veoma veliko, interesantno je posmatrati lokalitete unutar njega, a pre svega Sremske Karlovce, Irig, Banostor, Banstol, Nestin…
    Zastupljene su mahom bele sorte grožđa, Fruška Gora je poznata kao područje italijanskog rizlinga, a neki čak ističu i da je njegova pradomovina. Pored italijanskog, uzgajaju se i rajinski rizling, župljanka, traminac, šardone i sovinjon, frankovka, plemenka i novostvorene srpske sorte. Poslednjih godina, sve je više vinograda sa crnim sortama.
    Specificno vino ovog kraja svakako je bermet, posebno aromatizovano vino, dobijeno maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Slava bermeta obnovljena je polsednjih godina, ali se i dalje sa ponosom ističu podaci da se karlovački bermet nalazio čak i na vinskoj karti “Titanika”.
    Banatski rejon

    Iako je nekada banatski rejon imao dva podrejona, sa pet vinogorja danas paznju zavređuju potisko, i posebno vršačko vinogorje.
    Vršački breg, Gudurica i Veliko Središte i laika asociraju na kraj u kome se gaji grožđe i odakle dolaze bela vina. Povoljni geografski i klimatski uslovi za gajenje vinove loze, odavno su uticali na razvoj proizvodnje grožđa i vina. Vinogradarstvo u vršačkom kraju datira iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o istom potiče iz 15. veka. Krajem 19. veka, sa više od 10.000 hektara vinograda, vršačko vinogorje bilo je najveće u Ugarskoj, po tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. Zatim je filoksera ostavila pustoš. Danas je ceo taj kraj, gde Vršački breg ulazi u banatsku ravnicu, zasađen vinogradima i najveće je vinogorje u Srbiji, sa nešto više od 2.000 hektara.
    Rejon suboticko-horgoske pescare

    Nema podrejona, ali obuhvata dva vinogorja, palićko i horgoško, za koja je karakteristično da su najniži vinogradarski tereni u Srbiji, ali i da u nekim vinogradima, zbog teksture zemljišta, odnosno peskovitog sastava, opstaje nekalemljena loza.
    Gotovo da je cela površina subotičko-horgoške peščare pogodna za gajenje vinove loze, tereni su uglavnom ravni ili blago zatalasani, a dominantno je peskovito zemljiste. Nosioci razvoja vinogradarstva i vinarstva u prošlom veku bili su podrumi na Paliću i u Čoki, ali polako se pojavljuju i novi proizvođači.

    izvor/novo vinarstvo
  12. lado added a post in a topic: Vino   

    Župljanka

    Župljanka je domaća autohtona bela sorta nastala 60-ih godina prošlog veka na Novosadskom Institutu pod okriljem prof. D. Milisavljevića, ukrštanjem dve crvene sorte: Prokupca i Burgundca crnog. Župljanka daje visoke i redovne prinose, dobro nakuplja šećer (21-24%) i uz to ima visok sadržaj kiselina (8-11g/l). Vino koje dobijamo od Župljanke je kvalitetno, blage zeleno-žute boje, veoma osvežavajuće, dok u ukusu dominira aroma grožđa.

    Nažalost, puno vinograda pod Župljankom je iskrčeno kako na samoj Fruškoj Gori, tako i širom Srbije, te je danas gotovo nemoguće naći sadnice ove sorte. Mi pokušavamo da još više poboljšamo njene karakteristike smanjujući joj broj rodnih pupoljaka, ostavljajući manji broj okaca, čime dobijamo jedno vino koje pozitivno iznenađuje sve ljubitelje ovog napitka.

    Servira se uz ribu, svetla mesa i tvrde sireve, rashlađena na temperaturi od 9-13°C.

    Sadržaj alkohola: 13,0% v/v.
  13. lado added a post in a topic: Vino   

    Italijanski rizling

    Italijanski rizling je vodeća vinska sorta na Fruškoj gori. On se jako dobro prilagodio našim uslovima, tako da redovno rađa i nema velikih oscilacija u kvalitetu. Vino koje dobijamo od Italijanskog rizlinga je kvalitetno, odlikuje se zeleno-žutom bojom, čistim vinskim mirisom i harmoničnim ukusom.

    Mi mislimo da je vino ove sorte neopravdano potisnuto u drugi plan i da zaslužuje veću pažnju ljubitelja vina i toplo ga preporučujemo. Što se tiče porekla Italijanskog rizlinga, po nekim izvorima on je nastao od autohtone sorte Gračac koja se gajila pre širenja bolesti Filoksere na Fruškoj gori, što je najverovatnije blizu istine jer Gračac takođe daje redovne prinose i vino ujednačenog kvaliteta gotovo svake godine.

    Servira se uz hladna predjela, bele sireve, povrće, ribu i jela sa roštilja, rashlađen na temperaturi od 9-11°C.

    Sadržaj alkohola: 12,4% v/v.
  14. lado added a post in a topic: Vino   

    Traminac

    Traminac je sorta grožđa koja jako malo rađa i zahteva posebnu pažnju i negu, ali je po nama itekako vredi gajiti. Vino je punog tela više od većine drugih belih vina, prefinjene arome i bukea. Arome koje se mogu prepoznati su latice ruže, breskve, vanile, mineralni tonovi. Boja varira od slamnato-žute do zlatno-žute. Sa svojm blago muskatnim mirisom i prefinjenim ukusom spada u sam vrh poželjnih belih vina.

    Traminac je u nekim srećnijim vremenima našeg vinogradarstva i vinarstva važio za kralja među belim vinima, dok se danas gaji na vrlo simboličnim površinama na Fruškoj gori. Mi mislimo da je Traminac pravi izbor za one ljubitelje vina koji imaju izgrađen ukus.

    Odlično ide uz sveže voće, sireve, brojna jednostavna jela od ribe i pilećeg mesa, blage dezerte, rashlađeno na temperaturi od 10-12°C. Spada među retka vina koja mogu da se piju uz azijsku kuhinju.

    Sadržaj alkohola: 13,7% v/v.

About Me

Status Feed



  1. bellissima » lado

    Hvala lado :) i meni je drago da ste svi tu :)

  2. lado » Smucalica

    :treptrep:Hvala. Valjda necu se uobrazim.:kez: jubac

  3. Smucalica » lado

    :ljubac: uzvraćam i dupliram :ljubac: volem ovako... :stid2: a drago mi je da si tu i da pišeš...:srce:

  4. Boginja » lado

    zasluzen :kiss:

  5. lado » Smucalica

    :ljubac:za reputic

  6. lado » Boginja

    :srce:da ti zahvalim za reputic

  7. lado » bellissima

    :mahanje::kiss:Lepo je videti te opet.

  8. lado » kompaj

    Ma sto se opterecujes? Neka zove kako hoce:kez: Ja pomislila mozda ga tako zovu al nije ni vazno.

  9. kompaj » lado

    :hahaha::hahaha::hahaha:U pravu si, šljuk nije naziv, ko zna gde sam to čuo. Pravi naziv je kljuk.

  10. lado » kompaj

    Vino? Naravno. I gledala. I ucila o tome.

  11. lado

    Vino? Naravno.

  12. kompaj » lado

    E dakle znaš li kako se priprema?

  13. lado » kompaj

    Dobro to je verovatno lokalni naziv. Nisam znala. Svakoga dana ucim.:kez:

  14. kompaj » lado

    Šljuk je ignječeno grožđe

  15. lado » kompaj

    :astasad:Sljuk?:jok:

  16. kompaj » lado

    Ali znaš kako se priprema šljuk za crno vino?:astasad:

  17. lado » kompaj

    Pa nisam bas ali to je nesto cime bi volela da se bavim. A nisam.:jok:

  18. Turkmenbashi » lado

    Molim svaki doprinos se ceni :ok:

  19. lado » Turkmenbashi

    :naklon:hvala za kneginju.

  20. lado » Apolodor

    Hvala:naklon: To je nesto u cemu uzivam.:kez:

  21. lado » Morpheus

    Oket. Tenks. Samo sam radoznala.

  22. Morpheus » lado

    Spajderi su pretraživači interneta, Google, Yahoo, Bing... itd. Indeksiraju naše stranice radi lakše pretrage. :)

  23. lado

    Oket. Malo me bunilo. Tenks

  24. lado » Morpheus

    Imam jedno pitanje..Ko su ovi spajder na forumu?