GlorijaTreca

KADA MI NEDOSTAJEŠ

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
između oblaka, snova,
Daljine i snega..
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
i na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
i pomislim
Tako mi nedostaješ...

Moja omiljena, a rekao bih i biografska:

Uspavanka

Svet ovaj,
u stvari, i nije
tako rđav i zao
mada poneko plače
i samuje
i brine.

Svuda je jednako suton
na stare krovove pao
al' nekom sutra svane
a nekom neće da sine.

Ja volim da svima valja
i verujem beskrajno
da će u zoru svako
lakše moći da diše.

I sklapam oči.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra
i vlati
sto se nad krošnjama njiše.

A sigurno je važno
i od svega najpreče
za svaki obraz na svet
po jedan poljubac skrojiti.

I kad se umoriš pseći
i bude najcrnje veče
umet svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I važno je i ovo,
važnije od najprečeg
kad se toliko lepote
u sebi čuva
i ima
umeti da niko ne zna
bar komadic tog nečeg
spakovati u pismo i razaslati svima.

Tako će vek tvoj biti
manje plesniv i zao.
sa manje briga
samoće
plača
straha
i tuge.

I svaki put kad budeš
komadić sebe dao
ličiće svet na tebe
više nego na druge.

Molitva

Poslušaj me, bože, veliki gospodine,
ako me još nekada budeš pravio.
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car,
ni Ciganin.
Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.
Naćve od mene da naprave.
Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.

Nije Desanka ali je o Desanki...naislo mi da stavim pa ne zamjerite...


Zvezdo, spavaj s mirom




Desanka sad mirno spava
Na oblaku svojih snova
Dok se njene pesme bude
I pevaju sve iznova



Desanka sad mirno spava
I u snu se malo smeje
A taj smešak kao sunce
Još uvek nas isto greje



Desanka sad mirno spava
Pesnikinja sa šeširom
Ja joj ništa neću reći
Osim zvezdo spavaj s mirom



Kad se neka “strepnja” javi
I kad “čežnja” srce slama
Pogled gore sam se vine
I traži je međ’ zvezdama


J.Č.

Pjesma je pisana i čitana povodom dana škole "Desanka Maksimović" u Banjaluci 2005 godine. a poslije je i komponovana...istina vrlo vrlo tužno...ali tako je...jer je kao povod za pisanje poslužila muzika od Jadranke Stojaković za pjesmu "Što te nema"...koja je bas tako da je kompozitoru bilo teško izbjeći tužnu notu u njoj...

Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.

Danas je jedan lep crkveni praznik:

Sveta mučenice Vera, Nada, Ljubav i majka im Sofija


Sveta mučenice Vera, Nada, Ljubav i majka im Sofija (17. tj. 30. septembra)



Živele i stradale u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija-mudrost), beše ostala udovom, i kao hrišćanka beše dobro utvrdila i sebe i kćeri svoje u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pruži i na dobrodeteljni dom Sofijin, Vera imaše dvanaest, Nada deset, a Ljubav devet godina. Izvedene pred cara one sve četiri, držeći se za ruke "kao venac ispleteni," smerno ali odlučno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima svojim krepljaše kćeri svoje, da bi istrajale do kraja. "Vaš nebesni ljubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde". Sve jednu po jednu mučitelj mučaše ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa Ljubav. Tukoše ih, sekoše, bacaše u oganj i u vrelu smolu, i najzad, jednu za drugom mačem posekoše. Mrtva tela svojih kćeri uze Sofija, odnese van grada i tamo česno sahrani. I osta na grobu njihovim tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predade duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde je blažene duše njenih slavnih kćeri čekahu.



To je, pomalo, moj dan :)

Naravno da ponavljanje nije ni uslov ni preduslov za znanje.
Istina je da nam povecava mogucnost da bolje naucimo, ali svi znamo da "znamo" samo ono sto i razumemo.

Talenat nam povecava sposobnost, ali opet nije kao ni ponavljanje dovoljan za znanje.
Verujem da ljudi poseduju razlicite tipove inteligencije (opisane u temi na psihologiji o tome) i da svako nesto lakse, a nesto teze uci.

Ja ucim sistemom asocijacija i sirenjem koncentricnih krugova oko jednog pojma.
Vrlo koristan sistem pamcenja je opisan u "Mapama uma" http://www.tt-group.net/text/mape_uma/mape_uma.htm
ili jednostavno ukucajte mape uma u google i nadjite vise o tome...

I to moje bi bilo baš ovako, bez šara, bez neprirodnih oblika, bez, kako Goga kaže, radova,

 
 
 

ovako nekako...
 
I plovim, miran 
baš kao da još te imam
i lažem, da sve je dobro 
i da bolje ne može, a može...
 

pomesaj ove noci crnu i zlatnu
po mojoj kozi slikaj kao po platnu
diraj me usnama po telu i vratu
pa onda stavi me u ram
 
#thedress
 

Ne mogu zaspati
u toj kući od snegova
ni više ljubiti
tvoje usne od pelina...

Лагано умирем у твоме сјећању....топим се нстајем ко снијегу прољећу...
Не пјевушум него ми иде на плејеру...а ја слушам нешто друго на тв-у...али исто му дође...

Naoružan samo smješkom hodam ja kroz grad, zvona zvone, nedjelja je, gdje ja pripadam? Moje ime nije važno jer je namjera to što ćini razliku od ćovjeka do ćovjeka... digni glavu, ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne....  

Još jedna propala noć
i novo svitanje,
novi rađa se dan,
a isto pitanje...  

Hajde  Jano  konja  da prodamo..i  to  ceo  dan ! Ne  znam  sta  mi  bi,cak  nisam  sigurna  da li to'konja' treba da  bude  tu..

Zasto se sve to desava
Dal` covek ista resava,
Il`smo samo tu
Zbog ravnoteze medju zvezdama... 
:nemasmajlija: 

Srkućem kafu. Gledam fotkice po netu. Mda.. danas pravimo razmeštaj (u glavi mi je čitava logistička podrka povodom toga) . Svaka promena prija. Biće posla, ali će da se isplati, osmeh deteta nema cenu. 

Moram da kažem da su ženski nokti nešto što zaista ume da me privuče ili odbije, u zavisnosti od oblika i veličine. Možda imam fetiš, nisam siguran koja je definicija.
Uglavnom, predugački nokti u nekim čudnim oblicima i bojama (čudo je šta sve žene rade s noktima, kome su bre lepi potpuno kvadratni nokti?) ili, još gore, nadogradnja u nemogućim oblicima i veličinama - istog trenutka više nisam zainteresovan. Može da bude vanvremenska lepotica, ne zanima me. 
Dok, na primer, ovo na slici ispod (bez šara, mada i ovako može da prođe, u nekoj neutralnoj boji ili bez) pojačava vizuelni utisak za bar 50%.

Dakle, umereno u svemu, ali negovano - sasvim dovoljno da mi kaže mnogo o ženi. Nisam baš ljubitelj šara, ali dobro, može i tako da prođe.

Sam vrh filmske umetnosti...

Danas me je Goga podsetila na fb-u
sa fotkom iz ovog filma
Jedan od meni omiljenih filmova,
sa odličnim Al Paćinom,
a ova scena, kada igra tango....
wooow... definitivno za forever!!!