Adrijan

370 niTa  

jeeeee....  
kako je lepo znati, da postoji ovo mesto deset godina i da i dalje ovde imam drage ljude  
Srećan na divan dan, dragi moji ljudi, volim našu oazu i volim što je čuvamo  

1000 rodila se Jovana 
Mrva mila.. 

Srećni nam divni dani, koje smo provodili.. i provodimo i dalje.. baš ovde 

Naš deseti rođendan.  And we are still here.  
Srećan nam divan dan, 10. januar!  

Nisam se oglašavao na temu jer nisam imao iskustva s njom u vezi (sa temom) pa mi bilo malo glupo da komentarišem nešto "u prazno". Sad, igrom slučaja, mogu da se oglasim. I da kažem DA, apsolutno. Ako volim nju, volim i njenu decu. I zaista ih volim, čak mogu da kažem da i ona vole mene. Verovatno nikad neću biti u prilici da im to kažem i mislim i delujem po tom osećaju, jer okolnosti... ali ta deca su deo nje, i samim tim deo mene. I spreman sam.

550 

560  

Bog kakvog ga opisuju današnji vernici svakako postoji, i postojaće. Kada jednu ideju, usađenu još u ranom detinjstvu redovno zalivamo da raste i da se razvija, dolazimo do momenta u životu kad ta ideja postaje deo nas, pazićemo na nju jer smo je gajili tolike godine, nećemo dozvoliti da je neko slomi jer smo potrošili toliko vremena na nju. I tako ideja zaključana u našem podsvesnom umu postaje stvarna, i branićemo je dok smo živi.
Ideju o bogu saznajemo dakle u ranom detinjstvu, mnogo pre nego što smo u stanju da kažemo NE ili NIJE TAČNO. Roditelji su ti kojima verujemo, oni su za nas najveći od velikih, najpametniji od pametnih, i kao deca, verujemo im sve što nam kažu.

A sada, zašto nisam vernik?
Kada sam prestao da verujem i počeo da čitam i razmišljam, život i svet oko mene je postao mnogo zanimljiviji i vredniji. Sada znam da stvari nisu tako jednistavne kao što se čine, i što dublje zalazim u suštinu život mi je sve zanimljiviji i vredniji. Shvatam da sam biće koje poseduje intelekt, a to je ono što nas odvaja od ostatka životinjskog sveta, imamo taj dar da sami biramo šta ćemo da budemo, šta ćemo da radimo i kako ćemo da proživimo ovaj život. Ja sam odabrao put učenja, želim da znam sve o životu, jer što više naučim više ću da poštujem svet oko sebe, baš zbog toga što ću shvatati da nije sve tek tako tu bez veze.
Jedini ''bog'' koji za mene postoji i koji upravlja mojim bićem je onaj koji se nalazi u zaključanoj sobi, u umu.

@Morpheus pa gde si iskopao tu pesmu?!?
pa, bila sam totalna dokoleničarka u to vreme...
iju, kakav flashback u sedamdesete il' možda osamdesete?
uglavnom, sledeća na repertoaru je ''O, o, o, Lili.... zaboravi tada da smo srećni bili...''
još da se setim koreografije

Čim kupim sebi nešto što mi baš nije bilo preko potrebno,
odmah me stigne neki kvar i izbaci mi zalihe koje sakupih  
Danas sam morala kupiti telefon, onaj otkazao poslušnost, skroz  
Dala ga sinku da mi namesti šta sve treba, tek će on:
- Ohohooo... pa častiš majko!
I ja šta ću, dok je on čačkao telefon, otišla da kupim slatkiše i sokove za večeras...
i eto, tako je bilo: bye bye moji noFci  

I dalje ne volim nove obrade starih, dobrih filmova  
znači, Doktor Živago, jedan neprevaziđen film, sa Omarom Šarifom,
sa čuvenom Larinom pesmom u filmu...
oni moraju da prave rimejk! I svud trpaju Kiru Najtli...  
definitivno ne volim rimejk bilo kog dobrog filma

... da mi organizam traži slatko ... neviđeno  
Neka, barem se moji dečaci zezaju na moj račun, koji će da stigne na naplatu  porede me sa Anđelkom iz serije 

moRe   530

Upravo to, potpuno sam bespomoćna
 Kad je počela da gruva komšinica, ja izašla na terasu i krenem lepo: Heeeej... šta to bi? Lakše malo, molim te...
A ona meni: Joj Sofy, pusti nas malo da damo oduška! Pa Badnje veče je!
  zaista sam bespomoćna na ovo  
***
''Njen topao osmeh mi je obeležio ceo dan. '' - šefe, zadrži ovu misao i osmeh na licu... u tome je sva čar i lepota ove večeri- izmamiti nekome osmeh
***
uhhh...   

Kreće i ovde....  Osećam se bespomoćno pomalo... shvatio sam odavno da celu ovu priču sa slavljenjem, kalendarima, mirom, srećom i dostojanstvom ne mogu da objasnim ljudima oko sebe pa se i ne jedim preterano, ali ova jadna subkultura koja dobija primat i sve je glasnija i neartikulisanija i nenormalnija... ne mogu. 
Upao sam ove godine zaista u lepo praznično raspoloženje, pisao sam već. Ali ne vredi, došao šesti januar i želim da pobijem sve oko sebe, kompletno lepo raspoloženje mi ubiju, najgore emocije u meni izazivaju. Prouzrokovaće u meni, vidim već, situaciju u kojoj će mi lepše uspomene buditi onaj prvi Božić nego ovaj kojem bi trebalo da se radujem. Ono je bilo dostojanstveno, držao sam za ruku onu jednu katolkinju (NJU, da) koju poznajem i volim do neba i želeo joj iz dubine duše sve najtoplije i najveselije, sve najbolje. Njen topao osmeh mi je obeležio ceo dan. Ove večerašnje i sutrašnje slavljenike želim sve da pobijem. Preterujem, naravno.

Ovo celodnevno gruvanje na ulicama grada je ono što ne volim...
ovo nema veze sa tradicijom, sa mojim uspomenama na Badnje veče... 
kažemo - Mir Božiji... a ceo dan nemam mira, sad još i komšinica krenula sa protivtenkovskim udarima, umesto petardama...
imam osećaj da mi lupa pod nogama  
elem, džaba njima i da su zasejali pšenicu i da su nasekli badnjak, kad ne umeju u miru da provedu ovo veče...
eto, to ne volem  

Primetila sam... ima par dana  
više volim doći ovde, u našu malu oazu,
nego da se bavim onom statistikom  
još da znam da će mi to ikad trebati u životu  

- Mama, može li opet onako lepinja da bude,
al' kao komplet  znaš onaj zlatiborski fazon
da li sam rekla da treptanje onim šarenim okama pali... ali baš uvek?!?  
Samo da se zna- kajmak sa Zlatibora, pršuta iz Sivca, a lepinja by Sofy  
kako sam izdržala da ne jedem... bolje me ne pitajte  

470

480 

470