Kada je tog juna poslednje zvono označilo kraj školske godine, kao i obično istrčali smo u dvorište, bacali torbe u vazduh i veselili se raspustu koji nam je sledio. Prvih nekoliko dana raspusta bili su najslađi. Potpuno slobodni, i bez obaveza nismo znali šta bismo pre radili. To je bio najopasniji period za svađe sa roditeljima. Mi željni slobode, a oni da nam urede slobodno vreme…
Pa ipak znali smo da uzivamo u tim danima. Dok smo Deki, Misa i ja sedeli na travi ispred moje zgrade i kovali planove o odlascima na bazen, u bioskop i na slicna sjajna mesta, Milan je bio snuzden. Znali smo razlog i nismo hteli da ga zadirkujemo, ali nam nije bilo jasno kako neko moze biti neraspolozen, a sledi mu boravak od dva i po meseca na moru. Milan je imao strica u gradicu na moru i kod njega je provodio svaki letnji raspust. Ono sto je za nas bio pusti san za njega je bila dosada, I obrnuto. On je zeleo ono sto smo mi imali……letnji provod u Beogradu bar delic raspusta.…Zalio nam se kako je u tom mestu dosadno i kako tamo nema drustvo i kako će veci deo raspusta provesti sam jer roditelji moraju da rade……
Otputovao je isto vece, pozdravivsi se sa nama kao da ide na izdrzavanje kazne u pritvor. Ni putovanje avionom, a kasnije i brodom do ostrva na kome je ziveo stric mu nije činilo radost.…
Videli smo ga ponovo tek krajem leta kada se vratio neraspoložen i tužan...Dugo nije želeo da nam otkrije razlog... i ono što nam je ispričao kasnije ličilo je na događaj kao iz najromantičnijeg i najtužnijeg filma....A priča je otprilike glasila ovako...
Dani su mu prolazili sporo i uobicajeno….Ustajanje, odlazak na kupanje, povratak sa plaze, vecernja setnja rivom sa stricem i strinom( koji ga inace, iz straha da mu se “nesto ne dogodi”, nisu pustali uvece samog). Da « zlo » bude vece, njihov sin, Milanov veliki brat, je tog leta otisao u vojsku, pa je propala i voznja brodicem, pecanje i mnoge zanimljive stvari. Milanov stric je ziveo pored mora, ali ga nije voleo, ili bolje reci da ga se plasio. To je razlog sto se u njemu nije okupao 30 godina. Sve je licilo na leto koje će Milan brzo zaboraviti.... do samo 15 dana pred povratak za Beograd….
Tog jutra je kao i obicno otisao do pekare na obali da kupi vruc burek za dorucak. Dok je cekao u redu i merkao burek u okruglom plehu, u odsjaju staklene vitrine je ugledao iza sebe devojcicu plave, kovrdzave kose. Okrenuo se…i tog trenutka shvatio da je prica o “ljubavi na prvi pogled” istinita. Kao da ga je struja udarila u vrh temena i polako pocela da mili niz celo telo. Blazenstvo se rasirilo do malog prsta na nozi. Cinilo mu se da lepse stvorenje u zivotu nije video. Ona mu se kratko osmehnula i prosla pored njega da izadje iz pekare, ali ipak ga pogledala jos jednom pre nego sto je zamakla iza staklenog izloga.
Nije mu bilo vise do jela. Bio je potpuno zbunjen……Zbunjen i definitivno zaljubljen.
Naredne dane je potrosio pokusavajući da sazna ko je ta devojcica. Varos je bila mala i nije mu trebalo puno da sazna da je došla iz Svajcarske sa roditeljima, da joj je mama poreklom iz nase zemlje, a otac Svajcarac,da se zove Ana, da ima isto godina koliko i on, da je prvi put u rodnom mestu majke i da slabo govori srpski.…Naravno da ju je sretao tih dana i da se sve vise zaljubljivao, ali je primetio i da ona uzvraca poglede.
Na plazu je u pocetku dolazila sa roditeljima, a posle nekoliko dana sa nekom vrsnjacima koji takodje nisu govorili nasim jezikom. Nije znao kako da im pridje da se upozna sa njom… i ko zna kako bi se to zavrsilo da sudbina nije uzela “stvar u svoje ruke”. Tog “sudbonosnog” dana sve je bilo kao i prethodnih . Milan sam, na plazi, ona u drustvu……Milan je krisom gleda, ona krisom gleda Milana……Milan ulazi u vodu skocivsi na « najlepsi » nacin… ona kobajagi to ne vidi……Milan roni, a vetar iznenada zaduva i negov peskir odnese pravo do nje i njenog drustva……ona ga hvata i ceka Milana da dodje po peskir...
Milan mokar, dok ga hvata drhtavica ( od « vetra » naravno) prilazi da se zahvali za peskir....Ostalo je bilo lako…
Sjajno su se druzili narednih 10 dana. Nisu krili koliko se jedno drugom dopadaju. Milan nam je pricao da je sve bilo kao u onim filmovima koje smo gledali u bioskopu. Danju su bili na plazi, a uvece su setali rivom i pricali na cudnoj kombinaciji srpsko-nemacko-engleskog jezika. Ucio je Anu srpske reci, i bila mu je beskrajno simpaticna dok ih je pogresno izgovarala. Svake veceri bi obilazili zabavni park u kome je on bezuspešno pokusavao da joj osvoji plisanog medu pucajuci iz vazdusne puske u malecnu metu ili gadjajuci naredjane konzerve krpenim loptama. Probali su sve sladolede u svim poslasticarnicama, a na kraju veceri bi sedeli na plazi ispod velike hotelske terase gde je svake veceri svirala poznata pop grupa. Ana je plakala od smeha dok joj je Milan “prevodio” reci pesama koristeci se pantomimom.
Poslednje vece, pred Milanov povratak za Beograd, su skupili hrabrost da se u setnji uhvate za ruke, ali bi ih pustali cim bi im se ucinilo da nailazi neko poznat.Uglavnom su cutali svesni onoga što ih ceka sutradan. Svako je u svojoj glavi zamisljao kako ce rastanak izgledati i to ih je oboje rastuzilo.... Da ne bi mislili o rastanku, pricali su o tome kako će pisati jedno drugom i kako će naravno i sledece leto biti opet zajedno. Milan je u to bio siguran, jer već 8 godina svako leto provodi kod strica.…
Poslednji dan je prolazio brzo. Milan se trudio da razmislja samo o vremenu koje ce jos provesti sa Anom, i nisu se odvajali tog dana. Kasno posle podne, otisao je samo da spakuje stvari za put. Dogovor je bio da se za sat vremena nadju u pristanistu gde tačno u sedam sati krece trajekt kojim će Milan otici do obliznjeg grada, tj.do aerodroma.
Milan je natrpao stvari u torbu. Sa stricem i strinom se pozdravio u kuci i pozurio da stigne na vreme. Mesto u kome zivi Milanov stric se prostire oko velikog zaliva koje je u obliku potkovice. Kuca Milanovog strica je na jednom kraju zaliva, a pristaniste na drugom. Potrebno je pola sata hoda da bi se stiglo sa jednog kraja na drugi, a kada bi se plivalo popreko ne vise od 2-3 minuta. Kada je izlazio iz kuce na parcetu papira je napisao svoju adresu i stavio ga u dzep jer je bio dogovor sa Anom da na rastanku razmene adrese.
Iznenadjenje ga je cekalo na pristanistu. Osim Ane tu je bilo i par njenih drugova, koje je on poznavao, ali i njeni roditelji koji su zeleli da ga isprate.
Milan i Ana su bili zbunjeni i nisu znali kako da se ponasaju. Sve ono sto je zeleo da joj kaze na rastanku « palo je u vodu »....Bilo ga je stid pred njenim roditeljima...U ruci je stezao papir sa svojom adresom i nikako nije znao kako da joj ga da. Dok je Aninoj mami objasnjavao kada polece avion osetio je kako mu Ana gura ceduljicu u ruku. Na brzinu je spustio pogled i video da je na papiru napisana njena adresa u Cirihu. Sada je u obe sake drzao po jednu adresu. U tom momentu Anina mama rece kako je najvaznije na aerodromu cekirati avionsku kartu i skrenula na to Milanu paznju...da ne zaboravi....Ove reci « sledise » Milanu krv...
U tom momentu on poblede i shvati da je njegova avionska karta ostala na “sigurnom mestu” u strininoj komodi i da se niko nije setio da mu je da na polasku iz kuce. Oblio ga je hladan znoj….Do polaska broda bilo je jos 10 minuta….Bez karte ne moze na avion……ili mozda moze!? Da skoci u vodu i precicom stigne do kuce…?! Ne…ne…bolje je da trci okolo……Ana mu govori da ce oni zamoliti kapetana broda da saceka…Krece u trk rivom koja je puna turista koji setaju i uzivaju u prijatnoj veceri. U sakama jos uvek steze obe adrese, svoju i Aninu….Tesko se probija kroz guzvu….U jednom momentu sa nekim se sudara, pada, i iz desne sake mu ispada Anina adresa….Nema vremana da je trazi, nastavlja dalje i tesi se time da ce joj dati svoju adresu i da ce ona njemu pisati i u pismu napisati njenu adresu.…Povremeno se osvrne i vidi brod koji jos stoji ukotvljen…Nastavlja da trci iako je guzva na rivi ogromna.
Ulece na vrata striceve kuce i bez daha samo izgovora rec:” KARTA!!”, stavlja je u zadnji dzep i krece trkom nazad….Sada moze da gleda u brod koji je jos na pristanistu. Nestaje mu snage, ali ne staje.…Trci iako ne veruje da će stici na vreme, ali se nada da ce neko uspeti da objasni kapetanu da on « stize »….
Na stotinak metara od broda cuje kako Anino drustvo skandira njegovo ime i navija iz sve snage……vidi Anu kako ga doziva da uspe...ljude koji su dosli da isprate nekog, kako sa zanimanjem prate da li će on stici……Brodski most koji se polako dize sa rive…… I mornara koji ga je ugledao i za momenat zaustavio podizanje mosta……U poslednjim koracima cuje glas Anine mame koja mu vice da su mu kofer ubacili na brod, i da ne brine……Shvata da je uspeo i dugackim poslednjim korakom uskace na brod……Mornar podize most, brod krece, Milan se penje na najblizu palubu, vidi Anu i mase joj iz sve snage kao da joj govori kako je uspeo neverovatnu stvar…!!!…Dok hvata vazduh, Ana je sve manja na udaljenoj rivi, a on otvara levu saku u kojoj jos uvek stoji njegova adresa namenjena Ani….
Dva sata je putovao brod… dva dana je Milan spavao kada je došao kuci slomljen i zaljubljen… dva meseca nam nije ispricao nista o Ani… dva sledeca leta nije mogao da otputuje kod strica……Treceg leta Ane vise nije bilo tamo.
Srodna duša je ona koju prepoznaš kroz bezbroj različitih odblesaka koji se pretvore u ogledalo u kome ugledaš sebe. Ona koja je tvoja i kad niste zajedno. Ona koja te čuva u sebi čak i kad toga nije svesna.
Kada doFatis za poklopac punu kutiju jaja iz frizidera ...pa ti se kutija otvori i ostane u ruci, a jaja ateriraju na pod ........... Lekcija #1. Zene, drz'te cvrsce jaja :vez:
Srpskoj delegaciji zabranjena putovanja zbog malera
NJUJORK/BEOGRAD, 12. mart 2011. (Njuz) – Savet bezbednosti je, na zahtev Japana, rano jutros na hitnom sastanku privremeno zabranio srpskoj delegaciji posete stranim državama, zbog sumnje da one prizivaju prirodne katastrofe u zemljama koje posećuju.
Nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Japan svega nekoliko sati nakon što je srpska delegacija napustila ovu zemlju, kao i podsećanja da je u Libiji izbio građanski rat nedugo nakon boravka srpskog ministra odbrane Dragana Šutanovca, i razornog zemljotresa na Haitiju nakon što je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić lobirao da ova država da ne prizna Kosovo, Savet bezbednosti je jednoglasno doneo odluku da se do daljnjeg srpskim političarima zabrani poseta stranim državama, posebno onima koje su podložne zemljotresima i revolucijama.
- Iako još uvek ne postoje nikakvi dokazi, ne želimo ništa da prepustimo slučaju, dokle god eskpertski tim Saveta bezbednosti ne utvrdi da li posete srpskih zvaničnika imaju direktnu veze za nesrećama koje su pogodile ove države, ili je reč o čistoj slučajnosti – navodi se u saopštenju Saveta bezbednosti.
Zbog nedavne posete srpskog premijera Mirka Cvetkovića, Turska je od jutros u najvećem stepenu pripravnosti. Na insistiranje Saveta bezbednosti, do daljnjeg su otkazani svi letovi u ovu zemlju.
U Vladi Srbije rekli su nam da su zatečeni odlukom Saveta bezbednosti, ali da ona ne znači kraj saradnje Srbije sa ostatkom sveta, jer će se ona obavljati istim intenzitetom putem Interneta.
- Građani Srbije nemaju razlog za strah, svet nam nije okrenuo leđa, samo će forma komunikacije biti, može se reći drugačija, ali i modernija. Svi treba da iskoristimo potencijal Interneta, i s ponosom mogu da saopštim da smo postigli dogovor s jednom IT firmom, sa kojom je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja već imalo uspešnu saradnju, koja je pristala da u narednih sedam dana, po ceni od 10.000 evra po osobi, svakom ministru otvori nalog na Skype-u, dok će profil na Tviteru dobiti gratis – saopštio je premijer Mirko Cvetković.
Miroslav Vujović
Redakcija Njuz
volEm domaći kajmak,rotkvice,mladi luk,i paradajz!I miris proleća,i kad sve ozeleni i ocveta,i ptičice ujutru rano,i izlazak sunca,i buđenje pored drage osobe,i dok tonem u san,a ON je pored mene i neobavezno me češka...Volim NAŠE zajedničko vreme,volim kada se skupi društvo spontano,pa pravimo kotlić ili roštilj..volim kada nam je lepo,pa zaglavimo,iako se ujutru ranije ustaje...:roll:volim i štrand...:)
Imam profil, totalno zaključan.
Što bi kaz'li "-ima me, a nema me...". FB mi služi isključivo da stavim slike, kako bi ih videli, meni dragi ljudi koje tamo imam, kao prijatelje, i to je to. Ne igram nikakve igrice, samo ja mogu da pozovem nekog za prijatelja, ( imam ih ukupno 28 ) i dosta.
Zašto sam tako jako sakrivena? Iz jednostavnog razloga-ne želim da me roditelji koji imaju decu kod mene u vrtiću, pronalaze i šalju mi pozive. Oni nikad ne mogu biti moji prijatelji. Njima tu nije mesto, a malo je bez veze odbiti ih i reći-znate, Vi meni niste prijatelj...
Znam, te iste slike mogu da pošaljem mailom, ali klipove ne mogu, a meni lično klip snimljen aparatom više govori nego slika...
Obzirom da nisam od onih fotogeničnih ljudi, i da nema tu mnogo čime da se pohvali, takav kakav je profil na FB meni sasvim odgovara...
E, ja sam skoro kupio 1 kg Eurokrema za 400 dindži. Kad kažem Eurokrem, mislim na original, a ne na bilo koji od onih kremova što mu nisu ni blizu. Jedino što mu je rok trajanja isticao za 6 dana, pa je moralo da se jede...jede...i jede...jelo se i posle isteka... :lol:
Jeca reagovao u gresan u Slike mog detinjstva!
Jeca got a reaction from gresan in Pravo vreme za zasnivanje porodice?
Jeca got a reaction from Glisha in Sam/a protiv svih