Top lista

Danas jedna koleginica davi nesto o testu i tako nekim kulinarskim djakonijama, nas tri je slusamo. Ja kao najmladja, a pritom i ne volim tu tematiku, se ne izjasnjavam, a ove dve, koje su, po godinama mogle da me rode, vec se smaraju oko toga i komentarisu: Necu, bre da pravim burek, da razvijam kore, da mesim testo. Kad mi dodje, odem i kupim. Ova govornica sablaznuta. Pita je: Pa jel mesis ti burek? Ma, mesim qrac...Tek je onda skontala sta je rekla. A ova druga je dodala: To valjda koristis ko oklagiju. Kad matore zene polude, pa to je da places...

auuu...ovo je bas nisko o cemu se radi > hash tag #BendGate

Prilagođavam se. Nekako. Ne jurcam baš sa tehnologijom, ali ni ne bežim of nje. pošto živim u maloj sredini, verujem da nismo baš toliko tipični u tom odnosu prema tehnologiji, mada je i ovde uočljiv generacijski jaz u korišćenju noviteta. Hoću da kažem da svi matorci nisu baš loši u tome, kao da svi mlađi nisu toliko vični novitetima... Meni su i dalje najdraži poluga i strma ravan...

Ločem kafu, pregledam nove radne zadatke i jedem g...filozofiram.

Moj čo'ek je direktor jednog fudbalskog kluba u ligi u kojoj igra i moj lokalni fudbalski klub. Missim, odma' da razjasnimo, to "direktor" je samo titula, ništa on od toga nema, osim nervoze i nekoliko santima u visinu kad mu se obrate po tituli. Ne znam koliko vi ovde znate, ali ja za fudbal hajem kao za lanjski sneg, odn. boli me dupe baš A u poslednje vreme samo o fudbalu slušam, a ako ne slušam, onda ga gledam. Sanjam lopte. Elem, mene su u tom njegovom klubu kolektivno prozvali gazdaricom, pošo sam, je l', direktorova ženka, a kad sam sa njim u njegovom selu, odem i na trening i na u