Presuda hrvatskim generalima

[Turkmenbashi 937]

Sutra će u haškom tribunalu biti izrečena presuda trojici hrvatskih generala koji se terete za udruženi zločinački poduhvat. Gotovina, Čermak i Markač optuženi su za progon, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom i posle oluje, od 4. avgusta do kraja septembra 1995. godine.

U Hrvatskoj je prilično euforično uoči izricanja presude. Skupovi podrške, obraćanje državnog vrha naciji, tv emisije, itd. Uglavnom je priča ista - svi su ubeđeni u nevinost generala, svi ih smatraju nevinim i to ni jedna presuda ne može promeniti itd. Bude li presuda takva Hrvatska će se suočiti sa činjenicom da je progon Srba iz Hrvatske u dve akcije bio zločin i da Hrvatska slavi zločin kao dan pobede i državni praznik.

Blic:

Optužba je predložila da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen sa 23 godine zatvora, dok su za drugooptuženog Čermaka tužioci predložili zatvorsku kaznu od 17 godina.

Tužioci su tvrdili da su tokom procesa dokazali da je trajno i nasilno uklanjanje Srba iz Kninske krajine bilo cilj operacije “Oluja” u avgustu 1995, u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman.

Advokati odbrane su zatražili da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da je “Oluja” bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.

General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom “Oluja”, drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.

Lično ne znam šta da očekujem ali rekao bih da je prilično moguće da tri hrvatska generala na kraju budu osuđena. Ni oslobađanje me ne bi iznenadilo obzirom na dosadašnju praksu haškog tribunala i matricu prema kojoj su isključivo Srbi krivci i zločinci u prethodnim ratovima. Sutra ćemo znati.

[Morpheus 5112]

Gotovini 24 godine, Markaču 18

Izvor: B92, Beta

Hag -- Haški tribunal izekao presudu hrvatskom generalu Anti Gotovini od 24 godine zatvora, a Mladenu Markaču od 18 godina. Ivan Čermak je oslobođen.

Gotovina, Čermak i Markač (Tanjug, arhiva)

Trojica generala su optuženi za progon srpskog stanovništva tokom i posle akcije hrvatske vojske "Oluja", u leto i jesen 1995.

Optužba je predložila da Gotovina bude kažnjen na 27 godina zatvora, da trećeoptuženi Markač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine, a Čermak na 17 godina. Odbrana je zatražila oslobađajuće presude.

Prema presudi, Gotovina (53) i Markač (53) bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, u cilju proterivanja sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

Gotovina i Markač su proglašeni krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva i nehumana dela nad srpskim stanovništvom u Krajini.

General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini.

Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

Po presudi, operacija "Oluja" u leto 1995. bila je udruženi zločinački poduhvat, s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

Franjo Tuđman je nameravao da naseli Hrvate u Krajinu i osigurao je da to bude sprovedeno, preko svog moćnog položaja, rekao je sudija Alfons Ori tokom izricanja presude generalu Gotovini i saoptuženima Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču, optuženim za progon Srba iz Kninske krajine u avgustu i septembru 1995.

Tuđman je, sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduvhata, iskoristio hrvatske oružane snage da počini zločine nad Srbima radi ostvarenja cilja proterivanja srpskog stanovništva, kazao je sudija Ori.

Tribunal je utvrdio je da su hrvatske snage u leto 1995, tokom operacije "Oluja", prognale srpsko stanovništvo Kninske krajine tako što su civile ubijale, mučile, pljačkale i uništavale njihovu imovinu, kao i da su neselektivno granatirale čitave gradove.

Gotovina, Čermak i Markač optuženi su za progon; prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom i posle "Oluje", od 4. avgusta do kraja septembra 1995.

Optužba je predložila da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen sa 23 godine zatvora. Za drugooptuženog Čermaka, tužioci su tražili zatvorsku kaznu od 17 godina.

Nakon podizanja optužnice, Gotovina je četiri godine bio u bekstvu, odbijajući da se preda. Uhapšen je 2005. na kanarskom ostrvu Tenerife, a tri dana kasnije prebačen je u Hag.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu.

Hrvatski generali su sve vreme negirali svoju krivicu.

[Turkmenbashi 937]

Sad verovatno sledi žalba pa smanjenje kazne ovoj dvojici, presuda pola-pola. Ono što ostaje kao bitna činjenica je da je oluja deo udruženog zločinačkog poduhvata na čelu koga je bio Tuđman. :ok:

[Turkmenbashi 937]

Од етничког чишћења до геноцида мала разлика

Пресуда хрватским генералима знатно ће утицати на поступак пред Међународним судом правде по тужби и контратужби Хрватске и Србије

Пресуда хрватским генералима којом је хашки суд утврдио постојање заједничког злочиначког подухвата и етничког чишћења над Србима у Хрватској знатно ће утицатии на поступак пред Међународним судом правде, којем је Србија поднела против Хрватске противтужбу за геноцид над Србима од 1991. до 1995. године.

Саво Штрбац, директор организације „Веритас“и члан правног тима Србије у поступку пред Међународним судом правде,сматра да ће Србија успети да докаже геноцид надсвојим народом у Хрватској.

„Верујем да ће пресуда Хашког трибунала постати правноснажна, док почне процес пред Међународним судом. Рок је 4. август да се одговори на поднесак Хрватске и радимо пуном паром. Ми смо добили задатак да анализирамо спискове несталих и погинулих које су Хрвати доставили уз своју тужбу. Свакако ћемо ову пресуду користити. Сматрам, а с тим је сагласан и професор Мирјан Дамашка, шеф хрватског тима, да је од етничког чишћења, које је утврђено неправоснажном пресудом Хашког трибунала, до геноцида мала разлика. Верујем да ћемо успети да докажемо да се над Србима догодио геноцид, ако дође до главног претреса“, каже Саво Штрбац за „Политику“.

Штрбац објашњава да ће са овом пресудом бити повезани и догађаји који су се дешавали пре „Олује“, злочини почињени над Србима у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција „Бљесак“, као и у току Другог светског рата, из чега се јасно може утврдити геноцидна намера.

„Не верујем да постоји иједан проценат шансе да ова пресуда буде промењена у опису самог дела. Може да буде мењана у висини казне, што је безначајно, и небитно је чак и ако казне Анти Готовини и Младену Маркачу буду преполовљене, али важно је да у пресуди остане удружени злочиначки подухват и етничко чишћење. И професор Дамашка, колико сам упознат, сматра да ће остати. Ово је јак ветар у леђа нашој противтужби, чему смо се и надали. После овога, могло би се догодити да сада Хрвати траже нагодбу, јер су они свесни да је ова пресуда променила њихову новију историју“, наводи Саво Штрбац.

Он подсећа да је у енциклопедијама и у уџбеницима у Хрватској операција „Олуја“представљена као најчистија и најсветлија победа хрватског народа против агресора. Појединци у Хрватској, указује Штрбац, сада покушавају да извуку закључак да није цела акција „Олуја“била злочиначка јер је утврђено да су само појединци на челу с председником Фрањом Туђманом били чланови тог подухвата, док народ није знао да су они осмислили етничко чишћење Срба. Штрбац сматра да то јесте била државна одлука јер су је донели највећи државни функционери.

„Остаје да се види да ли ће Европа дозволити да Хрвати и ове године славе годишњицу ’Олује’као дан победе“, закључује наш саговорник.

Да подсетимо, Хрватска је Србију за геноцид тужила 1999. године. Влада Србије одлучила је да пред Међународним судом правде у Хагу поднесе одговор на тужбу и противтужбу против Хрватске за геноцид над Србима. Суд мора да проучи аргументе обе стране, које у сваком тренутку могу склопити поравнање.

Доротеа Чарнић

----------------------------------------------------------------------

Другостепена пресуда Готовини за две године

Генерали Анте Готовина и Младен Маркач још ће најмање две године провести у притвору Хашког трибунала у Схевенингену.

Адвокати који који имају искуство обране пред Хашким судом, кажу да је то најкраћи рок у којем би могло да буде одлучено по жалбама на пресуду судијеа Алфонса Орија.

Процедура подношења жалбе компликована је и траје прилично дуго. Најпе треба затражити подношење жалбе, онда је саставити и предати. Затим супротна страна има право одговора на њу, па се онда све то разматра. Између сваке од ових радњи пролазе рокови који се мере месецима.

Може се очекивати да ће се на пресуду жалити и тужилац Серж Брамерц који ће тражити да и Иван Чермак буде осуђен, али та жалба неже значити Чермаков повратак у притвор. Жалбе одбране Готовине и Маркача такође неће значити и могућност привременог пуштања на слободу.

Хрватски медији преносе да адвокате охрабрује чињеница да је у три пресуде судског већа које је предводио судија Ори, Жалбено веће битно ревидирало пресуду.

Стивен Кеј који је срећан због ослобађајуће пресуде за свог клијента Ивана Чермака изјавио је после пресуде да жали због осуђујућих пресуда Готовини и Маркачу.

„Знам да је генерал Готовина стајао усправно када је напуштао судницу и рекао: ’Ништа не брини’. Мислим да ће моћи да се носи са ситуацијом и настави борбу“, рекао је Кеј.

Постоји читав низ предмета код којих је суд у жалбеном поступку смањио казне осуђеницима или их је ослободио.

Примери хашких оптуженика који су на крају ослобођени су Љубе Бошкоски, Зејнил Делалић, Сефер Халиловић, Зоран Купрешкић, Мирјан Купрешкић, Влатко Купрешкић, Фатмир Лимај, Милан Милутиновић, Исак Муслиу, Насер Орић, Драган Папић, Мирослав Радић.

Д. Ч.

----------------------------------------------------------------

Реаговања

Хрватска жртва манипулације

Образложење пресуде (и казни, које по висини одступају од оних за прилично теже злочине) никада не би запрепастило Хрватску да њена јавност није била жртва систематске манипулације.

Прво, нису хладнокрво утврдили да ли је мала група људи, која је припремала „Олују”, имала и још један циљ. Друго, јавност, а пре свега себе, нису одлучно освестили да су се злочини у току „Олује” и након ње дешавали и да због тога није нико био кажњен. Треће, никада се непристрасно није оценила улога државног поглавара (Фрања Туђмана) у рату и миру.

„Дело”, Љубљана

Туђман и Милошевић – злочинци

И Туђмана и Милошевића од сигурне хашке пресуде спасила је природна смрт. Они су директни кривци за крвави распад бивше Југославије. Њихов је план био да све хисторијске српско-хрватске несугласице и апетите намире на Босни, тако што ће земљу подијелити, а Бошњаке побити и раселити. У опћем заносу помлатили су се и међусобно. Рачуни за такву хегемонистичку и изворно злочиначку политику данас се верифицирају у Хагу. Нажалост, не плаћају их Милошевић и Туђман, него генерали који су извршавали њихова наређења.

„Дневни аваз”

Балкански и европски варвари

Судски статистички је злочин против човечности на подручју бивше Југославије масовно почињен, али нема ниједног доказа да је Хашки трибунал покренуо било какву катарзу као што је то рецимо Нирнбершки процес. Да ли је циљ „Балканцима доказати да су варвари”, пита „Дневник”, „или само преко њих прикрити властито варваство? Анте Готовина, којем војнички дрил пере мозак од његове седамнаесте године када се нашао у Легији странаца, пре је жртва него починитељ тог варварства.

„Дневник”, Љубљана

Пресуда Фрањи Туђману

Фрањо Туђман, први председник независне Хрватске, одавно је мртав. Међутим, Хашки трибунал је осудио и њега, макар симболично. Суд за ратне злочине УН у својој пресуди двојици хрватских генерала јасно је закључио да је Туђман, заједно са својим сарадницима, у лето 1995. године планирао да потпуно протера српску мањину из Крајине и да је то бруталном силом делимично и остварио. Као главни извршилац ове убилачке акције, аутократи Туђману служио је бивши припадник легије странаца, Анте Готовина, који је сада осуђен на 24 године затвора.

„Зидојче цајтунг”

Кажњена је Хрватска

Пресуда је за Хрватску тежак ударац. Она руши један од стубова носилаца ове држава које је настала распадом Југославије. Многи ову пресуду генералима доживљавају као пресуду Хрватској.

„Ноје Цирихер цајтунг”

Кориговање балканске историје

Ова пресуда значи много за српске прогнанике који скоро 17 година живе у беди и без перспективе, делом у Србији, а делом у Босни. Хрватске власти се морају озбиљно позабавити њиховим повратком. У то спада и повратак имовине и привредни развој области у којима су некада живели већином Срби. А Београд не би требало превише да слави због ове пресуде. Јер овим се историја последњих балканских ратова додуше коригује, али не мења у потпуности. Хрватска је у првој половини 1990. била жртва великосрпске освајачке политике, то се не мења, ни после праведне пресуде против хрватских генерала.

„Билдунтершрифт”

Пресуда није оцена ратова

Неправоснажна пресуда хрватским генералима на суду у Хагу није оцена Домовинског рата. Хрватска је имала легитимно право да одбрани своју независност и територијалну целовитост. Осим тога, Хашки суд истражује појединачне случајев… Судске одлуке „не представљају опште историјске оцене праведности или неправедности ратова у бившој Југославији”. Америчка амбасада је позвала на „поштовање процеса до доношења коначне пресуде” и истакла подршку САД раду Хашког трибунала.

Амбасада САД у Загребу

Победа жртава

Пресуда Готовини и Маркачу за злочине против човечности је снажна победа жртава рата у Хрватској.

Никол Дакворт, директорка организације „Амнести интернешенел”

У „Олуји” су нам помагали Американци и Французи

Хрватској војсци у припреми акције „Олуја” 1995. године пуно су помогли француски и амерички војни стручњаци. Значи ли то да су Французи и Американци део удруженог злочиначког подухвата како је наведено у пресуди? Значи ли то да смо ми заједно с Французима и Американцима протерали људе с подручја у којима је спроведена „Олуја'”? Акција „Олуја” је одрађена војнички коректно и без икаквих задњих намера.

Анте Котромановић,пензионисани бригадир ХВ

објављено: 17.04.2011

[kompaj 257]

Posle presude Suda u Hagu u Splitu je gradska skupština donela odluku da se jedna ulica ili trg nazovu po Anti Gotovini.

A evo kako je to prokomentarisao Viktor Ivančić, poznati novinar i nekadašnji urednik Feral-a :

Za trg i domovinu

Viktor Ivančić

24.04.2011.

PISMO PODRŠKE PREDSJEDNICI GRADSKOG VIJEĆA SPLITA NEVENKI BEČIĆ

Poštovana gospođo Bečić,

kao građanin Splita osjećam se ponukanim iskazati javnu potporu zadnjoj odluci Gradskoga vijeća – tijela kojim časno predsjedavate – da se general Ante Gotovina ovjekovječi titulom počasnog građanina, te da se po njemu nazove jedna gradska ulica ili trg. Moje oduševljenje je utoliko veće što je odluka Gradskog vijeća donesena jednoglasno, za nju su spremno glasali vijećnici stranke na vlasti i opozicije, predstavnici svih ideoloških opcija – od socijaldemokrata do neofašista – čime se na zoran način potvrdilo kako Splićani međusobne političke razlike stavljaju u drugi plan kada su na stvari nacionalni interesi i moralni kapital zajednice.

Ono što je na sjednici Gradskog vijeća u prošli četvrtak izostalo, vjerujem pukim previdom, jest obrazloženje zbog čega bi to general Ante Gotovina bio proglašen počasnim građaninom Splita, te dobio trg ili ulicu, budući da se nekako prešutno podrazumijeva da ga svi narodni zastupnici – pa slijedom toga i svi građani – smatraju herojem koji je oplemenio našu sredinu. Ipak, zbog osobitog trenutka, a i činjenice da je oko ovog pitanja bez rasprave postignuto jednoglasje, držim da je barem predlagač (Luka Roguljić iz HSP-a) trebao navesti jasan razlog: po generalu Anti Gotovini nazvat će se trg ili ulica zato jer je dotični pred Međunarodnim sudom u Haagu osuđen na 24 godine zatvora zbog počinjenih ratnih zločina.

To ističem zbog toga jer je inicijativa da se general Gotovina proglasi počasnim građaninom Splita već jednom bila pokrenuta, ali je, da Vas podsjetim, u prosincu 2005. Gradsko vijeće u tadašnjem sastavu premoćnom većinom spomenuti prijedlog odbilo. Na vlasti je tada bila koalicija HDZ-a i Liste Velog Mista, a protiv prijedloga je glasao i oporbeni SDP, no sada su sve te stranke kategorično zastupale suprotan stav. Bez obzira na zlonamjerna tumačenja, izvjesno je da se ne radi o prevrtljivosti spomenutih političkih partija – a slijedom toga i građana Splita – nego o hvalevrijednom strpljenju, staloženosti i usvajanju prakse prema kojoj će naši nacionalni junaci, po kojima će se nazivati naše ulice i trgovi, prolaziti svojevrsnu međunarodnu verifikaciju.

Nema dakle sumnje da je upravo potvrda Haškog suda – 24 godine zatvora zbog počinjenih ratnih zločina – bila nužna za stvaranje konsenzusa oko toga da je general Gotovina stekao zasluge da nosi titulu počasnoga građanina. Štoviše: da je sud u Haagu kojim slučajem donio oslobađajuću presudu i otklonio svaku sumnju u to da je general Gotovina sudjelovao u počinjenju ratnih zločina, sigurno je da se oko dodjeljivanja počasti hrvatskome vojskovođi ne bi ni raspravljalo na sjednici Gradskog vijeća Splita. Kome danas treba nacionalna ikona bez međunarodne licence?

Uvažena gospođo Bečić,

ne trebam Vam spominjati da je malo gradova na kugli zemaljskoj koji njeguju sličnu praksu, čiji su stanovnici na taj način odlučni i moralno jednodušni. Svakako je to komparativna prednost koju vrijedi iskoristiti, tim više što je Split prije svega turističko odredište. Kada posjetitelj iz Belgije ili Japana, primjerice, nasred suncem okupanog trga upita svog vodiča: „Po čemu je znamenit taj Ante Gotovina?“, a ovaj mu odgovori: „Po tome što je u Haagu osuđen na 24 godine robije zbog počinjenih ratnih zločina“, znat će da je došao u zemlju vedrine, optimizma i dobrih namjera. Da i ne govorim koliko će takvi dijalozi između roditelja i potomaka, ili između nastavnika i učenika, krijepiti patriotski duh i čvrstoću budućih pokoljenja.

S obzirom na planirani razvoj i ekspanziju grada, te znatan broj ulica, trgova i gradskih znamenitosti koje će trebati na odgovarajući način obilježiti, valjalo bi razmisliti, gospođo Bečić, da i drugi osuđenici za ratne zločine dobiju svoje zasluženo simboličko mjesto na mapi Splita, što bi se pametnom turističkom promidžbom zasigurno moglo razglasiti kao jedinstven svjetski fenomen i postati neobična atrakcija, magnet za znatiželjnike koji vape za bizarnostima. Dakako, mora se voditi računa o određenoj razini i ne uzimati u obzir one čiji zločini nisu od kapitalnog značaja. Utvrdi li se donja granica od, na primjer, dosuđenih deset godina robije, tada bi i general Mirko Norac – koji je stekao slavu i zavrijedio narodno poštovanje time što je pucao zarobljenim staricama u glavu – došao u priliku okititi se medaljom i lentom počasnog građanina.

A budući da je Split otvorena i multikulturalna sredina, koja se oduvijek dičila tolerantnim odnosom prema drugima i drugačijima, ne treba prezati od toga da – ukoliko ponestane velikana hrvatskog etničkog porijekla, a to će se razvojem ove inicijative neizbježno desiti – počasti za zasluge budu dijeljene i građanima ove zemlje drugih nacionalnosti, uz uvjet da im je za njih u Haagu ili pred nekim drugim validnim sudištem već izrečena dostatna zatvorska kazna za počinjene ratne zločine. Ne bi bilo pametno robovati predrasudama i, primjerice, uskratiti mogućnost Mili Martiću da ima svoju ulicu u Splitu samo zbog toga jer je Srbin. Razmislite, gospođo predsjednice: Avenija Mile Martića, kojom se izlazi na Trg Ante Gotovine, bio bi to istinski dokaz mudrosti i širine ovoga Gradskog vijeća.

Uvjeren sam da će pod Vašim cijenjenim vodstvom, gospođo Bečić, Gradsko vijeće Splita smoći snage i za takve poteze. Jedino što me na vašoj zadnjoj sjednici kosnulo je istup gospodina Marina Jurjevića iz SDP-a, koji je inicijativu doduše zdušno podržao, ali i predložio da se za dopuštenje upita samoga generala Antu Gotovinu, s čime su se ostali vijećnici brzopleto složili. Zašto bi, pitam se, od generala Ante Gotovine bila tražena dozvola da odamo počasti generalu Anti Gotovini? Što ako general Ante Gotovina, zbog svoje prirođene skromnosti, osujeti vrijednu društvenu inicijativu i tako onemogući građanima da slave svoga sveca?

Ukoliko je pak namjera Gradskog vijeća da se generalu Gotovini ne oteža položaj uoči drugostupanjskog sudskog zasjedanja i donošenja konačnoga pravorijeka, bojim se da je riječ o gadnom nesporazumu: ako mu se drugostupanjskom presudom drastično smanji zatvorska kazna, ili čak bude oslobođen krivnje, neće li general Ante Gotovina – prema kriterijima što ih je nametnulo samo Gradsko vijeće – izgubiti kredite da ga se proglasi počasnim građaninom Splita? Vijeće bi se tako našlo u paradoksalnoj situaciji da slavi izabranog velikana i istovremeno podupire procese koji bi ga degradirali u našim očima i učinili manje važnim za zajednicu.

U svakom slučaju, radi se o opasnome brkanju pragme i principa, praktičnosti i ideala, profanog i svetog, a takvo djelovanje uvijek rezultira sumnjivim ishodima, i to, dakako, na štetu hrvatskog idealizma i državotvornih pregnuća. Načelno govoreći: Zašto bi jedan osuđeni ratni zločinac odlučivao o trgu našemu heroju?

Štovana gospođo Bečić,

budući da je odluka Gradskog vijeća praktički gotova stvar, pa građani iščekuju hitnu realizaciju, sada se treba koncentrirati na pitanje koji od postojećih gradskih trgova nazvati po generalu Anti Gotovini – jer neće biti vremena za čekanje da se izgradi neki novi – a da se time ne poremeti simbolička konfiguracija našeg zavičaja. Slobodan sam iznijeti Vam prijedlog da se u tu svrhu iskoristi trg pred ulazom u Crkvu sv. Frane, gdje je nekad bila smještena znamenita gradska fontana, a koji se danas službeno naziva Trg dr. Franje Tuđmana.

Argumenti za ovo rješenje su, mislim, očigledni: ako je general Ante Gotovina u Haagu fasovao 24 godine zatvora umjesto dr. Franje Tuđmana – koji je, kao što znate, u vrijeme suđenja bio mrtav – ako je dakle vojni zapovjednik zaradio kaznu koja je bila namijenjena bivšem predsjedniku države (ali ju je ovaj izbjegao bolešću i preranom smrću), nema ničega poštenijeg nego da preuzme i trg od njega.

Drugi razlog nešto je delikatniji i tiče se postupne humanizacije gradskoga simboličkog inventara. Sjetit ćete se, gospođo Bečić, da je u Splitu tijekom devedesetih godina postojala Ulica Mile Budaka – nazvana po ministru bogoštovlja fašističke NDH, autoru slavnog slogana „Bjež'te psine preko Drine“ – i da je ona šačica hulja i urbanih Jugoslavena iz Ferala na to svakoga tjedna upozoravala javnost, ali tek kada je mnogo godina kasnije Ulica Mile Budaka tiho nestala iz plana grada, a ista bila nazvana po nekom fratru, Splićane je prožeo neobjašnjiv osjećaj da su se riješili dijela nacističkog naslijeđa što im je vremenom počeo predstavljati teret, mada su ga isprva bili prihvatili otvorena srca.

Želim reći: proces defašizacije nazivlja trgova i ulica mora biti postepen i odmjeren, nikako povod za bezglavo srljanje, i valja ga rješavati strategijom step by step. Čak i kad bi sadašnja presuda generalu Anti Gotovini postala pravomoćna, on je u svakom slučaju neusporedivo manji zločinac od dr. Franje Tuđmana, tako da bi preimenovanje Trga dr. Franje Tuđmana u Trg Ante Gotovine predstavljalo značajan pomak. Vremenom, kroz nekih 200 ili 300 godina, moglo bi se dogoditi da spomenuti trg nosi naziv po nekome tko nije odgovoran ni za jedan zločin, što bi bilo zaista fascinantno postignuće. Dobro, vizija je pomalo utopijska, ali naše težnje, čini mi se, trebaju biti orijentirane u tom smjeru.

U međufazi, Trgom dr. Franje Tuđmana mogao bi se nazvati neki zgodan plato u Lori – gdje je za vrijeme rata, kao što Vam je poznato, postojao koncentracioni logor za gradske Srbe i ratne zarobljenike, pa su dotični tu bili maštovito mučeni i ubijani – a kasnije, ako sudska praksa delegira nove istaknute ličnosti, istoga preimenovati u Trg Mate Laušića. Sličan manevar – samo s kadrovima iz drugog zločinačkog ešalona, kao što su Gojko Šušak ili Jure Radić – vrijedilo bi primijeniti u kvartovima poput Spinuta i Blatina, gdje je ovdašnjim Srbima oteto na tisuće stanova, a da ne spominjem kako Glavni željeznički kolodvor – odakle su Splićani nakon „Oluje“ masovno odlazili u Knin da osiguraju zalihe bijele tehnike, umjetničkih slika i kućanskih aparata – naprosto vapi za nazivom koji će predstavljati nešto više od birokratske rutine.

Draga gospođo Bečić,

ohrabrujući Vas da ustrajete u svojim plemenitima naporima, izražavam nadu da ćemo zajedno dočekati dan kada će naš grad – iskazujući počasti najzaslužnijim pojedincima – nakon ratnih zločina dostojno obilježiti i one mirnodopske. U tom smislu srdačno pozdravite uvaženog brata. Ne sumnjam da će njegovo ime jednom biti zlatnim slovima upisano na turističkoj karti Splita. Makar, nije nužno službeno proglasiti Ulicu Željka Keruma da bi Splićani znali kako njome mogu stići jedino u pizdu materinu, a to je destinacija koja im se, zbog nekih razloga, izgleda najviše sviđa.

S osobitim štovanjem,

Viktor Ivančić

Tačno.net, 23.04.2011.

[shumica 474]

Ulica Anta Gotovine i Ratka Mladica!

Posle 20 godina opet ce promeniti naziv u Ruzinu i Javorovu ulicu!

:lol:

[Morpheus 5112]

Euforija u Hrvatskoj:Rat je završen

IZVOR: B92, TANJUG

Zagreb -- Građani na trgovima širom Hrvatske, kao i hrvatski mediji sa oduševljenjem su propratili oslobađanje Gotovine i Markača.

Jelačićevim trgom na kom je organizovan program odzvanjaju povici "Ante, Ante", "Vukovar, Vukovar", a okupljeni, uglavnom veterani, mašu zastavama i pale baklje.

Komentatori koji su pratili događaj nisu mogli skinuti osmeh s lica dok je sud obrazlagao odluke, ističući da su pale teze o zločinačkom poduhvatu i odgovornosti za zločine. Mediji navode i da je "rat završen".

"Jutarnji list" je jutro u haškoj sudnici pratio uz naslov "Poslednje poglavlje rata", a zatim je naveo da je "Srušena cela presuda", kao i da je "Hrvatska nevina".

"Večernji" navodi da je u pitanju "Pobeda istine", dok Index.hr uz isticanje "erupcije oduševljenja širom hrvatske" navodi da su Gotovina i Markač slobodni ljudi.

Hrvatski "Dnevnik" piše da se "generali vraćaju kući" i prenose atmosferu ispred Haškog tribunala uz naslov "Dečkima ovde nije ni bilo mjesto".

Hrvatska vlada je već poslala avion po Markača i Gotovinu, a premijer Zoran Milanović je rekao da je "svima nam je pao kamen sa srca, verovatno zato što imamo srca".

Ovo me je blago iznenadilo, moram priznati. Pade u vodu moja teorija da će ova dvojica biti osuđena da bi se prividno vaga krivice u ratovima devedesetih dovela u red, ali izgleda da je došlo do procene da za tim nema potrebe. Da su Srbi dovoljno upasivljeni da tako nešto očekuju i da ih nije ni briga, a da ne vredi nervirati fašizoidne elemente u novopridošloj banana republici EU.

[shumica 474]

Nisam pametan, ne posedujem dovoljno cinjenica. Sa obrazlozenjem suda se delimicno slazem da Oluja nije bila udruzeni zlocinacki poduhvat, no neko mora biti odgovoran za masakre, a ukoliko takva zabrana nije postojala od vojnog vrha, odnosno nije istrazen, vojni vrh je odgovoran.

Sve u svemu zao mi je da se takve presude donose preglasavanjem jer sama cinjenica da neke sudije misle drugacije znaci da situacija nije do kraja istrazena. Pobogu, pa nije to fudbalska utakmica.

Opet, ne bi donosio prerane zakljucke da je Haski Sud nelegalna institucija svetskih mocnika. Volim da verujem da pravda najcesce pobedjuje.

[Morpheus 5112]

Legalan ili nelegalan, on je osnovan od strane najmoćnijih sila današnjice i funkcioniše, potpuno je izlišno utvrđivati njegovu legalnost i legitimnost. Osim da bismo se mi osećali kao moralni pobednici, mnogima to nešto znači.

Udruženi zločinački poduhvat je sasvim sigurno postojao, niko me ne može ubediti u suprotno. Vrh vlasti i vojske Hrvatske nije ni pokušavao sakriti nameru da Srbe pobije ili protera svim sredstvima koje ima na raspolaganju. Postoje izjave i Tuđmana i brojnih generala hrvatske vojske koje to potvrđuju. To što je cela stvar urađena tako da se većina Srba unapred iselila bez postavljanja pitanja kako i zašto i ko je to dogovorio i organizovao (i mene živo zanima kako su tekle pripreme) je sasvim druga stvar. Činjenica je da je mnogo ljudi ostalo tamo i da ogromna većina njih nije preživela "oslobađanje" i da bi po sili pravde neko trebao odgovarati za to. Ali sud u Hagu nije sud pravde već sile.

Ne kažem da su sudije te koje snose svu odgovornost za tako nešto, ja bih veću krivicu svalio na tužioce koji su pripremali slučajeve onoliko dobro koliko je to potrebno za osudu/oslobađanje (po potrebi). Sudije sude na osnovu iznetih dokaza, ako dokazi nisu izneseni ne mogu ih ni uzeti u obzir.

[Smucalica 5972]

Strašno i skandalozno... zaista sam bez reči na ovu odluku, a opet, sa druge strane ni do sada taj sud nije donosio presude kojima bi se mogao nazvati ''pravednim'', ''legalnim'' i štatijaznam već kako...

A neko mora snositi odgovornost za taj strašan masakr i progon koji se desio tog leta '95. A ako su komandovali dotični generali, onda je logično da su i oni glavni krivci za to...

Muka mi je više od svih tih natpisa... i sve te prošlosti koja opet uzburkala emocije između naših naroda...

Jer, ja sam jedna od onih kojoj su pojedini najbliži ostali sa druge strane... :dry:

[Morpheus 5112]

Hag -- Član Žalbenog veća Tribunala Fausto Pokar ocenio je da je oslobađajuća presuda za Gotovinu, za koju on nije glasao, "protivna bilo kakvom osećaju za pravdu".

većina sudija, pritom, nije u obzir uzela dokaze poput transkripata sa sastanka vojno-političkog vođstva Hrvatske na Brionima, 31. jula 1995. na kojem su predsednik Tuđman i general Gotovina, planirajući operaciju Oluja, "dogovorili o zajedničkom planu da uklone srpske civile iz Krajine".

većina nije uzela u obzir ni Gotovinino naređenje od 2. avgusta 1995. da se "gradovi stave pod artiljerijsku vatru", kao ni brojna svedočenja očevidaca, vojnika Unprofora i eksperata.

Kompletna vest

[Turkmenbashi 937]

Ja nemam ništa pametno da napišem a da nije u gruboj suprotnosti sa pravilnikom foruma ili elementarnom kulturom uopšte.