Da li smo humani?

[Boginja 1529]

Da li sebe smatrate humanim? Sta je najhumanije sto ste do sad uradili?

[Glisha 3487]

E pa...

Sve što sam do sad humanitarno (u)radila, nije ništa spram ovoga što sam sad izHumanila.

Ovo mi je humano remek...... životno delo.

Evo,

uPravo sam skinila tri (velika) smora sa ignora.

Šta'š humanije oTog.

Neka sam.

Moja žrtva, moja šteta, moj ceh.. al' nema veze... danas su bile materice, valjalo se učiniti neko hum delo. Pa nek košta šta košta.

Sada slobodno mogu da kažem da je Humanizam... moje srednje ime i slovo.

... … možda je i nehumano koliko sam prehumana… ?! :hahaha::hahaha:

Izmenjeno December 25, 2011 od strane člana Glisha

[Amia 41]

Priznajem nisam humana.Trebala sam matorom da prekratim muke ,kad mu je onomad buknuo zub,a nije hteo kod cika zube.Tpeo je jadnicak ,a trpeli smo bogami i mi .Te za sledeci put spremam macolu ,nek se nadje,ako mu se taj slucaj ponovi.

[Glisha 3487]

Htela sam još, al' neću više... da se zezam po ovoj Themi.

PoštujuĆ i uvažavajuĆ lik i delo Božice Mare, isPoštovaću lepotu, važnost i ozbiljnost njene Theme... kakva je, uostalom.. i ona sama. /šLiht No1/

Elem

Impresionira me humanost

i moja... i čija god.

i kao pojam, koji sveopštem besmilu daje smisao..

i kao gest, koji u svom ovom smradu i sveopšte "zagađenosti" Prirode i Društva, pomaže čoveku.. da bi lakše disao..

Iako već neko vreme funkcionišem kao KaMen, "Nisam mogla a da ne primetim" da:

pored toga što povremeno umem da potrefim nekog po sred čela..brzinom, veštinom i snagom malja (ne mislim na maljavost, nego na ubojito predhistorijsko oružje)

ja s'istim /kao nekad/ žarom /pre kamenog doba/ ... povlačim iste stare reFlex poteze.. čineĆ : velika, dobra i draga - humana Dela.

To me čini sreTnom.

I kompletnom..

jer.. oSećam se kao veliki, dobri - dragi KaMen.

Humanost je divna.

Ona je privilegija.

I čast.

To je jednostavno nešto s'čim se rodiš... "osećaj" koji imaš ili nemaš. Onaj, koji te (ako ga imaš) obuzme.. i vodi.

To je ono, kada se u datoj situaciji, prepustiš "reakciji".. pošteđenoj bilo kakve kalkulacije.

Svojom najhumanijom “reakcijom” smatram sledeći "gest".

Smrću moje ljubavi, pored našeg (jednogodišnjeg) sina ostalo je još jedno njegovo (trinaestogodišnje) dete..devojčica.

Imala sam velike.. svakodnevne, višegodišnje probleme s'ožaLošćenom porodicom... u vezi sa imovinom.

Samo onaj "ko je žurio na autobus", nije me tužio, nije mi ništa tražio i nije poželeo poNešto da mi uzme.

A ta mala je............. bila tako mala...........

i samo je ćutala.

Bilans.

Sve sam ih k'o štetne razBucala.. i odyebala.

Istovremeno

Bez ikakve obaveze i zakonske prisile.. bez ijedne reči, potpuno samoinicijativno i svojevoljno

njoj sam kupila stan. Podjednako...

isti kao i svom detetu.

Tako danas to dvoje nemaju oca, ali imaju mene... i što je još važnije, imaju krovove nad glavama.

Na svoja imena.

Sa njegovim prezimenom.

Humanost je čudo!!!

Čaša humanosti.. ipak... ište da se smiješa s'čašicom hjuman bućKuriša.

ovu drugu ožalošćena porodica je nadam se "lako" izgutala... i pride se dobro napušila /baČila sam im paklicoo cigara.. da mi je oGlođu i poPuše/

Šta ću, to sam ja do koske humana

... do zadnjeg dima

do filTera.

[Morpheus 5112]

Poklonio sam kauč i ormar romskoj porodici. Jesu bili stari, ali će njima svakako dobro doći.

[Karudijan 35]

Poklanjao garderobu koju više ne nosim ja a i moji klinci.Nekom će dobro doći.

[lenjivica 704]

Sinoc sam poslednji dinar sam dala klosharu koji savrsheno svira gitaru . Mashtam o tome da sa vecom kolicinom novca napijem sve pijance, nahranim gladne, otmem plate, glasajte za mene :kez:

[Mia 6075]

Apsolutno sam nehumana.

[stiklica 339]

Zadnju kintu dam prosjacima.

Delim odecu koja je deci mala.

Hranim napustene zivotinje.

Da imam vise love poklanjala bih i vise.

Da dobijem neku loto sedmicu prvo bi pomogla neke bolesne,stare,ugrozene,male,bolesne...

[Apolodor 709]

Human sam koliko mogu, recimo u okviru proseka. Dok sma bio zdrav, redovno sam davao krv. Bilo je još tu nekih događaja, ali neću ih pominjati, jer izgledalo bi da se hvallim, i to nije baš humano...

Mene, međutim, interesuje nešto drugo. Jednom, sam negde pročitao kako je jedan momak negde na moru, valjda na plaži, glasno komentarisao odbijanje neke devojke da mu da:

- Ljudi daju bubreg komšiji, ili prijatelju, a ona meni ne da onu stvar.

Pitam se da li je ovo problem humanosti, ili morala, odnosno ljubavi, ili nečeg trećeg? :smeh::smeh:

[Smucalica 5972]

Trudim se da budem u granicama

svojih mogućnosti...

nosim dečije stvari u sigurnu kuću

školski pribor i igračke u svratište

dam novac onoj deci sa ulice koja su primorana

od strane odraslih na prosjačenje

a najviše me pogađa

kada vidim da je potrebna ogromna svota novca

za lečenje nekog bolesnog deteta

a njih je, na žalost, mnogo... :dry:

[Mia 6075]

Mislim da je stvar ljubavi

Meni je bzvz da pišem o tome da li sam i koliko sam humana.

Onda sve što sam uradila do sada, nije urađeno iz onih

najplemenitijih pobuda.

Nisam nešto dobro - plemenito uradila da bih udarala na sva zvona o tome,

već zato što sam želela da pomognem u određenim situacijama.

[Smucalica 5972]

Nisam ni ja sve to uradila da bi dobila tapšanje po ramenu

i neki osmeh pride

Mislim da to ne radi ni većina ljudi

zbog takvih stvari

jednostavno to radim jer imam želju

a i mogućnost da pomognem

na neki način

malim stvarima kojima možda mogu

izmamiti nečiji osmeh

i to je to :)

[Mia 6075]

Naravno, Smuco.

Moj odgovor se nije odnosio ni na koga lično, ko je pisao na ovoj temi,

već je to moje viđenje stvari.

[Smucalica 5972]

Znam, samo sam htela da kažem

da je i meni muka od onih koji se slikaju

i zovu novinare kada donesu

neki poklon u Dečije selo ili neko svratište

pa na taj način prikupljaju simpatije

ili političke poene (nemam pojma)

uglavnom

mislim da je mnogo više nas

ovakvih, običnih osoba

koje imaju veće srce i

to kada rade, rade iz potrebe da pomognu

a ne da budu uslikani i primećeni :uredu:

[Mia 6075]

Razumemo se.

:srce:

[Adrijan 3662]

Ne znam kako bih odgovorio na pitanja iz uvodnog posta. Jednostavno, meni je sasvim dovoljno da bez griže savesti mogu da kažem da nisam nehuman. A u suprotnom smeru je već veoma teško izvršiti samoocenjivanje.

Baš ovih dana razmišljam na temu humanosti. Nisam siguran da li postoji nagrada za humano delo godine? Znam "Večernje novosti" organizuju onu godišnju nagradu (Kako li se zove?!? Sjeti se Mujo, sjeti se. ), ali tamo se biraju najplemenitiji (E, da, pa zove se "Najplemenitiji podvig"!!! Valjalo je promućkati glavudžu. ), ono, oni koji su spasili gomilu života i slične "sitnice". Znači ne bih tamo mogao kandidovati moje ovogodišnje favorite humanosti. A to su fudbalski navijači Škotske. To je za mene primer vrhunske humanosti.