Popis

[Morpheus 5112]

Gastarbajteri se popisuju, Adrijane. Ali ih neće računati na kraju popisa. Tražio si kretenizam, eto ti ga. :kez:

[Jeca 454]

Hm...Moje roditelje su "zaboravili" da popišu...Stvar i problematika popisivača...A što se tiče rezultata-jedva čekam da nas bude manje,i treba svi da odemo..(mada smo već odaaavno "otišli" u 3 pm...)Stvar i problematika organizacije i "vođenja" države,zar ne?

[Morpheus 5112]

Jeco, mogu da se jave u mesnu zajednicu još danas i sutra i tamo popune podatke. :)

[Jeca 454]

Fora je u tome da popisivač dođe da te popiše,a ne da ti ideš da se popišeš,zar ne? dvoje ljudi neće osetiti statistika...:)

[Morpheus 5112]

Jeste, ali sad kad on/ona to nije uradio/la, jedina šansa za popis jeste da oni to urade. :)

[Turkmenbashi 937]

Функционер ЛСВ платио билборде „Ја сам Војвођанин”

НВО Лига друштвене једнакости платила 176.000 динара закуп билборда. – Ђорђе Живанчев јесте председник једног месног одбора Лиге социјалдемократа Војводине, али се није консултовао ни са ким у странци, каже Александра Јерков

Cela vest na - http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Funkcioner-LSV-platio-bilborde-Ja-sam-Vojvodjanin_ka.sr.html

[Morpheus 5112]

Meni, recimo, ta kampanja uopšte nije privukla pažnju, pa ni toliko da s ezainteresujem ko iza nje stoji. Svi narodi zajedno su mi toliko ogadili koncept nacionalne pripadnosti da ću se na narednom popisu gotovo sigurno iz zajebancije izjasniti kao džedaj... ili nešto slično.

[Turkmenbashi 937]

U Srbiji žive "vanzemaljci i džedaji"

Da li ste znali da u Srbiji žive vanzemaljci, džedaji, pa čak i štrumpfovi? Tako je pokazao prošlogodišnji popis stanovništva čiji su rezultati nedavno objavljeni.

Čak 81.740 obrazaca nije prihvaćeno zbog navoda o nacionalnoj pripadnosti. Naime, građani koji su ih popunjavali izjašnjavali su se kao “Evropljani, Zemljani, Sloveni, Indijanci, Marsovci, Eskimi, vanzemaljci, pa čak i džedaji.

Popis je, takođe, pokazao da su građani Srbije i lokalpatriote. Pripadnost regije u kojoj žive ili iz koje potiču kao nacionalnost prijavilo je čak 30.771 Čuburaca, Timočana, Vasojevića, Sremaca, Krajišnika... Najveći broj njih, čak 28.567 živi u Vojvodini.

U Srbiji ima i pedeset hiljada Jugoslovena, gotovo četrdeset odsto manje nego deceniju ranije.

Među 7.186.862 lica, koliko tačno broji stanovništvo Srbije bez Kosova i Metohije, Srba je 83,3 posto ili 5.988.150.

Na drugom mestu po brojnosti su Mađari (253.899). U prvih pet naroda Srbije su i Romi, kojih je 147.604, Bošnjaci (2.326, odnosno dva odsto), a začelje pripada Hrvatima kojih je 57.900 (0,81 odsto).

Najveću enigmu prošlogodišnjeg prebrojavanja čine Albanci, koji su bojkotovali anketare. Statističari su uzeli da je njihov broj onoliki koliko ih se odazvalo državnom pozivu da učestvuju u popisu - 5.809.

Poražavajuća je činjenica da u odnosu na 2002. godine u Srbiji živi čak 311.139 građana manje.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&dd=30&nav_id=664810

[Morpheus 5112]

Jedino mi nije jasno kako to da "obrasci nisu prihvaćeni"? Ko odlučuje o prihvatanju ili neprihvatanju obrazaca na popisu stanovništva i po kom osnovu? Građanin ima pravo da se izjasni kako mu volja, bez obzira na to da li se to nekome dopada/deluje logično ili ne. Marsovac - marsovac.

[Turkmenbashi 937]

"Na sledećem popisu biće nas manje"

IZVOR: BETA

Beograd -- Srbija će u narednom popisu stanovništva imati manje stanovnika nego i ono će biti još starije ocenila je Centra za demografska istraživanja Mirjana Rašević.

"Demografi bez sumnje mogu da kažu da će na sledećem popisu koji će najverovatnije biti 2021. godine Srbija imati manje stanovnika nego danas i da će biti starija nego što je utvrđeno popisom iz 2011, čak i u uslovima snažnog političkog odgovora", rekla je Rašević u intervjuu za portal EurAktiv Srbija.

Kako je rekla, demografi nisu iznenađeni nedavno objavljenim rezultatima popisa iz 2011. jer se Srbija "već pet decenija suočava sa rađanjem koje je na nivou ispod potreba proste reprodukcije stanovništva".

"Ako se pogleda 2010. godina, to je bila 19. uzastopna godina u kojoj je Srbija beležila negativni prirodni priraštaj: 35.000 više ljudi je umrlo nego što se rodilo, a u 2011. je ta razlika bila čak 37.000", navela je Rašević.

Ona je ocenila da su glavni uzroci smanjenja broja stanovnika u Srbiji fenomen nedovoljnog rađanja i iseljavanje stanovništva.

Prema njenim rečima, u osnovi savremenog reproduktivnog ponašanja su "civilizacijski faktori" kao što su emancipacija, insistiranje na kvalitetu sopstvenog života i kvalitetu života deteta, liberalan zakon o abortusu, kao i potrošački mentalitet.

Rašević je za EurAktiv Srbija navela da istraživanja pokazuju da je roditeljstvo u Srbiji zadržalo visoko mesto na lestvici životnih ciljeva, ali da se izmenila suština vrednosti deteta.

"Deca se danas pre svega rađaju da bi zadovoljila emotivne i psihološke potrebe roditelja, i očigledno se ta potreba može ostvariti sa jednim ili dva deteta", navela je Rašević.

Na pitanje da li je osnovano poređenje demografskih problema Srbije i bogatih zemalja Evrope, ona je rekla da Evropa u celini beleži trend blagog porasta stanovništva od 2000. godine i nulti prirodni priraštaj.

Srbija, sa druge strane, ima veoma nisku stopu rađanja i izrazito negativan prirodni priraštaj, kazala je Rašević.

Prema poslednjim podacima u Srbiji se rađa 1,4 dece po ženi što je ispod evropskog proseka.

Kako je ocenila, stopa abortusa za Srbiju je među najvišim u Evropi i svetu, i čak je dvostruko veća nego stopa rađanja.

Pouzdan model izračunavanja abortusa pokazuje da je stopa ukupnih abortusa u Srbiji za 2010. godinu bila 2,8 abortusa po ženi što predstavlja prosecan broj abortusa po jednoj zeni tokom njenog plodnog perioda, rekla je Rašević.

Rašević je naglasila da je svojstvenost Srbije i veći broj iseljenika nego onih koji se usele.

"Prema procenama, od 2008. do 2010. iz Srbije je otišlo 15.000 više ljudi godišnje nego što je u nju dolazilo što znači da je negativan migracioni saldo za te tri godine 45.000 ljudi", rekla je Mirjana Rašević za EurAktiv Srbija.

izvor

[Turkmenbashi 937]

У Србији све више атеиста

У Србији се 88,09 одсто становништва, или 6.330.919 људи, изјаснило да им је српски матерњи језик. На другом месту по бројности је мађарски, којим говори 243.146 особа, што је 3,38 одсто од укупног броја становништва републике, а на трећем босански језик, којим говори 138.871 особа, или 1,93 одсто, наводи се у најновијим подацима објављеним у књизи „Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” Републичког завода за статистику. За разлику од пописа 2002, када се нико од грађана Србије није изјаснио да говори црногорским језиком, према последњем попису, тај језик говори 0,04 одсто, или 2.519 грађана Србије.

– Према резултатима пописа 2002. 63.835 грађана су изјавили да им је албански матерњи језик, а да јевелики пад у броју оних који су се изјаснили да им је албански матерњи у попису 2011. у томе што је албанско становништво у општинама Бујановац и Прешево у већини бојкотовало попис, као и делимично у Медвеђи – каже шеф одсека за спровођење пописа у РЗС Љиљана Ђорђевић.

Публикација РЗС је објављена јуче, управо на међународни Дан матерњег језика, које обележавају чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско), у циљу промовисања језичке културе, разноврсности и вишејезичности.

Ђорђевићева подсећа да суподаци у публикацији РЗС о матерњем језику исказани за 17 различитих језика који се најчешће говоре у Србији, односно оних језика које најмање 2.000 лица сматра својим матерњим.

– Ако посматрамо податке по општинама и градовима, мађарски језик сматра матерњим више од 50 одсто становништва у пет војвођанских општина – Кањижа (87 одсто), Сента (82), Ада (76,6), Бачка Топола (60,2) и Мали Иђош (55,6 одсто). Интересантно је да 67 одсто Бачког Петровца сматра словачки језик матерњим језиком, а висок удео становништва који говори тај језик јесте и у општини Ковачица – 42,5 одсто – прецизира Ђорђевић.

Према резултатима последњег пописа, више од шест милиона становника Србије је православне вероисповести (84,6 одсто од укупног становништва). Други по бројности су католици, са 350.000 (пет одсто), а трећа по заступљености је исламска вероисповест, са више од 220.000 припадника, или три одсто од укупног броја становника.

Према речима Ђорђевићеве, у односу на попис из 2002. за 40.000 је повећан број лица која нису верници (атеисти).

Укњизи РЗС-а исказани су и подаци за 21 етничку заједницу, чија се бројност на простору Србије креће изнад две хиљаде припадника. Поред података о укупном броју, дати су и подаци по старости, просечној старости и полу припадника етничких заједница.

-----------------------------------------------------------------

Просечна старост – 42,2 године

Већина припадника етничких заједница има просечну старост изнад 42,2 године, колико износи републички просек. Готово исту просечну старост имају и Срби (42,6), док је просечна старост припадника седам етничких заједница чак изнад 50 година (Словенци, Немци, Македонци, Власи, Хрвати, Бугари и Југословени).

Свега пет етничких заједница има просечну старост испод републичког просека, и то: Муслимани (38,6), Албанци (38,3), Горанци (35,4), Бошњаци (33,5) и Роми, који једини имају просечну старост испод 30 година (28,3).

А. Апостоловски

објављено: 22.02.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-sve-vise-ateista.sr.html

[Morpheus 5112]

Ateista 80053, znači prevalili 1%, na sledećem popisu jedno 5%... :fijuk: