Turkmenbashi

Бурано је острво у Венецијанској лагуни , који попут Венеције има канале који га деле на мање делове , дакле , није један оток већ архипелаг . Налази се поред острва Торцелло у северном делу лагуне . Данас је најпознатији по чипкарству и својим шарено обојеним кућама . Бурано је удаљен 7 километера од Венеције , што је 45 - минутна вожња венецијанским трамвајем - вапореттом . Мостом је повезан са суседним острвом Маззорбом
 

Фонтана ди Треви је смештена у округу Треви у Риму , Италија . Висине 26.3 ми ширине 49.15 м то је највећа барокна фонтана у граду и једна од најпознатијих у свету . Фонтана је саграђена у 18. веку , по наруџби папе Клемента 12. , Иако је у једноставнијем облику на том месту постојала већ у 15. веку . Фонтана означава крај аквадукта " Aqua Virgine " саграђеног у доба Марка Агрипе пред крај старе ере , који воду допрема из двадесетак километара удаљеног извора . Исти се аквадукт користи и за пуњење бројних других фонтана у центру Рима .

Санторини или Тира (грч. Σαντορίνη од итал. Santa Irene, грч. Θήρα) је једно острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Санторини у оквиру Периферији Јужни Егеј. Санторини са околним острвима чини једну општину у оквиру овог округа, укупне површине 90,6 km². Ова општина укључије и тзв. Мања острва Санторинија - острво Тиразија и ненасељена острва: Неа Камени, Палаја Камени, Аспронизи и Кристијани.
Санторини је једно од најсликовитијих, најпознатијих и туристички најпосећенијих острва у Грчкој.

Московски Кремљ (рус. Московский Кремль) је историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен реком Москва (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (назападу). Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључују четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција Председника Русије.

Mislim da je u pitanju neka big ass bomba, da je atomska ovaj što je snimao ne bi imao prilike da stavi snimak na YT. To šta Izrael zapravo ima malo ko uopšte zna. Zvanično se sumnja da imaju nuklearno oružje. Nezvanično niko ni ne sumnja da imaju atomku i da su dovoljno blesavi da je roknu u par ćoškova planete ako se osete ugroženi u toj meri.

Ланчани мост или Сечењијев ланчани мост (мађ. Széchenyi Lánchíd) је висећи мост који спаја Будим и Пешту, источни и западни део Будимпеште. То је први стални прелаз преко Дунава у Будимпешти. Отворен је, после седам година изградње, 1849. Пројектанти моста су били Енглези Вилијем Кларк и Адам Кларк. Дужина моста је 380 метра.
Ланчани мост је по свему био индикатор у уједињењу Пеште и Будима, 1876. у један град.
 
 
 
 

Buteljku frankovke u Vindulu. Prvi put danas svratio u vinariju pored koje sam prošao bezbroj puta, sve preporuke! Frankovka odlična, imaju 6-7 različitih vina.

U Srbiji je negativna selekcija dovela do ovoga u čemu sada "plivamo". Ne treba ti pametan, nego poslušan. I onda svako ko je na nekoj rukovodećoj funkciji ispod sebe drži nekoga ko je gluplji i koji ga posle nasledi. Onda taj dovede još glupljeg od sebe koji ga posle nasledi i tako dok nismo došli do toga da nam totalni moroni sede na ključnim pozicijama u državi.
Kome bre trebaju pametna deca u Srbiji?

U Srbiji je negativna selekcija dovela do ovoga u čemu sada "plivamo". Ne treba ti pametan, nego poslušan. I onda svako ko je na nekoj rukovodećoj funkciji ispod sebe drži nekoga ko je gluplji i koji ga posle nasledi. Onda taj dovede još glupljeg od sebe koji ga posle nasledi i tako dok nismo došli do toga da nam totalni moroni sede na ključnim pozicijama u državi.
Kome bre trebaju pametna deca u Srbiji?

Čitam danas na netu:
'' Vidite, svaki seljak za sebe zadrži najbolje tele, a ona slabija prodaje drugima. A šta mi radimo? Mi deset najboljih đaka Matematičke gimnazije dajemo Englezima, a za sebe zadržimo sedam rijaliti zvezda. Mi gubavo tele damo sebi, a Englezima damo dobro - rekao je Zec.''
 
strahota! 

..i kao mali dodatak http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/562441/DRZAVNA-SLUZBENICA-Rijaliti-zvezda-ima-sekretaricu-i-platu-80000
i posle neko se pita kako smo uqrcu 

Buteljku frankovke u Vindulu. Prvi put danas svratio u vinariju pored koje sam prošao bezbroj puta, sve preporuke! Frankovka odlična, imaju 6-7 različitih vina.

Buteljku frankovke u Vindulu. Prvi put danas svratio u vinariju pored koje sam prošao bezbroj puta, sve preporuke! Frankovka odlična, imaju 6-7 različitih vina.

http://rs.n1info.com/a63581/Biznis/Radulovic-Odredili-visak-bez-sistematizacije-radnih-mesta.html
 
Sjajno 

..i kao mali dodatak http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/562441/DRZAVNA-SLUZBENICA-Rijaliti-zvezda-ima-sekretaricu-i-platu-80000
i posle neko se pita kako smo uqrcu 

Pa vidi, ima dokumenata koji ukazuju na saradnju partizana sa ustašama.... što naravno ne znači da se radi o većini partizana. Kao što sam već napomenuo, nije baš da su stvari crno bele. Da li je falsifikovanje istorije ili nije to je već predmet malo ozbiljnije istoričarske rasprave.
Ono što je po meni jako pogrešno je da se Srbija s vremena na vreme ponaša kao da se stidi partizanskog pokreta. Rusi su mnogo više najebali od svog režima i Staljina, pa crvenu petokraku poštuju jednako ko dvoglavog orla.

Shumice, dolar ti je decenijama vezan ne za zlato nego za naftu. Zovu ga petrodolar i to nije nikakva teorija zavere već grozna realnost. Ameri štampaju svoju valutu u nedogled, bez prestanka i nema inflacije. Na prvi pogled čudno ali kada malo bolje pogledaš oni terorišu ceo svet da trguje dolarima i bombarduju sve koji su hteli da naftu prodaju za drugu valutu (Irak kada su hteli da dolar zamene evrom, Libija kada je Gadafi najavio afričku valutu pandan evru i to ne bilo kakvu već vezanu za zlatne rezerve, Siriju, itd).
Te zajebancije o obnovljivoj energiji su za nas malu decu da se zamlaćujemo oko toga jer danas se ratovi vode zbog nafte i gasa. Gruzija, Sirija, Libija... pa i Nigerija. Zanimljivo je da se ISIS pojavljuje baš u onim zemljama islamskog sveta gde ima nafte. Nešto im se fućka da kalifat prave u Somaliji i Burundiju...
Kusta je skoro dao zanimljiv pogled na skorašnja dešavanja... dosta dobro i realno sagledavanje stvari - http://www.vesti-dana.rs/Svet/kusturica-kako-ce-poceti-treci-svetski-rat-6
I jedna bitna stvar, ovde niko nije nahuškao nekoga. Ovi su ušli sa Kosova sa ciljem da destabilizuju Makedoniju. I može se reći da su o dobroj meri uspeli, baš u Kumanovu kod samog koridora X. I neka me neko ubedi da Amerikanci ne znaju šta se dešava na Kosovu i oko Kosova  Šta su to Šiptari uradili na svoju ruku od 1999. pa do danas?

Vremenom će se malo bolje iskristalisati stvari šta se zapravo dešava. Da li je u pitanju kriza vlasti pa su krenuli da čiste naoružane Šiptare (pod pretpostavkom da su znali za njih) da bi skrenuli političku krizu na to ili su u pitanju neke nove aktivnosti albanskih terorista pa je ovo samo reakcija makedonske države. Ili ovo prvo, ili ima veze sa sabotiranjem izgradnje ruskog gasovoda koji treba da prođe kroz region pa i kroz samu Makedoniju.
Koliko tu mi možemo da budemo ugroženi, pa sve je pitanje našeg odnosa sa ujka Semom. Poznato je da Šiptari na Kosovu ni nos ne mogu da obrišu bez saglasnosti ujka Sema a ne ovako nešto da preduzmu.
I malo su mi smešni ovi naši likovi kada trućaju "kako su uopšte došli teroristi tamo" i slične budalaštine. Između Kosova i Makedonije gotovo da i ne postoji granica. Mogu da uđu kad hoće i da unesu šta god im treba. Samo je pitanje treba li destabilizovati Makedoniju ili ne. Tj treba li srušiti ovu vlast i postaviti neku drugu. Viđeno sto puta do sada.

Potpuno sam uveren da događaji u Makedoniji imaju direktne veze sa američkim nastojanjima da destabiliziju ovu zemlju, a možda i region (videćemo), a sve zbog događaja u Ukrajuni, odnosno zbog sukoba sa Rusijom. Šta to smeta Amerima? Puno toga, a osnov svega je njihovo stagniranje kao sile i nemogućnost da ostvare svoju dalju globalnu dominaciju koliko toliko političkim sredstvima, ili uobičajenim pritiscima. Ovako, destabilišući Makedoniju, Evropu nastoje da čvrsto zadrže uz ili za sebe prekidajući im dotok ruskog gasa preko Turske, pošto su Južni tok već sprečili. Time, udaljuju Rusiju od Evrope (posebno Nemačku) a još će im uvaliti svoj tečni gas iz škriljaca koji je dosta skuplji, a o zaradi da i ne pričam. Dakle, siguran sam da je to poptuno jasno, što Ameri i ne kriju previše. Nije slučajan ni datum izbijanja sukoba (Dan pobede) posebno i zbog toga što je makedonski predsednik otišao na paradu u Moskvu i pored preciznih želja Zapada da to ne čini.
Svetski bankari opet spremaju veliki sukob, slično kao što su dizajnirali i Drugi svetski rat.

Је Фреди Меркјури био педер, заправо мислим да је био бисексуалац. Али је истовремено један од најјачих певача који је икада живео. Боемску рапсодију су јЕнглези прогласили песмом века, сотоне једне 

Ne kapiram baš kakve veze ima tekst sa samom temom. Ne znam kako je u Prištini ali znam da u Beogradu je mnogo lakše naći posao nego u čitavoj Srbiji, da ne govorim da su plate jače nego u ostatku Srbije. Otići u Prištinu da bi tamo radio, jedino za neku međunarodnu organizaciju za debeeeele novce. Sve drugo mi nema nikakvog smisla. Nije problem Albanaca postkonfliktno društvo. Oni su sami sebi problem, baš kao i mi. Vladaju krimosi, privredu nemaju nikakvu, korupcija, bla bla. Sve isto kao i ovde samo mnogo mnogo izraženije. Jbga, mi nismo znali sa njima a kako vidim ni međunarodna zajednica se ne snalazi baš  najbolje.

Definitivno Grčka i to po prvi put Krit. Jedva čekam :D

Definitivno Grčka i to po prvi put Krit. Jedva čekam :D

Brašov
Izvor: Wikipedia Braşov čita se Brašov (njemački: Kronstadt, mađarski: Brassó, latinski: Brassovia ili Corona) između 1950. - 1960. znan kao Orașul Stalin je grad u sredini Rumunjske od 253,200 stanovnika.[1]prije nekoliko dekada (1992.) imao je 323,736 stanovnika[1], ali mu odtada stalno opada broj stanovnika.
Braşov je administrativni centar istoimenog okruga (judet) Braşov.

Braşov leži u centru Rumunjske u Transilvaniji, udaljen oko 166 km sjeverozapadno od Bukurešta, okružen planinama Transilvanijskih Alpi.
Poznat je kao domaćin međunarodnog muzičkog festivala „Zlatni jelen“ (Cerbul De Aur).
Grad se prvi put pominje u 13.veku pod nazivom Corona. Današnji rumunski i mađarski nazivi za grad potiču od reči iz pečenjeskog jezika „barasu“ što znači „tvrđava“. Na planini Tampa koja se nalazi južno od grada postoji tvrđava Brassovia po kojoj je grad dobio svoj naziv. Prvo spominjanje ovog naziva je u dokumentu iz 1252.g. kao „Terra Saxonum de Barasu“ ( Saksonska zemlja Barasu ). Nemački naziv Kronstadt znači „Krunski grad“ što se ogleda i na grbu grada kao i na srednjevekovnom latinskom nazivu Corona. Od 1950. do 1960. tokom komunističkog razdoblja, grad je nazivan Orasul Stalin (Staljingrad).

Najstariji tragovi ljudske aktivnosti i naselja na području Brašova datiraju iz Neolitika. Na ovom području nađeni su tragovi dačanskih tvrđava i kultura iz bronzanog doba poznatih kao: Schneckenberg i Noua. Glavnu ulogu u razvoju Brašova odigrali su nemački kolonisti poznati kao Transilvanijski Saksonci. Ovi Nemci su bili pozvani od strane mađarskog kralja Geze II da bi razvijali grad, gradili rudnike i kultivisali zemlju između 1141.–1162.g. Doseljenici su bili poreklom uglavnom iz oblasti Rajne, Flandrije i Mozela, kao i iz Tiringije, Bavarske, Valonije i čak iz Francuske.
Nemci u Brašovu su se uglavnom bavili trgovinom i zanatstvom. Položaj grada, na raskrsnici trgovačkih puteva koji su povezivali Otomansko carstvo sa zapadnom Evropom zajedno sa izvesnim poreskim olakšicama, omogućio je Saksoncima da steknu zavidno bogatstvo i vrše snažan politički uticaj. Oni su doprineli arhitektonskom izgledu grada. Gradske zidine su stalno obnavljane i proširivane, sa pojedinim kulama održavanim od strane različitih zanatskih cehova. Delovi ovih zidina su nedavno obnovljeni zahvaljujući pomoći Unesco fondova. Dva prvobitna ulaza u grad - Poarta Ecaterinei i Poarta Schei – još postoje. Centar grada čini prvobitna zgrada gradonačelnika - Casa Sfatului i okolni trg – Piata, na kojem se nalazi najstarija zgrada u gradu – Hirscher Haus – u kojoj je živeo bogati trgovac. U blizini se nalazi Crna crkva (Biserica Neagra) za koju se veruje da je najveća gotička crkva u jugoistočnoj Evropi.

Nakon što Brašov postaje nemačka kolonija Rumuni u gradu ostaju bez mnogih građanskih prava. Nisu smatrani građanima, niti su mogli da nastave poslove kojim su se bavili. Dodatno, njihova pravoslavna religija nije službeno priznavana širom Transilvanije – posebno tokom i posle 15. veka. Većina se okrenula ovčarstvu i različitom krijumčarenju. To im je vremenom ipak donelo bogatstvo pa su uskoro izgradili prvu kamenu crkvu u Transilvaniji a zatim i prvu štampariju (1558) i kasnije biblioteku. Nemci su se ipak oslanjali na Rumune u odnosima sa vladarima Vlaške i Moldavije kao i sa Otomanskim carstvom.
U 17. i 19. veku Rumuni iz oblasti Brašova su se borili za svoja nacionalna, politička i kulturna prava a u tome su bili podržani od strane Rumuna iz svih ostalih pokrajina kao i od grčkih trgovaca. 1838.g. osnovali su prve novine na rumunskom jeziku: Gazeta Transilvaniei i prvu rumunsku instituciju višeg školstva: Scolile Centrale Greco-Ortodoxe ( današnji naziv je Andrei Saguna). 1850.g. u gradu je bilo 21.752 stanovnika od toga 40,7% Nemaca, 40% Rumuna, 13,4% Mađara... 1918.g. kada Transilvanija postaje deo Rumunije organizacije Nemaca iz Brašova obznanjuju svoju vernost novoj državi. U razdoblju između dva rata dolazi do bujanja ekonomije i kulturnog života Brašova.

Nakon II svetskog rata mnogi Nemci su bili deportovani u Sovjetski Savez odakle su zatim emigrirali u Zapadnu Nemačku. Jevreji su u Brašovu živeli od 1807.g. kada je Aron Ben Jahuda dobio dozvolu da živi u gradu što je privilegija kakvu su do tada imali samo Saksonci. Jevrejska zajednica je zvanično bila osnovana 19 godina kasnije da bi 1901.g. bila izgrađena i sinagoga. Uoči II drugog svetskog rata bilo je 4.000 Jevreja u gradu dok ih danas ima oko 230 jer su se mnoge porodice iselile u Izrael. Kao i u mnogim gradovima u Transilvaniji i u Brašovu živi velika zajednica Mađara. Opština Brašov po popisu iz 2002.g. ima 284.596 stanovnika i sledećeg je etničkog sastava:
Rumuni 90,66%
Mađari 8,56%
Nemci 0,60%
Romi 0,26%
Ostali 0,31%
2005.g. formirana je gradska regija Brašov koja obuhvata grad i okolinu i broji 350-400 hiljada stanovnika.
Industrijski razvoj Brašov započinje između dva svetska rata. Jedna od najvećih fabrika je bila fabrika aviona „IAR Brasov“ koja je proizvodila borbene avione koji su korišćeni u II svetskom ratu protiv Sovjeta. Nakon dolaska komunista na vlast ova fabrika je pretvorena u fabriku poljoprivrednih mašina. Za vreme komunizma ubrzava se industrijski razvoj a najveće težište je dato teškoj industriji koja privlači mnoge radnike iz ostalih delova zemlje. Teška industrija je i danas razvijena uključujući fabriku Roman koja licencno proizvodi kamione MAN AG kao i domaće modele kamiona i vagona. Iako je industrija poslednjih godina u opadanju, u Brašovu se još uvek proizvode: traktori i poljoprivredne mašine, hidraulični menjači, automobilski delovi, kuglični ležajevi, helikopteri, građevinski materijal, alati, nameštaj, tekstil, cipele i kozmetika. Tu su i fabrike čokolade i velika pivara. Takođe u zadnje vreme se sve više razvija farmaceutska industrija. U blizini grada je postavljena i složena oprema za emitovanje dugih talasa. U Brašovu je poslednjih godina značajno povećan rast cena nekretnina zahvaljujući ulasku Rumunije u Evropsku Uniju kao i zbog skorašnje izgradnje aerodroma.

Gradski saobraćaj u Brašovu je dobro razvijen sa oko 50 autobuskih i trolejbuskih linija. Postoji i redovna autobuska linija za obližnji zimski centar – Pojana Brašov (Poiana Brasov). Između 1987. i 2006.g. postojala je i tramvajska linija ali je ona ukinuta zbog neisplativosti. Izgradnja aerodroma Brašov je obznanjena od strane kompanije Intelcan Canada 15. aprila 2008.g. a planira se da će biti izgrađen za 24 do 30 meseci. Projekat će se sastojati od terminala za prijem oko milion putnika godišnje i 2.800 metara duge piste.
Brašov je zbog svog položaja u središtu Rumunije odlično polazište za put širom zemlje. Skoro na jednakoj udaljenosti od njega su turističke atrakcije: Crno more, manastiri u severnoj Moldaviji, dobro očuvane drvene crkve u Maramurešu. Brašov je takođe i najveći grad u planinskoj oblasti Rumunije u kojoj je razvijen zimski turizam. Stari grad je sam po sebi posebna atrakcija jer je veoma dobro očuvan. Najbolje se vidi sa žičara na vrhu planine Tampa. Temperature od maja do septembra se kreću oko 23C.
 
Crna crkva (Biserica Neagra) velika crkva u gotičkom stilu iz 1477.g. Dobila je ime nakon što je pocrnila od dima u velikom požaru 1689.g. Crkva svetog Nikole (Biserica Sf. Nicolae) iz 14. veka Prva škola na rumunskom jeziku – muzej sa prvom rumunskom štamparijom Schei – nekada bugarsko a zatim rumunsko naselje u blizini utvrđenog grada Tampa – mala planina iznad grada sa koje se pruža odličan pogled na grad Poiana Brasov – obližnji zimski turistički centar  

Jaooo što sam ja ponosna na samu sebe!!
Nikad člani ni u jednoj jednoj stranci!!
Niti bila..niti ću biti!